Predmet:

MAŠINSKI ELEMENTI II

KAIŠNI PRENOSNICI
KAIŠNI PRENOSNICI

zVRSTE I OSOBINE
K iš i prenosnici
Kaišni i i prenose snagu
(mehaničku energiju) i kretanje između
vratila koja mogu biti i na velikom
međuosnom rastojanju. Najjednostavniji
kaišni prenosnik sastoji se od dva točka
(kaišnika) i kaiša prebačenog preko njih.
Kaiš je zategnut određenom silom.
p
Radno opterećenje j se prenosi
p
posredstvom sile trenja između kaiša i
točkova,, ili zahvatanjem
j zubaca kaiša i
točkova (zupčasti kaišni prenosnik).
Kaišni prenosnici – vrste i osobine

z Deo kaiša (remena) između kaišnika (remenica) koji vuče

naziva se vučni ogranak, a drugi, povratni, slobodni
ogranak

ogranak
Slobodan
T2
ω1
T1

r2
r2

Uslov za pprenos kretanja

j Zupčasti kaišni prenosnik
prenosnik-
i snage putem sile trenja - prenos kretanja
je: Fμ > Ft posredstvom zubaca i
spada u sinhrone
prenosnike
Podela kaišnih prenosnika

Prema položaju osa pogonskog i gonjenog kaišnika i

potrebnom smeru obrtanja istih, razlikuju se:
a)

z otvoreni kaišni prenosnik,

z ukršteni kaišni prenosnik,
e) pogonska remenica

z poluukršteni kaišni
prenosnik, b) viljuška

z stepenasti kaišni slobodna remenica

prenosnik;
go
f) nj
c) en
a

zatezna remenica
Primeri primene:
Kaišni prenosnici- podela

Prema obliku profila kaiša kaišni

prenosnici se dele na:
zk iš i prenosnik
zkaišni ik sa pljosnatim
lj ti kaišem
k iš
(pljosnati kaišni prenosnik),
ztrapezni kaišni prenosnik (remeni
prenosnik
zzupčasti kaišni prenosnik
Oblici kaiševa
3 3

2 2

1 1
3 - pokrivni sloj

2 - srednji sloj
1 - frikcioni slojj

b) c) d)

f)
e)

g) h)
Osobine kaišnih prenosnika

Zahvaljujući elastičnosti kaiša i remena

zZahvaljujući
prigušuju se svi udari i vibracije - mirniji rad,
zU momentu preopterećenja dolazi do
proklizavanja kaiša,
zKaišni prenosnici su jednostavnog oblika i ne
zahtevaju tačno osno rastojanje i položaj,
O
zObezbeđuju prenos snage između veoma
udaljenih vratila i istovremeni prenos snage
na više
iš vratila,
il
zMogu da rade pri velikim brzinama.
Osobine kaišnih prenosnika

zPrenose veliku specifičnu snagu u odnosu na

težinu.
težinu
zKaišni prenosnici su dosta velikih gabarita u
odnosu na druge g mehaničke p prenosnike,,
zSile pritezanja kaiša dodatno opterećuju
vratila i ležajeve.
zZahtevaju poseban mehanizam za
ostvarivanje sile pritezanja.
zP
zPrenosni i odnos
d nije
ij konstantan
k t t jer
j u toku
t k
rada dolazi do izduženja kaiša; izuzetak su
zupčasti kaišni prenosnici
prenosnici.
zOgraničena je radna temperatura (od -20oC do
+60oC;; izuzetno g granice mogu
g biti šire).
)
zitd.
Materijali za izradu kaiša i kaišnika

t ij l za izradu
zMaterijal
zM i d kaiša
k iš treba
t b dad poseduje
d j
veliki koeficijent trenja, veliku zateznu
č rstoć elastičnost
čvrstoću, elastičnost, dinamičku
dinamičk iizdržljivost
držlji ost
na savijanje, da je neosetljiv na atmosferske
uticaje itd
uticaje, itd. Svi zahtevi se ne mogu ostvariti
jednim materijalom, već se prave višeslojni
kaiševi.
kaiševi
zKaišnici i remenice se izrađuju najčešće od
sivog liva (SL150, SL200), čeličnog liva (ČLČ
0300, ČL0400), čelika i lakih metala.
Dimenzije kaiša i kaišnika

z Dimenzije pljosnatih kaiševa i odgovarajućih kaišnika

definisane su standardima JUS M M.C1.231,
C1 231 JUS MM.C1.241
C1 241 i
242, DIN 111 . Kod višeslojnih kaiševa po poprečnom
preseku kaiša zapažaju se tri sloja: frikcioni (unutrašnji),
vučni (srednji) i pokrivni sloj (spoljašnji).

z Oblici
Obli i i dimenzije
di ij profila
fil i dužine
d ži remena definisani
d fi i i su
standardom JUS G.E2.053 i 063, DIN 2215 . Razlikuju se,
prema ISO preporukama,
p p p , normalni remeni označeni
slovima Y, Z, A, B, C, D, E kod kojih je odnos a/h ≈
1,6 i uzani remeni, označeni sa SPZ, SPA, SPB, SPC
(DIN 7753) i sa odnosom a/h ≈ 1,2.
z Poprečni presek remena sastoji se od: vučnog sloja,
jezgra i omotača.
Oblici kaišnika
Dinamika kaišnih i remenih parova
Sile u kaišu...
kaišu

γ γ

δ
β

β
F1 + F2 = 2 Fp

F1 - F2 = Sμ CA Ft

U stanju mirovanja Za vreme rada

F1 = F2 = Fp F1 > F2
Ft Ft
FR = 2 Fp cos γ Fp + = F1 ; Fp − = F2
2 2
F1 + F2 = 2 Fp; F1 - F2 = Sμ CA Ft
Sile u kaišu

d Fn
Fμ
Fn
dβ d Fμ d β
2 2
β F+dF dβ F

γ
b)

γ
d FC

F2 dβ dβ
F1 2 2
FC dβ FC
a)
c)

μβ1 π β1o
F1 =F2 e β1 =
180 o
Sile u kaišu

z Sile u kracima kaiša

μ β1
e 1
F1 = S μ C A F t μ β1
; F 2 = S μ C A Ft
e −1 e μ β1 − 1

zSila prethodnog zatezanja (pritezanja) kaiša

μ β1
1 e + 1 S μ C A Ft
Fp = S μ C A Ft μ β1 =
2 e −1 2ϕ
μβ1
e −1
ϕ = μ β1 β1, radd
e +1
Sile u kaišu

z Centrifugalna sila
z Fc = 10-6 A ρ v2 ; Fc = q v2
gde je:
A, mm2 - površina poprečnog preseka kaiša;
ρ, kg/m3
k / 3 - gustina
ti mase kaiša;
k iš
v,m/s - obimna brzina kaiša;
q =10-6 ρ A, kg/m, masa jedinične dužine kaiša.

Ukupno opterećenje kaiša:

F’1 = F1 + Fc ;
F F’2 = F2 + Fc
F
Prenosnik sa trapeznim kaišem- remeni prenosnik

Sile u remenu
z Kod remenih prenosnika poprečni presek kaiša je trapez.
trapez
Zato venac remenice ima žlebove odgovrajućeg oblika.
αr αr

Fn Fn Fμ Fμ
αr / 2

Fr Fr

Fr
Fn = 2 Fμ = 2 μ Fn
2 sin(α r / 2)
Ukoliko je ugao αr manji → sile Fn i Fμ su veće.
Remeni prenosnik

zEkvivalentni koeficijent trenja u žlebovima:

μ’ = μ / sin (αr / 2)

zNapomena: Izrazi za sile u kracima kaiša i

rezultujuće sile pritiska na vratilo su isti kao
i kod prenosnika sa pljosnatim kaišem,
samo umesto μ treba zameniti μ μ’..
Prenosni odnos kaišnih prenosnika i elastično
klizanje kaiša

z U toku rada dolazi do izduženja kaiša pa kod kaišnih

prenosnika ne važi da su obimne brzine međusobno
jednake. Gonjeni kaišnik ima nešto manju obimnu
brzinu od pogonskog (klizanje i proklizavanje):
v1 = r1 ω1 ; v2 = r2 ω2 v2 = v1 - Δv = ξk v1

ξk = 0,98 ... 0,995 - faktor proklizavanja. Često se

usvaja srednja vrednost ξk=0,985.
=0 985
z Prenosni odnos:

ω1 n1 r2 v1 r2 d2
i= = = = =
ω2 n2 r1 v2 ξ k r1 ξk d1
Radni naponi u kaišima i remenima

z Napon u kaišu (remenu) u stanju mirovanja:

σp= Fp / A
z Naponi u vučnom i slobodnom ogranku pod dejstvom
sila
il F1 i F2:
σ1 = F1 / A ; σ2 = F2 / A; σ1 > σ2
z Napon usled centrifugalne sile Fc :
σ c = Fc / A = ρ v 2
z Napon usled savijanja kaiša oko kaišnika:
- kod otvorenog kaišnog prenosnika
σ s = ε E s = h Es / d ;
σs1 = h Es / d1 ; σs2 = h Es / d2 ; σs1 > σs2
Radni naponi

z Raspodela napona:

σC σ2
σ
s1

1 2

σ
σmax

s2
σ1

σmax = σ1 + σc + σs1
Kritični naponi i radni vek kaiša (remena)

zMaksimalni naponi koji dovode do razaranja

k iš i remena, posle
kaiša l određenog
d đ broja
b j
promena N0, predstavljaju kritične napone.
K itič i napon je
Kritični j jednak
j d k dinamičkoj
di ičk j
izdržljivosti materijala remena (kaiša) σN0.

σ N = const
m
N

Broj promena N posle kojeg se mogu očekivati

neki vidovi razaranja
j pri
p maksimalnom naponu
p
σmax i realnim radnim uslovima

σ m
N0 N0 = σ m
max N → N = N0 (σN0 / σmax)m
Nosivost kaiša i remena

z Nosivost kaiša – je sila ili snaga koju može da

prenese kaiš jedinične širine pod određenim
uslovima.
[ t]M = [[σk] cβ cv co cμ cRσ A ili
[F
[Ft]M = [Ft/b] cβ cv co cμ cRσ b
- cβ faktor
f kt obvojnog
b j ugla,
l
- cv faktor obimne brzine,
- co faktor položaja prenosnika,
prenosnika
- cμ faktor uticaja okoline,
- cRσ faktor uticaja promenljivosti obrtnog momenta,
momenta
z Uslov koji mora biti zadovoljen
CA Ft ≤ [Ft]M
Nosivost kaiša i remena

Nosivost remena – je snaga koju može jedan remen

određenog preseka da prenese pri određenim uslovima:

[[P]]M = P0 cβ cu cf ch cRσ
- Faktor vremena rada ch
- Faktor prenosnog odnosa cu
- Faktor učestanosti savijanja remena cf
Snaga koju treba da prenese remeni par :
Snaga,
CA P ≤ z [P]M
Potreban broj remena za prenos snage CA P :
CA P
z=
P0 cβ cu cf ch cRσ