Sadržaj:

1. Uvod………………………………………………………………………………2
2. Faze anketnog istraživanja……………………………………………………...3
 2.1 Konceptualizacija……………………………………………………..4
 2.2 Sklop istraživanja………………………………………....…………..4
 2.3 Instrumentalizacija……………………………………….…………...5
 2.4 Tipovi pitanja u upitniku……………………………….…………….6
 2.5 Format pitanja………………………………………….……………..6
 2.6 Formulisanje pitanja u upitniku……………………………………..6
 2.7 Struktura anketnih istraživanja……………………………………..7
 2.8 Tipovi anketnih istraživanja…………………………………………7
 2.9 Monitoring……………………………………………………………7
 2.10 Verifikacija…………………………………………………………...7
 2.11 Izveštavanje………………………………………………………….8
3. Literatura……………………………………………………………………….11

1
1. Uvod
Anketno istraživanje 1spada u red najrazvijenijih metoda istraživanja u društvenim naukama. On se u
istraživanjima koristi još od 30-ih godina prošlog veka i nesumnjivo je znatno uticao na ukupan status
društvenih nauka, i kada je reč o njihovom naučnom karakteru, i kada je reč o praktičnoj primeni znanja
koja nude društvene nauke. Ujedno, anketni metod je i jedan od najrazvijenijih metoda u društvenim
istraživanjima ukoliko se kao kriterijum uzme striktnost procedura i epistemološka evaluacija
istraživačkih rezultata. Anketni metod spada u kvantitativne metode. Taj metod počiva na ideji da se
društvene pojave mogu meriti ili, tačnije, da se društvene pojave mogu svesti na kvantitativna (brojčana)
obeležja.
Anketno istraživanje je metod koji se koristi u cilju direktnog prikupljanja podataka od pojedinaca koji su
izabrani po određenim jasnim kriterijumima i koji nam kao reprezentanti neke populacije omogućuju da
izvedemo zaključke što važe za čitavu populaciju. Važno je imati u vidu da anketni metod ima znatno
manju vrednost ukoliko istraživanja nisu realizovana na osnovu neke od validnih procedura uzorkovanja.
Tako npr. ako se podaci uzimaju u okviru istraživanja javnog mnjenja ili telefonskim intervjuisanjem
pojedinaca koji nisu izabrani preciznim planom uzorkovanja, tada ova istraživanja imaju problematičnu
vrednost, jednostavno zato što odsustvo validnih procedura uzorkovanja onemogućuje da izvedemo
generalizacije svojih zaključka u skladu s računom verovatnoće.
Informacije koje dobijamo u anketnom istraživanju mogu se prikupiti anketiranjem lice-u-lice, putem
pošte (uključujući i i-mejl anketiranje); to može biti i telefonsko intervjuisanje, ili pak koristimo
samostalno administrirajuće upitnike. Pojedinci koji odgovaraju na pitanja u anketama zovu se ispitanici
ili respondenti.
Anketnim istraživanjem uglavnom prikupljamo sledećih pet kategorija informacija o respondentima. To
su:
1. Činjenice uključuju karakteristike vezane za atribute samih ispitanika kao što su npr. njihove godine,
obrazovanje ili zanimanje; ali one takođe uključuju i aspekte ili informacije koji nisu karakteristike samih
ispitanika, ali jesu činjenične po svom karakteru, npr. članstvo u političkim partijama, koliko kvadrata
ima stan koji poseduje, ima li automobil i koja je tržišna vrednost tog automobila.
2. Percepcije su iskazi o onome što ispitanici znaju ili misle da znaju o nekim posebnim pitanjima, kao
npr. to da li ispitanici znaju imena ministara u vladi ili pak kakva je politika naše zemlje prema ekološkim
problemima itd.
3. Mišljenja su iskazi koji izražavaju preferenciju ili sud ispitanika o nekim predmetima ili događajima.
Npr. ako pitamo ispitanike: Da li ste za abortus ili protiv njega? Ili, pak: Koga biste želeli da vidite na
mestu predsednika države?

1
Metodološka literatura koja se bavi anketnim istraživanjima veoma je bogata i ekstenzivna. Za jedan pogled na
sve aspekte ovog tipa istraživanja pogledati: Glock & Bennett (1967); Newman, McNeil & MacNeil (1998); Lietz
(2010); Bhattacherjee (2012); Rossi, Wright & Anderson (2013);

2
4. Stavovi predstavljaju relativno stabilne dispozicije koje određuju orijentaciju pojedinca u odnosu na
neke posebne događaje, predmete i/ili ideje. Stav ima nekoliko komponenata i po prirodi je složen, te se u
samim istraživanjima neretko mora uzeti nekoliko tačaka kako bi se merio stav prema nekom pitanju ili
problemu.
5. Bihevioralni izveštaji su jednostavne tvrdnje o tome kako se ljudi ponašaju u određenim situacijama,
npr. koliko često izlaze na izbore, koliko često čitaju štampu, koliko često idu u crkvu itd.
Anketno istraživanje je proces u kome su teorijski pojmovi – prethodno definisani u konceptualnom
okviru – operacionalizovani u obliku pitanja i stavki u upitniku koji predstavlja instrument za prikupljanje
odgovora ispitanika. Taj metod je, prema tome, oblikovan za studije u kojima su pojedinci analitičke
jedinice, a informacije što se dobijaju ovim putem jesu mišljenja, stavovi i oblici ponašanja ispitanika. Iz
toga sledi da je anketni metod pogodan samo u situacijama kada je istraživačko pitanje postavljeno tako
da se odgovor može dobiti na osnovu mišljenja i stavova ispitanika. Takođe, treba imati u vidu da je
anketno istraživanje skup metod tj. da zahteva znatna finansijska sredstva, te stoga, ako postoji jeftiniji
način da istraživanjem dođemo do informacija, tada taj metod treba i koristiti. S druge strane, postoje
istraživačka pitanja koja nužno i imanentno zahtevaju upotrebu anketnog metoda i tada gotovo da ne
postoji alternativa. Iako se u anketnom istraživanju informacije uzimaju od pojedinaca, danas se rezultati
ovih istraživanja često koriste u komparativnom sklopu, kada se porede vrednosti nekog indikatora/skale
između različitih zemalja, što znači da se podaci upotrebljavaju agregatno.
2. Faze anketnog istraživanja

Anketno istraživanje je složen proces koji u metodološkom smislu obuhvata veći broj kompleksnijih faza.
U procesu pripreme istraživanja koje počiva na ovom metodu, sve faze i koraci moraju se precizno
planirati i realizovati u skladu sa strogim metodološkim standardima i principima.

U osnovi, anketno istraživanje ima 14 faza2:

1. Konceptualizacija – nužno je precizno definisati istraživačko pitanje, identifikovati i klasifikovati

ključne koncepte, definisati hipoteze i konačno operacionalizovati koncepte posredstvom pitanja i
tačaka u samom upitniku.
2. Sklop istraživanja – detaljan plan čitavog istraživanja.
3. Instrumentalizacija – proces čiji je krajnji ishod formirani upitnik.
4. Planiranje – razmatranje problema samog izvođenja anketnog istraživanja.
5. Uzrokovanje – ključna ideja istraživanja je da se na osnovu malog broja selektovanih ispitanika
dođe do odgovora.
6. Trening i obuka
7. Pilot – istraživanje
8. Terensko istraživanje – faza u kojoj se prikupljaju podaci.
9. Monitoring
10. Verifikacija – skup postupaka koji obezbeđuju kontrolu terenskog istraživanja. Razlika između
monitoringa i verifikovanja je u tome što se verifikacija vrši nakon što su podaci prikupljeni.

2
Plutchik, R. (1968). Foundations of experimental research. New York: Harper & Row.

3
 11. Kodiranje – podaci iz upitnika se transformišu u numeričku formu.
12. Procesuiranje podataka uključuje postupke
13. Analiziranje podataka
14. Izveštavanje

2.1 Konceptualizacija
Što se značaja i procesa konceptualizacije tiče, skrenućemo pažnju na neke specifičnosti kada je reč o
anketnom istraživanju. Specifičnost procesa operacionalizacije u ovom pogledu ogleda se u činjenici da
anketno istraživanje postavlja zahtev da se koncepti moraju tako operacionalizovati da se sve apstraktne
ideje neizostavno prevedu na jezik pitanja u upitniku. Pitanja u upitniku, s jedne strane, moraju biti
jednostavna i razumljiva ispitanicima, a sa druge strane moraju imati određene metrijske karakteristike
kako bi ispunila zahteve samog istraživanja. Drugim rečima, s obzirom na to da je osnov anketnog
metoda kvantifikacija, iz ovoga proističe da mi merimo pojave koje su obuhvaćene pojmovima. Za te
postupke ne postoji univerzalan lek i nema univerzalnih rešenja.
Praksa široke upotrebe anketnog metoda omogućila je međutim da za određene fenomene postoji
standardizovan postupak konceptualizacije i operacionalizacije, te se proces istraživanja ‘poznatih’
fenomena stoga neretko svodi na praćenje svih novina koje se dešavaju u naučnoj zajednici, kao i na
primenu ovih pojmova i operacionalizovanih tačaka u istraživanjima. Dakle, to se radi u svim situacijama
kada je ‘neko drugi’ obavio posao operacionalizacije i konceptualizacije tako da to odgovara ciljevima
našeg istraživanja. U situaciji kada to nije posredi, dakle kada smo prinuđeni da sami konceptualizujemo
istraživanje, ključno je teorijsko poznavanje problema koji je predmet istraživanja, kao i iskustvo u
procesu operacionalizacije pojmova za svrhu anketnog istraživanja. Taj posao je veoma kreativan i
kompleksan, te su retke situacije kada to može da uradi usamljen istraživač. Stoga su za realizaciju
ozbiljnih naučnih istraživanja obično potrebni čitavi timovi.
2.2 Sklop istraživanja
Sklop istraživanja uključuje nekoliko ključnih izbora koje moramo načiniti u pogledu ciljeva i zadataka
samog istraživanja. Prvi zadatak jeste da se opredelimo prema samom cilju istraživanja, moramo, dakle,
doneti odluku da li će naše istraživanje po karakteru biti deskriptivno, eksplorativno ili eksplanatorno. To
će bitno odrediti i proces konceptualizacije, kao i proces sveukupne operacionalizacije istraživanja. Drugi
zadatak jeste da se odredi način na koji će se prikupljati podaci, a to može biti:
• intervjuisanje licem-u-lice
• upitnici koji se šalju putem pošte3 ili i-mejla
• telefonsko intervjuisanje
• samostalno administrirani upitnici

3
„Literary Digest Poll“ je predvideo pobedu republikanskog kandidata (Alfred Landon) u izbornoj trci za
predsednika SAD na bazi dva miliona ispitanika koji su putem pošte anketirani. Za te iste izbore „Gallup“ je
napravio preciznu predikciju o pobedi Ruzvelta na osnovu pet hiljada ispitanika (kvotni uzorak) koji su anketirani
licem-u-lice. POENTA: nije toliko bitan broj ispitanika, nego način na koji uzorkujemo i prikupljamo podatke.

4
Dalje, sklop istraživanja podrazumeva izbor da li će istraživanje biti krossekciono ili longitudinalno. U
krossekcionim istraživanjima podaci od ispitanika uzimaju se samo jednom, dakle, reč je o ‘preseku’
stanja u aktuelnom trenutku. U toj situaciji zaključke koje donosimo o populaciji ili o povezanosti između
varijabli imaju važenje samo za dato vreme, tačnije važe za period u kome je istraživanje obavljeno, ali
nam ništa ne govore o tome kako se stvari koje su predmet našeg istraživanja menjaju s protokom
vremena. S druge strane, longitudinalna istraživanja su ona istraživanja u kojima se podaci prikupljaju od
ispitanika u kontinuitetu, tj. u serijama, ili tačnije, istraživanje se ponavlja u određenim vremenskim
intervalima. Postoje nekoliko tipova longitudinalnih istraživanja i njih posebno izlažemo:
• Studije trenda su ona istraživanja u kojima se po identičnoj proceduri, za svaki talas istraživanja, bira
uzorak iz neke populacije. U studijama trenda ne ispituju se isti ispitanici, ali su podaci reprezentativni i
uporedivi sa stanovišta trendova, jer su sklop istraživanja i procedura uzorkovanja bili identični
• Studije kohorti se razlikuju od studija trenda po tome što se studije trenda fokusiraju na čitavu
populaciju, dok se studije kohorti fokusiraju na neku specifičnu populaciju ili kategoriju stanovništva.
Kohorte mogu biti: studenti, ili nezaposleni, ili penzioneri koji žive u ruralnoj sredini itd. U tom tipu
istraživanja uzorak se specijalno konstruiše za ‘kohortu’ koja je predmet našeg interesovanja. Kao i u
prethodnom slučaju, ispitanici ne moraju u svakom talasu istraživanja biti isti, ali se u svakom talasu
biraju po identičnoj proceduri, što obezbeđuje reprezentativnost i uporedivost podataka
• Panel istraživanja. U ovim istraživanjima se u različitim vremenskim rasponima podaci prikupljaju od
istih ispitanika. To daje posebnu prednost panel istraživanjima budući da se ovakvim sklopom omogućuje
praćenje promena u karakteristikama ili stavovima ispitanika na individualnom nivou, što ovaj tip
istraživanja približava eksperimentalnim studijama.
Panel istraživanja, međutim, imaju i ozbiljne nedostatke. Prvo, veoma su skupa. Drugo, tu je problem
reaktivnosti, naime, ukoliko istim ispitanicima periodično postavljamo ista pitanja, oni mogu svesno
reagovati tako da daju iskrivljene odgovore. Treće, i ovo je najveći nedostatak, jeste problem mortaliteta;
naime, tokom vremena, često se dešava da ispitanici više ne mogu ili ne žele da učestvuju u istraživanju,
ili se odsele, ili dožive prirodnu smrt. Sve to smanjuje broj ispitanika u uzorku u svakom sledećem talasu,
što potencijalno ograničava kvalitet dobijenih podataka
2.3 Instrumentalizacija
Formira se upitnik. Formiranje upitnika je poslednja faza operacionalizacije koncepta.

Sadržaj upitnika određen je informacijama i podacima koje želimo dobiti istraživanjem. Te informacije
u skladu su sa istraživačkim pitanjem i/ili hipotezama koje želimo da testiramo. U skladu s tim
formulišemo pitanja u upitniku. Ključno je pritom da u procesu formulisanja pitanja precizno
identifikujemo šta želimo da znamo, na koja pitanja želimo odgovoriti, koje hipoteze želimo da testiramo,
koje su nam varijable potrebne, te na koji ćemo način statističkim analizama doći do određenih
zaključaka4. Nemojmo zaboraviti da potencijalno postoji neograničeno velik broj pitanja koja možemo
postaviti ispitanicima, i da pritom moramo napraviti izbor, a sam izbor suštinski zavisi od ciljeva i
istraživačkog pitanja. Kad je reč o sadržaju upitnika, generalno treba obratiti pažnju na sledeće:

4
Morgan, G. & Smircich, L. (1980). The case for qualitative research. Academy of management review, 5(4), 491–
500

5
• Moramo voditi računa da nezavisne varijable budu iscrpne ili, drugim rečima, da obuhvate sve atribute
ispitanika koji mogu biti važni za ispitivani fenomen (ako ne pitate u upitniku kojeg su obrazovanja,
nećete moći da merite razlike između više i niže obrazovanih)

• Moramo voditi računa da zavisne varijable iscrpljuju ispitivani fenomen. Npr. ako ispitujemo stavove
prema sudstvu, moramo sagledati i u upitnik ugraditi sve aspekte koji proističu iz istraživačkog pitanja a
tiču se sudstva. Ako neki aspekt izostavimo, imaćemo problem da pružimo odgovor na istraživačko
pitanje.

• Pitanja ne smeju da budu redundantna, tj. ne smemo jedno isto pitanje postavljati na nekoliko načina,
jer time iscrpljujemo ispitanika, a dobijamo identičan podatak više puta

• Kad je god moguće, pitanja treba formirati u obliku intervalne skale, a ordinalne skale, svakako, imaju
prednost u odnosu na one nominalne. Ovo zato što metrijske karakteristike intervalne skale pružaju veće
mogućnosti u procesu statističke obrade podataka u odnosu na ordinalne, a ordinalne imaju prednost u
odnosu na nominalne. Osim toga, u postupku analize podataka uvek možemo da transformišemo
intervalne skale u ordinalne, ali obrnuto nije moguće

• Pre formulisanja u upitniku, pitanja moramo sasvim jasno uskladiti s ciljevima istraživanjima i
odabranim indikatorima. Pitanja po sebi niti imaju, niti nemaju smisla. Njihov smisao je
operacionalizacija koju smo izveli i na osnovu koje dobijamo varijable s vrednostima u datoteci.

2.4 Tipovi pitanja u upitniku

Pitanja identifikuju određene demografske karakteristike – pol, godište, nacionalnu pripadnost, zanimanje,
veroispovest. Postoje otvorena i zatvorena pitanja.

Zatvorena pitanja imaju ponuđene odgovore na pitanje.

2.5 Format pitanja
Koriste se različiti formati pitanja, koji se biraju u skladu sa prirodom pitanja, mernim karakteristikama
skale, kompetencijama ispitanika i nedostatkom izbora. Tipični formati koji se koriste su: ponuđene
opcije, pitanja u formi matrice (za dvovalentne odgovore, kod broja mogućih vrednosti skala, kad se
ispituje hijerarhija stavova, za semantički diferencijal), izbor u parovima (kada merimo stavove na
distinktivan način nuđenjem dve tvrdnje, a opredeljuje se za jednu).
U formi matrice koristi se i semantički diferencijal.
2.6 Formulisanje pitanja u upitniku

 Potrebno je izbeći predugačka pitanja. Jer ukoliko su pitanja preduga, onda opada pažnja i pitanja
se ne razumeju. Bitno je izbegnuti kondicionale u formulisanju pitanja.

 Takođe ne smemo postavljati dvosmislena pitanja, mora jasno da se definiše šta ispitanik
procenjuje.

6
  Ne smemo postavljati pitanja na koja nije moguće dati jedan odgovor. Kod pitanja sa dva
odgovora ne postoji jasna distinkcija između da i ne. Izbegavamo ih tako što koristimo veznike
i/ili.
 Ne smemo postavljati sugestivna pitanja jer će ona uticati na ispitanike i njihove odgovore.
 Potrebno je izbeći pristrasnost tako što ćemo izmešati pozitivna i negativna pitanja.
 Treba voditi računa o tome da u pitanjima ne dajemo strogu argumentaciju jer ona može da utiče
na izbor ispitanika.
 Neke teme i pitanja su vrlo osetljivi i tada moramo voditi računa da ne dođe do mimikrije (kada
ispitanik odgovori na pitanje i iskaže ono što je stav većine a ne njegov stav – npr. mišljenje o
Romskoj populaciji)
 Ne smemo da forsiramo odgovore jer nekada ispitanici nemaju odgovor na zadato pitanje,
potrebno im je dati opciju za neizražavanje stavova.

2.7 Struktura upitnika 5

Upitnik treba da ima:

1. Objašnjenje
2. Pitanja za zagrevanje
3. Supstancijalna pitanja (suštinska pitanja)
4. Demografska pitanja

2.8 Tipovi anketnih istraživanja 6

 Intervjuisanje licem u lice – najbolji je anketni metod

 Ostavljanje upitnika – anketar lično ostavlja pitanja ispitaniku
 Slanje upitnika poštom – prednost: niski troškovi, uticaj anketara na ispitanika ne postoji,
anonimnost je na višem stepenu angažovanja, manji je broj ljudi u istraživačkom timu.
Nedostatak veliki broj upitnika koji ne budu vraćeni
 Internet istraživanja
 Telefonska istraživanja

2.9 Monitoring
Omogućava da se stekne uvid u sve probleme i eventualno napravimo nužne ispravke. Potrebno je izbeći
da terensko istraživanje bude crna kutija. Monitoring podrazumeva provere:

1. Provera da li se kao respodenti u toku istraživanja biraju upravo oni pojedinci koji su
uzrokom predviđeni
2. Provera prikupljenih anketa u pogledu kvaliteta podataka, potpunosti i logičke kontrole

5
Plutchik, R. (1968). Foundations of experimental research. New York: Harper & Row.
6
Ibidem

7
 3. Provera povratnih informacija koja legitimizuju ankete, kao što je datum, vreme
trajanja intervjua i sl.

4. Provera identifikacionog broja svakog intervjua s propratnim podacima kako bi se kasnije

izvršila terenska kontrola
5. Objašnjenja u vezi sa odbijanjem učešća u anketi i odbijanjem da se pruži odgovor na
određena pitanja.

Korišćenje CAPI sistema nam danas znatno olakšava istraživanje.

2.10 Verifikacija
U ovom postupku se proverava da li su anketari dobro obavili svoj posao kako bi se izbegao efekat crne
kutije. Obavlja se nakon terenskog istraživanja.

Ključni aspekti koji se proveravaju su:

1. Da li je anketar zaista obavio razgovor sa ispitanikom

2. Da li je anketar korektno predstavio i objasnio o kakvom istraživanju je reč
3. Da li je anketar postavio sva pitanja koja su definisana upitnikom
4. Da li je korektno beležio odgovore ispitanika

Sistem provere i verifikacije može biti obavljen na različite načine a u praksi se koriste:

1. Pozivanje telefonom ispitanika koji su slučajno odabrani

2. Direktno odlaženje na adresu ispitanika

3. Korišćenje CAPI7 tehnike

PROCES VERIFIKACIJE JE NUŽNO OBAVITI.

2.11 Izveštavanje

Anketno istraživanje može imati veći broj namena. Osim što se upotrebljava u naučnim istraživanjima, taj
metod se često koristi u evaluacionim istraživanjima, kao i u onim komercijalnim, tačnije u istraživanjima
tržišta. Razlozi za široku upotrebu ogledaju se u činjenici da anketno istraživanje, ukoliko je valjano
urađeno, obezbeđuje veliku količinu podataka koje naučnim radnicima služe za testiranje hipoteza, a
praktičarima da imaju bolju procenu stanja. Naročita prednost anketnog istraživanja ogleda se u činjenici
da podatke možemo upotrebiti na jednostavan način, koristeći procentualne distribucije, ali te podatke
možemo analizirati i korišćenjem složenijih statističkih metoda koji nam omogućuju da dođemo do
dubinskih analitičkih informacija što su nam potrebne.
7
‘Computer Assisted Personal Interviewing’ (CAPI)

8
Stoga je posebno važno pitanje izveštavanja kada je reč o primeni ovog metoda. Iako je pitanje
izveštavanja sastavni deo svakog metoda, kada je o anketnom metodu reč, postoji nekoliko specifičnosti
koje je važno naglasiti8.

Prvo, u izveštaju moramo prijaviti period u kome je istraživanje realizovano. Naprosto, u nemalom broju
slučajeva dobijene vrednosti istraživanja mogu zavisiti od raznih faktora, te je važno da imamo u vidu
eventualno dejstvo tih faktora na dobijene rezultate istraživanja. Osim toga, neretko se neko istraživanje
za različite svrhe koristi godinama kasnije, te je onima koji ga koriste važno da znaju u kom su periodu ti
podaci prikupljeni.

Drugo, važno je saopštiti ko je realizovao istraživanje (organizacija ili pojedinac), te koja je bila primarna
svrha istraživanja. Potom moramo saopštiti koji smo metod prikupljanja podataka koristili, tj. da li je bilo
licem-u- -lice, ili telefonski, putem i-mejla itd. Svaki od tih metoda prikupljanja podataka može u
određenoj meri da ‘objasni’ dobijene rezultate istraživanja. Moramo zatim saopštiti i kako je izgledao
instrument (upitnik), koliko je bio ekstenzivan, s kojim je pitanjima operisao, te koliko je u proseku
trajalo anketiranje. Nadalje, s’ obzirom na to da su podaci dobijeni anketnim istraživanjem realizovani na
bazi određenog uzorka, veoma je važno u izveštavanju saopštiti koja je bila populacija iz koje je uzet
uzorak, kako je formiran okvir uzorkovanja, te na koji smo način uzorkovali ispitanike. Taj podatak,
zapravo, ne samo da verifikuje validnost podataka nego nam i ukazuje na koga i u kojoj meri možemo
generalizovati podatke. Kada saopštimo procedure uzorkovanja, važno je navesti i veličinu uzorka, jer na
osnovu ta dva podatka možemo proceniti tzv. standardnu statističku grešku u merenju. Kada je reč o
terenskom radu, moramo saopštiti koji je bio procenat odbijanja učestvovanja u anketi 9. Taj podatak može
biti indikativan kada je reč o validnosti rezultata istraživanja.

Takođe, kada prijavljujemo određene procentualne distribucije, zahvaljujući standardnoj grešci u

merenju, možemo imati preciznu procenu o tome u kojoj meri dobijena procentualna vrednost može biti
veća ili manja. Kada izveštavamo o rezultatima anketnog istraživanja, moramo, takođe, saopštiti
distribuciju vrednosti sociodemografskih varijabli. To znači da moramo reći koliko je ispitanika bilo
unutar svake od ključnih sociodemografskih kategorija (pol/rod, godine starosti, obrazovanje, selo/grad
itd.). Taj podatak je važan zato što s jedne strane ukazuje/dokazuje stepen reprezentativnosti uzorka, a s
druge strane, s obzirom na to da neretko u izveštaju prikazujemo distribucije vrednosti određenih varijabli
u odnosu. na sociodemografske karakteristike ispitanika (tzv. ukrštanja), važno je da znamo koliko je
brojna svaka od sociodemografskih kategorija s kojom ukrštamo podatke. Dodatno, kada je reč o
distribuciji sociodemografskih varijabli, u Izveštaju moramo prijaviti i poststratifikacijske pondere 10 a ovo
stoga što se mora znati koje su sociodemografske kategorije ponderisane i u kojoj smo meri ponderima
‘korigovali’ devijacije nastale u procesu terenskog prikupljanja podataka. Kada izveštavamo o samim
nalazima istraživanja, važno je precizno navesti kako je tačno bilo definisano pitanje koje smo koristili, a
na osnovu koga smo dobili navedenu procentualnu distribuciju. Ovo zato što su, neretko, ‘slična’ pitanja
korišćena u drugim istraživanjima, a razlike u procentualnim distribucijama između njih mogu biti
rezultat različite formulacije pitanja ili upotrebe različitih reči, ili pak različit redosled reči u pitanju.

8
(Kelley, Clark, Brown & Sitzia, 2003).
9
‘Response rate’ ili ‘refusal rate’
10
‘Post-stratification Sampling Weights’

9
 Kada je reč o grafičkom prikazivanju podataka, treba voditi računa da se koriste jasni grafikoni na
kojima je jasna informacija koju želimo predstaviti. Ovde posebno treba obratiti pažnju na odnose između
stubića, tj. da vizuelna razlika između stubića odgovara realnim procentualnim razlikama 11. Na kraju,
izveštaj mora uključiti i sve specifičnosti koje su pratile terensko prikupljanje podataka, eventualne
probleme koji su pratili anketiranje, kao i propratne informacije značajne za procenu vrednosti podataka
(npr. koliko je ispitanika ispunilo anketu nasamo s anketarom, a u kom broju slučajeva je još neko bio
prisutan). Prema tome, anketno istraživanje moramo učiniti transparentnim. Naprosto, sa etičkog,
naučnog i društveno odgovornog stanovišta svaki aspekt, sve faze, sve probleme i okolnosti koje su
pratile istraživanje moramo prijaviti na način da to bude javno i jasno.

11
Naprosto, neobraćanjem pažnje, ili ‘zlonamernim’ podešavanjem ose mogu se vizuelno predstaviti podaci na
način da sugerišu manje ili veće razlike od onih koje realno postoje u procentualnoj distribuciji.

10
 Literatura:

Metodologija društvenih nauka / Miloš Bešić. – Novi Sad : Akademska knjiga, 2019 (Novi Sad).

Kelley, K., Clark, B., Brown, V. & Sitzia, J. (2003). Good practice in the conduct and reporting of survey
research. International Journal for Quality in health care, 15(3).

Plutchik, R. (1968). Foundations of experimental research. New York: Harper & Row.

Morgan, G. & Smircich, L. (1980). The case for qualitative research. Academy of management review,
5(4), 491–500

11