70034/21

: .
 Садржај

1. Девизно тржиште...................................................................................................................3

2. Општи приступ проблематици девизног тржишта.............................................................4

3. Послови на домаћем тржишту..............................................................................................6

4. Ризици на девизном тржишту...............................................................................................8

5. Девизни курс...........................................................................................................................9

6. Закључак................................................................................................................................11

7. Литература............................................................................................................................12

2
 1. Девизно тржиште

Услови за успостављање девизног тржишта су слични условима за организовање и

функционисање новчаног тржишта. Неоспорна су три основна предуслова за постојање и
функционисање девизних тржишта:

1) конвертибилност валута;
2) одговарајуће монетарне резерве и рационална политика руковања са њима од
стране централне банке;
3) дугорочно уравнотежен биланс плаћања.

Такође је потребно постојање слободне конкуренције између пословних банака, као

и могућност за краткорочна улагања у земљи и иностранству у облику хартија од
вредности на веће износе и роковима од 3 до 13 месеци. Потребно је да постоји
организовано девизно тржиште са одређеним правилима трговања на којој су предмет
купопродаје само тзв. слободне девизе, да би се национални новац могао појавити као
слободна девиза неопходна је конвертибилност домаће валуте , и то бар у њеној најмекшој
варијанти,конвертибилност за инострана правна и физичка лица.

Понуда и тражња девиза обично није никада уравнотежена у краћим временским

размацима. Зато је одржавање девизних курсева у одређеном распону са интервенцијама
централне банке врло битна за постојње и функционисање слободног девизног тржишта.
Овде административне мере као што је замрзавање курсева не долазе у обзир јер ако би
тражња девиза била већа од понуде онда је сигурно да би девизни курсеви постигли горњу
ексремну тачку и тиме би се отворила питања утврђивања приоритетних потреба за
плаћање иностранству а самим тим и питање критеријума за елиминисање вишка тражње.
Такве мере су неспојиве са слободним девизним тржиштем.

3
 2. Општи приступ проблематици девизног тржишта

Девизно тржиште је место на коме се сусрећу понуда и тражња, односно врши

купопродаја страних валута. Оно није физички ни просторно ограничено него постоји
свуда где се врши размена валута.То су велики финансијски центри попут Њујорка,
Лондона, Париза, Франкфурта и они имају одлучујућу улогу у образовању цена валута-
куповних и продајних девизних курсева.

Основна сврха девизног тржишта је омогућавање и олакшавање међународне

трговине и међународног кретања капитала. Данас се за сва међународна финансијска
тржишта може рећи да су и девизна тржишта. На овим неструктуираним тржиштима
експанзија пословања је енормна, тако да се дневни обим трговања процењује на преко
1600 милијарди долара.

Девизно тржиште представља уређен скуп односа на коме се путем организованог

финансијског система сучељавају понуде и тражње девизних средстава. На тај начин
долази до формирања девизних курсева, као цене девизних средстава, на основу којих се
обавља куповина односно продаја страних средстава плаћања.

Укрштени курсеви валута на међународним финансијским тржиштима се котирају

као: КУПОВНИ И ПРОДАЈНИ КУРС.

Куповни курс показује колико је јединица једне валуте неопходно продати,да би се

купила једна јединица друге валуте.

Продајни курс је показатељ колико ћа се јединица једне валуте купити уколико се

прода једна јединица друге валуте.

Савремено банкарско пословање на међународном тржишту новца захтева

константно коришћење појмова котиране и котирајуће валуте, директне и индиректне
котације као и укрштених курсева. Котирана валута је она која у самој поставци курса
стоји увек на првом месту и односи се на једну или сто јединица друге валуте. Валута која

4
стоји на другом месту приликом поставке курса и показује колико се њених јединица
мења за једну или сто јединица котиране валуте назива се котирајућа валута.

У пракси се најчешће примењује принцип котирајуће валуте, при чему се домаћа

валута налази на другом месту приликом поставке курсева, показујући колико је јединица
домаће валуте неопходно дати за једну или сто јединица стране , односно котиране валуте.
Овакво котирање домаће валуте од стране монетарних власти назива се директно
котирање, оно се примењује и у нашој земљи.

Основна потреба за куповином стране валуте најчешће потиче из пословних

трансакција између резидената различитих земаља, односно односно из потреба плаћања у
страној валути. Међутим највећи број куповина и продаја девиза на међубанкарском
тржишту потиче из следећих разлога:

1) Хеџинга, односно куповине и продаје страних средстава плаћања у циљу

минимизације настанка ризика од губитка услед промене вредности девизног
курса,у односу на основну валуту и
2) Шпекулација, односно држања одређене валуте у портфељу уз очекивање пораста
курса ради остварења профита.

Функционисање девизне трговине условљено је не само привредним приликама и

економским односима појединих земаља са иностранством (чије би валуте могле да буду
предмет девизне трговине) већ и приликама које владају у међународној монетарној и
финансијској области. Девизне трансакције су далеко сложеније и компликованије него
што би то могло да изгледа на први поглед. За њихово обављање су потребни високо
квалификовани стручни кадрови. Потребно је одлично познавање и стално праћење свих
збивања и промена које се дешавају како у домаћој привреди тако и у међународној
економској и монетарној области. Приликом закључивања било каквих девизних или
кредитних послова са иностраним партнерима, неопходно је у сваком конкретном случају
проценити да ли је уговорна валута евентуални кандидат за девалвацију или ревалвацију,
односно да ли је у питању дуговање или потраживање.

Куповина и продаја девиза , односно иностраних средстава плаћања, врши се по

утврђеним девизним курсевима. Мотиви су различити:

5
 1) обезбеђење одређене валуте ради извршавања одређене обавезе према
иностранству;
2) замена једне стране валуте у другу у циљу заштите од курсних разлика;
3) односно остваривање девизне зараде усклађивање понуде и тражње девиза и
регулисање девизних кусева путем интервенције централне банке,на тржишту
краткорочних депозита и кредита, иностраних хартија од вредности и
средњерочних, односно дугорочних кредита, врши се практично међународна
размена капитала.

Као субјекти на девизним тржиштима појављују се:централне банке, комерцијалне-

пословне банке, разне финансијске установе, инвестиционе фирме, велике међународне
корпорације, физичка лица и брокери. Улога брокера на девизним тржиштима је
специфична и она се састоји у повезивању активних учесника на девизним тржиштима.
Највећи обим трговине одвија се између банака које тргују директно или преко брокера.
Основна улога брокера у трговању девизама је да по налогу банке клијента, као
посредника, на тржишту нуде најбољу могућу цену тј. уговори куповину по најнижим
трошковима, односно продају по најбољим условима на тржишту. Предности рада банака
преко брокера су у томе што се овим путем постижу најбољи услови, односно сусретање
понуде и тражње за појединим девизама. На другој страни предност трговања девизама
директно са другом банком је добијање фиксног курса и сазнање о степену кредитног
ризика, који носи њен партнер-банка у тансакцији, што није случај у раду преко брокера.

3. Послови на домаћем тржишту

Основна претпоставка постојања и оптималног финкционисања националног

девизног тржишта је релативна стабилност девизног курса домицилне валуте.
Одговорност за стабилност курса домицилне валуте лежи на монетарним властима, те је

6
стога неопходно њихово присуство како на националном тако и на интернационалном
тржишту новца. У условима нестабилног курса монетарне власти интервенишу куповином
или продајом девизних средстава, што се одражава на повећање или смањење
националних девизних резерви .

Ови послови се односе на трговање девизним средствима на домаћем тржишту.Ту

спадају:

1) излазак на међубанкарско тржиште девизама;

2) купопродаја девизних средстава за потребе комитената;
3) купопродаја девизних средстава за потребе банке и купопродаја девизних средстава
у међусобном контакту са другим банкама.

Свака девизна трансакција мора испуњавати све законске прописе.

Купопродаја девиза на међубанкарском девизном тржишту је строго регулисана

трговина која се одвија електронским путем на састанцима који се одржавају под
надзором Удружења банака Србије. Тговина се одвија свакодневно тако што се у
електронски систем унесе обједињени износ који банка жели да купи (или прода) од неке
друге банке у банкарском систему и цену по којој то жели да уради.

Упаривањем понуде и тражње по одређеној цени формира се курс односно фиксинг

који представља средњи курс стране валуте којом се тргује (искључиво је то евро). Банке
купују девизе за рачун клијента банке уколико је тражња за девизама у систему банке већа
од понуде, а продају врши уколико постоји потреба за динарским средствима у смислу
повећања динарске ликвидности.

Послови везани за трговину новца могу имати и временску димензију. У том

случају се ради о терминским трансакцијама. Терминском куповином девиза банка се
обавезује да ће клијенту продавцу на дан назначеном у уговору одобрити динарску
противврдност по курсу који је био важећи на дан потписивања уговора. Тиме се продавац
девиза штити од евентуалног ризика пада курса валуте којом се тргује, док банка има
могућност да и даље располаже девизама до датума назначеног на уговору.

7
 4. Ризици на девизном тржишту

У ризике који могу да настану у трговини девизама спадају:курсни ризици, као и

каматни ризици.

Курсни ризици представљају опасност од губитака који могу да настану услед

могуће промене, колебања девизних курсева при не промењеном паритету. Односно
ризици од помене паритета настају у случајевима ако се биланс плаћања не може
уравнотежити на други начин, одредбе постојећих статута ММФ-а предвиђају могућност
да такве земље могу променити паритете својих валута(да спроведу девалвацију или
ревалвацију) Према томе за учеснике на девизном тржишту могу да настану одређене
штете услед девалвације валуте, односно да буду остварене ванредне зараде ако ревалвира
врста девизе којом располажу.

Хеџинг у пословању на девизном тржишту подразумева пословно финансијску

стратегију са циљем да се избегне или умањи ризик код једне операције предузимањем
друге операције,односно преузимање неког другог компензаторног ризика.Ови послови се
обично раде на кратак рок, најдуже на годину дана. Овом операцијом се врши осигурање
пословања од ризика, скока или пада цена, односно од девизног ризика. Ове послове
најчешће обављају банке приликом узимања и давања девизних кредита. Хеџинг
представља заштиту од губитака услед валутног ризика. Заштита се врши куповином и
продајом валута по терминском курсу.Хеџинг уствари има два елемента. Један је
предвиђање губитка који би се могао догодити а други је остваривање зараде којом би се
тај губитак могао покрити.

Шпекулација, супротно хеџингу шпекулација значи прихватање валутног ризика

ради остваривања профита.Спекулише се и на промптном и на терминском тржишту.
Техника спекулације зависи од квалитета валута.

8
 1) Шпекулација слабом валутом: овај принцип подразумева да се прода скупо а купи
јефтино. То се постиже тако што се на терминском тржишту слаба валута прода у
нади да се она поново купи на промптном тржишту пошто депрецира или
девалвира испод нивоа из првобитног уговора. Шпекуланти који продају слабе
валуте на промптном и терминском тржишту су тзв. Медведи.
2) Шпекулација јаком валутом: принцип спекулације јаком валутом је купити јефтино
о продати скупо. Врши се и на промптном и на терминском тржишту.Валута се
купује на терминском у намери да се прода на промптном тржишту, пошто је
апрецирала или ревалвирала изнад нивоа из првобитног уговора. Што је већа
разлика између терминског курса и новог промптног курса то је виши
спекулантски профит. Шпекуланти који купују јаке валуте на промптном или
терминском тржишту су тзв. бикови.

5. Девизни курс

Девизни курс је цена једне валуте изражена у другој валути. Одређује га понуда и
тражња валута. Страна валута се тражи да би се помоћу ње прибавили стране робе и
услуге или да би се извршило инвестирање у иностранству (куповина хартија од
вредности,оснивање предузећа и сл.)

Промене девизног курса могу бит тржишне и званичне. Тржишне промене су

одређене односом понуде и тражње на девизном тржишту, а званичне одлуком
државе(владе или централне банке) Тржишне промене девизног курса су депрецијација и
апрецијација а званчне-девалвација и ревалвација.

Депрецијација настаје када цена домаће валуте у односу на страну валуту опадне
захваљујући искључиво односу понуде и тражње. Ако држава својом одлуком снизи цену
домаће валуте у односу на страну ради се о девалвацији.

9
 Апрецијација је раст цене домаће валуте у односу на страну, на девизном тржишту
одређен односом понуде и тражње. Али ако се цена домаће валуте у односу на страну
повиси одлуком државе ради се о ревалвацији.

Ако су понуда и тражња стране валуте приближно једнаке, девизни курс је

устаљен, па се каже да постоји равнотежа на девизном тржишту. Како на понуду и тражњу
валута утиче велики број чинилаца, равнотежа је стално угрожена. Стога држава често
интервенише да би одбранила постојећу или успоставила нову равнотежу. Из тих
интервенција могу проистећи прецењеност и потцењеност домаће валуте.

Сматра се да постоји прецењеност домаће валуте у односу на равнотежни девизни

курс ако њена тржишна понуда надмашује тржишну тражњу, а то се дешава у следећим
случајевима:

1) када порасте увоз или одлив капитала ради улагања у иностранству;

2) када опадне извоз односно када опадне девизни приход или прилив страних
улагања у домаћу привреду, што опет смањује понуду стране валуте.

У оба случаја постоји тенденција депрецијације домаће валуте у односу на страну.

Домаћа валута је потцењена у односу на равнотежни девизни курс ако тржишна

тражња за њом надмашује њену тржишну понуду, а то се дешава у следећим случалевима:

1) када порасте извоз или прилив станог капитала;

2) када опадне увоз или одлив капитала ради улагања у иностранству.

У оба случаја постоји тенденција апрецијације домаће валуте у односу на страну.

Равнотежа се успоставља девалвацијом девизног курса у случају прецењености домаће
валуте, а ревалвацијом у случају њене подцењености.

10
 6. Закључак

Међусобна повезаност националних финансијских тржишта остварује се кроз

функционисање девизног тржишта.Девизно тржиште је механизам који,као део
националног финансијског тржишта, изражава понуду и тражњу за иностраним новчаним
јединицама,неопходним за обављање пословања економских субјеката са иностранством и
обезбеђује претварање националне валуте у валуту страних земаља.

Девизно тржиште је механизам преко кога се успостављају релативне вредности

различитих националних новчаних јединица-валута.Потреба успостављања релативних
вредности националних валута проистиче из механизма плаћања условљеног економским
трансакцијама које субјекти једне земље обављају са субјектима других земаља.

Примарна функција девизног тржишта је утврђивање односа вредности једне

националне валуте прем валутама других земаља.Ову функцију тржиште врши
формирањем девизног курса,као цене новчане јединице земље изражене у новчаној
јединици друге земље.Девизни курс формира се на основу понуде и тражње за
девизама.Кроз девизни курс домаће цене се ефективно преводе у стране и обрнуто.

Као што смо навели у приложеном можемо констатовати да се девизно тржиште

спомиње као изразито динамично тржиште.Глобално девизно тржиште,као скуп
националних тржишта, по обиму трансакција је најразвијенији сегмент финансијског
тржишта.Дневни промет на овом тржишту износи преко 1000 милијарди долара.

Будући да су послови на девизном тржишту строго регулисани законском

регулативом и да су под системском супервизијом Народне банке Србије, учесници на
тржишту су дужни да непрекидно прате донете прописе од стране надлежних државних
органа.

11
 7. Литература

1) др Вук Огњановић, Међународно банкарство, Грифон, Нови Београд, 2004. године.

2) др Бранко Васиљевић, Основи финансијског тржишта, Завет, Београд, 2005. године.
3) др Костадин Пушара, Међународне финансије, Универзитет Браћа Карић, Београд,
2003. године.
4) др Миодраг Мићовић, Берзански послови и хартије од вредности, Крагујевац,
2003. године.
5) Стеван Куколеча, Организационо пословни лексикон израза,појмова и метода, Рад,
Београд, 1986. године.
6) др Зора Прекајац, Међународна економија, Футура публикације, Нови Сад, 2005.
године.

12