Универзитет у Новом Саду Основи сценске режије

Академија уметности Професор: Антал Силард

ТЕМА И ИДЕЈА У ДЕЛУ “ХАМЛЕТ”

Нови Сад Студент: Јаков Попов

14.11.2022 Анимација и визуелни ефекти
Кад помислимо на драму, помислимо на Шекспира. Био то човек по имену
Виљем Шекспир, група аутора или пак неки племић под псеудонимом, сасвим
је сигурно да без његовог пера, свет драме данас не би био исти. Генерације
писаца, славних и мање славних, писаца драме и писаца “из других вода”,
остале би без свог “гуруа”, а свет би био лишен најбољих дела драме која се и
данас играју по позориштима широм света, више него било која друга. Мало је
писаца којима се бави цела једна грана науке. Шекспирологија, као некада, тако
и данас увлачи у себе многе љубитеље књижевности и театра, а богати пишчев
језик, многобројна његова дела и мистерија око ове личности чине тему о
Шекспиру неисцрпном.
Овај викторијански писац, који је живео крајем шеснаестог и почетком
седамнаестог века, оставио је за собом 38 позоришних комада (и 154 сонета);
историјских драма, комедија и трагедија, а једна од најбољих његових, а уједно
и најбољих светских драма јесте дело “Хамлет”. Хамлет је најигранији
позоришни комад, а у историји филма нема дела са више филмских римејкова.

До Хамлета, Шекспир се бавио историјским драмама и комедијама, а Хамлет је

његова прва трагедија. Настала је 1602. године, у Шекспировом позоришту
“Глоб театар”, годину дана пре смрти краљице Елизабете I. Дело је
највероватније огледало и критика тадашње политичке ситуације у Енглеској.
Стара краљица била је очевидно при крају живота. Немајући деце, а самим тим
законитог наследника, требала је да именује наследника. Међутим, она је то из
неког разлога одбијала, што је довело до ширења гласина о могућности
покушаја пуча неких од амбициозних младих енглеских племића и крвопролића
у држави. Овај Елизабетин поступак препознајемо у Хамлету, где се срећемо са
младим, неодлучним данским краљевићем, што и јесте тема дела - неодлучни
државник који размишља уместо да дела. Стрепња енглеског народа показала
се оправданом, јер је убрзо млади гроф од Есекса, Елизабетин миљеник,
организовао побуну против Елизабете а она је била принуђена да га погуби.
Шекспир је мудро и вешто преместио радњу драме у Данску, говорећи о
проблемима Енглеске и упаковао своји причу у стари дански мит.

Док се Елизабетино чудно понашање не можемо са сигурношћу објаснити,

Хамлетова несигурност проистиче из његове емотивности и вечитог
преиспитивања свега, што опет произилази из његове моралности и учености
(не смемо заборавити да је Хамлет дошао у Данску из Витемберга где се
школовао). Хамлет константно преиспитује своју савест. Он не жели да се
освети стрицу док не буде сасвим сигуран у речи очевог духа. Његови дуги
монолози детаљно испитију сваки његов и туђи поступак, не дајући места
брзоплетости и непромишљености. Његову мудрост и досетљивост
препознајемо, између осталог и у његовом поступку скривања иза лудила, које
сакрива све његове намере, наводи друге да на њега не обраћају пажњу и
допушта му да ради шта хоће и креће се куда хоће. Мада је Хамлет далеко од
“смотанка”, он сам нам признаје да је слаб на делу и да је човек врлина “као
небо чистих”, али и човек са “маном природном”, да он од рођења носи “печат
једног недостатка”, тј. он признаје да има урођену слабост да више размишља а
мање дела.
Хамлет осуђује неморал, лицемерје, жели да искорени неправду и жели да
живи идеалним животом, одакле и потиче његова трагичност, јер свет у којем
живи гуши сваки покушај чистог и поштеног делања (поготово када је у питању
управљање државом) а смелог појединца доводи до уништења.
Иако све набројане особине у нама стварају слику моралног и мислећег човека,
што Хамлет и јесте, Шекспир очито жели да поручи да су у случају једног
владара ове особине веома опасне и непожељне. То нам потврђује и чињеница
да насупрот Хамлету, Шекспир велича активну природу владара, тиме што у
први план ставља њену супротност - Фортинбраса. Овде такође примећујемо
паралелу Фортинбраса и грофа од Есекса, с тим да Фортинбрас због своје
активности излази као коначан победник, осветивши свога оца, повративши
своје територије и заузевши Данску без борбе, затекавши на двору само
лешеве.

Према свему казаном, идеја дела “Хамлет”, укратко би гласила: Владар који
страда због своје несигурности и вуче за собом целу државу. Израз “несигуран”
можда је неадекватан за Хамлета, али ако узмемо за чињеницу да је дело
Хамлет највише политичка критика (с тим да се бави и породичним односима и
другим међуљудским односима, темом смрти...), и да је огледало опасних по
државу Елизабетиних поступака, видимо да Шекспир критикује овакве особине
владара. Ово дело до данас се одржало управо због своје актуелности. Мада је
ова порука више упућена неком владару, и мада су нама Хамлетова дела више
племенита него негативна, данас ову поруку треба да прихватамо у много
блажој форми; треба бити бржи на делању, јер такви успевају, предихитрујући
оне који дело одлажу за погоднији тренутак, јер такав тренутак никада неће
доћи.

Извори:

www.lektire.hr Hamlet
www.scribd.com Hamlet
www.znanje.org Hamletovštine
saznajlako.com Hamlet kratka analiza drame i citati
mirjanasavicevic1.wordpress Vilijem Šekspir
www.delfi.rs 5 zabluda o poznatim knjigama i piscima
www.linkedin.com A šta ako je Šekspir bio prevarant?
sr.m.wikipedia.org Vilijam Šekspir
www.britannica.com Denmark religion
en.m.wikipedia.org Reformation in Denkark - Norwaz and Holsten
www.youtube.com Strenght in scripture / What happens after we death?
www.youtube.com Christian beliefes about life after death