METODE I CINJENICE

• Razlikujemo
1. Introspektivne metode i introspektivne činjenice. Ispitujemo psihičke procese
2. Objektivne metode i objektivne činjenice. Ispitujemo spolja vidljive i merljive
reakcije i ponašanje organizma
• Metoda je „način prikupljanja činjenica“, a ovde nas posebno interesuju metode
„posmatranja istraživanih pojava“

Introspektivne metode
• Nije jedna metoda
• Priroda introspekcije varira u zavisnosti od nekoliko činilaca
• Predmet ispitivanja (npr. čulna osetljivost nasuprot ispitivanje složenih emocija
i mišljenja)
• Cilj ispitivanja (npr. tok nasuprot sadržaja svesti)
• Opšte koncepcije i programa (npr. asocijacionistička i elementaristička
psihologija nasuprot geštalt psihologiji)

Objektivnost metode impresije

• Metoda impresije zahteva veoma jednostavan jezik, sa izrazima koji imaju čvrsto
fiksirano i jasno značenje i koji su u stanju da sasvim
dobro saopšte ono što se zbiva u svesti ispitanika.
• Sa takvim jezikom lako se postiže intersubjektivna komunikacija i eventualno
intersubjektivna potvrda rezultata

Greška draži
• Ova metoda je vrlo slična spoljašnjem posmatranju, ali postoje razlike između
opisa spoljne draži i čulnog utiska
• Naše prirodno usmerenje je na opis draži (spoljašnjosti), a ne na opis
čulnog utiska. Tu grešku je Tičener nazvao greška draži
• Kada sudi o spoljašnjem predmetu, ispitanik se ne služi samo osnovnim čulnim
utiscima, već i „sekundarnim utiscima“ kao što je znanje ili očekivanje
• Eliminisanje greške draži je veoma teško i zahteva dugotrajni trening

Priroda introspekcije
• Doživljavanje i deskripcija doživljenog
• Proces je složeniji jer obuhvata ne samo opis i imenovanje, već i klasifikovanje,
upoređivanje, nalaženje odnosa sa drugim pojavama, kvantifikovanje
• Teškoća u davanju opisa (verbalizaciji) onoga što je doživljeno
• Vežbanje introspekcije – promena samog doživljaja?

Kritika introspekcije
• Introspekcija je kritikovana veoma često i oštro na različite načine
1. Ogist Kont – ne možemo istovremeno biti i glumac i gledalac
• Mil retrospekcija „činjenice iskustva se mogu studirati momenat kasnije, na
osnovu memorije“
2. Često je introspekcija retrospekcija – opis na osnovu pamćenja, gde se stvari
menjaju i gube
• Neposredno pamćenje na osnovu perzistencije utiska
• Kod dugih izveštaja frakcionisanje ili naglašavanje šta sigurno znaju
3. Teškoća komunikacije tj. problem deskriptivnog jezika
• Kod indikativne introspekcije ovaj problem ne postoji
• Kod deskriptivne može se javiti ukoliko se opisuju složeni psihički procesi (npr.
„položaji svesti“).
• Korišćenje metafora, pozivanje na druga iskustva
4. Neadekvatnost opisa.
A) Postoji razlika između doživljaja i njegovog opisa, zbog selekcije,
racionalizacije,
tumačenja, očekivanja, uverenja, implicitnih teorija.
• „objektivan“ opis se dobija eliminisanjem ličnih primesa i kroz intersubjektivnu
saglasnost posmatrača
B) Dodatan problem je ne samo neadekvatnost opisa, već i sam doživljaj može biti
promenjen usled očekivanja. Ili drugačije rečeno, objekat posmatranja nije
nezavisan
od posmatrača
5. Nepotpunost introspektivnih podataka. Neki podaci nedostaju.
• Ponešto je u psihičkim procesima automatizovano, ponešto nesvesno, ponešto
neodređeno i veoma kratkotrajno,ponešto „prigušeno“ jačim utiskom, itd.
• Introspekcija je dobra u opisu statičnih stanja (supstativnih stanja, prema
Vilijemu Džejmsu)

Fenomenološka metoda
• Kant:
• svet numena (postoji, ali nepristupačan našem saznanju) i
• svet fenomena (svet pristupačan našem saznanju)
• Fenomenološku metodu su koristili mnogi filozofi i psiholozi
• Savremeni oblik ove metode se vezuje za filozofa Edmunda Huserla.
• Cilj mu je bio da stvori filozofsku deskriptivnu nauku koja treba da pruži
saznanja o pojavama ljudskog iskustva koja su fundamentalnija od onih znanja koje
pružaju pojedine empirijske nauke
• Fenomenološka metoda u psihologiji se razlikuje u manjoj ili većoj meri od
Huserlove metode

Fenomenologija
• Fenomenologija = fenomen + logos = istraživanje fenomena
• Fenomen je u principu sve što se može pojaviti u našoj svesnosti, od stolice koju
posmatramo do razmišljanja o jednorozima, tj. uključuje celokupno ljudsko svesno
iskustvo

Fenomenologija
• Još jedan ključni element koji treba primetiti je da je fenomenologija više o
tome kako, nego šta
• Šta je polazna tačka za mnoge nauke, tj šta su proučavani objekti
• Toplota je kretanje molekula
• Voda je H2O
• Fenomenologija pita kako mi doživljamo toplotu ili vodu tj. kako se neki objekt
pojavljuje u ljudskoj svesti, u različitim kvalitetima npr. kao neposredno
osećanje, imaginacija, naučna apstrakcija, percepcija itd.
• Fenomenologija polazi od neposredne perspektive i doživljaja pojedinca, a ne iz
perspektive treće osobe koja je više udaljena i
statična

Fenomenološke metode
• Huserl pravi razliku između
1. Čiste fenomenologije – najopštije filozofske discipline koja ispituje „suštinske
strukture svesti“ na jedan poseban način, ne ograničavajući se na psihološke
fenomene, već ispituje ljudsko
iskustvo u celini
2. Fenomenološka psihologija – ispituje „psihološke pojave u njihovom subjektivnom
aspektu“, nezavisno od njihove organske osnove ili socijalnog konteksta
3. Empirijske psihologije koja se ne svodi samo na fenomenološki opis psiholoških
pojava, već ispituje i njihov razvoj i njihovu fiziološku osnovu

Osnovne karakteristike
• Uticaj Huserlove fenomenologije na evropske filozofe, psihologe i psihijatre je
bio ogroman
• Fenomenološka metoda:
1. primenjuje se na pojave svesti, psiholozi koji je koriste kao metod ispituju i
pojave svesti
2. Karakteriše se uzdržavanjem od svih pretpostavki i predubeđenja pri posmatranju
i opisivanju pojava; govori se o neposrednom,
naivnom, slobodnom, posmatranju pojava. Sva teorijska znanja, ubeđenja i tumačenja
se moraju „staviti u zagradu“. Neguje „disciplinovanu naivnost“

Predmet istraživanja
• Opisuje svesno doživljene pojave i to onako kako se neposredno javljaju u svesti
• U svesti (neposrednom iskustvu) se nalaze boje, zvukovi, dodiri, pokreti,
emocije, osećaji prijatnosti i neprijatnosti, predstave, naknadne slike, iluzije,
halucinacije, doživljaj sopstvenog „Ja“, značenje
• Po ovome je jednaka drugim introspektivnim metodama i različita od objektivnih
(bihejviorističkih) metoda

Karakteristike fenomenološkog opisa

• Fenomenološki opis karakteriše se „stavljanjem u zagradu“ svih teorijskih
shvatanja, uverenja i stavova.
• „Disciplinovana naivnost“
• Ispituje neposrednu svest i iskustvo

Fenomenološki opis i klasična introspekcija

• Razlike ove dve metode:
1. Fenomenološkom postupku strana je pretpostavka o iskustvu sastavljenom od
nezavisnih psiholoških elemenata ili atoma (osećaja, predstava i osećanja)
• Pretpostavka 1: otkrivanje jednostavnih
elemenata u složenim psihičkim procesima (mentalni hemizam)
• Pretpostavka 2: izbegavati grešku draži i izbaciti značenje iz psiholoških opisa
2. U fenomenološkom opisu ne mogu se eliminisati značenja opisivanih pojava

Prevazilaženje fenomenološkog opisa

• Slobodan, neposredan, naivan ili disciplinovano naivan opis fenomena je samo
početak psihološke nauke
• Od opisanih pojava polazi se dalje – te se konstruišu psihološke teorije,
eventualno i psihološki sistemi
• Ide se u oblast psihofizike, socijalne psihologije,
neurofiziologije ili terapije, itd.

Fenomenologija i introspekcija
• Fenomenologija u psihologiji je nastala pre svega kao reakcija na klasičnu
atomističku introspekciju Vunta i Tičenera
• Ad1) Potpuno neutralan opis oslobođen svakog prethodnog teorijskog ubeđenja je
nemoguć
• Svako posmatranje zahteva selekciju, a ona je definisana zadacima, ciljevima i
opštim teorijama. Bolje je reći da fenomenologija znači otkrivanje novih
stanovišta, a ne oslobađanje od svih postojećih. Fenomenolog je pre „anti-
teoretičan“ nego „a-teoretičan“
• Da bi se opisala neka pojava koristi se jezik koji predstavlja konceptualizaciju
iskustva, koja zavisi od naših prethodnih znanja i shvatanja
• Ad2) Otvoreno je pitanje kako fenomenolozi pristupaju problemu greške draži, koju
su klasični introspekcionisti takođe koristili

Osnovni model i teorijske pretpostavke određuju šta će se u iskustvu tražiti, tj.

određuju način analize iskustva i vrstu pojava do kojih se posmatranjem dolazi
• Možemo reći da su fenomenologija i introspekcija dve vrlo slične (ako
ne i iste) metode koje imaju različitu svrhu – u jednom slučaju je posmatranje
usmereno na čulne podatke, drugi put na celinu
Terminologija
• Introspekcija je opšti metod posmatranja pojava svesti (u kome se može, ali ne
mora tražiti osnovni elementi svesnih doživljaja). Kada se
to ne čini postupak se zove fenomenološko posmatranje
• Analitična introspekcija se karakteriše pokušajem da se složene pojave raščlane
na sastavne „elemente“
• Ona, pak, ne mora da tumači rezultate onako kako su to radili Vunt i Tičene
(shvatanje ovih elemenata kao nezavisnih, osnovnih, lokalnih, jedino pravih
elemenata, čijom se asocijacijom dobijaju svi viši psihički procesi)
• Ona je dala velike doprinose u psihologiji opažanja

Primeri fenomenoloških opisa psiholoških

pojava
• Heringov fenomenološka analiza boja. Osnovne boje su crvena, zelena, plava i
žuta, tj. postoje receptori za plavo‐žuto, crveno‐zeleno,crno‐belo
• Sartrova studija o pogledu
• Mejov pristup fenomenološke egzistencijalističkoj psihoterapij

Primena - Klinička psihologija i psihoterapija

• Fenomenologija iznutra i fenomenologija spolja (metoda empatije,
uživljavanja)
• Rolo Mej
• Objašnjenje uzroka i opštih mehanizama
• Razumevanje konkretne individue
• „Ako ja, sedeći tu, mislim uglavnom o tome zašto je i kako je problem nastao, ja
ću
shvatiti sve, osim možda onog što je od svega najvažnije, postojeću osobu“
• „Fenomenologija… je disciplinovani napor da se sopstveni duh očisti od svih
pretpostavki, koje tako često dovode do toga da u pacijentima vidimo samo sopstvene
teorije ili dogme sopstvenog sistema… To je stav otvorenosti i spremnosti da se
sluša i čuje – vrsta su umetnosti slušanja u psihoterapiji, koja je opšte priznata,
koja izgleda tako laka, a u stvari je krajnje teška“

Bitne karakteristike fenomenološke psihoterapije:

1. Interes je za subjektivno iskustvo pacijenta
2. Interes za konkretnu individuu, a ne za opšte principe i mehanizme
(idiografski pristup)
3. Razumevanje konkretnog čoveka, a ne samo objašnjenje nastalih simptoma
4. Stavljanje u zagradu vlastitih teorija
5. Fenomenologija uključuje ne samo „fenomenologiju iznutra“, već i „spolja“
• Opis nastanka duševne bolesti, opisi simptoma i halucinacija psihotičnih, opis
strahova, analiza snova, dejstvo droga ili senzornog
lišavanja.

„Objektivnost“ i „subjektivnost“
fenomenoloških podataka
• U inventarima ličnosti pitanja se odnose na određena ponašanja osobe („Kako se
ponašate u društvu?“) i na određena unutrašnja zbivanja („Da li vas neuspeh
obeshrabri?“)
• Ispitanik na ova pitanja odgovara retrospekcijom, tj. dobijeni podaci su (delom)
subjektivni, privatni
• Odgovori se daju zaokruživanjem unapred ponuđenih odgovora ili stepena slaganja
sa tvrdnjama, na upitnicima konstruisanim uz poštovanje psihometrijskih pravila
• Predmet ispitivanja je „subjektivan“, metoda je relativno standardizovana i
objektivna
• Uočiti razliku između subjektivnosti i objektivnosti predmeta ispitivanja, i
subjektivnosti i objektivnosti postupka, tehnike ispitivanja

Egzistencijalistička psihologija
1. Egzistencija prethodi esenciji
2. Svaki čovek je jedinstveno biće
3. Ličnost jednog čoveka se ne može razumeti na osnovu elemenata ili pojedinih
funkcija
4. Idiografski pristup, postizanje „autentičnog ja“
5. Interesuje se za unutrašnji život, iskustvo
6. Glavni metod je fenomenološki metod
7. Egzistencijalistička psihologija dopunjuje postojeću strogo objektivnu
empirijsku psihologiju

Rezime fenomenološke psihologije

• Povezana za egzistencijalističkom filozofijom (i
psihologijom)
• Teme
• Dopuna objektivne psihologije
• Protiv redukcionizma, atomizma, pozitivizma i
asocijacionizma
• Fenomenološka metoda je vrsta introspektivne metode
• Ispituje svesne doživljaje
• Holističan pristup
• Stavljanje u zagradu predrasuda
• Fenomenologija iznutra i spolja

Dva značenja objektivnosti i objektivnog

posmatranja
• Objektivna metoda predstavlja suprotnost introspekciji
1. Posmatranje spoljašnjih objekata, objekata datih u spoljašnjem prostoru
• Te objekte istovremeno može da posmatra više posmatrača, koji na taj način mogu
da potvrde jedan drugog
• Taj smisao objektivnosti nalazimo u bihejviorističkim metodološkim stavovima
• Ipak, posmatranje objektivnog predmeta, ne garantuje nužno naučnu adekvatnost,
nepristrasnost saznanja

Dva značenja objektivnosti i objektivnog

posmatranja (nastavak)
2. Objektivnost u drugom značenju znači nepristrasnost, oslobođenje
od ličnih stavova, uverenja, želja, oslobađanje od različiti pristrasnosti i
grešaka u posmatranju.
• Saglasnost više posmatrača garantuje nam da smo objektivnost u ovom smislu
postigli
• Za naučno saznanje bitna je objektivnost u ovom drugom značenju. Irelevantno je
kakav je predmet istraživanja, važno je da se on može
adekvatno, nepristrasno saznati

Objektivnost posmatranja
• Dobija se pridržavanjem metodoloških zahteva vezanih za
• Odabir subjekata
• Odabir zadataka
• Metode instruisanja
• Ostvarivanja laboratorijskih uslova
• Psihometrijske principe izrađivanja testova, upitnika i drugih tehnika
• …