УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

АНАЛИЗА АЛТЕРАЦИЈЕ ЗАПРЕМИНЕ МОЖДАНИХ СТРУКТУРА КОД

ПАЦИЈЕНАТА СА АЛЦХАЈМЕРОВОМ БОЛЕШЋУ МЕТОДОМ
МАГНЕТНО-РЕЗОНАНТНЕ ВОЛУМЕТРИЈЕ

ANALYSIS OF ALTERATION OF THE VOLUME OF BRAIN STRUCTURES IN PATIENTS

WITH ALZHEIMER’S DISEASE USING THE METHOD OF MAGNETIC
RESONANCE VOLUMETRY

Нови Сад, фебруар 2023. године

 САЖЕТАК

Увод: Алцхајмерова болест (АБ) је најчешћи облик деменције и представља

прогресивну неуродегенеративну болест карактерисану нарушеним когнитивним
функцијама и неспособношћу свакодневног функционисања. Благи когнитивни
поремећај (БКП) важи као претклинички стадијум AБ, који не задовољава критеријуме
за дијагнозу деменције.

Циљ: Циљ студије био је утврдити постојање статистички значајне разлике запремина
можданих структура између испитаника са АБ и БКП у поређењу са здравим
испитаницима. Такође, циљ је био утврдити да ли постоји статистички значајна разлика
у запремини праћених структура међу половима.

Материјал и методе: Деведесет испитаника подељено је у три групе према клиничким

и неуропсихолошким тестовима: 30 пацијената са АБ, 30 пацијената са БКП и 30
здравих контрола. Код свих испитаника спроведена је магнетно-резонантна (МР)
волуметрија.

Резултати: Група са АБ је наспрам контроле имала статистички значајно мању

запремину хипокампуса (p<0,001), таламуса (p<0,001) и енториналне коре (p<0,001).
Група са БКП је наспрам контроле имала статистички значајно мању запремину
таламуса (p<0,005), док то није био случај за хипокампус (p>0,01) и енториналну кору
(p>0,01). Ни код једне од поменуте две групе није пронађено статистички значајно
мања запремина предњег (p>0,01) и задњег цингулума (p>0,01) наспрам контроле. Није
било статистички значајне разлике запремине можданих структура међу половима.

Закључак: Нашом студијом показали смо да би смањење запремине таламуса могао

бити рани знак когнитивног „пропадања“ у АБ, док би смањење запремине
хипокампуса и енториналне коре било значајно за даљи развој симптома болести.

Кључне речи: Мозак; МР волуметрија; Алцхајмерова болест; Благи когнитивни

поремећај; Деменција
 ABSTRAСТ

Introduction: Alzheimer's disease (AD), the most common type of dementia, is progressive
neurodegenerative disease characterized by cognitive impairment and limited independence in
daily functioning. Mild cognitive impairment (MCI) is considered as a preclinical stage of
Alzheimer's disease, without fulfilling criteria for a dementia diagnosis.

Goal: The aim of this study was to compare brain volume reduction in patients with
Alzheimer’s disease (AD) and amnestic mild cognitive impairment (aMCI) with matched
healthy controls, and its difference between genders within these groups.

Material and methods: Ninety patients were divided in three groups based on medical
history and neurocognitive assessment: 30 patients with AD, 30 with MCI and 30 healthy
controls. All participants underwent magnetic resonance (MR) volumetry.

Results: AD group had statistically significant smaller volumes of hippocampus (p<0.001),

thalamus (p<0.001) and entorhinal cortex (p<0.001) compared to controls. MCI group had
statistically significant smaller volume of thalamus (p<0.005) compared to controls, but not
statistically significant volume of hippocampus (p>0.01) and entorhinal cortex (p>0.01).
Neither of two groups had statistically significant smaller volume of anterior (p>0.01) and
posterior cingulum (p>0.01) compared to controls. There was no statistically significant
difference in the volume of brain structures between the genders.

Conclusion: Our results show that hippocampal and enthorinal cortex volume loss could be
an early sign associated with progresion in simptoms of AD, following the atrophy of total
thalamic volume as an early sign of cognitive impairment.

Keywords: Brain; MR volumetry; Alzheimer's disease; Mild cognitive impairment; Dementia

 УВОД

Трећег новембра 1906. године психијатар и неуроанатом Алојз Алцхајмер је на 37.

заседању психијатара југозападне Немачке у Тибингену описао случај
педесетогодишње пацијенткиње Августе Д. која је била праћена због напада параноје,
агресије, збуњености, као и поремећаја памћења и хиперсомније, а преминула је пет
година по почетку праћења. У свом излагању истакао је микроскопске промене на
мозгу забележене као неурофибриларни чворићи (енг. Neurofibrillary tangles, NFT) и
неуротични плакови (енг. Distinctive plaques) [1].

Значај овог открића остаће непрепознат све до 1910. године, када ће Емил Крепелин,
његов тадашњи ментор, објавити Алцхајмерово истраживање у осмом издању часописа
„Психијатрија“ први пут употребивши назив „Алцхајмерова болест“ [1].

Деменција се дефинише као клинички синдром који карактерише проблем с памћењем,

поремећај у когнитивним функцијама попут вербалних вештина, промене понашања и
неспособност у извођењу свакодневних активности [2].

Алцхајмерова болест (АБ) је хронична неуродегенеративна болест са прогресивним

током код које долази до одумирања нервних ћелија и смањења можданог ткива [3].

Типичан пример АБ почиње изолованим проблемом са учењем и краткорочним

памћењем. Након тога следе поремећаји дугорочне меморије, личности и оријентације.
На крају наступа поремећај у вербалним способностима и моторици што води смањењу
дневне активности [4].

Благи когнитивни поремећај (БКП, енг. Mild cognitive impairment, MCI) се сматра
претклиничким стадијумом АБ, али и даље не задовољава критеријуме за дијагнозу
деменције [4, 5].

Описане су две фазе: „латентна“ фаза без уочљивих симптома болести и „продромална“
фаза која је симптоматска и одликује се блажим поремећајима когнитивних
способности, могућношћу самосталног обављања дневних активности и одсуства
деменције [4].

У случају да уз наведене симптоме постоје и поремећаји памћења, аутори су то

окарактерисали као амнестички БКП (енг. Amnestic mild cognitive impairmant, aMCI, док

1
су код неамнестичког БКП (енг. Nonamnestic mild cognitive impairment, naMCI) они
одсутни [6].

На основу студија о популацији рађених у Европи на групи грађана старијих од 65

година преваленција за све деменције је 6,4%, док само за Алцхајмерову болест износи
4,4% [7].

У извештају Светске здравствене организације из 2010. године се процењује да је број

оболелих од АБ 35,6 милиона људи, а предлаже се тренд пораста броја оболелих тако
да би 2030. године могао да износи близу 66 милиона, а 2050. око 115 милиона
оболелих [8].

Друга истраживања показала су да постоји статистички значајна повезаност између

узраста и преваленције АБ. У групи испитаника са узрастом 65-74 године, процењено је
да њих 3% највероватније има АБ. Са друге стране у групи старости 75-84 године
преваленција је износила 18,7%, док је код старијих од 85 година преваленција
износила чак 47,2% болесника са суспектном АБ [9].

Иако се и даље сматра да је етиологија АБ непозната, новија истраживања упућују на

могуће генетске и негенетске узроке ове врсте деменције [4, 10, 11].

Амилоидни плакови (АП) су екстрацелуларни депозити β-амилоида присутни у

кортексу оболелих од АБ. Поједини аутори сматрају да токсичност АП-а игра
доминантну улогу у патогенези АБ [12, 13].

Неурофибриларни чворићи (НЧ) су накупине неурофиламената у цитоплазми

перикариона и у његовим продужецима, сачињене од абнормалне хиперфосфорне
форме тау протеина, за које је показано да доводи до оштећења неурона, синаптичке
дисфункције, неуроинфламације и оксидативног стреса у мозгу [14].

Лимбички систем представља део мозга који има улогу у контроли когнитивног и
соматомоторног система, а такође је укључен и у процесе емоционалне екпресије, што
говори у прилог његовом значају у развоју неких облика деменције [15].

Као делови овог система наводе се: медијални делови темпоралног режња церебрума,
хипокампус, перихипокампална зона заједно са цингулатним гирусом, префронталном
и перириналном регијом, док се са друге стране убраја и супкортикална регија која
укључује септум пелуцидум и амигдалоидна једра [15].

2
Процес старења одликује се смањењем масе и запремине ткива мозга и повећањем
запремине цереброспиналне течности (ЦСТ, енг. cerebrospinal fluid, CSF) у коморама и
сулкусима, а примећено је да почиње још у адолесценцији и наставља се током читавог
живота [16, 17].

Истраживања су показала да се смањују запремине сиве масе кортекса, можданих

хемисфера и базалних ганглија, док се промене у запремини беле масе нису уочиле
[17].

Магнетно резонантни (МР) имиџинг се користи у процени структурних промена као

што су величина запремине можданог ткива, атрофија паренхима или друга патологија
попут инфаркта великих крвних судова или тумора, а све у сврху подупирања
дијагнозе, разумевања механизама промена, праћења прогресије болести и мониторинга
ефекта лечења [18, 19]. Управо такве карактеристике му дају значајну улогу у
клиничкој дијагностици, али само у сагласју са осталим клиничким тестовима [20].

У зависности од методе која је коришћена, аутори разликују неурорадиолошке и

биохемијске маркере АБ:

 МРИ- глобална атрофија са истакнутом атрофијом медијалног дела темпоралног

режња у који спадају хипокампус, парахипокампус, амигдала и енторинални
кортекс и атрофијом постериорих делова кортекса. Глобалну атрофију је могуће
препознати по увећању поља ЦСТ и смањењу површине паренхималних
структура [20].
 Позитронска емисиона томографија (ПЕТ, енг. Positron emission tomography,
PET)- смањен метаболизам F-флуородеоксиглукозе
18 (ФДГ, енг.
18F-fluorodeoxyglucose, FDG) у темпоралном, паријеталном и постериорном
цингулуму [20].
 Биохемијске промене у ЦСТ-у- β-амилоид (Аβ1-42), фосфорилизовани тау, укупни
тау [21].

3
 ЦИЉ

Циљ овог рада јесте утврдити да ли постоји статистички значајна разлика у укупној
запремини хипокампуса (лат. Hippocampus), таламуса (лат. Thalamus), енториналне
коре (ЕК, лат. Аrea entorhinalis), предњег цингулума (ПЦ, лат. Cingulum anterior s.
gyrus cinguli anterior) и задњег цингулума (ЗЦ, лат. Cingulum posterior s. gyrus cinguli
posterior) између:

-Контролне групе и групе болесника са дијагнозом АБ;

-Контролне групе и групе болесника са дијагнозом БКП;

-Мушког и женског пола у групама са АБ и БКП.

4
 ХИПОТЕЗЕ

-Постоји статистички значајна разлика у укупној запремини хипокампуса између групе

испитаника са АБ и БКП у поређењу са контролном групом;

-Постоји статистички значајна разлика у укупној запремини таламуса између групе

испитаника са АБ и БКП у поређењу са контролном групом;

-Постоји статистички значајна разлика у укупној запремини ЕК између групе

испитаника са АБ и БКП у поређењу са контролном групом;

-Постоји статистички значајна разлика у укупној запремини ПЦ између групе

испитаника са АБ и БКП у поређењу са контролном групом;

-Постоји статистички значајна разлика у укупној запремини ЗЦ између групе

испитаника са АБ и БКП у поређењу са контролном групом;

-Постоји статистички значајна разлика у укупним запреминама наведених структура

ЦНС-а поређених између мушког и женског пола.

5
 МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ

Испитивање је спроведено као ретроспективно-проспективна студија на Медицинском

факултету Универзитета у Новом Саду уз одобрење Етичке комисије факултета.
Ретроспективни део истраживања обухватао је прикупљање и анализу клиничких и
неуропсихолошких података испитаника са меморијским и когнитивним оштећењима,
који су према клиничко-неуропсихолошким критеријумима дијагностиковани као АБ и
БКП.
Дијагноза АБ базирана је на критеријумима постављеним од стране „Америчког
националног института за неуролошке и поремећаје комуникације, мождани удар,
Алцхајмерову болест и сродне болести“ (енг. National Institute of Neurological and
Communicative Disorders and Stroke an the Аlzheimers Disease and Related Disorders
Association-NINCDS-ADRD) и удружених препорука америчког „Националног
института за неуролошке поремећаје и мождани удар“ и „Интернационалног удружења
за истраживање и неуронауке“ (енг. National Institute of Neurological Disorders and
Stroke- NINDS; фра. Association Internationale pour la Recherche et l’Enseignement en
Neurosciences- AIREN) [22, 23].
За постављање дијагнозе БКП, клинички и неуропсихолошки параметри су процењени
према препорукама Питерсена и сарадника [24].
Испитивано је 90 одраслих особа оба пола (23 мушкараца и 67 жена). Испитаници су
подељени у три једнаке групе од по 30 ипситаника. Прва група је уједно била и
контролна, а чиниле су је здраве индивидуе (8 мушкараца и 22 жене). Другу групу
чиниле су особе са БКП (7 мушкараца и 23 жене). Трећу групу чинили су оболели од
АБ (8 мушкараца и 22 жене).

Коришћени су следећи неуропсихолошки тестови:

1. „Mini mental status examination“ - MMSE; (Folstein, 1975)- тест за грубу и брзу
процену когитивне функције испитаника [25];
2. „Adenbrooks Cognitive Examination“ - ACE III; (Mioshi, 2016.) - комбиновани тест за
испитивање оријентације, пажње, памћења, вербалне флуентности, језика и
визуоспацијалних способности [26];
3. „Neuropsychiatric Inventоry“ - NPI; (Cummings, 1994.) - тест за процену
бихејвиоралних поремећаја пацијената са деменцијом [27];

6
4. Скала старања о себи – „Physical Self-Maintenance Scale“, PSMS; (Lawton, Brody,
1969.) [28];
5. Скала за процену функционалне способности болесника са деменцијом –
„Instrumental Activities od Daily Living Scale“, IADL; (Lawton, Brody, 1969.) [28].

Након неуролошке и неуропсихолошке процене свим испитаницима начињен je МР

преглед ендокранијума на уређају за магнетну резонанцу (Siemens Trio Tim 3T,
Erlangen, Germany), јачине магнетног поља 3Т. За волуметријска испитивања
коришћена је 3D T1W sequence (T1 MP-RAGE - magnetization-prepared rapid gradient-
echo; TR: 2300 ms ; TE: 3 ms; FOV: 25,8 cm, Matrix 256x256, slice thickness: 1 mm, TA:
3:40 min) у сагиталној равни.
Проспективни део студије је обухватао МР волуметријску анализу можданиих
структура. За анализу снимака коришћен је софтвер volBrain, аутоматски систем за
сегментацију и анализу запремина можданих структура [29]. Систем је доступан путем
веб странице www.volbrain.upv.es.
Будући да МР машина производи само DICOM (енг. Digital imaging and communications
in medicine) формат, а како volBrain прихвата само NIFTI (енг. Neuroimaging informatics
technology initiative) формат, било је потребно конвертовати сваки сет 3D T1W MPRAGE
снимака и то је урађено помоћу dcm2nii програма (који је део MRICRON софтвера),
бесплатно доступног на интернет страници:
http://people.cas.sc.edu/rorden/mricron/index.html. Конвертовани снимци учитавани су на
volBrain систему који снимке обрађује и прави извештај у коме су приказане запремине
различитих структура и њихова асиметрија.

Статистичка обрада података рађена је у софтверском програму SPSS v21.0.

Дескриптивном статистиком добијене су средње вредности, стандардна девијација,
минимум, максимум и обим промена. Разлике у посматраним групама испитаника су за
континуиране варијабле, након провере нормалности дистрибуције и хомогености
варијансе унутар испитваних група, поређене Студентовим Т - тестом. Поређење
категоријалних варијабли рађено је уз помоћ Пирсоновог χ2 (хи квадрат) теста.
Вредност вероватноће је одређена уз помоћ Бонферонијеве корекције, те се статистички
значајним сматрају вредности p<0,01, осим ако није назначено другачије.

7
 РЕЗУЛТАТИ

Поредећи однос полова унутар група уочено је да је број женских испитаника већи како
у групи са АБ тако и у групи са БКП (погледати Табелу 1. и Графикон 1.). Пирсоновим
χ2 тестом уочено је да не постоји статистички значајна разлика у полу међу групама
(χ2=0,117, р=0,943).

Табела 1. Однос полова испитаника по групама.

Групе
Пол %
АБ % БКП % К %

Мушки 8 26,7 7 23,3 8 26,7 25,6

Женски 22 73,3 23 76,7 22 73,3 74,4

Укупно 30 100 30 100 30 100 100

АБ- Алцхајмерова болест, БКП- благи когнитивни поремећај, К- контролна група.

Просечна старост испитаника у групи АБ била је 73,27±5,98 године. Група испитаника

са БКП имала је просечну старост 69,3±6,97, док је за контролну групу она износила
69,3±4,92 година (погледати Табелу 2.). ANOVA тестом показано је да постоји
статистички значајна разлика у старости међу испитиваним групама (F=3,767, р=0,027).
25,56%
Табела 2. Просечна старост испитаника по групама.

74,44%

Групе Просечна старост±S.D. Минимум Максимум F p

Графикон 1. Однос мушког и женског пола међу свим испитаницима.
АБ 73,27±5,98 М- мушки, Ж- женски.
60 83
БКП 69,3±6,97 57 83 3,767 0,027
К 69,3±4,92 60 78
S.D.(енг. Standard deviation, стандардна девијација), АБ- Алцхајмерова болест, БКП- благи когнитивни
поремећај, К- контролна група, χ2- вредности хи квадрат теста. Вредности p<0,05 се сматрају
статистички значајним.

8
Резултати волуметријског мерења укупних запремина циљних структура ЦНС-а групе
са АБ и контролне групе приказани су у Табели 3.

Табела 3. Резултати мерења и поређења структура ЦНС-а између АБ и К.

Структуре Број Просечна вредност укупне

Групе t p
ЦНС-а испитаника запремине[cm3] ± S.D.

К 30 8,09±0,77
Хипокампус 7,371 0,000
АБ 30 6,50±0,89

К 30 10,65±0,87
Таламус 5,092 0,000
АБ 30 9,49±0,89

К 30 3,85±0,38
Енторинална
4,682 0,000
кора АБ 30 3,19±0,66

К 30 9,50±1,34
Предњи
2,549 0,013
цингулум АБ 30 8,62±1,34

К 30 9,16±1,12
Задњи
1,572 0,121
цингулум АБ 30 8,66±1,33

S.D.(енг. Standard deviation, стандардна девијација), АБ- Алцхајмеровва болест, К- контролна група, t-
вредност Студентовог т-теста. Вредности p<0,01 се сматрају статистички значајним и болдоване су у
тексту.

Укупна запремина хипокампуса у групи АБ је била статистички значајно мања у

поређењу са контролном групом испитаника, p<0,01.

Укупна запремина таламуса у групи АБ је такође била статистички значајно мања у

поређењу са котролном групом испитаника, , p<0,01.

Група са АБ је имала статистички значајно мању укупну запремину ЕК у поређењу са

контролном групом, p<0,01.

Није било статистички значајне разлике у укупним запреминама ПЦ и ЗЦ код

испитаника са АБ у поређењу са контролном групом, p>0,01. Приказ просечних
вредности укупних запремина мерених структура у групи са АБ дат је у Графикону 2.

9
Резултати волуметријског мерења укупних запремина циљних структура ЦНС-а групе
са БКП и контролне групе приказани су у Табели 4.

Табела 4. Резултати мерења и поређења структура ЦНС-а између БКП и К.

Структуре Број Просечна вредност укупне

Групе t p
ЦНС-а испитаника запремине.[cm3]±S.D.

К 30 8,09±0,77
Хипокампус 2,649 0,0103
БКП 30 7,49±0,98

К 30 10,65±0,87
Таламус 3,041 0,004
БКП 30 9,96±0,89

Енторинална К 30 3,85±0,38
0,904 0,369
кора БКП 30 3,71±0,70

Предњи К 30 9,50±1,34
-0,017 0,986
цингулум БКП 30 9,51±1,67

Задњи К 30 9,16±1,12
-0,55 0,585
цингулум БКП 30 9,33±1,29

S.D.(енг. Standard deviation, стандардна девијација), БКП- благи когнитивни поремећај, К- контролна
група, t- вредност Студентовог т-теста. Вредности p<0,01 се сматрају статистички значајним и болдоване
су у тексту.

Укупна запремина хипокампуса није била статистички значајно мања у групи са БКП
наспрам конторлне групе.

Укупна запремина таламуса била је статистички значајно мања у групи са БКП у

поређењу са контролном групом, p<0,01.

ЕК, ПЦ, као и ЗЦ нису имали статистички значајну разлику укупне запремине у
поређењу са контролном групом, p>0,01. Приказ просечних вредности укупних
запремина мерених структура у групи са БКП дат је у Графикону 2.

10
Графикон 2. Приказ просечних вредности укупних запремина мерених структура разврстаних по групама.
АБ- Алцхајмерова болест, БКП- благи когнитивни поремећај, К- контрола, ЕК- енторинална кора, ПЦ- предњи
цингулум, ЗЦ- задњи цингулум.

Резултати волуметријског мерења укупних запремина посматраних структура ЦНС-а у

мушких (М) и женских (Ж) испитаника групе са АБ приказани су у Табели 5.

Табела 5. Резултати мерења структура ЦНС-а међу половима испитаника са АБ.

Структуре Број Просечна вредност укупне

Група Пол t p
ЦНС-а испитаника запремине.[cm3]±S.D.

АБ М 8 6,52±0,99
Хипокампус 0,064 0,950
АБ Ж 22 6,49±0,88

АБ М 8 9,50±0,98
Таламус 0,043 0,966
АБ Ж 22 9,48±0,88

Енторинална АБ М 8 3,18±0,62
-0,069 0,946
кора
АБ Ж 22 3,20±0,69

Предњи АБ М 8 9,14±1,45
1,291 0,207
цингулум АБ Ж 22 8,43±1,28

Задњи АБ М 8 9,43±1,30
1,990 0,056
цингулум АБ Ж 22 8,39±1,26
S.D.(енг. Standard deviation, стандардна девијација), АБ- Алцхајмерова болест, t- вредност Студентовог т-
теста. Вредности p<0,01 се сматрају статистички значајним и болдоване су у тексту.

Ни у једној од мерених структура у групи оболелих од АБ није било статистички

значајне разлике укупних запремина у односу на пол.

11
Резултати волуметријског мерења укупних запремина посматраних структура ЦНС-а у
мушких и женских испитаника групе са БКП приказани су у Табели 6.

Табела 6. Резултати мерења структура ЦНС-а међу половима испитаника са БКП.

Структуре Број Просечна вредност укупне

Група Пол t p
ЦНС-а испитаника запремине [cm3]±S.D.

БКП М 7 7,82±1,31 0,064 0,950

Хипокампус
БКП Ж 23 7,38±0,87 0,060 0,953

БКП М 7 10,39±0,55 0,043 0,966

Таламус
БКП Ж 23 9,82±0,94 0,041 0,968

БКП М 7 4,02±0,74 -0,069 0,946

Енторинална
кора
БКП Ж 23 3,62±0,68 -0,072 0,944

БКП М 7 10,48±0,6 1,291 0,207

Предњи
цингулум
БКП Ж 23 9,22±1,79 1,215 0,249

БКП М 7 10,65±1,04 1,990 0,056

Задњи
цингулум
БКП Ж 23 8,94±1,08 1,954 0,074

S.D.(енг. Standard deviation, стандардна девијација), БКП- благи когнитивни поремећај, t- вредност
Студентовог т-теста. Вредности p<0,01 се сматрају статистички значајним.

Ни у једној од мерених структура у групи оболелих од БКП није било статистички

значајне разлике укупних запремина у односу на пол.

Приказ просечних вредности укупних запремина дат је у Графикону 3. за групу са АБ и

Графикону 4. за групу са БКП.

12
Графикон 3. Приказ просечних вредности укупних запремина мерених
структура разврстаних по половима у групи испитаника са АБ. М- мушки, Ж-
женски, ЕК- енторинална кора, ПЦ- предњи цингулум, ЗЦ- задњи цингулум.

Графикон 4. Приказ просечних вредности укупних запремина мерених

структура разврстаних по половима у групи испитаника са БКП. М- мушки,,
Ж- женски, ЕК- енторинална кора, ПЦ- предњи цингулум, ЗЦ- задњи цингулум.

13
 ДИСКУСИЈА

Атрофија можданих структура је процес који је описан како у физиолошком старењу

тако и у болестима и синдромима која примарно захватају мозак [4]. Конкретно у
нашем случају испитивали смо патолошке промене у БКП и АБ.

Разлика између патолошке и физиолошке атрофије одређена је захваћеношћу

различитих структура мозга, али свакако и величином и дистрибуцијом те
захваћености.[4].

Бројне радиолошке студије о развоју морфолошких промена у АБ истичу улогу

атрофије структура лимбичког система у смањењу когнитиних способности, али и
поремећај интернеуронских веза међу њима [4, 13, 30].

У нашем истраживању као циљне струтуре изабране су таламус, хипокампус,

енторинална кора, предњи и задњи цингулум, а желели смо да утврдимо да ли постоји
статистички значајна разлика у њиховој запремини између контролне групе и
испитиваних група болесника са БКП и АБ, као и да ли постоји статистички значајна
разлика међу половима за сваку од ових структура у оквиру група са БКП и АБ .

Добијени су резултати применом магнетно-резонантне волуметрије и тиме је утврђено

да су укупне запремине хипокампуса, таламуса и ЕК биле статистички значајно мање
код АБ у поређењу са контролном групом. У групи испитаника са БКП само је укупна
запремина таламуса била статистички значајно мања у поређењу са контролном
групом, док укупна запремина хипокампуса и ЕК иако мања, није била статистички
значајна у оквирима које смо одредили. Укупне запремине ПЦ и ЗЦ биле су мање у
групи са АБ, док су код БКП биле чак и више него у контролној групи, али у оба
случаја без статистичке значајности у оквирима које смо одредили.

За групу са АБ до сличних запажања везаних за запремину хипокампуса дошли су

Bailly et al., која је била статистички значајно мања него у контроли. Њихови резултати
међутим указују да је запремина хипокампуса била статистички значајно мања код БКП
него у контроли, што је супротно нашим резултатима. Исти аутори су показали да је
запремина ЗЦ била статистички значајно мања код АБ и БКП него код контроле, што је
такође у супротности са нашим резултатима. Додатна истраживања подразумевала су
мерење нивоа метаболизма глукозе у хипокампусу и ЗЦ који је био значајно мањи у
поређењу са контролом [31].

14
Velayudhan et al. показали су да су болесници са АБ и БКП имали статистички значајно
мању запремину хипокампуса и ЕК наспрам контролне групе. Наши резултати се
разликују у погледу статистички значајног смањења запремине хипокампуса и ЕК код
БКП наспрам контроле. Аутори сугеришу да је смањење ЕК и укупне масе мозга имало
статистички значајну повезаност са смањењем когнитивних функција, као и са
стадијумом деменције [32].

До сличних резултата дошли су и Leandrou et al. [32], а Kannappan et al. су закључили

да би смањење запремина хипокампуса и ЕК могло бити повезано са конверзијом БКП
у АБ [33].

Наши резултати показују да је укупна запремина таламуса била статистички значајно

мања код АБ и БКП него код контроле. До сличних резултата су дошли и Bernstein et
al..[34].

Štěpán-Buksakowska et al. показали су у резултатима свог истраживања да су укупне

запремине таламуса и хипокампуса биле статистички значајно мање код АБ него код
контроле, што је саобразно нашим резултатима. Аутори су урадили линеарну
корелацију између ове две структуре и добили позитивну статистички значајну
корелацију код оболелих од АБ, али не и код контроле. Такво запажање навело је
ауторе да претпоставе како се поменуте структуре не мењају засебно, већ да атрофија и
дегенерација једне структуре истовремено може да доведе до промена у структурама
које су повезане са њом [35].

Резултати мерења укупне запремине ПЦ и ЗЦ у нашем раду показали су да нема

статистички значајне разлике међу групама у оквиру статистичке значајности коју смо
одредили. Супротно нашим резултатима Feng et аl. су забележили статистички значајно
смањење ПЦ и ЗЦ код АБ и БКП наспрам контроле [36].

Слично овој студији Giraldo et al. предложили су модел којим би атрофија ПЦ,
медијалног темпоралног лобуса и неких делова таламуса указала на разликовање АБ од
здраве контроле [37].

15
Lee et al. су током трогодишње студије о АБ пратили развој промена у различитим
структурама лимбичког система, између осталог хипокампуса и ЗЦ и поредили их са
одабраном контролом. Пратећи тренд промена запремина поменутих структура уочили
су да је степен промена у ЗЦ био повезан са нивоом когнитивног поремећаја, па је то
ауторима послужило да изнесу тезу о улози ЗЦ у даљој прогресији БКП у АБ, док би
хипокампус имао улогу у иницијалним променама. Њихов закључак сугерише значајну
улогу хипокампуса и ЗЦ у патологији раног стадијума АБ [38].

Саобразно нашим резултатима мноштво студија такође није показало статистички

значајну разлику укупних запремина хипокампуса, таламуса, ЕК, као и ПЦ и ЗЦ између
мушкараца и жена [33, 34, 37, 38].

16
 ЗАКЉУЧАК

На основу добијених резултата, могу се извести следећи закључци:

1. Укупне запремине хипокампуса и таламуса биле су статистички значајно мање

код АБ него у контроли. Болесници са БКП у поређењу са контролом имали су
статистички значајно мању запремину таламуса, али не и хипокампуса. Овај
случај би могао водити претпоставци да таламус има значајну улогу у раном
стадијуму АБ, док би атрофија хипокампуса имала значаја у даљем току
болести.
2. Укупна запремина ЕК била је статистички значајно мања код АБ наспрам
контроле, док то није био случај код БКП. Овакво стање односа структура нас
води закључку да би ЕК могла бити значајан фактор у транзицији између блаже
и теже форме АБ праћене когнитивним и емоционалним пропадањем.
3. Структуре ПЦ и ЗЦ нису имали статистички значајно мању запремину код БКП
и АБ, што би ишло у прилог чињеници да ове структуре немају утицаја на
погоршање симптома у деменцији. Овај случај могао би бити последица малог
узорка.
4. Поређење укупних запремина хипокампуса, таламуса, ЕК, ПЦ и ЗЦ није
показало статистички значајну разлику међу половима, што би послужило тези
да пол потенцијално не представља фактор ризика за развој деменције
узроковане атрофијом горенаведених структура.
5. Поред посматраних могуће је да постоје и друге структуре у ЦНС-у чије би
промене запремина тј. атрофије биле од значаја за развој когнитивних
поремећаја у АБ, а већи узорак и примена различитих метода магнетно-
резонантног имиџинга би сигурно допринеле њиховом откривању и дефинисању
улоге у поменутим процесима.

17
 ЛИТЕРАТУРА

1. Hippius H, Neundörfer G. The discovery of alzheimer's disease. Dialogues Clin

Neurosci. 2003;5(1):101–8.

2. Qiu C, Kivipelto M, von Strauss E. Epidemiology of alzheimer's disease: Occurrence,

determinants, and strategies toward intervention. Dialogues Clin Neurosci.
2009;11(2):111–28.
3. Wen J, Thibeau-Sutre E, Diaz-Melo M, Samper-González J, Routier A, Bottani S, et al.
Convolutional Neural Networks for classification of alzheimer's disease: Overview and
reproducible evaluation. Med Image Anal. 2020;63:101694.

4. Petrella JR, Coleman RE, Doraiswamy PM. Neuroimaging and early diagnosis of
alzheimer disease: A look to the future. Radiology. 2003;226(2):315–36.
5. Nesteruk M, Nesteruk T, Styczyńska M, Barczak A, Mandecka M, Walecki J, et al.
Predicting the conversion of mild cognitive impairment to alzheimer's disease based on
the volumetric measurements of the selected brain structures in Magnetic Resonance
Imaging. Neurol Neurochi Pol. 2015;49(6):349–53.

6. Roberts R, Knopman DS. Classification and epidemiology of MCI. Clin Geriatr Med.
2013;29(4):753–72.
7. Tucker-Drob EM. Cognitive aging and dementia: A life span perspective. Annu Rev
Dev Psychol. 2019;1(1):177–96.

8. World Alzheimer’s Report 2010: the global economic impact of dementia. London,
Alzheimer’s Disease International, 2010.

9. Kitchen Andren KA, Gabel NM, Stelmokas J, Rich AM, Bieliauskas LA. Population base
rates and disease course of common psychiatric and neurodegenerative disorders.
Neuropsychol Rev. 2017;27(3):284–301.

10. Jiang T, Yu J-T, Tian Y, Tan L. Epidemiology and etiology of alzheimer’s disease: From
genetic to non- genetic factors. Curr Alzheimer Res. 2013;10(8):852–67.
11. Liu Y, Yu J-T, Wang H-F, Han P-R, Tan C-C, Wang C, et al. APOE genotype and
neuroimaging markers of alzheimer's disease: Systematic review and meta-analysis. J
Neurol Neurosurg Psychiatry. 2014;86(2):127–34.

18
12. Sochocka M, Zwolińska K, Leszek J. The infectious etiology of alzheimer’s disease. Curr
Neuropharmacol. 2017;15(7):996-1009.
13. Serrano-Pozo A, Frosch MP, Masliah E, Hyman BT. Neuropathological alterations in
alzheimer disease. Cold Spring Harb Perspect Med. 2011;1(1):a006189.
14. Braak E, Griffing K, Arai K, Bohl J, Bratzke H, Braak H. Neuropathology of
Alzheimer’s Disease: What is new since A. alzheimer? Eur Arch Psychiatry Clin
Neurosci. 1999;249(3):14-22.
15. Segalàs C, Alonso P, Orbegozo A, Real E, Subirà M, López-Solà C, et al. Brain structural
imaging correlates of olfactory dysfunction in obsessive-compulsive disorder. Eur Arch
Psychiatry Clin Neurosci. 2014;264(3):225–33.

16. Fotenos AF, Mintun MA, Snyder AZ, Morris JC, Buckner RL. Brain volume decline in
aging. Arch Neurol. 2008;65(1):113-20.
17. Menardi A, Pascual-Leone A, Fried PJ, Santarnecchi E. The role of cognitive reserve in
Alzheimer’s disease and aging: A multi-modal imaging review. J Alzheimers Dis.
2018;66(4):1341–62.
18. Brickman AM, Muraskin J, Zimmerman ME. Structural neuroimaging in alzheimer's
disease: Do white matter hyperintensities matter? Dialogues Clin Neurosci.
2009;11(2):181–90.
19. Giorgio A, De Stefano N. Clinical use of brain volumetry. J Magn Reson Imaging.
2012;37(1):1–14.
20. Scheltens P. Imaging in alzheimer's disease. Dialogues Clin Neurosci. 2009;11(2):191–9.
21. Ewers M, Sperling RA, Klunk WE, Weiner MW, Hampel H. Neuroimaging markers for
the prediction and early diagnosis of alzheimer's disease dementia. Trends Neurosci.
2011;34(8):430–42.
22. Dubois B, Feldman HH, Jacova C, et al. Research criteria for the diagnosis of
Alzheimer's disease: revising the NINCDS-ADRDA criteria. Lancet Neurol.
2007;6(8):734-46.

23. Pineda A, Gomez F, Echeverry A. Comparison of the NINDS-AIREN and VASCOG

criteria for the diagnosis of major vascular cognitive impairment in a memory clinic. Rev
Neurol. 2019;69(6):235-41.

19
24. Molavi M, Vann SD, de Vries LS, Groenendaal F, Lequin M. Signal Change in the
Mammillary Bodies after Perinatal Asphyxia. AJNR Am J Neuroradiol.
2019;40(11):1829-34.

25. Folstein MF, Folstein SE, McHugh PR. "Mini-mental state". A practical method for
grading the cognitive state of patients for the clinician. J Psychiatr Res. 1975;12(3):189-
98.

26. Mioshi E, Dawson K, Mitchell J, Arnold R, Hodges JR. The Addenbrooke's Cognitive
Examination Revised (ACE-R): A brief cognitive test battery for dementia screening. Int
J Geriatr Psychiatry. 2006;21(11):1078–85.

27. Cummings JL, Mega M, Gray K, Rosenberg-Thompson S, Carusi DA, Gornbein J. The
Neuropsychiatric Inventory: comprehensive assessment of psychopathology in dementia.
Neurology. 1994; 44(12):2308-14.

28. Lawton MP, Brody EM. Assessment of older people: Self-maintaining and instrumental
activities of daily living. Gerontologist. 1969;9(3):179-86.

29. Manjón JV, Coupé P. volBrain: An Online MRI Brain Volumetry System. Front
Neuroinform. 2016;10:30.

30. Velayudhan L, Proitsi P, Westman E, Muehlboeck J-S, Mecocci P, Vellas B, et al.

Entorhinal cortex thickness predicts cognitive decline in alzheimer's disease. J Alzheimer
Dis. 2013;33(3):755–66.
31. Bailly M, Destrieux C, Hommet C, Mondon K, Cottier J-P, Beaufils E, et al. Precuneus
and cingulate cortex atrophy and hypometabolism in patients with alzheimer’s disease
and mild cognitive impairment: MRI and18F-FDG pet quantitative analysis using
freesurfer. BioMed Res Int. 2015;2015:583931.
32. Leandrou S, Lamnisos D, Mamais I, Kyriacou PA, Pattichis CS. Assessment of
alzheimer’s disease based on texture analysis of the entorhinal cortex. Front Aging
Neurosci. 2020;12:176.
33. Kannappan B, Te Nijenhuis J, Choi YY, Lee JJ, Choi KY, Balzekas I, et al. Can
hippocampal subfield measures supply information that could be used to improve the
diagnosis of Alzheimer’s disease? Plos One. 2022;17(11):e0275233.

20
34. Bernstein AS, Rapcsak SZ, Hornberger M, Saranathan M, Alzheimer’s Disease
Neuroimaging Initiative. Structural changes in thalamic nuclei across prodromal and
clinical Alzheimer’s disease. J Alzheimers Dis. 2021;82(1):361–71.

35. Štěpán-Buksakowska I, Szabó N, Hořínek D, Tóth E, Hort J, Warner J, et al. Cortical and
subcortical atrophy in alzheimer disease. Alzheimer Dis Assoc Dis. 2014;28(1):65–72.
36. Feng F, Gao J, Mao C, Hou B, Li J, Chu S, et al. Distribution of cortical atrophy
associated with cognitive decline in Alzheimer’s disease: A cross-sectional quantitative
structural MRI study from PUMCH dementia cohort. Curr Alzheimer Res.
2022;19(8):618–27.

37. Giraldo DL, Smith RE, Struyfs H, Niemantsverdriet E, De Roeck E, Bjerke M, et al.
Investigating tissue-specific abnormalities in Alzheimer’s disease with multi-shell
diffusion MRI. J Alzheimers Dis. 2022;90(4):1771–91.

38. Lee P-L, Chou K-H, Chung C-P, Lai T-H, Zhou JH, Wang P-N, et al. Posterior cingulate
cortex network predicts alzheimer's disease progression. Front Aging Neurosci.
2020;12:608667.

21