Azijski model

Azijski model najpre je primenio Japan a za njim i „četiri tigra“ Tajvan, Južna Koreja, Singapur
i Hongkong. Razvojne karakteristike ovog modela ima i Kina koja poslednje dve decenije
doživljava brz rast. Azijski model odnosi se na azijske zemlje čiji je razvoj započeo od niskog
nivoa dohotka po stanovniku u pretežno ruralnoj ekonomiji. Njihov glavni zadatak nije bilo
efikasnije korišćenje resursa i tehnološki napredak već kreiranje kapitala i privlačenje u
industriju radne snage iz poljoprivrede u kojoj je bila nedovoljnoo zaposlena ili je
predstavljala višak. Čvrsta državna ruka bila je potrebna da poveća akumulaciju kapitala kao i
da taj kapital alocira ali i da privuče radnu snagu iz poljoprivrede u industriju. Japan i neke
zemlje Jugoistočne Azije sprovodili su državnu industrijsku politiku kako bi se investiciona
sredstva usmerila ka ostvarivanju utvrđenih ciljeva. Japan je uvodio porez na zemlju,
kupovinu zemlje od ratničke klase i druge načine za usmeravanje štednje od poljoprivrede u
industriju. U Aziji se nalaze dve najmnogoljudnije zemlje na svetu.
Jedinstvene odlike azijskog modela uključuju visoke stope štednje i investicija i
karakterističnu organizaciju tržišta kapitl i korporativnog upravljanja.

Ideološki i teorijski temelji

Azijski model nastao je u Japanu, proširio se na Korejsko poluostrvo kada ga je Japan 1910.
anketirao. Šezdesetih i sedamdesetih godina japanski model se proširio po Jugoistočnoj Aziji
budući da je Japan bio druga ekonomska sila na svetu čije je ekonomsko čudo širilo svoj
uticaj.
Japansko ekonomsko čudo naziv je za izuzetan rast tokom prve tri decenije po završetku
Drugog svetskog rata.
Istorija modernog Japana
2 velika događaja obeležila su početak istorije modernog Japana:
1. Prisilno otvaranje japanskih luka od strane američkog admirala Perija- Japan
doživljava poniženje i uči da mora da se modernizuje kako bi se zaštitio od stranih
neprijatelja (carski memorandum- Japan više ne sme na svet da gleda kao žaba s dna
bunara)
2. Meiđi restauracija 1868. prevrat kojim je vojni režim zamenjen novom vladom
sačinjenom od progresivnih ličnosti i odlučnih da krenu putem modernizacije . Opšte
prihvatanje carskog sistema, caru je davao apsolutnu vlast koju će vršiti imenovani
zvaničnici a ne feudalni gospodari. Do 1900. najviši zvaničnici su na svoje položaje
postavljani uglavnom na osnovu rezultata pokazanih u oštroj konkurenciji. (1868.
dokument Petočlanom zavetu da konačnu odluku donosi car ali na osnovu
konsultacija i interesa svih Japanaca)
Verski koreni
Konfučijanizam ističe vrline kao što su vernost, rodoljublje, ruštvena solidarnost,
zajedništvo, dobronamernost, vera i hrabrost (Korejci i Kinezi na poslednje 3) dok su Japanci
isticali vernost i hrabrost.
Ovo dovodi do stapanja građanske religije, radne etike i poslovne ideologije. Veza između
religije i zakona označena je carskim ediktima kao što je „Veliko učenje“ 1872. To je bio
kodeks građanske dužnosti namenjen svim Japancima. Njime je institucionalizovan car kao
nominalni vođa koji će se nalaziti na čelu transofmacije Japana. Pozitivna uloga države se
sa,a po sebi podrazumeva prema konfučijanizmu.
Država vrline kakvu je pripovedao konfučijanizam najavila je značajnu i pozitivnu ulogu
države u ekonomiji.
Nemačke ideje su uticale s kraja 19. veka posebno ona o „pravu države“ koja je državi davala
prednost u odnosu na pojedinca. Jaka država kojoj je pojedinac podređen.

Relativna zaostalost i Japan

Geršenkron formulisao je teoriju relativne zaostalosti. Teorija relativne zaostalosti uči nas
koje nedovoljno koriste svoje resurse preduzimaju mere da ubrzaju ekonomksi rast i uhvate
korak s razvijenim suparničkim zemljama. Geršenkronova teorija supstitucija kaže da
zaostale zemlje mogu da nađu inovativne supstitucije za preduslove koji im nedostaju
(školovanje u inostranstvu, samuraji bez zemlje…). Geršenkron kaže da će se relativno
zaostale zemlje kada sprovedu politiku industrijalizacije razvijati brže od industrijski
razvijenih zemalja. Ogromno povećanje relativnog životnog standarda u Japanu ostvareno je
zahvaljujući višim stopama ekonomskog rasta.
Japansko ekonomsko čudo se događalo u periodu od 1953. do 1971. Rast su podsticale
visoke stope investicija i štednje. Višak štednje se izvozio. Sa sazrevanjem zemalja sa visokim
stepenom štednje dolazi do rasta investicija u inostranstvu odnosno do opadanja domaćih
stopa prinosa. Ekonomska objašnjenja brzog rasta Japana uključuju tehnološki jaz visoku
stopu akumulacije kapitala i raspoloživost radne snage. U zemlji je postojao tehnološki jaz
koji je mogao da apsorbuje zapasnu tehnologiju zahvaljujući uvozu kapitala, sklonosti ka
štednji i podsticanju akumulacije kapitala od strane dežave.
Japanski rast je podstican izvozom. Prvo tradicionalnih proizvoda a kasnije visokotehnološki
ali su uticali i ekonomski faktori:
1. Država je ekonomski rast usmeravala time što je rano počela da sprovodi industrijsku
politiku- vlada je direktno podsticala industrijske projekte zajmova s niskom kamatom
2. Radnici su dobijali „trajno zaposlenje“ u svojim kompanijama što im je usadilo osećaj
pokornosti i lojalnosti

Rast u drugim azijskim zemljama- četiri tigra

Nazivaju se tako i zbog svog izuzetno brzog rasta započetog početkom 70ih i nastavljen sve
do 1997. kad ga je kočila kriza u Aziji. Ovaj brz rast je bio zarazan i proširio se na Indoneziju,
Maleziju, Tajland i Filipine. Ostvarene su velike stope štednje čiji je najveći deo investiran u
domaću privredu mada i u obližne azijske ekonomije u razvoju. Preko potrošnje na zdravstvo
i obrazovanje su mnogo investirale u ljudski kapital. Nalaze se među prvih 5 zemalja u
pogledu ocena koji im studenti postižu.
Rast je podstakla izvozno orijentisana industrijalizacija. Izvoz je uključivao finalne proizvode
ali se njegova struktura diversifikovala.
U tigrovima se razlikuju politički sistemi. Državna politika dosledno je podržavala podsticanje
izvoza a ne supstituciju uvoza.
Podsticanje izvoza podrazumeva državnu politiku koja podstiče izvoz, nalazi se u rasponu
od subvencionisanja izvoznih industrija do prakse slobodne trgovine za ekonomiju u celini.
Supstitucija uvoza sastoji se od politike koja carinama i drugim barijerama štiti domaće
industrije od strane konkurencije.
Rast Indije u najvećoj meri može se pripisati činjenici da je ta zemlja posle 1990. bila izvozno
orijentisana. Brzi rast četiri tigra zbog ovih faktora:
1. Znatno povećanje stope štednje zahvaljujući brzoj demografskoj tranziciji. Sa
smanjenjem stope fertiliteta smanjilo se i izdržavanje članova porodice što je
oslobodilo štednju.
2. Vlade u regionu podsticale su stabilnu investicionu klimu time što su usvajale stabilne
makroekonomske politike i obezbeđivale stabilnost uglavnom sigurna vlasnička prava
3. Vlade su podsticale opšte obrazovanje i investicije u ljudski kapital recimo kroz
državno finansirnje zdravstvene zaštite
4. Otvorenost za međunarodnu trgovinu
5. Neke vlade su podsticale strane direktne investicije kako bi dopunile domaću štednju i
privukle nove tehnologije

Poređenja sa Evropom
Čini se da je visoka stopa štednje konstanta japanskog života. Viškove svoje štednje investira
u druge zemlje.
Neto strane investicije javljaju se kada je stopa nacionalne štednje u zemlji veća od stope
domaćih investicija. „Četiri tigra“ imala su izuzetno visoke stope domaće štednje veće od
njihovih ionako visokih stopa domaćih investicija što pokazuje da su imale neto investicije u
drugim zemljama. Glavne azijske zemlje uspele su da uz relativno malo poresko opterećenje
generišu ljudski i fizički kapital.

Institucije azijskog modela

Korporativno upravljanje
Razvijeno u Japanu. Daje prednost interesima zainteresovanih učesnika u odnosu na interese
akcionara ali je usresređen na rast konglomeratske organizacije.
Zaibacu su bili vertikalni ili horizontalni konglomerati koji su pre WW2 dominirali japanskom
industrijom i trgovinom. Formirale su složen lavirint međusobno povezanih direktorskih
položaja kao i bankarskih i porodičnih veza.
Keirecu su horizontalni ili vertikalni konglomerati u čijem centru se nalaze banke velike.
Keirecu zamenile su zaibacu. Mogu biti horizontalne ili vertikalne to je ili jedna velika firma
koja ima kontrolu nad manjim firmama ili horizontalna asocijacija interesnih grupa. Kopirane
su i u Južnoj Aziji u malim zmajevima i u Indiji „Tata“.
Japanski keirecu i korejski čaeboli praktikuju ugovaranje zasnovano na poverenju uzajamno
posedovanje akcija i trgovinske sporazume među zainteresovanim učesnicima, podsticaje za
menadžere u cilju maksimiziranja celokupnog rasta.
Država se direktno ne meša u poslovanje umesto toga ona obezbeđuje garantovane kreditne
linije glavnoj banci koja odobava kredite industrijskim grupama. Keirecu stvaraju mreže sa
ključnim zainteresovanim učesnicima tako što ugovaraju niske cene u zamenu za
garantovanje kupovine i doživotnog zaposlenja. Njihovo odlučivanje zasniva se na cenovnim
signalima.
Porodično vlasništvo
U Aziji porodice poseduju najveće kompanije. Umesto da menadžment i vlasništvo budu
razdvojeni vlasnici su obično moćne porodice čiji su članovi u isto vreme i članovi
upravljačkog tima. Umesto da institucije poseduju delove drugih institucija tamo jedna
porodica poseduje veći broj kompanija čiji se direktorati međusobno preklapaju. Vodeće
porodice poseduju unakrsne udele u drugim kompanijama. Za razliku od Evrope,
hongkongaške banke imaju beznačajne udele i nisu uključene u korporativno upravljanje. U
korejskim čaeobima najveći pojedinačni akcionar poseduje relativni mali udeo. U većini
slučajeva vlasnici direktno upravljaju kompaniom ili njome u interesu porodice upravlja jedan
visok rukovodilac koji zastupa njihove interese.
Vladavina prava, ugovaranje i tržište korporativne kontrole
Anglosaksonske firme se oslanjaju na vladavinu prava, u azijskim zemljama s izuzetkom
Hongkonga i Indije u kojima se primenjuje građansko pravo, vladavina prava je manje važna u
regulisanju poslovanja.
Relaciono ugovaranje ne zasniva se na formalnoj vladavini prava već na ličnim odnosima i
poverenju.
Tržišno ugovaranje je impersonalni oblik ugovaranja zasnovan na formalnim ugovorima sa
vladavinom prava.
U Aziji se koristi relaciono ugovaranje. Azijske firme međusobno posluju na osnovu ličnih
dogovora neformalnih mehanizama izvršenja običaja ili postojećih odnosa zasnovanih na
poverenju a manje na oslanjanju na formalne ugovore i njihovo izvršenje.
Azijske kompanije u porodičnom vlasništvu rešile su glavni problem na relaciji principal-
agent koji se inače javlja između vlasnika i menadžera. Kada se primenjuje relaciono
ugovaranje i kada postoji ekstenzivno unakrsno akcionarstvo prava manjinskih akcionara
obično se zloupotrebljavaju.
U Japanu manjinski akcionari pa čak i strani akcionari sa značajnim manjinskim interesima
nisu u mogućnosti da utiču na odluke menadžmenta.
Unakrsno akcionarstvo stvara dodatni rizik od ekspropriacije prava manjih akcionara.
Porodica sa više kompanija može da preusmeri aktivu iz jedne u drugu. Ovako se delimično
ekspropriše imovina akcionara firme zajmodavca.
Uobičajene su prakse koje se nazivaju tunelovanje i naduvavanje. Tunelovanje (bunarenje) je
dodeljivanje ugovora insajderima u konglomeratu – firmama pojedincima ili grupama.
Naduvavanje se odnosi na finansijsku i drugu podršku koju profitabilnije jedinice u
konglomeratu daju sestrinskim jedinicama.
Odnos cene po akciji i zarade po akciji (P/E racio) je cena jedne akcije podeljena sa
zaradom po akciji. P/E racio je mera optimizma u pogledu budućnosti. P/E racio u azijskim
zemljama koje su beležile brz rast uopšteno je niži od odgovarajućih racia u SAD i VB.
Stručnjaci kažu da je glavni uzrok tog diskonta loše korporativno upravljanje porodičnim
čaebol konglomeratima koji dominiraju korejskom ekonomijom. S obzirom na mrežu
unakrsnog vlasništva neprijateljska preuzimanja u azijskim zemljama su nemoguća. Nigde u
Aziji ne postoji aktivno tržište korporativne kontrole. Kompanije kojima se loše upravlja
zaštićene su od preuzimanja od strane autsajdera. Ako je nesolventna kompanija deo
konglomerata u porodičnom vlasništvu ostale kompanije će je spasiti zajmovima i
transferima aktive.
Transparentnost i računovodstvo
Od azijskih kompanija sa akcijama javnim se ne traži da budu transparentne kao što se to
zahteva od onih koje posluju u anglosaksonskom pravnom sistemu iako javni investitori
nerado kupuju akcije kompanija koje ne pružaju adekvatne računovodstvene info.
Japanske kompanije svoju aktivu mogu da vrednuju po nabavnoj ceni što znači da
akcionarima nisu obelodanjeni gubici usled smanjenja njene vrednosti. Praktično svi članovi
upravnih odbora deo su menadžmenta te stoga računovodstvene izveštaje ne proveravaju
spoljni nepristrasni članovi.
Tržište kapitala
U Aziji izuzev u Japanu ima malo kompanija u javnom vlasništvu odnosno kompanija sa
velikim brojem akcionara. Većinu kompanija poseduju porodice dok je unakrsno
akcionarstvo ekstenzivno. Kapital moraju da obezbede vlasnici pošto ga neće obezbeđivati
mali investitori kao što se to dešava na anglosaksonskim tržištima akcija. Potencijalni
investitori iz zemlje i inostranstva svoja sredstva će s toga uložiti u bankovne depozite ili
državni dug. Prema tome strane investicije ne podrazumevaju kupovinu akcija već
kratkoročnog duga. Ukoliko ne postoje ograničenja u pogledu odliva valute domaće štediše
će radije investirati u sigurne zemlje kao što su SAD gde vladavina prava štiti njihovu imovinu.
Azijske zemlje se finansiraju zaduživanjem a ne akcijama. Visoko zadužene kompanije imaju
veliko opterećenje dugovima u odnosu na akcijski kapital a svoje dugove moraju da
servisiraju otplatom redovne kamate i glavnice. Koeficijent zaduženosti nije toliko visok u
svim azijskim zemljama. Tajvan 1/6 Korejskog koeficijenta.
Stope štednje domaćinstava u azijskim zemljama izuzetno su visoke. Zato bi zahvaljujući
domaćoj štednji kapital potreban firmama trebalo da bude raspoloživ. Najveći deo štednje
japanskih domaćinstava se ulivao u državnu poštansku štedionicu. Japanska domaćinstva
svoja finansijska sredstva drže u gotovom novcu u vidu depozita kao i osiguravajućim
fondovim dok američka u akcije i obveznice.
Azijske banke mnogo češće od evropskih odobravaju zajmove na osnovu političkih odluka i
industrijske politike. METI- Japansko ministarstvo planiranja. Jaka intervencija nije nestala ni
u Koreji s tim da je vlada postavlja generalne direktore banaka koje su i dalje funkcionisale
kao državne institucije. Većina azijskih banaka ne podleže strogom nadzoru.
U celoj Aziji banke i druge finansijske institucije slabo su regulisane dok velike finansijske
institucije mogu da računaju na to da će ih država spasavati ukoliko im zapreti nesolventnost.
U Japanu problem moralnog hazarda- praksa da država osigurava praktično sve račune.
Deponenti ne smatraju da je rizično ulagati sredstva u banke kojima se loše rukovodi pa ne
dolaze u situaciju da za odobravanje loših zajmova budu kažnjene stečajem.
Niski prinosi u Japanu ukazuju na loše investiciono odlučivanje na tržištu kapitala- bez obzira
na to što ih pojedinci pripisuju rastu plata uprkos niskim prinosima u prerađivačkim
industrijama i povećanoj konkurenciji od strane Kine.

Tržište rada
Anglosaksonski model – „apošljavaj i otpuštaj“ fleksibilno premeštanje radne snage iz
delatnosti u delatnost. Evropski model – visoko regulisano tržište rada koje otežava otpuštanja i
nameće pravila u vezi sa praksom zapošljavanja. U Aziji imamo mnoge uticaje, kolonijalna
uprava ili strana okupacija. Azijske zemlje izuzev Tajvana članice su Međunarodne organizacije
rada.
Zaštita tržišta rada u Aziji su slabi sindikati i zaštita u oblasti zapošljavanja. U Japanu sindikati su
obično organizovani u okviru firmi a ne predstavljaju grane ili struke u privredi u celini. U većini
azijskih zemalja radnici su manje zaštićeni od odredbi u stilu „zapošljavaj i otpuštaj“ maa mogu
da budu zaštićeni zahvaljujući paternalističkim stavovima prema radnoj snazi- gleda se na njih
kao na proširenu porodicu. Zaštita tržišta rada u azijskim zemljama nije dovoljno proučena.
Nalaze se na sredini između evropskog i anglosaksonskog modela. Zaštita u oblasti
zapošljavanja veća je u demokratskim nego u poludemokratskim zemljama. Najmanja zaštita na
tržištu rada postoji u Singapuru koji je poludemokratija dok je najfleksibilnije na Tajlandu.
Relativno malo ugovora o radu u Aziji pokriveno je kolektivnim pregovaranjem za razliku od
Evrope gde većina ugovora o radu to jeste. U anglosaksonskim zemljama pokrivenost
kolektivnim ugovaranjem manja je nego u Evropi ali veća nego u Aziji. Nepostojanje kolektivnog
pregovaranja znači da radnici pojedinačno pregovaraju sa poslodavcima. Plaćanje sat po sat
prekomernog vremena.
Paternalizam, doživotno zaposlenje i ekonomija deljenja. Stereotip posleratnog japanskog
tržišta rada jeste implicitan doživotni ugovor o radu između zaposlenih u velikoj kompaniji i
same kompanije. Implicitan doživotni ugovor o radu jeste nepisani sporazum u skladu sa kojim
je zaposlenima radno mesto zagarantovano do kraja radnog veka. Tako je dužina zaposlenja
veća ali nekad je problem što ne mogu da otpuštaju. Zaposlenje u Japanu najduže u najvećim
kompanijama. Naučeni su pouzdani službenici da misle kao o porodici pa veruju da će se
kompanija brinuti o njima ako vredno rade.
Vajcman- ekonomija udela je ekonomija u kojoj zaposleni dele rizike kompanije budući da se
značajan deo njihovih primanja sastoji od bonusa vezanih za profit. Bonusi ublažavaju šokove
opadanja ekonomske aktivnosti troškovi rada se automatski smanjuju i povećava se
makroekonomska stabilnost ekonomije.
U Japanu postoji dvostepeno tržište rada. Viši stepen podrazumeva zaposlene s punim radnim
vremenom u velikim korporacijama koji imaju zaštićeni radni status. Niži su mlađi sa delimičnim
radnim vremenom. U Japanu stope zadržavanja radnog mesta značajno su se smanjile kada su u
pitanju mlađi zaposleni i sredovečni zaposleni. S izuzetkom velikih korporacija japanske i
južnokorejske firme lako otpuštaju zaposlene dok velike firme svoje radnike
penzionišu.Zaposleni se ne mogu otpustiti ukoliko kompanija nije u mogućnosti da dokaže da bi
u suprotnom zapala u teškoće. Male firme su za razliku od velikih spremne da iznesu takve
argumente. Japan ima veliki nivo zaposlenosti.
Raspodela dohotka
U Aziji je rast visok a nejednakost mala. Na početku perioda brzog rasta raspodela dohotka
bila je relativno ravnomerna a većina ovih zemalja na kraju je postigla još veću jednakost.
Vlade su u tom regionu usvojile politike koje su obezbedile da sve grupe imaju koristi od
ekonomskog rasta . Te politike su uključivale programe opšteg obrazovanja i javne
stanogradnje, agrarnu reformu i kontrolu cena veštačkih đubriva i poljoprivrednih proizvoda.
Većoj jednakosti doprinela je i istorija- agrarne reforme. Manja nejednakost obično znači veću
političku stabilnost on znači i privlačniju raspodelu obrazovanja.

Industrijska politika
Važnu ulogu igra država. Ministarstvo finansija zajedno sa bankom Japana odgovorno je za
tradicionalne funkcije monetarne kontrole. U inostranstvu najveću pažnju privlači
Ministarstvo za međunarodnu trgovinu i industriju.
Japansko ministarstvo za međunarodnu trgovinu i industriju MITI-METI bilo je odgovorno
za japansku industrijsku politiku, međunarodnu trgovinu, domaću proizvodnju i domaću
industrijsku strukturu. Inicijator je industrijske politike orijentisane na podsticanje brzog
ekonomskog rasta.
Bez obzira na nepostojanje velike zvanične uloge države i planiranja vlada je u mogućnosti da
utiče i na kratkoročno i na dugoročno odlučivanje. Vlada je vešto određivala „pobednike“
proizvode koji su osvajali udeo na svetskom tržištu. Japan je doživeo 2 velika šoka
1. Kraj fiksnog kursa između američkog dolara i japanskog jena prelazak na fleksibilan
kurs
2. Energetska kriza 1973.
Drastičan pad ekonomskih performansi bacio je na senku Japanski model. Smatralo se da je
oslanjanje na velike industrijske konglomerate sprečavalo konkurenciju i usporavalo rast
manjih i inovativnijih firmi. Bliska veza između države i privrede dovela je do zloupotrebe
između finansiranja političkih kampanja. Velika industrijska preduzeća su zbog doživotnog
zaposlenja bila onemogućena da smanjuju broj zaposlenih kako bi bila efikasnija na
svetskom tržištu.
Četiri tigra su stalno podsticale izvoz. Tipična je Južna Koreja- podsticanje izvoza, pružanje
podrške malim industrijama sa izvoznim potencijalom. Država je određivala tromesečne
izvozne ciljeve i odobravala velikim preduzećima privremene monopole kao i preferencijalni
pristup kreditima čime ih je nagrađivala i to prema procentu autputa koji izvezu.
Podsticanje izvoza predstavljalo je izuzetno važan aspekt azijske industrijske politike.
Tamošnje firme koje su svoju sudbinu vezale za izvozno tržište i konkurentnost u odnosu na
cene na svetskom tržištu morale su da nauče kako da konkurišu i kako da usvajaju
tehnologiju.

Obezbeđenje sigurnosti prihoda

Obezbeđenje opšteg blagostanja pre svega je usresređeno na zdravstvenu zaštitu i penzije
starog stanovništva iako je obezbeđenje zdravstvene zaštite od strane države postalo sve
važniji faktor u Evropi i SAD.
U azijskim zemljama delimično usled različite starosne strukture stanovništva rađe se
susrećemo sa socijalnom državom. U Japanu sistem sprovodi veliku diskriminaciju između
zaposlenih i onih što su van tržišta rada i samozaposlenih. Japanske socijalne usluge i dalje
su nerazvijene, usluge socijalne zaštite i dalje su ograničene u poređenju sa drugim razvijenim
zemljama.
Od svih zaposlenih u Singapuru zahteva se da uplaćuju penzijske doprinose u Centralni
potporni fond. Uplaćena sredstva investiraju se u singapurske države hartije od vrednosti ili
odobrene akcije kotirane na berzi. Singapur je privatizvao sistem socijalnog osiguranja čiji
troškovi se sastoje od 25% doprinosa zaposlenog i 15% doprinosa poslodavaca.
Manja uloga socijalne države u azijskom modelu se pripisuju i kulturi i tradiciji.
Konfučijanizam i druge azijske religije naglašavaju ulogu porodice i obavezu mlađih
generacija da se brinu o njenim starijim članovima kada više ne mogu da rade. Visoke stope
štednje karakteristične za azijski model često se pripisuju nepostojanju penzijskog sistema
zasnovanog na tekućem finansiranju.