Professional Documents
Culture Documents
www.poreklo.rs
______________
Коментари (5)
1.
9. фебруара 2013. у 22:21
Милодан
Према књизи Љубомира Љубе Павловић “Антропогеографије ваљевске Тамнаве”:
Мести живљења-доба досељавања-области и места одакле су досељени-Крсна слава-
напомена:
Порекло презимена Абазовић:
Паљуси (Паљуви), после 1827. године, Дробњаци, Савиндан.
Одговори
2.
25. септембра 2016. у 21:43
Boško
Ima u Prapatnici u Dalmaciji prezime Abaza
Одговори
3.
4. марта 2017. у 11:02
vojislav ananić
АБАЗОВИЋ
Абас лав
Абас је заштитно име којим се дијете штитило од злих духова и демона. Најближе објашњење
значења овог имена било би “лав”.
Рамиз (Јусуфа) Абазовић из Хаџића је родом из села Бутуровића код Пазарића. Зна да му се
дјед звао Аган, прадјед Ахмед, а Ахмедов отац био је Шабан или Бећир. Наводи да се негдје
спомиње двојно презиме Абазовић – Буцало или Буцаловић.
У основи презимена Абазовић је мушко име Абаз које је модификација имена Абас, узетог из
арапског језика, по свом значењу веома блиског оним арапским именима и надимцима у
којима се одражава груба и оштра нарав предисламских бедуина у Арабији. Абас је и
заштитно име којим се дијете штитило од злих духова и демона. Најближе објашњење
значења овог имена било би “лав”.
У попису босанског санџака из 1604. године Абас је уписано као име само једног човјека и то у
сарајевској нахији.
На основу наших сазнања, осим у околини Пазарића, Абазовића данас има на подручјима
Сарајева, Зворика, Маглаја, Рогатице, а једно село у околини Рогатице зове се Абазовићи.
Абазовића је било у Сарајеву у другој половини осамнаестог вијека. По Башескији 1762/1763.
године умро је у Сарајеву млађи Бего Абасовић, сарач. У Сарајеву су половином деветнаестог
вијека припадали казанџијском еснафу Салих и Ахмет Абас. У исто вријеме џелепчијском
еснафу припадао је Мехмед Абас. У Сарајеву (Логор Грбавица) је 1914. године Абазовић
Бајро био ситар, а Салихага Абаз био је терзија у Улици Ћулхан бр. 2.
Пошто читалац наводи да би у вези са његовом породицом могло бити и презиме Буцало или
Буцаловић изнијећемо неке податке и о овом презимену. Половином деветнаестог вијека
спомиње се у Сарајеву као члан тимурџијског (гвожђарског) еснафа Мула Мехмед Буцало. На
Кошеву је почетком овог вијека живјела муслиманска породица Буцало, која је под “кесим”
држала беглучку земљу. У Кошево су дошли из Сарајева (из града). У Сарајеву је (Доња
Хисета бр. 32) 1914. године Буцало Фехим био ципелар. На крају наводимо да су Буцала
заселак Устиколине (Фоча).
Абазовића има и Срба, на Гласинцу. Они су поријеклом из Дробњака. Абазовићи улазе у групу
од дванаест родова за које се сматра да су основали племе Дробњаке. Родоначелник им је
био Вучур Омакаловић, који је живио крајем петнаестог вијека. Његови потомци прозову се
Абазовићима по “аби”, коју је Вучур добио од султана када је убио неког одметника, Арапина.
Данас их има под наведеним презименом, али и под бројним другим презименима.
И Буцала има Срба. Крајем прошлог вијека Буцала је било у парохијама Смољан, Бусовача и
Тишковац и сви славе Ђурђевђан. Буцала Срба има и у Далмацији (Отон и Оћество) и славе
Ђурђевдан. За Буцале у Босни сматра се да су поријеклом из Далмације, а за далматинске се
сматра да су се у шеснаестом вијеку доселили из Босне.
У овом кратком прилогу изнијели смо у основним цртама оно шта знамо о Абазовићима и
Буцалима на нашим просторима.
Из изнесеног се види да су на ширем сарајевском подмчју постојали засебни родови Абазовић
и Буцало. О могућој њиховој вези моћи ће се говорити тек када нам буду познати нови подаци.
Такође смо установили да оба презимена налазимо и на другим мјестима, и то код Муслимана
и Срба. За свако поменуто презиме посебно можемо закључити да су настала на исти начин,
од исте основе, али не можемо тврдити да су породице које носе та презимена истог
поријекла, то јест да међу њима постоји крвна веза.
ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.
Одговори
4.
23. марта 2019. у 08:44
Војислав Ананић
АБАЗОВИЋ, потомци Омакаловића, грана Косовчића из групе Новљана, који се помињу 1252.
год. Из Погана на Бањској висоравни, разгранати као: АЛЕКСИћ, ВОЈИНОВИ’ћ, БАШОВИћ,
ДРАГИћЕВИћ, ГОЛОВИћ, ДУКОВИЋ, КОЧОВИћ, ЖУНИЋ, ПУШЕЊА, РАДУЛОВИћ, САНДИћ,
СИМУНОВИ’ћ, ЈОВАНОВИћ и ЈОВ (код Нове Вароши). Боравишта: Пошћенски крај,
Војиновићи, Милошевићи, Врточ Поље, Добра Села, Жабљак, Дужи, Комарница, Дубровско и
још нека насеља на подручју Дурмитора, Пљевља и околина, Сарајевска варош, Трново,
Нарево, Мостар, Самобор (Гацко), Лозна, Мојстир, Побретић и предио бјелопољске Бистрице,
Бијело Поље, Ужице и нека друга мјеста Србије, Поља колашинска и Рудине (Пива); Б: ПД
197–201, Па, Д, СТД, БКБ, Бца, КДЛ, РМКЛ, ЕПЕ, СЦГ 41, 419. А. у мјесту Затријебач (Кучи) су
од тамошњих Бењкаја (Бенкаја); од њих су А. у Подгорици; 36, 3ч, 3, К, Пг, ЗЊ. Печурице
(Улцињ), сродници су подручних Барјамовића; Улцињу 1878. год.; Б: ЦПК 79, ДМУ 1.
Одговори
5.
10. јануара 2020. у 18:22
anja
Porodica Čalmić vodi poreklo od Abazovića. Priča se da su Abazovići iz Hercegovine, pred kraj 18.
veka pobegli odatle nakon što je neko iz porodice ubio turskog oficira, pa su uplašeni krenuli da
beže i nastanili se u okolini Zvornika gde su, od strane meštana prozvani Čalmići (zbog čalma koje
su nosili na glavama) i tako ostade
Одговори