Друга владавина кнеза Милоша Обреновића (1858-1860)

Друга владавина кнеза Михаила Обреновића (1860-1868)

-Први балкански савез (1866-1868): Србија, Црна Гора, Румунија, Грчка

-1862. Чукур чесма

-1866. основана Уједињена омладина српска (1871. обустављен рад)

-1867. Шабац, Београд, Смедерево, Кладово, Соко и Ужице уступљени Србији

Милан Обреновић (1868-1889)

-1868-1872. владавина Намесништва (Миливоје Петровић Блазнавац, Јован

Ристић, Јован Гавриловић)

-1869. Намеснички устав

-1871. основана Призренска богословија

- од 1868. Србија израђује свој новац, 1873. динар је уведен као званична монета

 1875-1878. Велика источна криза (почела устанком 1875, завршила се

Берлинским конгресом 1878.)
-1875. устанак херцеговачких Срба-„Невесињска пушка“
-1876. Србија склапа савез са Црном Гором и улази у рат против Турске
(Србија тешко поражена код Ђуниса; Црна Гора побеђује Турке на
Вучјем долу и Фундини)
-почетком 1877. склопљен мир Србије и Турске
-априла 1877. Русија објављује рат Турској, крајем године Србија поново
улази у рат против Турака
-почетком 1878. српска војска ослобађа Прокупље, Куршумлију, Ниш,
Пирот, Лесковац
-март 1878. Санстефански мир – стварање Велике Бугарске
-13. јула 1878. завршен Берлински конгрес:
1. Србија, Црна Гора и Румунија постале независне

1
 2. Србија се територијално проширила на 4 округа: Нишки,
Пиротски, Врањски и Топлички

3. Црна Гора добила Подгорицу, Никшић и Бар (добијањем

Бара Црна Гора је изашла на Јадранско море)
4. Аустроугарска добила право да окупира Босну и
Херцеговину
5. Велика Бугарска подељена на Кнежевину Бугарску и
Источну Румелију

- 1878. у Призрену Албанци оснивају свој политички покрет (Призренска лига)

БиХ након 1878: 1882. на чело аустроугарске управе у Босни и Херцеговини долази
Бењамин Калај („Калајев режим“)

-Велики културни утицај на Србе у БиХ имали су листови Босанска вила и Зора
(један од покретача Зоре је Алекса Шантић)

Црна Гора након 1878: владар Црне Горе у овом периоду је књаз (од 1910. краљ)
Никола Петровић (1860-1918)

- 1879. књаз Никола укида Сенат и уводи министарства и Велики суд

- 1880. отворена нижа гимназија на Цетињу
- 1888. Валтазар Богишић саставља Општи имовински законик

Србија после Берлинског конгреса:

-1880. Железничка конвенција Аустроуграске и Србије

-1881. Тајна конвенција

Трговински уговор

Оснивање Народне радикалне странке (Никола Пашић)

Оснивање Народне либералне странке (Јован Ристић)

Уз радикале и либерале, трећа важна странка у 19. веку је Српска напредна странка.
Основали су је Милутин Гарашанин, Милан Пироћанац и Стојан Новаковић.

2
-1882. проглашење краљевине

-1883. Тимочка буна

-1884. основана Народна банка и изграђена пруга Београд-Ниш

-1885. Уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије, рат Србије и Бугарске и

српски пораз на Сливници

-1886. мир у Букурешту: рат Србије и Бугарске завршен без територијалних промена

-1888. Радикалски устав

-1889. абдикација краља Милана

Александар Обреновић (1889-1903)

-1889-1893. владавина Намесништва (Јован Ристић, Јован Белимарковић, Коста

Протић)

-1893. државни удар краља Александра и укидање устава из 1869.

-1900. женидба краља Александра Драгом Машин

-1901. доношење новог устава

Срби у јужној Угарској:

-Светозар Милетић (1826-1901) оснива 1869. Српску народну слободоумну странку

-Јаша Томић вођа Српске народне радикалне странке

-Михаило Полит-Десанчић вођа Српске народне либералне странке

Срби у Хрватској и Славонији:

-Срби једно време подржавали Народну странку Јосипа Јураја Штросмајера

3
-1881. укидање Војне крајине и оснивање Самосталне српске странке

Срби у Далмацији:

-до 1878. Срби и Хрвати деловали заједно у оквиру Народне странке (разлаз Срба и
Хрвата је због аустроугарске окупације БиХ)

-1880. Сава Бјелановић оснива Српску странку на Приморју