Универзитет уметности у Београду

Факултет музичке уметности

Катедра за гудачке инструменте

Предмет: Методика наставе гудачких инструмената

Студент треће године основних студија виолине: Јелена Вељковић

Анализа етида и комада за нижу школу

Ментор: проф. Растко Поповић

Јануар, 2013.
 САДРЖАЈ
(нижа музичка школа)

1. Други разред
-Н. Бакланова-Мазурка............................................................................................3.
-Јаншинов- етида Г дур (''Методска објашњења за педагога'').........................5.
2. Трећи разред
-Комаровски-етида, Дејан Марковић, свеска број 3............................................7.
-Рис-етида, Дејан Марковић, свеска број 3..........................................................9.
3. Четврти разред
-Берио-етида, Дејан Марковић, свеска број 3.....................................................11.
-Волфрат-етида,хроматика................................................................................12.
-Б. Дварионас- Комад, Прелудијум......................................................................14.
4. Пети разред
-Волфрат, етида бр. 12........................................................................................16.
-Волфрат , етида бр. 47.......................................................................................18.
5. Шести разред
-Мазас- етида бр.2 оп.36, свеска 1......................................................................22.
-Креуцер, етида бр. 1............................................................................................25.
-Ридинг-варијације.................................................................................................27.

2
 1. Други разред

Пример бр. 1, Н. Бакланова, мазурка

Анализа примера бр.1

Лагани комад за други разред је у Д дуру, тако да имамо распоред полустепена између
првог и другог прста (фис-ге на е и де-жици), између другог и трећег (цис-де на а-
жици). Наравно то се подразумева на први део комада који је иначе састављен из три
дела.
Што се тиче проблематике десне руке имамо константан деташе са понеким легатом,
што значи да требамо да обратимо пажњу на правилну расподелу гудала. Постоје и

3
акцентоване ноте које које се налазе на првој доби у такту јер то дефинише карактер
пољске игре.
Расподела гудала је углавном пола-пола цело, али ученика треба правилно усмерити да
ли да користи цело гудало или само одређен део. На почетку користимо доњу
половину гудала за две осмине а затим цело гудало за половину ноте, поред тога, како
ученик направи акценат од жабице тако треба и од врха. Напомињем ово зато што
већина ученика акцентира само ноте које се свирају од жабице што је и логично јер је
таква сила гравитације. На овај проблем морамо реаговати у самом почетку да касније
не би долазило до нежељених „трбуха“ касније у деташе потезу. На осминама које су
деташе ученик не треба да користи цело гудало већ само половину али треба објаснити
коју половину гудала и зашто.
У другом реду, када крене фраза у пиану, потез легато штрих креће надоле од средине
гудала а затим деташе потез који треба да се свира при врху због лакшег прелаза са
жице на жицу. При томе ученик не треба да ту промену десне руке направи нагло тако
да користи целу руку већ треба да благовремено приближи гудало са е жице ка а жици.
Ученику треба напоменути да је веома битно да се размишља унапред јер је техника на
виолини углавном ствар припреме.
У левој руци нема неких великих потешкоћа, не постоје промене позиција. Мелодија
иде поступно наниже у случајевима када је у питању скала Де-дура на три жице (е-а-
де). Изузетак са полустепенима можемо уочити код појаве гис-а на крају првог реда.
Ученика требамо упознати са динамиком која је углавном први пут форте а други пут
пиано. Вибрато не мора бити укључен јер је ученик почетник, али све зависи од тога
колико је ученик музички зрео и технички способан. Такође пошто су ученици мали ,
професор има главну улогу у обликовању њиховог односа према инструменту, начину
на који приступа проблему и жељи за свирањем. Због тога је јако важно да се у самом
старту ствари поставе на прави начин јер се у каснијем развијању све гради на
претходним искуствима и раду.

4
Пример бр.2, Јаншинов, Г дур

Анализа примера бр. 2

Ова етида је такође у Де-дуру, полустепени су већ познати, између првог и другог прста
на е-жици (фис-е), на а и де жици (цис-де, фис-ге) и на ге жици између трећег и
четвртог али овај последњи пример се не налази у овој етиди.
Такт је 6/8 а темпо живахан што одмах на почетку може да нам укаже да нећемо
користити цело гудало. Потез је деташе само што овде имамо три навезане ноте на
један потез. Први могући проблем је неравномерна расподела те три ноте на један
потез. Пошто се ради о другом разреду ниже школе професор може олакшати ученику
само на почетку рада тако што ће му гудало поделити на три дела (у овом случају) тјт.
означити кредом. Лично сам против овог начина решавања проблема јер постоји велика
опасност да се ученик онда орјентише само визуелно на то што ради. На првом месту
ученика морамо да научимо да се слуша и да процени на правилан начин да ли је нешто
добро или лоше. Прва два реда су на де жици, потез се не мења, пошто смо рекли да је
темо живахан ову етиду треба свирати на средини , никако на жабици. У етиди немамо
никакве скокове. На крају другог реда док свирамо е-цис-а на а-жици следећа нота нам

5
је ф на е жици навезана на де и а опет на а жици, односно у том такту једино је нота ф
на е жици и због тога ученик мора унапред да размишља и припреми гудало са а жице
на е жицу и да притом не поремети темпо или да направи неки сувишан покрет јер су
то само две суседне жице и нема потребе за великим покретима. Касније сличан
проблем такође налазимо у петом реду где се промена врши између е и а жице.
У десној руци на почетку етиде можемо уочити да мелодија иде поступно навише и да
како се мелодија пење све више прстију остаје да лежи на жици. Никако не треба
допустити ученику да диже прсте , тјт да свира „клавирском техником“. На пример
први такт, де-е-фис –празна, први , други прст се спустају на де жицу и притоме када се
први прст одсвира (нота е) не диже се када се постави други прст (еф). Исто важи и за
следећи такт који иде само за један тон више (е-фис-ге) односно први-други-трећи прст
и тако све до четвртог прста. Поред тога , како се мелодија покрене за три тона нагоре
тако се и врати за три тона на доле, при том скидању прстију са жице прсти такође
морају бити активни.
Ученицима је у овом периоду интонација најбитнија ствар али је такође често и не
прецизна. Због тога , као што сам већ напоменула, ученике треба навикнути да се врло
пажљиво слушају док свирају.
У тексту видимо и динамику, односно блага крешенда и декрешенда. Док објашњавамо
како ћемо то постићи морамо објаснити да ученици треба за крешендо искористити
мало више гудала, односно већу количину а за декрешендо смањити. У томе поред
количине гудала учествује и правилан пристисак односно интензитет гудала на жицу.
Ако ученик жели да достигне форте треба да употреби јачи интензитет али поред тога и
да употреби мало више гудала како не би дошло до ружног тона и крчања. За пиано
места и декрешенда употребљавамо мањи притисак на жицу.

6
Пример бр. 3, Е. Гнесина, Витачек

Анализа примера бр. 3

Етида у Ге-дуру, распоред полустепена између првог и другог прста на е и а жици (е-
жица, фис-ге, а-жица, ха-це), између другог и трећег прста на де жици (фис-ге) и између
другог и трећег прста на ге жици (ха-це).
Што се тиче десне руке треба да обратимо пажњу као и обично на правилну расподелу
гудала. У овој етиди имамо легато на који су навезане четири ноте што значи да ученик
треба правилно да распореди четири ноте на један потез, односно да све ноте буду
одсвиране истом количином гудала. После легата имамо половину ноте коју треба
свирати целим гудалом али такође са пажљиво одабраном количином гудала како не би
дошло до исхитрених покрета или цимања. Темпо је умерен па би ученик требало да
свира целим гудалом. Значи, четири ноте легато од жабице и половина , која треба да се
одсвира истом количином гудала као претходне четири осмине. Може доћи до
проблема да ученик на половини ноте не искористи довољно гудала, тјт да превише
штеди и да онда нема места да одсвира поново четири осмине. Професор може
посаветовати ученика да у себи настави да броји осмине када свира те половине.

7
Лева рука захтева активно падање и скидање прстију. Етида је јако корисна јер су
укључена сва четири прста на различитим жицама. У другом реду , други такт,
наилазимо на тренутак када после одсвираних осмина ге-фис-ге-фис треба да
одсвирамо празну е жицу и да подигнемо све прсте са жице, што није био случај до
тада јер смо имали углавном моменте где су одређени прсти остајали да леже на жици
(пример-први такт, ха-це-ха-це осмине затим де половина која се свира трећим прстом
док први и други прст остају да леже на жици).
Проблем интонације се може решити ако ученик научи да се слуша на правилан начин.
Помоћ у томе може бити заснована на певању етида, али такође се несме ослањати само
на слух већ и на друге битне факторе као што су визуелни контакт и осећај. Велика
грешка може бити ако ученик памти само прсторед , да не би до тога дошло не треба
наглашавати којим прстом се свира нека одређена нота. Напротив ученик треба да
научи мелодију и да буде способан да је одсвира и неким другим прсторедом. Наравно
то не можемо очекивати одмах од мале деце.
Динамика је конастантно мецофорте с’тим што на крају сваког такта имамо благи
декрешендо. Да би ученик постигао то морамо му објаснити да на крају сваке половине
треба да смањи притисак гудала на жицу.

8
 2. Трећи разред

Пример бр.4, Комаровски, етида

Анализа примера бр.4

Ова етида је идеална припрема за двозвуке. Написана је у Це дуруса иступањем у а мол
(четврти ред). Распоред полустепена између првог и другог прста на а жици (ха-це) и на
де жици (е-еф). На е жици имамо све целе степене па због тога интонација може бити
критична. Цела рука треба да се прилагоди четвртом прсту, зато што је он природно
најслабији и најкраћи. Наравно не смемо пореметити „рам“ шаке односно, не сме се
десити да се због прилагођавања четвртом прсту цела рука помери изван прве позиције.
Овај сличан тренутак имамо и у последњем реду са појавом сниженог седмог ступња b1.
Етида је написана у a-b-a1 форми. Први део а је састављен од две мале реченице, док је
b део сачињен од две велике реченице после којих следи a1 део који је веома сличан
првом. Оба а-а1 дела су у пиано динамици, док је b у фортеу.
-на почетку , две ноте на де жици (е-ге) свиране легато а затим на а жици нота це
навезана легато на ноту ге поново на де жици. Одмах после тога имамо сексту (е-це) и

9
кварту (ге-це) у ком су прве две ноте четвртине а нота це је половина. Први такт
можемо схватити као разложену припрему за двозвук који следи.
-у четвртом такту наилазимо на трозвук ге-де-ха (Ге-дур) и користимо све три жице
истовремено. Динамика је у крешенду. При свирању акорада користимо пуне жице.
Акорд се може одсвирати на два начина:
1. да поделимо акорд односно да га одсвирамо разложено, прво ге и де жицу и одмах
наставимо на де и а жицу. Што значи да се жица де константно свира. Веома важна
расподела гудала јер треба равномерно поделити количину гудала на све три жице како
би се чуо цео акорд. Лакат десне руке не треба да се постави као да се свира на ге жици
нити као да се свира на а жици већ да буде између односно на де жици јер це тако моћи
да обухвати све тонове.
2. друга опција је да се акорд одсвира одједном. То можемо постићи ако гудало са
пуним струнама поставимо на средњу де жицу, на тај начин суседне две ђице ге и а ће
се спустити на ниво де жице. При свирању акорада морамо припазити на квалитет тона
односно не смемо дозволити да дође до „шуштања“ , „крчања“ или наједноставније
ружног тона. Тај проблем можемо решити ако припазимо на притисак који вршимо
гудалом на жице али такође и на количину и брзину гудала коју користимо.
Етида се заснива увек на истом принципу а то је, да се прсти припреме за двозвук
претходним разлагањем (први такт, пети такт).
Прсти у току свирања двозвука леже на жици истовремено.
B део се разликује јер нема никаквих претходних припрема за акорд који следи, због
тога је веома важно да ученик унапред размишља где ће поставити прсте и на распоред
полустепена у акорду. У трећем реду видимо пример где половина ноте це на а жици
док се ноте е (са нотом це чини сексту) и ге (са нотом це чини кварту) додају на де
жицу, значи други прст на а жици остаје да лежи сво време док се на де жици прсти
мењају. У петом реду, други такт: четвртине празна а жица и четврти прст (а) на де
жици, с обзиром да су исте ноте постоји велика опасност да интонација не буде добра.
Док се свира празна жица рука и четврти прст се припрема заједно са благим
померањем лакта ка де жици. Веома важно да заједно са четвртим прстом падну и сви
остали прсти на де жици.
Расподела гудала, углавном цело гудало јер је темпо умерен, равномерно распоређене
легато ноте. Са преласка жице на жицу припремити гудало тако да размак између две
суседне жице буде минималан скоро да се у једном тренутку обе свирају истовремено
као двозвук.

10
Пример бр. 5, Рис, етида

Анализа примера бр.5

-етида за промену позиције преко празне жице и за прелаз из позиције у позицију
првим прстом
Написана у ¾ такту, потез- широки деташе
-почиње из треће позиције на ге жици трозвуком Це дура
-прелаз из прве у трећу позицију преко празне де жице у другом такту. Истовремено
постављање другог (еф на де жици) и првог прста (ха на а жици). Поставка два прста
истовремено у овом случају значи да ученик размишља унапред али може бити и веома
корисна за будуће свирање двозвука.
-затим у такту бр. 3 наилазимо на прелаз преко празне жице а у другу позицију на де
жици. У овом случају не свирамо први прст еф већ други ге али ученик се не сме
орјентисати према другом већ према првом прсту. Ученик треба да мисли на другу
позицију и да постави првим прст као да са њим прелази али да одсвира на крају ноту
ге другим. Први прст је основа за орјентацију у позицији, јер ако он није на месту други
прсти неће знати где се налазе. Први прст=водич.
-равномерни потези , како од жабице тако и од врха
-до четвртог реда се у позицију прелази преко празне жице а овде имамо прелазак са
вишег на нижи прст из друге у прву позицију. Прелаз се изводи тако што ученик док
свира други прст на де жици први прст прави подхват за прву позицију, одмах пошто
одсвира последњу ноту из друге позиције помера целу шаку за првим прстом.

11
Постоји опасност да се при оваковм прелазу догоди глисандо а да би се то избегло
ученик не сме журити са ноте док је не одсвира, и наравно рука треба бити опуштена не
стегнута за прелаз, што не значи да треба да буде млитава већ хитра.
Последњи прелаз у овој етиди јеса нижег на вижи прст (прва позиција, други прст еф у
трећу позицију на први прст ге). Рука се не поставља као да ће ученик остати комотно у
првој позицији већ се унапред припрема и креће ка трећој позицији. Други прст сво
време лежи на жицисве док не доже до циљне ноте ге где се први прст замени са њим и
одсвира се нота ге у трећој позицији.
Када се одсвира еф у првој позицији притисак се попушта односно прст само флах
додирује жицу све до нове тачке ослонца а то је нота ге у трећој позицији, на тај начин
избегавамо глисандо.
3. Четврти разред

Пример бр. 6, Кајзер, етида

Анализа примера бр.6

12
-етида у Ге дуру, полустепени су сви отприлике до сада виђени
- с обзиром да је темпо бржи потребно је одредити правилну расподелу и количину
гудала што би у овом случају решење било, средина мала количина гудала.
-веома важно да се при свирању ове етиде ученик не осећа укочено и да му ради цела
десна рука, почев од рамена, лакта , подлактице, до зглоба шаке и прстију. Наравно не
треба претеривати у томе већ правилно усмерити ученика на контролу својих покрета.
-у такту бр. 3 наилазимо на екстензију четвртог прста (а-це ,трећи – четврти). Не треба
правити додатне покрете како би се ово одсвирало , прст треба да буде активан као и
обичан четврти прст стим што се у овом случају поставља мало више. Ученику се мора
објаснити како му слух и осећај могу помоћи у овом проблему везаном за интонацију.
Ученик може по осећају знати колико треба да „истегне“ прст али пре свега да уз то
употребљава и слух јер је оно што чујемо (односно продкут свих наших покрета)
најбитнији.
У овој етиди наилазимо на разне потезе са гудалом. На почетку две везане једна
одвојена нота преко које одређеном брзином и спретношћу гудала опет долазимо на
место које нам одговара да одсвирамо следеће кратке ноте. Изнад тих нота постоје мале
тачкице, што значи да се свира спикато, кратак потез који одскакује од жице. Први пут
се ученик среће са новим потезом који није деташе или легато. Треба објаснити како се
тежина гудала пребацује из кажипрста у мали прст, и треба показати ученику како
између та два прста на гудалу непрестано ради једна мала вага која олакшава извођење
разних потеза.
Мођемо уочити и мале акценте на свакој првој у такту. Касније имамо легато потез са
три везане ноте на једно гудало после којег следи исти део као почетак али у овом
случају потез више није спикато већ деташе.
Занимљив је потез који обухвата четири навезане ноте од жабице а затим са потезом
навише деташе. Пошто се гудало потроши на свирање ове четири ноте и дође се
отприлике до врха или приближно врху (зависи од физичке грађе ученика, ништа не
сме да иде у крајност) не смемо остати ту зато што у следећем такту поново имамо
легато потез . Да би дошли поново до места на ком смо почели да свирамо легато
користимо деташе ноте и преко њих се приближавамо почетној тачки са које смо
кренули.
Етида је изузетно корисна јер обухвата и промену позиција, активно падање и
припрему прстију али и потезе које се тичу десне руке, и наравно синхронизацију оба
техничка захтева.

13
Пример бр. 7, Берио, етида

Анализа примера бр. 7

-ова етида се разликује од претходне због тога што ова обухвата само легато потез док
је претходна сачињена од више њих
-написана у А дуру, распоред полустепена је између трећег и четвртог (ге жица, де
жица), другог и трећег (а жица, е жица).
-прелази из позиције у позицију су углавном преко празне жице, са првим прстом са
вишег на нижи прст (13.такт, друга страна) и прехватом првог прста из треће у другу
позицију (19 такт).
- такт 6/8 што значи да се броји на два. Написана је у шеснаестинама, везане су легато
по шест шеснаестина на гудало. Ученику треба напоменути да правилно распореди тих

14
шест нота, односно да штеди , да не би дошло до тога да већи део гудала искористи на
прве три ноте а да за остале три нема места.
-етида је корисна и за припрему свирања трозвука
-етида подразумева активно падање прстију , и у овој етиди имамо истовремено падање
два прста на различите жице (одмах у првом такту , трећи и други прст, цис-фис).
-појава међупозиције на кратко у четвртом реду последњи такт, први прст иде на гис
одмах до пражића а за њим и трећи прст који пада на место другог (ха)
-можда не постоје претерано компликоване промене позиција у левој руци али
дефинитивно постоје у десној руци у којој лакат мора активно да учествује као и прсти.
-претходно овој етиди ученик потез може да вежба на презним жицама тако што ће
гудало поставити на ге жицу и легато потезом ићи на све остале жице и од врха и од
жабице. Док свира празне жице које не захтевају рад леве руке он се може фокусирати
на десну руку која треба бити слободна. Ученик ће највероватније направити
почетничку грешку тако што ће све четири жице нагласити или једноставно неће
припремити на време па ће доћи до испрекиданог, „коцкастог“ легата. Лакат десне руке
овде игра главну улогу јер он треба да буде стално у покрету у зависности која жица се
свира. Прсти десне руке нам помажу у томе што они приблишавају гудало следећој
жици а да притом не праве неке сувишне покрете већ дискретно припреме прелаз с
једне на другу жицу.

Пример бр. 8, Дварионас-Прелудијум

15
Анализа примера бр.8

16
-комад у а-молу, што значи да су распореди полустепена између другог и трећег (ге
жица), првог и другог (а и е жица) и другог и трећег на е жици.
-пошто комад није превише технички захтеван ученик се може фокусирати на музички
садржај, што значи да може да изнесе све своје музичке идеје
-ознака за карактер спокојно, не много споро, и темпо Andante, такође олакшавају
ученику да се музички изрази
-потез је углавном деташе са појавом портата на две четрвртине, ученику треба
нагласити како у портату учествује и лева рука са вибратом
-лепота тона јако битна поготово код промена гудала са жице на жицу, припрема јако
битна да не би дошло до прекида легата са променом жице
-вибрато се не треба свирати са укоченом руком, такође ученика не треба по сваку цену
силити да вибрира јер најчешће долази до грчења и неконтролисаног ''трешења'' које је
погрешно, то је касније веома тешко исправити и зато је јако важно да се одмах укаже
на могуће проблеме
-динамика углавном пиано
-ученик у овом комаду треба да покаже своју музикалност, такође комад је јако погодан
за истраживање разних боја у тону, с' обзиром да је комад у пиану треба нијансирати у
зависности на којој се жици налазимо и који карактер хоћемо да покажемо

17
 4. Пети разред

Пример бр. 9, Волфрат, етида бр. 12

Анализа примера бр. 9

-етида написана у Ес дуру, распоред полустепена између трећег и четвртог прста на де

жици (ге-ас) и на а жици (де-ес), и између другог и трећег прста на е жици (ге-ас)
-први прст на свим жицама су до пражића, постоји опасност да се цела шака орјентише
по њему а то не би требало јер ће онда све бити ниско. Рука остаје у првој позицији
само је први прст до пражића

18
-истовремено држање два прста на различитим жицама на самом почетку (ес – де жица,
бе- ге жица)

-у другом такту док се свира нота ге први прст се премешта са ес ноте на бе ноту на а
жици без икаквих додатних покрета јер прст у овом случају не треба да буде активан
већ да се ушуња са једне на другу жицу, или се може још на почетку етиде поставити
као квинта на обе жице
-корисна због потеза –једна одвојена две везане, поготово што се на свакој првој
одвезаној ноти налази акценат
-може се протумачити да је ова етида нека врста припреме за мартеле потез који је
одсечан и брз
- расподела гудала је таква да пошто се одвојена осмина одсвира и на правилан начин
акцентује гудало треба да се врати опет на место са којег ће имати довољно места да то
и понови. Друге две везане осмине користи да се врати на полазно место.
-овај потез се не може свирати на жабици јер ће звучати тешко и ритмички непрецизно
већ се треба свирати на врху или барем приближно , у горњој половини гудала –од
средине на горе

19
Пример бр. 10 ,Волфрат, етида бр.47

20
Анализа примера бр. 10
-етида у а молу, распоред полустепена је већ познат
-мелодична етида која је „одскочна даска“ за неке теже комаде у даљем школовању
-потез-константан легато који је сада подељен по тактовима
-ученик мора знати како ће расподелити гудало с обзиром да на један потез мора да
смести више од две или четири ноте
-прелазак позиције из прве у трећу позицију, појава међупозиције у другом такту,
промена позиције са истим прстом
- с о бзиром да су све ноте под легатом још више морамо дати на значају активности
прстију
-пожељно је да сви прсти буду спремни у сваком тренутку да падну на жицу односно да
буду изнад ње. Шака не сме бити окренута ка споља јер ће онда ученик правити
сувишни покрет и неће имати прецизну и јасну артикулацију већ ће стално каснити.
-последњи ред последњи такт на првој страни имамо појаву природног флажолета е,
прст се поставља на место ноте е само што се прст не ставља природном тежином већ
овлаш само да је додирује. Прст мора бити на правом месту како би флажолет
прозвучао, често се испостави да је потребно да се постави мало више за флажолет.
-При свирању истих гудало нам такође помаже да се тон што боље чује тако што се
свира са више гудала и мало ка кобилици.

21
 5. Шести разред

Пример бр. 11, Мазас, етида бр.2 оп.36 , прва свеска

Анализа примера бр. 11

22
-нешто мелодичнија етида од Кројцерове етиде, која је обавезна за шести разред,
такође обухвата и више потеза
- потез мартеле који се појављује на почетку етиде и касније где год да се појаве
четвртине са акцентом се свира тако што се гудало постави на жицу , пуним струнама и
наглим , брзим покретом повуче. Притоме гудало не сме да промени правац, односно да
оде укриво на другу страну, већ прсти десне руке требају да имају јаку контролу над
тим шта се дешава са гудалом. Може се вежбати у спором темпу са великим паузама
измежу одсвираних нота како би се ученик припремио за потез и осетио како треба да
реагује. Овај потез треба свирати исто и од врха као и од жабице.
- у петом такту наилазимо на екстензију четвртог прста еф. По правилу еф би могао да
се одсвира и на е жици првим прстом али како је он једини тон због којег би прелазили
на е жицу онда се свира на а жици.
-промена позиције из треће у прву, са нижег на виши прст, односно са првог прста у
трећој позицији на трећи прст у првој. Када се први прст гис одсвира рука креће ка
првој позицији, у том тренутку трећи прст се налази изнад првог и мења место са првим
у тренутку када се дође до прве позиције.
-постоји и пар шеснаестинских низова, можемо рећи и пасажа који се могу вежбати по
деловима, одвојено. Прво се вежбају само они тонови који се налазе на е жици, затим
они који су на а жици и тако даље. Затим се ти делови поступно спајају док се на крају
не одсвира цео низ. На тај начин ученик јасно систематизује распоред полустепена и
тонове у својој глави која на крају у финалном темпу шаље исправну информацију у
прсте.
-крај другог реда наилазимо на прелаз гудалом са ге на а жицу у четвртинама.
Припрема лактом без наглих и исхитрених покрета, док у десној руци прсте можемо
постављати као када би свирали сексту стим што је други прст на другој а не на
суседној жици ( не на де, већ на а)
-украси, односно орнаменти на половинама нота морају бити јасно одсвирани, велику
улогу у томе има активност прстију. Због тога што су ноте кратке вредности прсти
треба да су изнад жице , без икаквих посебних наглашавања пада на исте
-прелазак у четврту позицију са првим прстом представља нови моменат, такође и
прелазак из прве позиције у четврту (са првог прста еф на е жици , на четврти прст а на
а жици). Овај тон је на месту природног флажолета па то може ученику олакшати
ствари, у почетку ученик се може орјентисати према њему и вежбати прво са
флажолетом а не конкретно одсвираним тоном.

23
-потези одређују карактер ове композиције, веома је важан ритам јер се срећемо са
различитим ритмичким фигурама које су комбиноване: пунктиране ноте, баркароле,
осмине, шеснаестине.
-потези: деташе, легато, мартеле, портато
-динамика: форте, пиано, декрешенда, крешенда, sfz

Пример бр. 12, Креуцер, етида бр. 1

24
25
Анализа примера бр. 12
-јако позната етида код свих ђака који свирају виолину.
-једна од етида која нас прати цео живот ако желимо да наставимо да се бавимо
музиком после ниже музичке школе
-обавезна је на пријемном за средњу школу и на њој се могу вежбати сви потези
-основни потез етиде је као и на виолини деташе
-цела етида је написана у шеснаестинама и обухвата позиције од прве до треће. Веома
је корисна јер показује колико ј еученик савладао промену позиција и колико се добро
орјентише у томе
-у променама позиција веома је битна интонација и унапред намештени полустепени
-у оваквој етиди ученик увек мора да размишља унапред поготово од четвртог реда
када почињу константне промене позиција.
-прелази преко празних жицапоказују колико добро ученик познаје „географију“ свог
грифбрета и колико му је оформљен његов рам шаке (октавни однос између првог и
четвртог прста)
-прсторед је наравно подложан промени, али то све зависи од ученика и од самог
професора, мада је најбоље да ученик истражи и открије шта њему највише одговара
јер на крају смо ипак ми сами себи најбољи професори јер смо директно упознати са
својим техничким проблемима.

Пример бр. 13, Ридинг- Варијације

26
27
28
29
Анализа примера бр. 13
-комад у којем ученик мође да покаже све што је научио у протеклих шест година
образовања и у којем поред техничких захтева и проблема може показати и своју
музикалност
-варијације су састављене из делова: теме, две варијације и коде на крају
-сваки одсек је другачији , што због техничких захтева што због карактера
-тема је написана у тро четвртинском такту и може се схватати као нека врста валцера
-правилна расподела гудала, промена позиције из прве у трећу позицију се налазе у
теми.
-прстореди и штрихови су подложни променама, мада саветујем да се поштују
штампани потези односно потези који су већ написани да не би дошло до рушења
метрике и природних акцената
- варијација број један је нешто гушћег материјала, написана у комбинацији са
шеснаестинама , осминама и четвртином у такту.
- акценти на четвртинама се свирају од врха и одмах после њих треба доћи на исто
место са којег смо почели да свирамо први такт
-касније у шестом такту наилазимо на пунктиране везане ноте
-варијацијаброј два је написана у триолама
-на крају сваког двотакта се налази четвртина која се треба одсвирати у целом њеном
трајању, ученик треба у себи да броји триоле и даље како не би „прелетео“ са те
четвртине
-потез је деташе све док се не појави легато преко три жице, који се свира при врху
-кода је нешто бржа од свих претходних делова
-на почетку имамо ритмичку фигуру , обрнуту баркаролу са малим акцентом на сваку
прву, одмах затим имамо шеснаестине везане по две ноте на један потез. Потез не
смемо ширити јер нећемо стићи да прецизно одсвирамо све шеснаестине већ се треба
приближити врху. Затим имамо две поновљене шеснаестине (исти тон), такозвани
дупли штрих, у том случају веома битна синхронизација леве и десне руке, не дизати
прсте леве руке све док се не одсвирају обе ноте.
-претпоследњи ред –променна позиција у десној руци у лакту, прсти десне руке се
постављају сви истовремено, на последње две жице се стављају као двозвуци секста
(ха-ге) и октава (ха-ха)
-динамика до краја у фортеу, широки деташе

30
-за последњи акорд гудало се враћа поново од жабице. Пошто се одсвира нота ге у
последњем такту гудало не удаљавамо превише од жице , брза припрема како би остали
у темпу.
-јако користан комад преко којег ученик може да се опусти и ужива у стеченом знању
на виолини

31