1. Kolokvijum iz elektrotehničkih mat.

I komponenti

1.Koliko je ukupno naelektrisanje potpunog atoma?

• Dva
• Četiri
• Jedan
• Nula
• Ne znam

2. Koje sile deluju na electron pri njegovom kretanju oko jezgra?

• Kulonova I Centripetalna
• Kulonova I Gravitaciona
• Kulonova I Centrifugalna
• Ne znam
3) Koliko je masa protona odnosno neutrona puta veća u odnosu na masu
elektrona?
• 20
• 20000
• 2000
• 200
• Ne znam

4) Osnovni tipovi veza između atoma su:

• Molekularna ili Van der Valsova veza
• Jake I slabe veze
• Jonska, kovalentna I molekularna
5) Jonska veza predstavlja elektrostatičko uzajamno dejstvo između jona čija su
naelektrisanja različitog znaka
• Tačno
• Netačno
6) Koliko iznosi masa elektrona
• 6,1*10na-12kg
• 9,1*10na-31kg
• 9,1*10na-12kg

7) Kakvo je naelektrisanje atoma koji je primio jedan electron

• Pozitivno
• Negativno
 Test iz elektrotehničkih mat. I komponenti 2

1) Kristalno čvrsta tela imaju jasno definisanu tačku topljenja

• Tačno
• Netačno

2) Ako kažemo da je neki materijal koji se nalazi u amorfnom stanju izotropni

to se odnosi na koju opštu fizičkohemijsku karakteristiku

• Imaju sva svojstva u istim pravcima

• Topljenje i otvrdnjavanje su povratni procesi
• Pri topljenju, prvo se razmekšaju, prelazeći iz krtog u viskozno...

3. Poveži tip rešetke i broj atoma u elementarnoj ćeliji

• Heksagonalna gusto pakovana 2
• Kubična zapreminski centrirana 2
• Kubična površinski centriana 4
• Kubična prosta 1

4. Poveži sledeće nazive, sa njihovim značenjem

• Nedostatak atoma na očevivanom mestu Vakacija
• Potpuna neuređenost atoma Amorfnost
• Čvrsta tela u više krustanih oblika Polimorfizam
• Prelaz iz jednog oblika u drugi Polimorfna transformacija
5. Kako drugačije nazivamo kristalna tela
• Anizotropna
• Izotropna
• Biotropna
• amiotrofična

6. Koji je maksimalan broj rešetki u sistemu

• 4
• 2
• 5
• 6

7. Osim što mogu biti kristalni, kakvi još mogu biti čvrsti elektrotehnički materijali
• Amorfni (nekristalni) – upisati odgovor

8. Koje vrste nešavršenosti kristala postoje

• Površinski
• Tačkasti
• Zapreminski
• Linijski

9. Pravac u kristalu označava se koordinatama vektora koji prolazi iz koordinatnog

početka. Pravac se obeležava
• (u v w)
• {u v w}
• [u v w]
10. Modifikacija pri normlanoj i nižoj temperaturi obeležava se kojim slovom
• Beta, delta, itd
• Delta
• Alfa
• Beta
• Gama

11. Najvažniji linijski defekti su: Defekat po Frenkelju, defekat po Šotkiju i primesni
atomi
• Netačno
• Tačno

12. Ako se poveća zapremina elementarne ćelije Va šta se dešava sa koeficijentom

pakovanja q
• Opada
• Raste
• Isto

13. Frenkeljevi i Šotnijevi defekti se drugačije nazivaju

• Termički defekti
• Termodinamički defekti
• Ternički defekti
14. Dijamant i Grafit su polimorfne modifikacije kog elementa
• Fosfora
• Nikla
• Titana
• Ugljenika
• Kobalta
• Gvozđa
• Kalaja

15. Najstabilnije kristalne strukture su

• Kristalne strukture kod kojih je malo atoma
• Polimorfna tela
• Amorfna tela
• Kristalne strukture kod kojih je postignuto gusto pakovanje atoma

16. Uzrok, obrazovanja različitih kristalnih struktura istog materijala je

• Vreme trajanja kristalizacije
• Voda
• Pritisak
• Gas
• Temperatura
• Materije
• Uslovi katalizacije

17. Milerovi indeksi vezani su kooordinatama m,n i p kojim odnosima

• h : k : l=1/m : 1/n : 1/p
• s : f : l = 1/m : 1/n : 1/p
18. Šta podrazumeva tačkasti defekt
• Uklju;ci
• Nečistoće
• Pore
• Dislokacije
• Vakacije
 Test iz Elektrotehnički mat. I komponente 3

1. Koje su metode kojima se vrši termička analiza

• Hemijska analiza
• Diferencijalna i kanirajuća kalometrija
• Kvalitativna analiza
• Indentifikovanjem hemijskih elemenata
• Diferencijalna termička analiza
• Ternička obrada
• Kvantativna analiza
• Termogravimetrija

2. Šta se podrazumeva pod dejstvom termičke analize

• Promene fizičkih parametara usled promene temperature
• Promena temperature usled hemijskih reakcija
• Promena fhemijskih parametra usled pada temperature

3. Šta postoji u provodnoj zoni

• Elektronske šupljine
• Električno polje
• Elektroni

4. Ako kroz kristalni snop monohromatskih rendgenskih zraka talasne dužine

’Lambda’, najveći deo zraka proći će kroz
• Kristal (upisati odgovor)
5. Šta je diferencijalna skanirajuća kalometrija (DSK)
• Metoda kojom se određuje promena entalpije i koja omogućuje
dirrektno kalometrijsko merenje energije reakvije i energije
transformacije, specifične toplote
• Temperatura uzorka upoređuje se sa temperaturom internog
referentnoh materijala pri zagrevanju ili hlađenju konstantnom
brzinom
• Metoda kojom se upoređije promena entalpije i koja omogućuje
direktno kalometrijsko merenje energije reakcije i energije
transformacije, energie toplote

6. Kod elektronskog mikroskopa posmatramo čestice od 1mikro m koliko je

maksimalno moguće uvećanje
• 10000000 puta
• 10000puta
• 100000 (1 pa 0x5)puta

7. Kvalitativna rendgenska difrakciona analiza podrazumeva indentifikaciju

kristalnih faza u uzorku, dok se kvantativnom analizom određuje
koncentracija pojedinih
• Faza(upisati odgovor)

8. DTA je skraćenica za
• Difragmaciona termička analiza
• Diferencijalna termička analiza
• Difragmaciona terničkaa analiza

9. U formuli šta predtsvalja  (n=2d*sinO)

• Talasnu dužinu rendgenskih zraka
• Talasnu dužinu oscilacija
• Talasnu dužinu
10.Šta postoji u valentnoj zoni
• Elektroni
• Elektronske šupljine
• Električno polje

11.Koje su transformacije praćene endotermnim efektima

• Dehidratacija, disocijacija i rdukcija
• Abicija, supstancija, kristalizacija i oksidacija
• Dehidracija, disolacija i redukcija

12.Šta se utvrđuje rendgenskom difrakcionom analizom polikristalnom

materijalu
• Gustina linijskih defekata
• Mikrostrukturu
• Broj elektrona
• Elektromagnetno zračenje

13.Kako nastaje rendgensko (kontinualno) zračenje

• Zračenjem katode usled bombardovanja usporenim elektronima
• Zračenjem anode usled bombardovanja ubrzanim elektronima
• Zračenjekatode usled bombardovanja ubrzanim protonima

14.Sa povećanjem energije elektrona u atomu širina zabranjene zone se

• Smanjuje
• Povećava
• Ostaje ista
15.Sa povećanjem energije elektrona u atomu širina dozvoljenih zona se
• Povećava
• Smanjuje
• Ostaje ista

16.Spoji tačna tvrđenja

• Razlika između energije aceptorskih nivoa i energije gornje granice
valentne zone, predstavlja Energiju aktivacije aceptora
• Aceptori su Negatvino naelektrisani joni
• Donori su Pozitivno naelektrisani joni
• Poluporvodnici sa donorsnih primesama nazivaju se n-
poluprovodnici

17.Gde se nalazi donorski nivo

• U zabranjenoj zoni
• U poluprovodnoj zoni
• U provodnoj zoni

18.Koje vrste mikroskopa postoje

• Redgenski, optički, skenirajuce elektronski (SEM)
• Elektronski, skanirajuce elektronski(SEM), laserski
• Optiči, elektronski, skanirajuce elektrnski (SEM)

19.Koje su transformacije praćene egzotermnim efektima

• Dehidratacija, disocijacija i redukcija
• Kristalizacija i oksidacija
• Oksidacija, redukcijam dehidratacija i filtracija
20.Šta se događa pri obrazovanju kristala
• Energetski nivoi na pojedinim atomima se cepaju u elektrone
• Energetski nivoi atoma na pojedinim elektronima cepaju se na
atomske nivoe
• Energetski nivoi elektrona na pojedinim atomima cepaju se u
energetske zone

21.Kristal ima energetske zone koje se sastoje od niza pojedinačnih nivoa

• Tačno
• Netačno

22.Koje su metode za karakterizaciju materijala

• Hemijske analize
• Mikrostrukturna analiza
• Indentifikaciju kristalnih faza
• Polikristalizacija
• Analiza konstituenata
• Difrakciona analiza
• Analiza kristalo-strukturnih defekata
 Test iz Elektrotehničkih mat. I komponenti 4

1. Sparivanje tačnih odgovora

• Kod provodnika električna otpornost Raste
• Kod dielektrika električna otpornot Opada
• Kod poluprovodnika električna otpornost Opada

2. Spojiti značenja
• Uzajamno dejstvo između magnetnih momenata susednih atoma je
takav da su magnetski momenti atoma paralelni jedan drugom
Feromagnetski materijali
• Uzajamno dejstvo izmešu magnetskih momenata atoma je
zanemarljivo, pa su magnetski momenti atoma, haotično orijentisani
Paramagnetski materijalu
• Magnetski momenti susednih atoma su antiparalelni
Antiferomagnetski materijali
• Magnetski momenti susednih atoma antiparalelni i rayli;itog
intenyitetaFerimagnetski materijali

3. Zašto gasovi imaju izražena izolatorska svojstva

• Kod gasova su svi elektroni jako vezani za matične atome
• Pri malim pritiscima gasni materijali imaju malu gustinu
• Rastojanje između molekula gasa su deset i puta više veće od
dimenzija molekula
• Ne znam

4. Šta se dešava kada se na provodni materijal primeni slabo električno polje

• Ne znam
• Elektrni će mirovati
• Elektroni će se haotično kretati
• Elektroni će se usmereno kretati
5. Površinska otpornost uzorka dielektričnog materijala koju bismo izmerili
između ovih elektroda
• Proporcionalna je rastojanju između elektroda, a obrnuto
proporcionalna njihovoj širini
• Jednaka je nuli
• Proporcionalna je rastojanju između anoda, a obrnuto
proporcionalna njihovoj dužini
• Ne znam

6. Zašto je kod dielektrika valentna zona potpuno popunjena a porovdna

sasvim prazna
• Zbog velike širine zabranjene energetske zone
• Jer deluju jake privlačne sile
• Ne znam
• Jer ima mali broj slobodnih elektrona
• Zbog haotičnog kretanja elektrona

7. Koji su načini klasifikacije dielektrika

• Ne znam
• Prema termičkim karakteristika
• Prema upotrebi
• Prema poreklu
• Prema specifičnoj gustini
• Prema dielektričnom(izolacionim) svojstvima
• Prema agregatnnom stanju

8. Odrediti energetske zone dielektrika

• C - Provodnik (E ne postoji)
• B – poluprovodnik (E srednje)
• A – Dielektrik (E najduže)
9.
• Magnetski moment različit od nule (u odsustvu spoljašnjeg
magnetskog polja) – 2grupa materijala
• Magnetski moment jednak nuli (u odsustvu spoljašnjeg magnetskog
polja) – 1grupa materijala
• Paramagnetski, feromagnetski, antiferomagnetski i ferimagnetski
materijali spadaju u koju grupu materijala – 2grupa materijala

10.Kod dielektričnih materijala pri temperaturama bliskim apsolutnoj nuli,

širina zabranjene energetske zone veća je od 3,5eV
• Tačno
• Netačno

11.Fizička priroda dieelktričnih gubitaka

• Ne znam
• Dielektrični gubitci usled polarizacije
• Dielektrični gubitci usled Džulovih efekata
• Dielektrični gubitci usled jonizacije
• Dielektrični gubitci usled nehomogenosti materijala

12.Prema veličini zabranjene energetske zone elektrotehnički materijali se

mogu podeliti na
• Elektrostatičke
• Magnetne
• Provodne materijale
• Ne znam
• Poluprovodne materijale
• Dielektrične (elektrozacione) materijale
• Polielektrične
13.Koji materijali se nazivaju provodnim
• Materijali kod kojih se valentna zona i provodna zona ne pokrivaju,
čak i na niskim temperaturama
• Materijali kod kojih se valentna i provodna zona pokrivaju, čak na
niskim temperaturama
• Materijali kod kojih se valentzna i provodna zona pokrivaju, samo na
visokim temperaturama
• Ne znam

14.Kada se električni materijali nazivaju izolatorima

• Kada se koriste za razdvajanje provodnika različitih
potencijala
• Nikada
• Uvek
• U slučajevima kada ne provode električnu struju
• Ne znam

15.Šta predstavljaju moljoni

• Skup anjona i katjona
• Naelektrisanje grupe molekula
• Ne znam
• Broj jona u jednom molu

16.Površinska otpornost uzorka dielektričnog materijala koju bismo izmerili

između ovih elektroda
• Ne znam
• Proporcionalna je rastojanju anoda, a obrnuto proporcionalna
njihovoj dužini
• Proporcionalna je rastojanju između elektroda, a obrnuto
proporcionalna njihovoj širini
• Jednaka je nuli
17.U eloktrelima molekuli se razlažu na katjone i
• Anjone (upisati odgovor)

18.Prema upotrebi dielektrici se mogu podeliti na

• Ne znam
• Površinske i zapreminske
• Statičke i dinamičke
• Pasivne i aktivne

19.Dielektričnim gubitcima se naziva onaj deo električne energije koji se u

jedinici vremena nepovratno pretvori u dijelektričnom materijalu u druge
oblike energije, a najčešće u toplotnu energiju
• Tačno
• Netačno

20.Od čega zavisi specifična otpornost materijala

• Temperature
• Toplote
• Specifične zapremine
• Pritiska
• Količine materijala
• Ne znam
• Sastava materijala
• Strukture materijala
• Vlage
21.Velika specifična električna otpornost jedno od najvažnijih svojstava
ddielektričnih materijala
• Tačno
• Netačno
22.Šta predstvalja Ic u formuli R=U/Ic
• Ne znam
• Struju
• Kondukcionu struju
• Kritičnmu struju
• Konstantnu struju
 Test iz elektrotehničkih mat. I komponenti 5

1. Karakteristično svojstvo poluprovodnika je da se mogu uspešno dopirati

donorskim (najčešće petovalentnim) ili akceptorskim (najčešće
trovalentnim) primesama, pri čemu polu provodnim stiče elektronsku,
odnosno šupljinsku provodnost
• Tačno
• Netačno

2. Metali su materijali koji služe kao dobri izolatoru

• Tačno
• Netačno

3. Odrediti opšte karakteristike realnih poluprovodnih materijala

• Ne znam
• Specifična električna provodnost raste sa porastom temperature
• Specifična električna provonost zavisi od nesavršenosti kristalne
strukture, od koncentracije i vrste primesa u materijalu
• Specifična električna provodnost ne zavisi od nesavršenosti kristalne
trukture, od koncentracije i vrste primesa u materijalu
• Specifična električna provodnost opada sa porastom temperature
• Specifična električna provodnost jako zavisi od spoljnjih uslova:
temperature, pritiska, osetljivosti, električnih i magnetskih polja u
kojima se materijal nalazi
4. Odabrati materijale velike provodnosti
• Bakar
• Srebro
• Gvožđe
• Cink
• Ne znam
• Platina
• Olovo
• Aluminijum
• Zlato

5. Odabrati metale slabe provodljivosti

• Molibden, volfram
• Platina, gvožđe
• Bakar, cink
• Bakar, kalaj
• Zlato, platina
• Ne znam
• Kalaj, cink
• Nikl, olovo

6. Da bi poluprovodni materijal bio idealan, koje karakteristike mora da ima

• Bez primesa
• Bez ograničenih dimenzija
• Bez defekata
• Ne znam
• Zaštićen od uticaja spoljnih električnih i magnetskih polja
• Monokristalna struktura
• Da bude čvrstom stanju
• Da bude u tečnom stanju
• Neograničenih dimenzija
7. Tanki metalni filmovi ponašaju se drugačije od masivnih provodnika
• Tačno
• Netačno

8. Provodnici drugog reda su

• Elektroliti
• Ne znam
• Metali slabe provodnosti
• Metali i njihove legure

9. U glavne fizičke osobine provodnika spadaju

• Toplotna provodnost (a)
• Ne znam
• Masena gustina (p)
• Koeficijent linearnog širenja
• Specifična toplota (C)

10.Kada se kod provodnika valentna i provodna zona preklapaju, tj. Nema

energetskog procepa
• Na temperaturi apsolutne nule
• Na niskim temperaturama
• Ne znam
• Na visokim temperaturama
11.Priniskimtemperaturama (T<10K)specifičnaotpornost metala je jako mala i
skoro konstantna,a zavisi od
• Pritiska
• Defekta kristala
• Kristalne strukture
• Vrste i koncentracije
• Hemijske čistoče metalnog provodnika
• Ne znam

12.Poluprovodnici imaju
• Širinu zabranjene energetske zone veću od 3,5eV
• Širinu zabranjene zone od 0 do 3,5eV
• Delimično popunjenu provodnu zonu elekronima
• Ne znam

13.Pri niskim temperaturama (T<10K) specifična otpornost metala je

• Velika i skoro konstantna
• Ne znam
• Mala i skoro konstantna
• Mala
• Konstantna

14.Spariti po provodnosti sledeće materijale

• Srebro, zlato, bakar i aluminijum metali velike provodnosti
• Kalaj, molibden, platina i volfram metali slabije provodnosti
• Nikl, cink, gvožđe i olovo metali slabije provodnosti
 Test iz elektrotehničkih mat. I komponenti 6

1. koji od ponudjenih materijala spadaju u grupu feromagnetnih

• platina kalaj
• mangam volfram
• natrijum legure na bazi hlora
• kobalt nikl
• aluminijum hlor
• ne znam
• gvožđe čelik
• legure na bazi mangana i vanadijuma
• magnetni oksidi gvožđa

2. Spoji tačne iskaze

• Paramagnetna magnećenje je srazmerno jačini polja
• Dijamagnetna slabo magnećenje
• Feromagnetna lako se magnetišu

3. Opšte karakteristike superprovodnika su

• Male vrednosti kritičnog magnetnog polja
• Male vrednosti kritične gustine struje
• Specifična električna provodnost raste sa porastom temperature
• Ne znam
• Niska kritična temperatura
• Specifična električna provodnost zavisi od nesavršenosti kristalne
strukture, od koncentracije i vrste primesa u materijalu
4. Snaga gubitaka usled histerezisa proporcionalna je: površini histerezisne
petlje, (Što se izražava kroz neki koeficijent „ni“), maksimalnoj frekvenciji f,
kvadratu maksimalne indukcije B i
• Masi uzorka (upisati odgovor)

5. Šta su superprovodnici
• Ne znam
• Materijali koji izoluju električnu struju sa gubicima
• Materijalu koji provode električnu struju bez gubitaka
• Materijali koji provode električnu struju sa gubitcima

6. Koji od ponuđenih materijala spadaju u grupu paramagnetnih materijala

• Gvožđe čelik
• Mangan volfram
• Platina kalaj
• Legure na bazi mangana i vanadijuma
• Ne znam
• Natrijum legure na bazi hroma
• Aluminijum hrom
• Magnetni oksidi gvožđa
• Kobalt nikl

7. Tela od feromagnetnog materijala mogu se lako namagnetisati

• Tačno
• Netačno

8. Sa porastom magnetnog polja raste magnetna indukcija do izvesne granice,

a onda ulazi u
• Zasićenje (upisati odgovor)
9. Magnetne osobine materijala su posledica uzajamnog dejstva magnetnih
momenata atoma i molekula koji potiču od
• Magnetnih momenata koji potiču od ostalih čestica u atomima koji
su, uglavnom, zanemarljivi
• Magnetnih momenata usled kretanja elektrona po orbitama
• Momenata usled sopstvene rotacije elektrona
• Ne znam
• Magnetnog i električnog polja usled uzajamnog dejstva

10.Povezati oznake i značenja kod superprovodnika

• Temperatura T
• Gustina struje J
• Magnetna indukcija B
• Magnetizam M
• Magnetno polje H

11.Dijamagnetna tela mogu se lako namagnetisati

• Tačno
• Netačno

12.Uspešna primena nekog magnetnog materijala zavisiće od njegove

• Histerezisnog ciklusa, indukcije zasićenja
• Gubitaka, električne otpornosti
• Magnetne propustljivosti, oblika krive magnečenja
• Ne znam
• Magnetnih momenata usled kretanja elektrona
• Kritične (Kirijeve) temperature
• Specifične električne rovodnosti
• Magnetnih momenata koji potiču od ostalih čestica u atomima
• Remanentne indukcije, koercitivnog polja
13.Tela moraju da budu od kog materijala da bi pokazivala magnetne osobine
(bez dejstva spoljašnjeg magnetnog polja)
• Dijamagnetnog, paramagnetnog
• Antiferomagnetnog, dijamagnetnog
• Ne znam
• Ferimagnetnog, feromagnetnog

14.Prema obliku histerezisne petlje magnetne materijale delimo na

• Magnetno meke
• Ne znam
• Razmagnetisane
• Namagnetisane
• Magnetno tvrde

15.Prema magnetskim momentima atomi se dele na

• Antidijamagnetne
• Feromagnetne
• Dijamagnetske
• Paramagnetske
• Ne znam
• Antiferomagnetne
• ferimagnetne