УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

-СЕМИНАРСКИ РАД-

ПРЕДМЕТ: РАЗВОЈ ГИТАРЕ

ТЕМА: ИГНАСИО ФЛЕТА

ПРОФЕСОР-МЕНТОР: Др.ум. Дарко Карајић

СТУДЕНТ: Сара Спречаковић

НОВЕМБАР, 2022
-Игнасио Флета рођен је 1897. године у провинцији Теруел, централна Шпанија. Један је од
најпознатијих шпанских градитеља гитаре у двадесетом веку, међу којима су Јозе Рамирез и
Архангел Хернандез. На инструментима које је он направио свирали су чувени Андреас Сеговиа и
Џон Вилијамс.

- Игнасио Флета-

- Живео је у породици столара, што је вероватно и била предност за посао којим се он касније и
бавио. Своје детињство провео је бавећи се музиком, а већ са осам година вешто је свирао гитару.
Са свега тринаест година одлази у Барселону са своја два старија брата у жељи да научи занат
прављења инструмената. У почетку се бавио конструкцијама виолине и виолончела, учећи од
старих мајстора као што су Бенито Јауме, Етиенне Маире и Пхилиппе Ле Дуц који су били из
Француске, те су у почетку све његове конструкције биле прављене по француским
традиционалним правилима.

Технике које је научио и усавршио задржао је и касније. Разлика између шпанске и француске
традиције прављења између осталог је у томе што је врат причвршћен директно за резонатор код
Француза, док се у Шпанији врат причвршћује за стране на почетку конструкције.
-ПЛАН СА МЕРАМА ЗА ПРАВЉЕЊЕ ФЛЕТИНЕ ГИТАРЕ-

-Након студија Флета је желео да на основу наученог сада стекне свој лични стил, како би његови
инструменти осим што су уникатни били и препознатљиви, а кажу да га је за прављење гитаре
инспирисао Сеговиа.

- Флета је своје инструменте почео да развија на мало другачији начин, постепено се одаљавао од
класичног Торес стила како би изградио сопствени. Антонио де Торес један је од најважнијих
градитеља деветнаестог века, оно што је Страдивари био за виолину, у деветнаестом веку је био
Торес за гитару. Торес је трансформисао гитару у много гласнији и резонантнији инструмент. Торес
је и тада био, а и данас је елитни дизајнер гитаре на кога су се многи угледали.

-Антонио де Торес - гитара –

-Оно што је урадио Игнасио у односу на оно што је научио, јесте да је повећао укупну масу читавог
инструмента, осим тога његове гитаре биле су круће. Повећао је пропорцију резонатне кутије, а
његово лепезасто ојачање имало је девет крајева. Модификације које је он направио постале су
нераскидиво повезане са грађом његових инструмената, а овакав тип гитаре убрзо је постао веома
популаран код концертних извођача који су наступали у већим просторима. Звук је био јачи ,
гушћи, тежи и квалитетнији у сваком смислу. Током 1960их и 1970их година направио је
револуцију са коришћењем кедра. Углавном употребљавао кедар за израду предње плоче на
гитари. Упркос свим овим модификацијама класичне шпанске гитаре, Флета се ипак држао неких
традиционалних начина градње. Као пример за то можемо узети полирање гитаре, које се
сматрало старомодним, јер је користио технике које је научио током школовања, када је лакирао
виолине и виолончело.
- Флетина гитара из 1955. године

*предња плоча је од смреке

*задња плоча и стране прављене су од ружиног дрвета

- Флетина гитара из 1976. Године

*задња плоча и стране прављене су од ружиног дрвета

*предња плоча од кедра

-Џон Вилијамс је свирао на Флетиној гитари скоро целу каријеру. Гитара на којој је свирао
Вилијамс је произведена 1961. године и то је била његова гитара за свирање концерата као и за
сва снимања. Ову гитару касније је поседовао колекционар Малколм Веллер, а након тога је
продата аустријском гитариси Јасон Валдрону.

-Гитара на којој је свирао Дзон Вилијамс

-Сеговиа је једном приликом рекао да је Флета своје гитаре правио у једном од највлажнијих
градова Шпаније, те је дрво упило влагу и када бисте однели гитару на неко сувље место могло би
да дође до озбиљних оштећења. Навео је и да је Рамирез због сушније климе Мадрида могао да
на знатно сувљем дрвету прави своје гитаре. Сеговиа ипак каже да упркос томе воли Флетине
гитаре иако му се гитара разлепила на турнеји у Сједињеним Америчким државама, па је ипак
морао да се окрене Рамирезу.

-Игнасио Флета умро је у Барселони 11. августа 1977. године. Наследили су га његови синови
Габријел и Франциско. Флетине гитаре су биле и биће познате у свету још дуго захваљујући
његовом раду, али и његовим наследницима.
ЗАКЉУЧАК

-Разлог због ког сам изабрала баш ову тему је тај што је Флетина прича инспиративна, а верујем да
не инспирише само мене, већ и људе који се не баве овим послом. Ово није само једна обична
прича о градитељу гитаре, ово је прича о упорности, вољи и љубави према свом послу. Самим тим
што његов бренд постоји и дан данас довољан је доказ колико су се тај труд и рад испратили, а и
колико је вредност његових инструмената превазилази материјално.

-Уважавам што је нучено усвојио и применио, али без страха додао свој лични печат из кога су
касније учили многи други. То се чује и у самом тону његових гитара. За пример можемо узети
гитаре направљене од истог дрвета и на исти, добро познат начин, али свака има нешто своје,
јединствено и непоновљиво. То је оно што их чини посебним, попут живих бића. Њргове гитаре су
уствари слика њега, човека који константно напредује и учи, уживајући у ономе што ради, а управо
такав човек желим бити ја. Ово су само неке од ствари због којих сам се одлучила да обрађујем
управо Флету, а верујем да ће бити моја инспирација и током даљих студија, али и живота.

ЗВУЧНИ ПРИМЕР:

* хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=е1кТW8мф4тг - линк до извођења композиције “Лове оф тхе

Сеа” на једној од Флетиних гитара направљене 1968. године.