RAD ISTE VREDNOSTI ZA KOJI SE JAMČ

Zakon o radu
član 104 st. 2 i 3

 Rad iste vrednosti za koji se jamči ista zarada kod istog poslodavca je rad za koji se zahteva isti stepen
stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti.

Iz obrazloženja:

"Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan. Po
nalaženju prvostepenog suda, prema odredbi čl.104 stav 3 Zakona o radu zaposlenom se garantuje jednaka zarada
za rad iste vrednosti, ali je jedna od ključnih stavki za ostvarivanje prava na jedanku zaradu za isti rad i posedovanje
istog stepena stručne spreme, obrazovanja. znanja i sposobnosti. S tim u vezi, prvostepeni sud je zaključio da, čak i
da je u spornom periodu tužilac obavljao takvu vrstu poslova koji ne odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i
sposobnostima, ne bi imao pravo na veću zaradu od one koja mu je nesporno obračunata i isplaćena prema desetoj
grupi složenosti poslova, upravo s obzirom na čl. 104 Zakona o radu, zbog čega pozivanje tužioca na činjenicu da je
sporne poslove koji podrazumevaju trinaestu grupu složenosti poslova obavljao nakon što je koleginica koja je bila
raspoređena na mesto magacionera otišla u penziju, na osnovu čega tužilac izvodi zaključak da mu za obvljanje tih
poslova iste vrste pripada isha zarada, nije osnovano. Naime, koleginica tužioca koja je penzionisana obavljala je
poslove "magacionera". a imala je treći stepen stručne spreme, što znači da je ispunjavala sve uslove u skladu sa
Aktom o sistematizaciji radnih mesta za rad na radnom mestu "magacioner" koje obuhvata trinaestu grupu složenosti
poslova i samim tim i zaradu za navedenu grupu složenosti poslova, dok tužilac nije ispunjavao formalne uslove za
raspoređivanje na to radno mesto u smislu školske spreme, pa čak i da je obavljao te poslove, ne može zahtevati
zaradu prema radnoj grupi za koju ne ispunjava uslove prema aktu o sistematizaciji. jer su stručne kvalifikacije
upravo jedan od uslova da bi se moglo govoriti o primeni odredbe čl. 104 Zakona o radu, koja govori o radu jednake
vrednosti a koji uslov, u konkretnom slučaju, nesporno nije ispunjen zbog čega je prvostepeni sud odbio tužbeni
zahtev i odlučio kao u stavu prvom izreke ožalbene presude.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada
je odbio tužbeni zahtev, dajući za svoju odluku razloge koje prihvata i ovaj sud.

Odredbom čl. 104 stav 2 i 3 Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br.24/05. sa novelama) propisano je da se
zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom
jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja. znanja i
sposobnosti. u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.

U skladu sa navedenom odredbom, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti
koji se ostvaruje kod poslodavca. To znači da poslodavac za isti rad mora da plaća istu zaradu, pri čemu se
pod istom zaradom podrazumeva rad na istovetnim poslovima, ali i rad na različitim poslovima iste važnosti.
Međutim, pod radom iste vrednosti podrazumeva se samo rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme,
odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku
odgovornost. Samo rad u navedenom smislu je rad iste vrednosti koji jamči istu zaradu svima koji ga
obavljaju kod istog poslodavca. Ako po bilo kom od ovih elemenata postoji razlika, razlika može da bude i u
visini zarade.

Imajući u vudu navedeno, kao i utvrđeno činjenično stanje da tužilac ne poseduje odgovarajući- najmanje treći
stepen stručne spreme za obavljanje poslova magacionera, a da mu je u spornom periodu zarada isplaćena u skladu
sa drugim stepenom stručne spreme, odnosno stručnom spremom koju je posedovao, prema zaključenom ugovoru o
radu, pravilno je prvostepeni sud, suprotno navodima žalbe odbio tužbeni zahtev, pravilno nalazeći da tužilac, za
sporni period. u smislu odredbe čl. 104 stav 2 i 3 Zakona o radu, nema pravo na isplatu zarade za rad na radnom
mestu "magacionera", za koje je Aktom o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog predviđen najmanje treći stepen
stručne spreme i koje po svojoj složenosti pripada trinaestoj platnoj grupi.

Kako se pod radom iste vrednosti podrazumeva samo rad za koji se, između ostalog, zahteva isti stepen stručne
spreme, odnosno obrazovanja, a u konretnom slučaju tužilac nije posedovao odgovarajući stepen stručne spreme za
obavljanje poslova "magacionera", što žalba ne spori, neosnovano se žalbom osporava pravilnost ožalbene presude
navodima da je tužilac od odlaska SS u penziju obavljao posao radnog mesta "magacioner" i, s tim u vezi ukazuje na
iskaz svedoka MM. Kod izloženog, bez značaja su i dalji navodi žalbe da su dokumenta koja su snabdevena
potpisom tužioca tretirana kao verodostojna i bez primedbi odgovarajućih lica.

Dakle. u smislu odredbe čl.104 stav 2 i 3 Zakona o radu rad iste vrednosti za koji se jamči ista zarada kod istog
poslodavca je rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, pa se u
konkretnom slučaju zbog toga što tužilac nema odgovarajuću stručnu spremu za poslove "magacioner", ne radi o
radu iste vrednosti u smislu navedne odredbe, kako pogrešno smatra žalba. S tim u vszi bez značaja je pozivanje
žalbe na odredbe Opšte deklaracije o pravima čoveka i Međunarodnog pakta o ekonomskim. socijalnim i kulturnim
pravima."

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 3946/2019 od 22.1.2021. godine)