1 2

STEREOIZOMERIJA Y Stereoizomeri (prostorni izomeri) – izomeri čiji

su atomi vezani na isti način, ali se razlikuju po
▪ Izomeri su jedinjenja iste molekulske formule: svom prostornom rasporedu:
X Konstitucioni (strukturni) izomeri – razlikuju se
a. Enantiomeri – predmet i njegov lik u ogledalu ne
po strukturi tj. po redosledu vezivanja atoma: mogu se poklopiti.
a. Izomerija niza
CH3 COOH COOH
C * CH *
CH3CH2CH2CH3 CH3CHCH3 (C4H10) 3 H3C C
H OH HO H
butan 2-metilpropan

b. Izomerija položaja b. Diastereomeri – ne odnose se kao predmet i

Cl njegov lik u ogledalu.
CH3CHCH3 (C3H7Cl) Primer: Cis- i trans-izomeri (geometrijski
Cl CH2CH2CH3
izomeri)
1-hlorpropan 2-hlorpropan

c. Izomerija funkcionalnih grupa

Ne odnose se kao
CH3CH2 OH CH3 O CH3 (C2H6O) predmet i lik u ogledalu

etanol metoksimetan
(etil-alkohol) (dimetil-etar) cis- trans- trans-
cis-
2-buten 1,4-dimetilcikloheksan
d. Tautomeri (nalaze se u ravnoteži)
O OH c. Konformeri (konformacioni izomeri) takođe su
H3C C H H2C C H (C2H4O) primeri stereoizomera.
keto-oblik enolni-oblik CH3 CH3
H
H H H CH3
e
H H CH3 H
H H
a
CH3 H
ekvatorijalni aksijalni CH3
anti-rotamer gauche-rotamer
butana butana metilcikoheksan
 3 4

Neki osnovni pojmovi u stereohemiji ▪ Ahiralnost je osobina da se 2 predmeta odnose

● Hiralnost kao predmet i njegov lik u ogledalu i mogu se
poklopiti jedan sa drugim.
● Hiralni centar
● Enantiomeri
● Diastereomeri
● Apsolutna konfiguracija (R,S–sistem)
● Relativna konfiguracija (D,L–sistem)
● Optička aktivnost

HIRALNOST
▪ Hiralnost je osobina da se 2 predmeta odnose
kao predmet i njegov lik u ogledalu i ne mogu se
poklopiti jedan sa drugim.
▪ Enantios, grčki, nasuprot.
HIRALNI I AHIRALNI MOLEKULI
@ Hiralni molekuli:
• molekuli koji se ne mogu poklopiti sa svojim
likom u ogledalu.
▪ Parovi molekula koji se odnose kao predmet i
njegov lik u ogledalu i ne mogu se poklopiti su
enantiomeri.
▪ Takva jedinjenja su hiralna.
 5 6

Primer: mlečna kiselina ▪ Molekuli sa 1 stereocentrom su uvek hiralni!

stereocentar ili aisimetrican atom ▪ Molekuli sa više stereocentara ne moraju biti
H (vezan za 4 razlicita supstituenta) hiralni.
CH3 C * COOH
OH ▪ Hiralni i ahiralni molekuli se razlikuju prema tome
da li imaju ili nemaju ravan simetrije:
COOH COOH COOH } hiralni molekuli nemaju ravan simetrije
C * CH
H3C C
* C* OH } ahiralni molekuli imaju najmanje 1 ravan
3
H OH HO H H CH3 simetrije.
(A) (B) (B')
ravan rotacija za 180o
refleksije
*
(osa rotacije: veza C-COOH) ■ Ravan simetrije: zamišljena ravan koja deli
translacija molekul na 2 jednake polovine koje se odnose jedna
prema drugoj kao predmet i lik u ogledalu.
■ Strukture A i B' se NE mogu poklopiti – NISU
identične.
■ A i B su ENANTIOMERI (enantios, grčki, suprotan) –
stereoizomeri koji se međusobno odnose kao predmet
i njegov NEpoklopivi lik u ogledalu.
▪ Da bi se preveli jedan u drugi neophodno je
raskinuti veze.
metan hlormetan dihlormetan bromhlormetan bromfluorhlormetan
@ Ahiralni molekuli – molekuli koji se mogu 6 ravni 3 ravni 2 ravni 1 ravan nijedna
poklopiti sa svojim likom u ogledalu. ahiralan ahiralan ahiralan ahiralan hiralan
H H H

Cl Cl Cl
Cl H H Cl Cl H
rotacija B za 180o
A ogledalo B B'
(ravan refleksije)
translacija

A i B' se mogu poklopiti

 7 8

OPTIČKA AKTIVNOST
▪ Jedina fizička osobina po kojoj se razlikuju
ENANTIOMERI je interakcija sa planarno
polarizovanom svetlosti tj. obrtanje ravni planarno
polarizovane svetlosti.

enantiomer Pravac zakretanja ugla oznaka

polarizovane svetlosti
dekstrotatorni U pravcu kretanja (+)-enantiomer
kazaljke na časovniku
levorotatorni Suprotno kretanju (–)-enantiomer ▪ Specifična rotacija optički aktivnog molekula:
kazaljke na časovniku
• fizička konstanta karakteristična za taj molekul
(kao i Tt, tačka Tklj i ρ).
▪ Enantiomeri se nazivaju i optički izomeri (antipodi),
a fenomen optička aktivnost. CH2CH3 CH2CH3

▪ Optička rotacija se određuje polarimetrom. H

CH3 H3C
H
Br Br
(-)-2-brombutan (+)-2-brombutan
[α]D 25 = -23,1o [α]D25 = +23,1o

▪ Enantiomeri obrću ravan polarizovane svetlosti:

• za isti ugao ali
Na lampa • u suprotnim smerovima.
λ = 583 nm
▪ Smesa istih količina (+)- i (–)- enantiomera je
optički NEaktivna i naziva se racemska smesa.
▪ Racemska smesa se označava simbolom (±).
 9 10

OZNAČAVANJE KONFIGURACIJE ▪ Pravilo posmatranja – hiralni centar mora biti

ENANTIOMERA posmatran sa suprotne strane od strane supstituenta
X APSOLUTNA konfiguracija: R,S–sistem sa najnižim prioritetom!
Y RELATIVNA konfiguracija: D,L–sistem ▪ Supstituent sa najnižim prioritetom se postavi što
dalje od posmatrača!
X APSOLUTNA konfiguracija: R,S–sistem
▪ Dva moguća rasporeda ostala tri supstituenta prema
▪ Stvarni prostorni (trodimenzioni) raspored atoma u opadajućem prioritetu:
molekulu.
▪ Nema direktne veze između znaka zakretanja
polarizovane svetlosti i strukture enantiomera.
▪ Apsolutna konfiguracija se određuje:
• eksperimentalno rentgenostrukturnom
analizom (ispitivanjem supstance pomoću x-
zraka),
• hemijskom korelacijom (hemijskim
transformacijama) sa jedinjenjem čija je
apsolutna konfiguracija poznata. Određivanje prioriteta supstituena sekvencionim
▪ R,S–sistem: Cahn–Ingold–Prelog (1956. god). pravilima
▪ Kako se obeležava okruženje asimetričnog C– ▪ Pravilo 1: Prioritet se određuje prema atomskim
brojevima (Z) vezanih atoma – atom većeg Z ima
atoma (stereocentra)?
prednost.
▪ Rangiranje sva 4 supstituenta na asimetričnom C– d
atomu. H a
I
d
I C
isto je što i H C b
▪ Prioritet se određuje sekvencionim pravilima. a
CH3
c Br
b Br CH3 c
▪ a – najveći prioritet; b – drugi prioritet; c – treći Z(H) = 1, Z(C) = 6, (R)-1-brom-1-jodetan
prioritet; d – najniži prioritet. Z(Br) = 35, Z(I) = 53
I
I > Br > C > H
C
H3C Br
 11 12

▪ Pravilo 2: Ukoliko su dva supstituenta istog ▪ Odluka o prioritetu donosi se na mestu

prioriteta (kada se porede atomi vezani direktno za razlikovanja duž inače sličnog supstituentskog niza
stereocentar): (konstitucija ostatka niza je nevažna).
• rangiraju se elementi duž niza u supstituentu,
dok se ne dođe do atoma na kome je moguće
razlikovati prioritete između dva niza.

H H H
C H nižeg prioritet od C C H
H niži
H H viši
metil etil
niži viši

H C H3
▪ Kada se dođe do mesta grananja supstituentskog
C C H3 nižeg prioritet od C C H3
niza, izabere se grana višeg prioriteta.
H H
etil 1-metiletil
(izopropil)
jednaki
niži viši
Ia C(CH3)3
a
H H H C H3
C b C c
C C CH2CH3 nižeg prioritet od C C C H3 d
H CH2CH3 d CH2CH3
CH3 H
c CH(CH3)2 b
H H H H
2-metilpropil (R)-2-jodbutan (S)-3-etil-2,2,4-trimetilpentan
butil
(izobutil)
jednaki
H CH3 CH3

C C CH3 nižeg prioritet od C C H3

H H CH3
2-metilpropil 1,1-dimetiletil
(izobutil) (terc-butil)
 13 14

▪ Pravilo 3: Dvostruke i trostruke veze tretiraju se kao Fischer–ove projekcione formule

da su zasićene, a broj njihovih atoma se udvostručuje ▪ Dvodimenzionalne projekcije trodimenzionalnih
ili utrostručuje – docrta se još jedna ili dve veze na modela molekula.
svakom od atoma u nezasićenoj vezi i za njih se veže
udvostručeni, fantomski, atom sa drugog kraja veze. ▪ Predstavljanje 2 enantiomera A i B Fscher–ovim
projekcionim formulama:
▪ Fantomski atom, zamišljeni atom koji ima atomski
A B
broj Z = 0. Obeležava se indeksom "0" ili se stavi u
a a
oblu zagradu.
C trodimenzionalni
c c C model
b d b
H H H d
H
C C tretira se kao C C R
R ( C ) (C ) a a
( C) ( C )
b C d d C b klinasta struktura
C C R tretira se kao C C R
c c
( C ) (C ) Fantomski atom ima
MANJI prioritet od
O O ( C)
realnog, iste vrste, a a
C H tretira se kao C H SAMO ukoliko je to
Fischer-ova
JEDINO mesto d d b
b projekciona
(O ) razlikovanja nakon
formula
primene svih ostalih c
O O ( C) sekvencionih pravila! c

C OH Inace se tretiraju jednako. horizontalne crte: veze usmerene ka posmatracu

C OH tretira se kao
vertikalne crte: veze usmerene od posmatraca
(O )

Ò Važno: Nedozvoljene transformacije sa

Fischer–ovim projekcionim formulama menjaju
HC CH2
b
OH
a konfiguraciju hiralnog centra u strukturnoj
C C b
formuli!!!
d CH3 c d CHO
H H
OH a CH2OH c
R R
 15 16

▪ Neke od dozvoljenih transformacija: ▪ Neke od nedozvoljenih (pogrešnih)

1. Rotacija u projekcionoj ravni (ravni papira) za transformacija:
180°: 1. Zamena mesta dva supstituenta (1 par):
H rotacija za 180o Cl H I I

I Br Br I I Br H Br H Cl

Cl H Cl Cl Br
isto kao
R R R S R

2. Zamena mesta 3 supstituenta u grupi: 2. Rotacija u projekcionoj ravni (ravni papira) za 90°
ili 270°:
H I I
I Br Br H Cl Br Br rotacija za 270o H rotacija za 90o
I
Cl isto kao Cl isto kao H H Cl I Br Cl H
R R R I Cl Br
S
3. Zamena mesta 4 supstituenta (2 para): R S

H I Cl
I Br H Cl Br I ▪ Fischer–ovim projekcionim formulama je
Cl Br H
definisana apsolutna konfiguracija (supstituent
isto kao isto kao
R R R
najmanjeg prioriteta u jednoj od vertikalnih
pozicija):

d b
H CH2CH3
a c a
HO CH3 HO CH3 c
CH2CH3 H
b d
S R
 17 18

Jedinjenja sa 2 ili više stereocentara ▪ Stereoizomeri koji se ne odnose kao predmet i lik
▪ Konfiguracije svakog stereocentra mogu biti R- ili u ogledalu, i zbog toga nisu enantiomeri, zovu se
S-, te mogu postojati različite izomerne strukture. DIASTEREOMERI (dia, grčki, preko).
1. Hiralni C-atomi sadrže različite supstituente Diastereomeri
▪ Za n stereocentara, broj stereoizomera = 2n. Â Različiti molekuli sa različitim fizičkim i
hemijskim osobinama,
Br
*
H3C CH *CH CH3
22 = 4 stereoizomera  Mogu se odvojiti jedan od drugog:
2-brom-3-hlorbutan Cl • frakcionom destilacijom,
CH3 CH3 H Cl
• kristalizacijom ili
Br H R
S Br H
H
S S
Cl H
S
Br enantiomeri Br
R
H
R R
• hromatografijom.
H3C CH3 Cl H H Cl H3C CH3
CH3 CH3 ▪ Cis- trans-izomeri su ciklični diastereomeri.
(2S,3S)- (2R,3R)-

diastereomeri 22 = 4 stereoizomera
trans-1-brom-2-hlorciklobutan
CH3 CH3
Br Cl R H H Br Br
S
H H H Br enantiomeri Br H Br Cl H R
R S S H
R S
S R H Cl Cl H H3C CH3
H3C CH3 H H S
CH3 CH3 R Cl Cl
(2S,3R)- (2R,3S)-
cis-1-brom-2-hlorciklobutan
predmet R S Br Br
Cl R S
Cl
lik u ogledalu S R
H H
S R
H H

▪ Npr. (2R,3R)-izomer enantiomeran je (2S,3S)-

jedinjenju i istovremeno je diastereomeran (2S,3R)-
i (2R,3S)-strukturama.
 19 20

2. Hiralni C-atomi sadrže iste supstituente Primer: vinska kiselina

▪ Za n stereocentara, broj stereoizomera < 2n. 2,3-dihidroksibutan-dikiselina (vinska k.)
3 stereoizomera
Br
COOH COOH
H3C *CH *CH CH3 3 stereoizomera R S
H OH HO H
2,3-dibrombutan Br R S
HO H H OH
CH3 CH3 COOH
H Br COOH
Br H S R
H Br H Br enantiomeri Br H Br H (2R,3R)- (2S,3S)-
S R
S S Br H H Br R R
H3C CH3 H3C CH3
CH3 COOH COOH
CH3
R S
(2S,3S)- (2R,3R)- H OH HO H
S R
diastereomeri H OH HO H
COOH COOH
CH3 CH3
Br Br R H H (2R,3S)- (2S,3R)-
H H S
H Br enantiomeri? Br H Br Br
S R R S (2R,3S)- isto kao (2S,3R)-
H3C CH3 H Br Br H H3C
R S
CH3
Ne! Identicni su! mezo-vinska k.
CH3 CH3
(mezo)
(2S,3R)- (2R,3S)-
(2S,3R)- isto kao (2R,3S)- Oba oblika imaju ravan simetrije;
Rotacijom u ravni papira za 180o
prelaze jedan u drugi.

▪ (S,R)-stereoizomer je AHIRALAN i nije optički

aktivan, iako ima 2 stereocentra.
▪ Jedinjenje koje sadrži 2 (ili više od 2) stereocentra,
a koje se može preklopiti sa svojim likom u
ogledalu, zove se mezo-jedinje (mezo, grčki,
srednji).
CH3
▪ Mezo-jedinja sadrže ravan S
H Br
simetrije.
R
H Br
CH3
mezo-2,3-dibrombutan
 21 22

▪ Cis- trans-izomeri su ciklični diastereomeri. STEREOHEMIJA HEMIJSKIH REAKCIJA

3 stereoizomera ▪ Dobijanje hiralne strukture iz ahiralnog polaznog
trans-1,2-dibromciklobutan materijala kao rezultat daje racemsku smesu.
Br
H R
Br 1. Bromovanje butana (radikalski lančani
S H
mehanizam)
H H S
R Br Br
CH3

cis-1,2-dibromciklobutan H C
H CH2CH3
Br butan Br
Br ahiralan
R .
. C* + Br
H Br -HBr H CH3
S
H
CH2CH3
(S)-2-brombutan
1R,2S isto kao i 1S,2R .
CH3 Br2 hiralan
H C
▪ Trans-izomer 1,2-dibromciklobutana je hiralan. CH2CH3 Racemska smesa

▪ Cis-izomer je mezo-jedinjenje i optički je neaktivan. radikal

planaran
ahiralan CH3
H * CH2CH3 .
C
+ Br
Br
(R)-2-brombutan
hiralan
 23 24

2. Elektrofilna adicija HBr na cis- ili trans-2- Razlaganje: razdvajanje enantiomera

buten (jonski mehanizam) ▪ Čiste enantiomere hiralnog jedinjenja je moguće
H3C CH CH CH3 dobiti razlaganjem racemata (racemske smese) u
cis- ili trans-2-buten
Br enantiomere.
ahiralan

+ C* ▪ Najčešće se razlaganje racemata bazira na

H H3C H
CH2CH3
konverziji u smešu diastereomera, dodatkom optički
(R)-2-brombutan čistog regensa (S- ili R- konfiguracije).
+ H - hiralan
Br
H3C C racemska smesa (enantiomera):
CH2CH3 Racemska smesa
XR + XS
komponente imaju iste fizicke osobine
karbokatjon
planaran opticki cist reagens YS
ahiralan H
H3C * CH2CH3
C
diastereomeri:
XR YS + XS YS komponente imaju razlicite fizicke osobine
Br
(S)-2-brombutan
hiralan razdvajanje distereomera
(frakciona kristalizacija, destilacija ili hromatografija)

XR YS XS YS

raskidanje raskidanje

XR + YS XS + YS

razdvajanje i razdvajanje i
regenerisanje Y regenerisanje Y
S S

XR cist XS cist
 25 26

NH2 ZADATAK
Pomoću Fischer-ove projekcione formule prikažite
CH3CHC CH
(3S,4S)-3,4-dibromheksan. Označite prioritet grupa
racemski (R,S)-3-butin-2-amin
na svakom C-atomu i način razmišljanja.
COOH Br C2H5
3 4 3
R S
H OH CH3CH2CHCHCH2CH3 H Br
4 S R' = CH(Br)C2H5
HO
R
H Br Br H
(3S,4S)-3,4-dibromheksan C2H5
COOH
(+)-vinska k.,
H2O, nekoliko dana c b
d R' d
C2H5 H H
d a c a 4 d a c
3 3 4
H Br Br C2H5 Br H Br C2H5
H H a
_ + _ + R' CH
R S b R' c 2 5 b R'
COO H3N C CH COO H3N CH3 b (S) (S)
H OH CH3 H OH C CH
+
HO H HO H
COOH
ZADATAK
COOH
(+)-tartaratna so R-amina (-)-tartaratna so S-amina
Pomoću Fischer-ove projekcione formule prikažite
[α]
22 oC
= +24,4 [α]
22 oC
= -24,1 (3S,4R)-3,4-dibromheksan. Označite prioritet grupa
D
D
kristališe iz rastvora ostaje u mat. lugu na svakom C-atomu i način razmišljanja.
Br C2H5
K2CO3, H2O K2CO3, H2O 3 4 3 S
CH3CH2CHCHCH2CH3 H Br
4 R Br R' = CH(Br)C2H5
Br H
H H (3S,4R)-3,4-dibromheksan C2H5
R S
H2N C CH H2N CH3
CH3 C CH c d b d
C2H5 H R' H
d a c d a c a
47 % 51 % H
3
Br Br
3
C2H5 H
4
Br H5C2 4
Br
(R)-(+)-3-butin-2-amin (S)-(-)-3-butin-2-amin a
R' b R' CH b R'
22 oC 22 oC b (S) c 2 5 (R)
[α] = +53,2 [α] = -53,2
D D
t.k. 82-84 oC t.k. 82-84 oC
 27

ZADATAK
1. Prikažite 1-brom-1-jodetan klinastim formulama (oba
enantiomera) a zatim klinaste formule prevedite u Fischer-
ove:
klinaste: Fischer-ove:

Br Br
Br Br
C* C* H3C I I CH3
I I
H CH3 H3C H
H H
ravan
refleksije

1.1. Odredite apsolutnu konfiguraciju enantiomerima iz

zadatka 1, označite prioritet supstituenata i objasnite način
razmišljanja. Kod klinastih formula, pri određivanju
konfiguracije, formulu orijentišite u skladu sa "pravilom
posmatranja":
klinaste: Fischer-ove:
b b b b
Br Br
Br Br
c a a c
C* a a C* H3C I I CH3
dH I I
CH H3C Hd
c 3 c Hd Hd

b b
Br Br
c C a C
H3C I a I
S R
Prioritet opada u nizu I > Br > C
> H, prema 1. sekvenc. pravilu,
čime je određen prioritet
supstituenata a, b, c, i d.
.....................
Ò Klinastu formulu obavezno
orijentisati u skladu sa pravilom
posmatranja!
S R
U konkretnom primeru, apsolutna
konfiguracija se može odrediti
c
CH3 bez dodatnih transformacija
(supst. najmanjeg prioriteta je u
vertikalnoj poziciji, na dnu
formule)!
.....................
Ò U nekim slučajevima je Fischer-
ovu projekcionu formulu potrebno
transformisati (koristeći dozvoljene
tranformacije) tako da se može
odrediti apsolutna konfiguracija!