BREHT "ČOVEK JE ČOVEK"

drugi deo
MALI ČOVEK U VELIKOJ ISTORIJI
B. Breht - ČOVEK JE ČOVEK, deo drugi
Prikaz prve polovine Brehtove rane drame „ Čovek je čovek“ u najvećoj meri su obeležile pohvale
trudu, umeću i potencijalu zrenjaninskog ansambla, zatim dileme vezane za svrsishodnost podele
komada na dve celine, i njihovog odloženo prikazivanja. Bilo je i dosta decidiranog neslaganje sa
kvalitetom i funkcionalnošću „reklamnih poruka“ u Brehtovoj matrici. Konačno, preovlađuje ubeđenje
da je, ipak, reč o uspešnom i dosta efektnom pozorišnom izvođenju. Okončanjem „projekta Breht“, u
prilici sam da definišem svoje utiske o ovom pozorišnom pokušaju da se promenjenim formatom
klasičnog dela uspostavi paralela i estetičko-idoeloški link sa današnjim vremenom.
Tu analizu bih počeo od suštine – kako je parcelisanje podnela strukturalna celovitost drame? Dosta
dobro, možda najviše zbog toga što epsko pozorište koje Breht zagovara ni ne počiva na fabularnoj i
dramaturškoj ulančanosti i minuciozno stiti. Kada je u pitanja segment unutrašnje temporalnosti i
kontinuiteta kauzalnosti, stvar stoji malo drugačije, jer su nosioci drame, ideje i epohe, glumci, u drugoj
„ epi zodi“ pomalo i povremeno morali da iznova započinju lik, misao i stav, koji zastupaju, po Brehtu,
režiji i sopstvenom habitusu. Ipak, oni su uspeli u tome, zahvaljujući talen tu i entuzijazmu. Čak im je i
rediteljka, koja je ih je prethodno dovela u iskušenje, u tome pomogla. I treća upitanost koju nameće
zrenjaninski „ projekat Breht“ - da li je pomereno težište drame izazvalo izvesnu žanrovsku
metastabilnost, ima dva moguća odgovora: za poznavace Brehtove poetike i ideologije odgovor je -
jeste, jer ukupan stil drugo dela ove drame inklinira ka oporoj komediji, što nije samo po sebi mana. Jer
je i druga epizoda dela „ Čovek je čovek“ kaposeban pozorišni entitet uspela.
Čak je, ovako organizova Brehtova drama, možda efektnije pocrtala jednu od bitnih značajki ovog
nemaćkog klasika – u drugoj „epizodi“ jasnije se vidi i doživljava njegova teza da su, uvek i na svakom
mestu“, pa i na Tibetu, prave žrtve imperijalnih i ostalih militarističkih „egzibicija“ takozvani mali
ljudi, koje sila i moć tlače ili zloupotre baljavaju. Naravno, veliki dramatičar zna, i prikazuje i
pokazuje, da je za pravu manu pulaciju dobrodošao i kvarljiv ljudski materijal. Ta dimenzija ove drame
se jasno, sim bolički, i u detalju, vidi u drugom dramskom fragmentu.
Na planu umetničke postavke i realizacije „epizode 2“, stvari stoje na sledeći način - režija je i dalje na
dobrom nivou, kada je u pitanju tempo i brehtovska este tika, Boris Čakširan je pokazao da je bolji
konstimograf nego scenograf, dok kod glumačkih rola dolazi do izražene „preraspodele“ prisustva na
sceni, što, ipak, ne dovodi do znatnije korekcije utiska, jedino zahteva analizu „memorisanog!
Tako, Jovan Torački, čiji Čarls Ferčajld postaje civil, dolazi u priliku, koju ne propušta, da prezentuje
ljudski (ne)kvalitet koji postoji iza siledžiske fasade, Ivan Đorđević, psihološki nijansirano, prikazuje
kako militaristička pomama čuči u mnogima, dok se Jelena Šneblić Živković, kao Leokadija Begbik,
transformiše u centralni lik ovog dela komada „Čovek je čovek“. Tako da igrom tela, glasa i energije
daje fon izvođenju.
Uzgred budi rečeno, Anđelka Nikolić je u nekoliko masovnih scena, u finišu predstave, vrlo precizno i
inventivno postavila zanimljive obrasce moguće čitanja Brehta.
Vremenski skrajnut, Ljubiša Milišić, ipak je imao najmanje jednu impresivnu scenu. Vojnici britanske
armije, Mirko Pantelić, Zvonko Gojković i Miljan Vuković, ostali su u senci dramaturškog prekrajanja,
dok Danijel Kovačević, Dejan Karlečik i Stefan Juanin uglavnom traju u okvirima lika i koncepta s
početka drame. Vesna Varićak igra Britansku kraljicu baš onako kako je rediteljka čitala ovog ranog
Brehta, sa laganom ironijom i žanrovskim otklonom. Nataša Ilin je u takođe u ovom „nastavku“ Brehta
dobro prepoznala preokret koji doživljava žena Gali Geja, od ličnog ka univerzalnom.
Ostali su bili precizni, raspoloženi, pomalo skrajnuti, igrajući u drugom delu predstave kojoj koketerija
sa medijima nije mnogo naudilo!