STUDIJE SLUČ AJA Marija Ž ivanovic 2019/000046

VJEZBE BR.3

1. Teorija naucnog mnadzenta(Frederik Taylor)

Zaključio je da su niska efikasnost radnika i mali
učinak uslovljeni lošim menadžerskim sistemima.
Smatrao je da menadžment od prakse treba transformisati u
nauku i bazirati ga na dobro postavljenim i jasno definisanim
principima, a ne na iskustvima i pretpostavkama.
Principi naucnog menadzmenta:
1. Naučno definisanje najboljih metoda za obavljanje
određenog posla
2. Naučna selekcija radnika kako bi se postigla
saglasnost između zahteva i karakteristika posla i
kvalifikovanosti i sposobnosti radnika
3. Naučno obrazovanje i usavršavanje radnika i rukovodilaca
4. Prisna saradnja između rukovodilaca i radnika kako bi
se postigla veća efikasnost rada, uspostavila dobra
organizaciona klima.

 Klasicna teorija organizacije

Anri Fajol- Administrativna teorija- po Fajolu sve poslove u
preduzecu grupisemo u 6 grupa:
1. Tehnički poslovi – osnovna delatnost preduzeća
2. Komercijalni poslovi – nabavka i prodaja
3. Finansijski poslovi – treba da obezbede finansijska sredstva za
funkcionisanje preduzeća
4. Bezbednosni poslovi – sigurnost, zaštita imovine
5. Računovodstveni poslovi – prikazivanje poslovanja preduzeća
6. Administrativni poslovi – povezuje i usklađuje rad prethodnih 5
funkcija

Maks Veber- Teorija birokratije- Maks Vber posmatra organizaciju

kroz kategorije organizacije I moci. Organizacija mora biti
racionalna, poslovi svakog pojedinca moraju biti jasno definisani a
funkcionisanje podređeno hijerarhiji.
Osnovni elemeniti birokratije:
1. Specijalizacija – podrazumeva podelu rada na pojedince prema
njihovoj kvalifikovanosti
2. Hijerarhija – centralizovano odlučivanje sa vrha po hijerarhijskim
nivoima
3. Formalizacija ponašanja – podrazumeva poštovanje propisanih
pravila
4. Službeni odnosi – podrazumevaju zvanično ponašanje i ophođenje
u organizaciji

2. Teorija medjuljudskih odnosa

 Teorija Eltona Mejoa-
1. Zadovoljenje socijalnih potreba radnika.
2. Dobri međuljudski odnosi.
3. Radnici su važan faktor organizacije
 Teorija Abrahama Maslova-

POTREBE NIŽEG REDA

Fiziološke potrebe
Potrebe za sigurnošću
 POTREBE VIŠEG REDA
Socijalne potrebe
Potrebe za poštovanjem
Potrebe za samoaktuelizacijom

 Teorija Daglasa MekGregora-

XY teorija objašnjava prirodu čoveka i njegovo ponašanje u
organizaciji. Na osnovu njegove prirode se može oceniti kako
se radnik može motivisati za veće napore.
X teorija – čovek je po prirodi lenj, ne voli da radi i izbegava
rad kada je to moguće, rukovodioci primenjuju prinudu, a
određena doza straha mora vladati u preduzeću.
Y teorija – ciljeve pojedinaca treba integrisati sa ciljevima
preduzeća, radnici ostvarivanjem ličnih ciljeva ostvaruju i
ciljeve preduzeća.

3. Savremene teorije
organizacije
KVANTITATIVNA
TEORIJA
Za rešavanje problema upravljanja koristi matematiku,
informatiku, statistiku, operaciona istraživanja.
SISTEMSKA TEORIJA
Uvodi elemente sistema (sistemi i podsistemi, interakcija,
okruženje, multiciljevi), a menadžeri preduzeće posmatraju kao
dinamičku, složenu i otvorenu strukturu.
SITUACIONA TEORIJA
Nema najboljeg univerzalnog rešenja, već rešenje zavisi od
konkretne situacije. Za svaku situaciju postoji samo njeno najbolje
rešenje.
4. Bihejvioristicka teorija
o da sagleda unutrašnju stranu upravljanja,
o da ponašanje respektuje kao bitan faktor uspeha
organizacije i
o da planira promene organizacije a sve sa ciljem da se
organizacija prilagodi uticajima sredine.

5. Nove teorije organizacije

 Procesna teorija-Ova teorija se realizuje putem dva načina
promena ogranizacije:
1.Upravljanje totalnim kvalitetom
TQM 2.Reinženjering poslovnih
procesa
Cilj je povećati vrednost za potrošače.
 Teorija kulturnog sklada-Nastaje usled globalizacije
poslovanja i tranzicije privreda bivših socijalističkih zemalja
u tržišnu privredu. Presudna su kulturna obeležja poslovnog
okruženja
VJEZBE BR.4

1. AUTOKRATSKO RUKOVOĐENJE
Rukovodilac izdaje naređenja, rukovođenje »čvrste ruke«,
bespogovorno izvršavanje rukovodilačkih zahteva. Autoritet se ne
mora uvek zasnivati na znanju, ne vodi uvek do kvalitetne odluke,
a potčinjeni se često opiru. Prednost može biti brzina sprovođenja
odulka.
o Primenjuje se u malim kompanijama u kojima je osnivač
istovremeno i vlasnik, koji kreira strategiju, strukturu i
obrasce ponašanja. Može biti efikasan i u većim
organizacijama u kriznim situacijama.
2. BIROKRATSKO RUKOVOĐENJE
Zasniva se na formalizovanju naredbi i zahteva, poštovanju
procedura i demokratizaciji, insistira se na normativnim i
zakonskim odlukama. Formalizam, sporost reagovanja i
nemogućnost normativnog regulisanja svih aktivnosti su slabosti
ovog vida rukovođenja.
3. DEMOKRATSKO RUKOVOĐENJE
Zajedničko donošenje odluke. Teško je doneti kvalitetnu
kolektivnu odluku, a često kolektivna odgovornost prelazi u
neodgovornost.
o Ovakav stil rukovođenja obezbeđuje fleksibilnost sistema i
karakterističan je za velike i srednje kompanije.
4. KONSULTANTSKO RUKOVOĐENJE
Rukovodilac se konsultuje sa saradnicima, konačnu odluku donosi
sam rukovodilac i za nju odgovara. Akcenat je na ponašanju i
komunikaciji sa saradnicima, na komunikaciji sa stručnjacima koji
su kompetentni za određenje probleme i odluke.
VJEZBE BR. 5

1. PRODUKTIVNOST P = Q/L
 Primjer 1. Q=80 000 P= 80 000/4000= 20
L= 4 000
Ostvaren obim proizvodnje od 80 000 komada hleba kada se podeli sa 4
000 časova rada dobije se produktivnost 20.

 Primjer 2. Q= 300 000 P=300 000/6= 50 000 tona

L= 6
Kada se promet od 300 000 podeli sa brojem zaposlenih radnika na
stovarištu dobije se rezultat 50 000 koji pokazuje koliko se proizvede
tona cementa po radniku.

 Primjer 3. Q= 20 000 P= 20 000/ 5 000= 4

L= 5 000
Ostvaren obim proizvodnje od 20 jedinica proizvoda kada se podeli sa 5
000 časova rada dobije se produktivnost 4.

2. EKONOMIČNOST E = C/T

 Primjer 1. C= 1 000 000 din E= 1 000 000/250 000 = 4

T= 250 000 din
Ukupni ostvareni mesečni prihod od 1 000 000 dinara kada se podeli sa
ukupnim ostvarenim troškom od 250 000 dinara dobije se da je
ekonomičnost 4.
  Primjer 2. 150 000 jedinica x 125dinara = 18 750 000 ukupan
prihod
C= 18 750 000 E = 18 750 000/ 145 000 = 129,31
T= 145 000

 Primjer 3. C= 1 875 000 T= C/E= 1 875 000/8 = 234 375

dinara E= 8
Prodajna cena proizvoda = 1 875 000/15 000 = 125 dinara
Prodajna cena proizvoda se dobija kad se ukupni prihod 1 875 000 din.
podeli sa kolicinom jedinica proizvoda 15 000. A ukupi troškovi
preduzeća se dobijaju kada se ukupni prihod 1 875 000 din. podeli sa
ekonomičnosti 8 .
3. RENTABILNOST R = D/Sa
 Primjer 1.D= 1 000 000 R=1 000 000/250 000 = 4
Sa= 250 000

 Primjer 2. 15 000x45= 675 000 R=635 000/35 000=18.14

675 000 – 40 000= 635 000 D= 635 000
Kada se 15 000 litara proizvoda pomnoži sa cenom 45 din po jed.
proizvoda dobije se ukupni prihod. Od ukupnog prihoda se oduzmu
ukupni troškovi u iznosu od 40 000. Dobijeni rezultat je ostvareni
dobitak koji se podeli sa angažovanim vrednostima I dobije se
rentabilnost.

 D= 12 000 R= 12 000/ 2800 = 4.29

Sa = 2 800
Dobit od 12 000 podeli se sa angažovanim sredstvima 2 800 I dobije se
rentabilnost
VJEZBE BR.6

Direktor preduzeca
JKP"Vodovod i kanalizacija"
Zrenjanin

proizvdonja marketing finansije ljudski resursi

sluzba sektor sektor " "Dispecarska

"Tehnoloskog "Vodovod" Ekonomskih sluzba"
odrzavanja" prravnih
poslova"
sektor sluzba
sektor "Razvoj" "Kanalizacije" "Kontrole"
sektor
"Odrzavanja i
izgradnje"
 VJEŽBE BR. 7

DIREKTOR PREDUZEĆA

Tehnički direktor Zajedničke službe

Sektor logistika
Sektor proizvodnje Sektor nabavka Sektor marketing

Podsektor tehnička logistika

Podsektor sirovo ulje

Podsektor prodaja Podsektor marketing

Podsektor jestivo ulje Podsektor nabavka sirovina

Podsektor marketing Podsektor

Podsektor masti i margarini
Podsektor opšta nabavka ekonomsko-pravni
Služba drumskog prevoza
RJ majonez Podsektor kontrole

Osnovna prednost ovog vida organizacije je gubljenje hijerarhijskih

razlika i uspostavljanje jednakosti svih nivoa ovlašćenja i odgovornosti.
Rukovodioci projekata su pod direktivom najvišeg rukovodstva i dobijaju
prava odlučivanja. Vertikalna linija rukovođenja orijentisana na funkciju,
dopunjuje se horizontalnom orijentisanom na proizvod. Struktura preduzeća
dobija oblik matrične forme, čime se otklanja sukob rukovodilačkih distanci u
divizionoj strukturi. Prednosti matrične organizacione strukture su u tome što
je veoma fleksibilna i što omogućava preduzeću da se prilagođava i na kratak i
na dugi rok.
VJEŽBE BR. 8

Preostali kriterijumi za decentralizaciju preduzeća na profitne centre:

- Profitni centar mora biti priznat kao konkurent, a ostali konkurenti na tržištu
jasno diferencirani.
- Profitni centar mora biti spreman za realizaciju strateških ciljeva predzeća sa
jasnim definisajem tržišnih i proizvodnih ciljeva i donošenje odluka nezavisno od
drugih profitnih centara.
- Profitni centar mora imati jasno definisana sredstva koja su mu na
raspolaganju, a vlasništvo su preduzeća ili dugoročno definisan imovinsko
pravni odnos.
Profitni centri se u našoj poslovnoj praksi najčešće stvaraju
dekomponovanjem aktuelnih struktura preduzeća ili kroz proces
privatizacije i ulaganja kapitala.
Prednost ove organizacione strukture je u tome što delegiranje nije
ograničeno na jedan posao ili funkciju već u datim strateškim okvirima
rukovodilac brine o svim poslovima koji nisu na nivou centrale.
Diviziona organizaciona struktura ima primarni zadatak da učini
relativno samostalne delove preduzeća profitabilnim.
VJEŽBE BR. 9

Aktivnosti koje obavlja skupština društva su:

- Bira i opoziva članove upravnog odbora, predsednika i članove nadzornog
odbora, revizora i likvidatora i određuje im primanje, odnosno naknadu

- Donosi akte kojima se urecuje sistenatizacija i poslovanje društva

- Donosi Pravilnik o izboru i opozivu predstavnika zaposlenih u Upravnom i

Nadzornom odboru
- Donosi Statut društva

- Može odlučiti da se izdaju razne vrste i klase akcija

- Može odlučiti da se ograniči prenos na ime

- Može odlučiti o povlašćenju akcija

- Može odlučiti o zameni akcija

- Odlučuje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala,

- Odlučuje o raspodeli godišnje dobiti i pokriću gubitaka,

- Odlučuje o statusnim promenama , promeni oblika i prestanku društva

- Odlučuje o zastupanju društva u postupcima pred sudovima protiv članova Uprave

- Usvaja godišnji obračun i izveštaj o poslovanju

- Utvrđuje poslovnu politiku

VJEŽBE BR. 10

Aktivnosti koje obavlja upravni odbor društva:

-Donosi opšte akte koje ne donosi Skupština Društva

-Izvršava odluke Skupštine Društva
-Predlaže osnove poslovne politike i utvrđuje politiku kvaliteta
-Predlaže plan i program i preduzima mere za njihovo sprovođenje
-Predlaže raspodeli dobiti
-Priprema predloge odluka za Skupštinu Društva,
-Stara se o pripremi godišnjeg obračuna i usvaja periodični obračun
VJEŽBE BR. 11

Aktivnosti koje obavlja direktor akcionarskog društva:

-organizuje i vodi poslovanje društva

- stara se o zakonitosti rada i odgovoran je za zakonitosti rada Društva
-zastupa društvo prema trećim licima
-donosi opšte akte koje ne donosi Skupština društva
-izvršava odluke koje donosi Skupština društva
- stara se o pripremi godišnjeg obračuna