Alfred Žari. Kralj Ibi.

- preteča drame apsurda;

- Kralj Ibi bio premijerno izveden 1896. godine; premijerni skandal – uticajni kritičar izašao sa premijere;
- pola veka pre pojave drame apsurda, javljaju se ideje apsurda čovekovog života u samoj oblastidrame;
- razlika između Čehova i Žarija: Čehov ipak manje ili više ostaje u okvirima realističkog
prosedea,govorimo o realnim karakterima, realne dramske, životne i ljudske situacije; svaki, makar i
najmanji, privid realizma u ovom delu Žarija je isključen;
- Žari je počeo od svoje prvobitne, mladalačke, gimnazijske ideje: kada je imao 15 godina, sasvojim
drugarima je napravio ginjol predstavu – Tata Ibi; motiv bio najbanalniji, beazlen: dečaci su imali
profesora fizike u gimnaziji koji se zvao profesor Eber, i onda su malim preinačenjem imena dobili tata
Ebe, a potom tata Ibi; prva, gimnazijska varijanta bila je klinačka, blasfemična zabava na temu
profesora koji je bio predmet pošalica;
- to bi bio prvi nivo te drame: inicijalno nastaje, i inicijalno jeste neka vrsta šale sa mnogopreterivanja i
prostakluka;
- na drugom, dubljem planu, drama zapravo, prikazujući te likove, koji su bestijalni u svojom
primitivizmu, licemerju, Žari pokazuje jednu opštu ideju, prirodu samog ljudskog bića kao takvog i to
pre svega u antropološkom smislu, a ne toliko u socijalnom smislu; ne slika neku određenu socijalnu
grupu, niti ima razvijene psihologije; pokazuje antropološke primere ljudskog roda, a reprezentant
takvog roda jeste kralj Ibi;
- kralj Ibi kao ogoljeno ljudsko biće lišeno bilo kakvih premisa ljudskosti na temu
duhovnosti,pristojnosti, razvijene psihologije, etike; gramziva, bahata, priprosta ljudska prikaza;
- osećanje apsurda je sada počelo da biva smešteno u načelno komičku situaciju, ali je čitav paradoks u
tome da komička situacija prikazuje jedan tragizam ili tragično osećanja čovekovog života; čovek po
prirodi sklon tome da je gramziv, primitivan, bahat, veroloman;
- komedeija od Žarija pa nadalje više nije ograničena na neku određenu socijalnu grupu, niti naneke
određene tipove, kao što je bilo reči u klasičnoj komediji;
- može nam se učiniti da bi kralj Ibi i mama Ibi mogli da budu tipovi ali nisu; naglo menjanjeponašanja;
komedija koja ne barata ni tipovima i društvenim grupama, tj socijalnim slojevima; - komedija izrazito
stilizovana; sadrži čitav niz niskih komičkih žanrova – farsa, lakrdija, burleska, ginjol;
- Žari to ne radi da bi zabavio publiku, niti da bi se podsmevao određenoj meti, već radi to da biživot
demistifikovao i ogolio, i prikazao kao jednu u suštini tragičnu pojavu; naš život jeste apsurd i to je
tragično po sebi, ali se to može izraziti preko pomenutih niskih komičkih žanrova; prožimanje tragičnog
i komičnog, i ono dobija sasvim novi kvalitet;
- nova vrsta žanrovskog određenja, koji se koristi od Žarija pa čitav XX vek, koja objašnjava samuprirodu
te vrste drame, ali i osnovno čovekovo osećanje u svetu: tragična farsa;
- novina u tome što komedija više nije ograničena na neki niz pojedinačnih psiholoških slabosti ili
društvenih mana; komedija zahvata čitavu ljudsku sudbinu;
- premijera 1896. u Parizu, u pozoriše Linje Poa; Linje Poa – producent pozorišta koje je izvodilo nove,
moderne komade; potpuni skandal; kritičar, zastupnik dobro skrojenog komada Fransis Arse, napustio
je predstavu, zgađen;
- pored svega ostalog, publika je bila revoltirana već prvom rečiju koja se izgovara – gomnarija; čitava
drama načelno obiluje nizom prostakluka, lascivnosti, psovki, vređanja;
- antropološko osećanje čovekove bezosećajnosti, gramzivosti, pa i zla, koje prirodno postoji unjemu;
- glavni komički prosedei: već na osnovu prve scene, mogu biti vidljivi; prva scena prikazuje mamui tatu
Ibi, gde mama Ibi nagovara tatu Ibija da ubiju kralja Venceslava i zauzmu poljski tron; on nema dugu
dilemu; njeni argumenti su apsurdni – kada postane kralj, imaće veliki šešir, kabanicu, kišobran; on se
 sa tim slaže, a on još dodaje da će moći da jede džigernjače koliko hoće; to su argumenti zašto treba
da bude kralj;
- parodija Magbeta; jedan bitan element – parodija, i to najčešće parodija poznatih dramskih dela, i to
često tragedije; parodija Hamleta: mladi princ kome pada na pamet da osveti oca – parodija motiva ili
teme osvete kao takve, iz raznih tragedija; međutim, javljaju mu se seni preminulih predaka;
- momenat preterivanja – hipertrofiranost; likovi na različite načine hipertrofirani ili se ponašaju
preterano; nema uverljivog psihološkog realizma, nema realnog karaktera; reakcije i odlike preterani;
likovi ispražnjeni od bilo kakvog ljudskog sadržaja; preterivanje do nivoa groteske ili potpunog
apsurda;
- činjenica da su likovi ispražnjeni od realnog ljudskog sadžaja, ukazuje na još jednu osobinuŽarijevog
prosedea: mehaničnost likova; likovi se ponašaju mehanički jer su ispražnjeni od bilo kakvog ljudskog
sadržaja; ideja da su likovi mehanički koincidira sa francuskim teoretičarem smeha Anrijem Bresonom
– Esej o značaju smešnog; samo je ljudsko smešno – priroda nije smešna; ona sama po sebi nije
smešna, i ne postoji ništa što je u njoj smešno; životinja nikada nije smešna i nikad se ne smeje; osmeh
je imanentan čoveku; životinja može da bude smešna samo onda kada pokušava da oponaša čoveka;
- ispražnjen čovek, lišen ljudskosti, ponaša se mehanički; dobija se po Bresonu efekat komičnosti;
- ne radi se o kulturi buržoazije;
- nisu klasični komični tipovi;
- nije klasična socijalna satira jer ona prevazilazi granice socijalne satire; ne govori o Ibijugrađaninu, jer
takav ne bi mogao da bude građanin; transcendira se jedan društveni sloj i reč je o čoveku kao takvom
u antropološkom smislu;
- poslednji čin, dešava se na brodu; idu za Pariz, bez dileme i preispitivanja; prave planove zabudućnost
– tamo Ibi govori da može da postane ministar finansija;
- gruba komička demistifikacija čovekove prirode koju Alfred Žari vidi kao izrazitu
bestijalnost,nedoslednost, samoživost – niskost;
- čovek lišen ideala; ne promišlja ništa;
- Martin Estin – delo užasavajuća slika čovekove životinjske prirode;- moderni teoretičari: termin ljudske
prirode nije validan;