Professional Documents
Culture Documents
Rad SavremenaDržava AleksandarTalijan
Rad SavremenaDržava AleksandarTalijan
Студент:
1.Увод...............................................................................................................4
3. Закључак.....................................................................................................15
4. Литература..................................................................................................16
3
1. УВОД
4
2. Правда, друштвени уговор и демократија
Разматрања у есеју „Thе Subjection of Women“ (Потчињавање жена) чији је аутор John
Stuart Mill могу послужити као инспирација за теорију демократске правде. Mill у овом
тексту износи разлог неправедне друштвене неједнакости која извире у неједнакости
моћи. “The Subjection of Women” објашњава разлоге за увођење новог прнципа који
регулише постојеће друштвене односе између два пола (легалну подређеност једног пола
другом која је сама по себи погрешна – а једна је од највећих препрека за напредак
људског друштва)1. Стање у друштву требало би да буде прожето принципом потпуне
једнакости, и да тиме не дозвољава никакву моћ или привилегије једној страни, а другој
онемогућавање.2 Неправда ту постаје посљедица те неједнаке моћи која је у самој основи
рада друштвених институција.3 Према његовом мишљењу, и саме античке заједнице које
представљају срж и зачетак демократије, су формиране заједнице људи који су на
заједничком тлу, али тешко је да ти исти чланови имају једнаку снагу, те је сама
посљедица оваквог стања морала бити исказана у начелима којих су се антички народи
придржавали у циљу једнакости, а који се нису заснивали на пукој снази и моћи.4
5
организације друштва, иако су чланови можда били неједнаких снага. 8 Друштвени уговор
допушта да све уговорне стране доживљавају баланс моћи. 9 Због тога се у коначници
долази до тезе да је теорија демократске правде у ствари теорија друштвеног уговора.10
8
Исто, стр. xii (Preface and acknowledgements)
9
Исто
10
Исто
11
Исто
12
Исто
13
Исто
14
Исто
15
Исто
16
Исто
17
Исто
6
поријеклу и легитимитету моралних норми.18 У овом другом схватању, тврди се да
моралне норме црпе нормативну снагу од идеје заједничког уговора. 19 Присталице ове
теорије су опрезни и помало неповјерљиви према могућности базичности морала или
политичког ауторитета у некој форми божанског или идеала људске природе.20
7
правила и процедура доношења одлука, чак и задржавајући своја претходна стајалишта. 28
Теорија друштвеног уговора ослања се на овај исход друштвеног договарања око
процедура, тако што придаје више важности људском промишљању о разлозима због
којих би прихватили договор него конфликтима који би избили на самом почетку
сусрета.29
28
Исто, стр. 6
29
Исто, стр. 6
30
Исто, стр. 8
31
Исто, стр. 8
32
Исто, стр. 8
33
Исто, стр. 8
34
Исто, стр. 9
35
Исто, стр. 9
8
of non-cooperation (базалне линије несарадње), и из тих разлога покушавају да уговоре
друштвени уговор који би им помогао да остваре заједничку предност. 36 У упоредној
концепцији, преговарања су настала као усаглашавање непристрасних разлога у
перцепцији учесника овог уговора.37 Основна разлика ових концепција јесте у томе што се
ове концепције односе као друштвени уговор као форме заједничке предности и
друштвеног уговора као форме непристрасне дискусије. 38 Прикладан начин обиљежавања
ове дистинкције је управо разликовање приступа појмова contractarian и contractualist39.
36
Исто, стр. 9
37
Исто, стр. 9
38
Исто, стр. 9
39
Исто, стр. 9
40
Исто, стр. 9
41
Исто, стр. 9
42
Исто, стр. 9
43
Исто, стр. 9
44
Исто, стр. 9
45
Исто, стр. 9
46
Исто, стр. 9
47
Исто, стр. 9
9
Према другом појму, contractualist, процес преговарања у циљу склапања уговора
дефинише се као пронађено рјешење за друштвено организовање које може бити
оправдано свим учесницима уговора.48 Из тог угла, ради се о концепцији правде као
непристрасности, више него концепцији правде као заједничке предности (како је то Barry
Brian назвао).49 Умјесто постављања ствари из baseline of non-cooperation у ком би као
таквом могла бити направљена заједничка предност и добит, према овој теорији једина
оправдана правила су она која могу бити разумно прихваћена или макар не бити разумно
одбијена, од стране свих чланова друштва.50 Ово нас даље наводи на размишљање о
ситуацији гдје се оваква врста преговарања означава као она у којој су сва гледишта
заступљена и у којој су аргументи истакнути у циљу заједничког прихватања,
постављеног изнад појединачних захтјева представљених као друштвени вишак. 51 Не
постоји концепција основног правца чија добит мора бити прихватљива свима. 52
Штавише, фундаментални мотив уговорних страна је потреба да буду у могућности да
оправдају своје поступке једни другима, више него да стварају правила која ће штитити
њихове интересе или им омогућити да унаприједе своју добит. 53 Потреба за споразумом, а
не компромисом који почива на уздржавању обје стране, је срж политичке моралности. 54
48
Исто, стр. 10
49
Исто, стр. 10
50
Исто, стр. 10
51
Исто, стр. 10
52
Исто, стр. 10
53
Исто, стр. 10
54
Исто, стр. 10
55
Исто, стр. 10
56
Исто, стр. 10
10
Као илустрација важности ове разлике, треба узети у обзир улогу коју начело
једнакости има у различитим формама теорије друштвеног уговора. 57 Darwall, на примјер,
наглашава да у првом приступу (contractarian) једнакост странака је једна de facto
једнакост која може да ограничи слободну вољу актера, али која не претпоставља осјећај
моралне једнакости међу странкама, као што би био случај у другом приступу
(contractualist).58 Тако да у првом случају, актери ће требати да размисле о пријетњама и
предностима оних са којима склапају уговор, не морају да важу интересе других у својим
личним разматрањима осим тих пријетњи и предности.59
Политичка демократија може бити схваћена као група институција од којих зависе важна
питања од јавног интереса преко мишљења чланова у оквиру неке политичке заједнице, у
којој велика већина има једна политичка права. 62 Разматрања која леже у позадани
оправданости демократије, у ширем смислу, укључује бригу о common interests
(заједничком интересу), начелу политичке једнакости и признању погрешке у процесу
доношења одлука.63 Заједнички интереси не могу бити остварени без употребе
колективног ауторитета.64 Тај колективни ауторитет би требало да задовољи начело
политичке једнакости.65 И у покушавању доношења закључка о томе како би требало да
57
Исто, стр. 11
58
Исто, стр. 11
59
Исто, стр. 11
60
Исто, стр. 11
61
Исто, стр. 11
62
Исто, стр. 14
63
Исто, стр. 15
64
Исто, стр. 15
65
Исто, стр. 15
11
јавни избор изгледа, требало би да постоји признање да доношење одлука од стране људи
може бити погрешиво, тако да демократске процедуре би требало да садрже неке
механиме за исправљање оваквих грешака. 66 Потреба за оваквим механизмима и јесте
врхунац важности разматрања у демократији.67
Баш као што је теорија друштвеног уговора процвјетала у другом дијелу двадесетог
вијека, тако су и теорије о демократији које су наглашавале улогу политичког
разматрања.68 Према овом делиберативном концепту демократије, легитимитет и
вриједност демократског начина одлучивања ће бити унапређени, ако грађани и
политички представници преузму предност укључивања у дискусије и дијалог о
круцијалним стварима од јавног интереса.69 Модел делиберативне демократије види
институције као зависне преко процеса дискусије. 70 Из перспективе грађана,
делиберативну демократију је формулисао Richardson као тврдњу да би политички
процеси требало да као адресате имају сваког грађанина као неког ко је компетентан да се
придружи дискусији и да би сваки могао да буде потенцијални субјект политичких
одлука.71 Многобројне су предности одлучивања у делибративној демократији. 72 Уочено је
да осигуравају политички легитимитет тако што су више инклузивније и
репрезентативније, да су више базиране на непристрасности него појединачних
перспектива, да изражавају вриједност public reason-а међу слободним и равноправним
грађанима, и да институционализују идеју да се проблем јавног избора мора ријешити
аргументима, а не силом и манипулацијама. 73 Садржавајући ове квалитете, одлуке које
сусрећу делиберативне стандарде осигуравају валидност за оне субјекте у политичкој
власти да их прихвате као легитимне, чак и када постоји дубоко политичко неслагање у
друштву.74
66
Исто, стр. 15
67
Исто, стр. 15
68
Исто, стр. 15
69
Исто, стр. 15
70
Исто, стр. 15
71
Исто, стр. 15
72
Исто, стр. 15
73
Исто, стр. 15
74
Исто, стр. 15
12
2.4. Политичка демократија у великим друштвима
Common property resource regimes су село републике.75 Оне утјеловљују фунцкију која
чини систем заједничког одлучивања демократским у процедуралном смислу. 76 Правила
која се одлуче одређују услове под којима је продуктивна активност спровођена. 77 Они
погођени правилом су у могућности да учествују у њеном настанку. 78 У таквом режиму,
учесници имају два интереса: први је у самој њиховој способности за очување ресурса,
гдје су сви у такмичењу са свима; други је у очувању заједничких природних ресурса, гдје
постоји заједнички интерес за сарадњу. 79 Демократско доношење одлука је најбоље
схваћено у условима у којима је улог политичка једнакост која осигурава заједничке
интересе, док у исто вријеме врши протекцију појединачних интереса. 80 Захтјев за
практичним рационалитетом значи да заједничка легислатива треба да има налог
делиберације као и поштовања једнаке позиције сваког члана заједнице. 81
75
Исто, стр. 159
76
Исто, стр. 159
77
Исто, стр. 159
78
Исто, стр. 159
79
Исто, стр. 159
80
Исто, стр. 159
81
Исто, стр. 159
82
Исто, стр. 159
83
Исто, стр. 159
84
Исто, стр. 159
85
Исто, стр. 159
86
Исто, стр. 159
13
Могућност да се модификује колективни уговор кроз искуство је важно ради примјене
правила.87 Будући да нико не може очекивати сагласност са правилима која су
непримјењива у разним ситуацијама у којима се очекује да су оперативна, учешће у
модификацији правила је рационалан захтјев слагања у оквиру друштвеног уговора. 88
3. ЗАКЉУЧАК
87
Исто, стр. 159
88
Исто, стр. 159
89
Исто, стр. 161
90
Исто, стр. 161
91
Исто, стр. 161
92
Исто, стр. 161
93
Исто, стр. 161
94
Исто, стр. 161
14
људских потреба и интереса, чак и мали кораци су изузетно битни, поготово када је
резултат тога сигурност. У друштвима која раздиру друштвене разлике, етничке, класне,
националне и слично субјекти ће имати предност јер у рјешавању тих сукоба стећи ће
вјештине суживота и стабилизовања спорова у циљу поштовања њихових права и обавеза.
Чак и у друштвима која не морају да се боре са проблемима дубоке ентичке,
културолошке или класне подијељености, значајно је да чланови тог друштва могу да се
носе са рационалним трошењем ресурса, мјерама заштите животне средине или
досљедности чланова у извршавању својих обавеза.
4. Литература:
15
1. Weale Albert, Democratic Justice and the Social Contract,Oxford University Press, New
York, 2013.
2. http://www.earlymoderntexts.com/assets/pdfs/mill1869.pdf
3. https://plato.stanford.edu/entries/contractarianism/
16