Pomorski fakultet Bar

INTERNET
Seminarski rad

Mentor: Student:
Prof. dr Marko Nikic Stefan Stojanovic
Broj indeksa: 79/13
Smer: Nautika
Bar,2015.

Sadržaj:
1
1.Uvod… …………………………………………………………………………………………………………...3
2. Istorija…………………………………………………………………………………………………………….4
3. "Internet" ili "internet"……………………………………………………………………….............6
4. Pristup internet…………………………………………………………………………………….………..7
4.1 Analogna telefonska linija……………………………………………………………………………………………………..………7

4.2 ISDN……………………………………………………………………………….…………………………………………………………….7

4.3 ADSL………………………………………………………………………………………………………………………………………..…..8

4.4 Kablovski internet……………………………………………………………………………………………………………..………….8

4.5 Bežični internet………………………………………………………………………………………………………………..…………..8

4.6 Satelitski internet………………………………………………………………………………………………………………………….8

5. Tehnologija…………………………………………………………………………………………………….9
5.1 Protokoli………………………………………………………………………………………………………………………………..……..9

6.Usluge…………………………………………………………………………………………………………….10
6.1 World Wide Web…………………………………………………………………………………………………………………………10

6.2 Komunikacije…………………………………………………………………………………………………………………..………….12

6.3 Prenos podataka………………………………………………………………………………………………………………..……….12

7. Sigurnost……………………………………………………………………………………………………….14
8 .Literatura…………………………………………………………………………………………..………….15

2
 1.Uvod

Internet je svetski sistem umreženih računarskih mreža koji je transformisao način na koji
funkcionišu komunikacioni sistemi. Počeci interneta se vežu za stvaranje ARPANET-a, 1969.
godine, mreže računara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD. Danas, internet povezuje
milijarde računara širom sveta na jedan nehijerarhijski način. Internet je proizvod spoja medija,
računara i telekomunikacija. Međutim, internet nije samo proizvod tehnološkog napretka, nego
takođe društvenih i političkih procesa, uključujući naučnu zajednicu, politiku i vojsku. Od svojih
korjena kao jedno neindustrijsko i neposlovno okruženje vezano za naučnu zajednicu, internet
se vrlo brzo proširio na svet trgovine i poslovanja. Ipak, bilo je potrebno skoro 30 godina da se
internet nametne kao tehnološka inovacija koja konstantno transformiše društvo i ekonomiju.
Internet je javno dostupna globalna paketna podatkovna mreža koja povezuje računare i
računarske mreže korištenjem internet protokola (IP). To je "mreža svih mreža" koja se sastoji
od milijuna kućnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreža koje međusobno razmjenjuju
informacije i usluge kao što su elektronička pošta, chat i prijenos datoteka te povezane stranice
i dokumente World Wide Weba.

Pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internkonekcija između više računara. Internet je
globalna mreža. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu
strukturu. Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000.000. Količina
informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je
ona zaista.

3
 2.Istorija

Prenošenje instrukcija između računskih mašina se prvi put desilo 1940. godine kada je George
Stibitz iskoristio TTY, odnosno tele-mašinu za kucanje, pomoću koje je poslao instrukcije sa
njegovog Model K iz Darthmouth univerziteta u Nju Hempširu na njegom "Complex Number
Calculator"-u u Njujorku, te također primio rezultate istim putem. Tek 1964. godine, istraživali
sa Dartmoutha su izumili glavnu mašinu sa dijeljenim vremenom sa priključenim terminalima. U
osnovi terminali su iskorištavali resurse glavnog računara, te pomoću glavnog računara na kojeg
su prikopčani dobijali rezultate natrag na terminal.

Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo "rođendana", ali koji je pravi
teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr.
Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki
navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a
odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i
razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine
donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo,
a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt.

Godine 1969. godine Univerzitet Kalifornija u Los Angelesu, SRI u Stanfordu, Univerzitet
Kalifornije u Santa Barbari te Univerzitet Utaha su bili prikopčani na ARPANet mrežu koja je
koristila 50 kbit/s mrežna kola. ARPANet je ustvari preteča današnjeg Interneta, iako je bila
puno ograničenija nego globalna mreža – Internet, ipak je bila prva mreža takve vrste. Kasnije
će se tehnologija sve više razvijati te prerasti u današnju mrežu kakvu poznajemo. Internet je
globalno dostupna mreža koju čini više međusobno povezanih manjih i većih mreža koje
komuniciraju pomoću Internet Protokola (IP), a koji su povezani bakrenim kablovima, optičkim
kablovima i drugim. Prva Internet mreža je stvorena 1. januara 1983, što se smatra i stvaranjem
Interneta kada je Američka Nacionalna Naučna Fondacija (((en))) (NSF) napravio univerzitetsku
mrežu koja će kasnije postati NSFNet. Brz razvoj Interneta je pomogla mogućnost TCP/IP-a
(Internet protokola) da radi preko već postojećih mreža i komunikacija (kao što su telefonske
žice itd).

Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network
Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo
prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.

4
Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine
manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork
Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije
bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo
se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve
veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.

Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao: "Stvorili smo
protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će
nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle
funkcionisati u zajedničkom okruženju". Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika
mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan:
neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao
Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko
navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio «neverne tome» da se NCP može isključiti
po želji.

Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10
godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali
detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i
operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara.
Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite
koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.

Prvo predstavljanje javnosti je doživio 1990-tih godina. U augustu 1991 CERN u Švicarskoj je
predstavio veb sajt, dok je već prije tri godine Tim Berners-Lee počeo stvaranje HTML, HTTP te
prve web stranice na CERN-u u Švicarskoj. Nacionalni Centar za "Supercomputing Applications"
je objavio Mosaic web preglednik, a 1994 godine se povećava interes javnosti za Internet koji je
do sad bio isključivo akademsko/tehničke prirode. Internet je sve više uzimao maha, tako da je
1990-tih integrisao većinu tadašnjih postojećih javnih računarskih mreža, što je ostvareno
najviše zahvaljujući nedostatku mjerodavne centralne administracije što je omogućilo nesmetan
rast mreže, kao i prilično slobodnu prirodu Interneta i njegovih protokola. Do juna 2008 oko
1,46 milijardi ljudi koristi Internet u čitavom svijetu.

5
 3."Internet" ili "internet"

U srpskohrvatskom je bilo dosta rasprave piše li se riječ "internet" velikim ili malim početnim
slovom. Odgovor glasi: i jedno i drugo.
Naime, "internet" je naziv za bilo koju mrežu koja koristi IP. Ta mreža može biti samo u jednoj
zgradi ili se prostirati cijelim svijetom, ali biti potpuno odvojena od svih ostalih mreža.

S druge strane, riječ "Internet" označava ime mreže: globalne, javno dostupne mreže koja se
sastoji od međusobno povezanog mnoštva drugih mreža. No nisu svi interneti povezani u
Internet. Postoje privatne, specijalizirane mreže koje su zasnovane na IP, ali nisu povezane u
Internet. Također, lako se može zamisliti, pa i očekivati, da će u budućnosti postojati i druge
mreže, odvojene od današnjeg Interneta ili zasnovane na drugim protokolima.

Zato, kad govorimo o globalnoj, javnoj mreži koja nas danas povezuje, ispravno je pisati
"Internet" jer je to naziv mreže, dok je svaka druga, izolirana (privatna) mreža koja koristi IP, bez
obzira kako ju vlasnik zvao, istovremeno i "internet".

6
 4.Pristup internetu

Internet kao globalna svjetska mreža nema cenzuru i nema prepreka. Dostupna je na svakom
djeliću planete Zemlje, naravno, uz odgovarajuću opremu. Da bi pristupili ovoj mreži moramo
imati jedan od sistema za komunikaciju kao što su:

 Analogna telefonska linija

 ISDN
 ADSL
 kablovski
 bežični
 satelitski

4.1.Analogna telefonska linija

Ovaj sistem podrazumijeva infrastrukturu javne komutirane telefonske mreže (PTNS-Public
Telephon Network System) ili jednostavnije rečeno upredenu paricu do telefonske centrale
kakvu imaju gotovo svako domaćinstvo. Ovim sistemom se, kroz spojne vodove, vrši prenos
analognih signala (prvobitno namijenjeno isključivo za govorne informacije) u vrlo uskom
spektru od 400 do 4000 Hz što je sasvim dovoljno za prenos govora. Ako se između računara i
ovakve linije postavi uređaj koji će vršiti konverziju digitalnih u analogne signale i obrnuto
modem moguće je ostvariti uvezivanje računara sa brzinom prenosa do 56 kbps. (Teoretski 64
kbps).

4.2.ISDN
Ovaj sistem također koristi upredenu paricu kao fizički prenosnik digitalnih signala a opseg je
proširen i uključuje dva analogna kanala tako da su brzine do 128 kbps. Naziv je dobio kao
skraćenica engleskog termina Integrated System of Digitaly Network. Prenos podataka kroz
spojne vodove je digitalni.

7
4.3.ADSL
Kao varijanta DSL (Digitaly Subscriber Line) ili u slobodnom prevodu digitalna pretplatnička linija
koristi osobinu uvezivanja više "kanala" od po 64 kbps u željenu (bolje rečeno plaćenu) širinu
prenosa. Oznaka ADSL znači da je protok informacja asimetričan tj prema potrebi količina
dolaznih informacija (Download) sa servera prema klijentu se uvećava na račun odlaznih
(Upload)količina bita. Komunikacija kroz spojne vodove je digitalna.

4.4.Kablovski internet
U naseljenim mjestima gdje je uspostavljen sistem tzv. kablovske televizije moguće je ostvariti
istim vodovima prenos podataka i konekcija na internet. Ovaj sistem ima veoma veliku
propusnu širinu podataka koja ide i do 1 Gbps. Veoma često se koristi jedini problem je što
brzina prenosa direktno ovisi o broju korisnika (pretplatnicima)

4.5.Bežični internet
Iako termin možda nije najadekvatniji uspostavljen je prema originalnoj engleskoj verziji
Wireless. Danas se koristi više različitih varijanti a najčešće komunikacije na ultra visokim
frekvencijama od 2,4 i 5 GHz. Zbog osobina prostiranja ove vrste talasa (pravolinijski i ne
prolaze niti se odbijaju od fizičke prepreke) ograničenja su velika: mora postojati optička
vidljivost između antena pristupne stanice i korisnika a daljina se kreće do nekoliko kilometara.
Brzine koje se mogu postići na ovim frekvencijama su velike i kreću se od 2 Mbps do 54 Mbps.

4.6.Satelitski internet
Iako najskuplji sistem ipak predstavlja najpouzdaniji i najbrži sistem za prenos podataka pa tako
i za pristup internetu. Kao posrednik u komunikaciji koristi se geostacionarni satelit pozicioniran
na visini od oko 35000 km iznad zemlje. Pošto se kreće ugaonom brzinom identičnoj brzini
rotacije Zemlje to je njegov položaj u odnosu na određeni prostor na Zemlji uvijek isti. Prostor
koji je pokriven signalom satelita naziva se "Footprint".

8
 5.Tehnologija

5.1.Protokoli

Komunikacionu infrastrukturu Intereta čine njegova hardverska komponenta i sistem

softverskih slojeva koji kontrolišu različite aspekte te arhitekture. I dok se hardver često može
koristiti da podrži druge softverske sisteme, dizajn i strogi proces standardizacije softverske
arhitekture odlikuju Internet i pružaju temelj za njegovu skalabilnost i uspeh. Odgovornost za
dizajn internetskih softverskih sistema je preneta Grupi za internet inženjering (Internet
Engineering Task Force (IETF). IETF vodi radne grupe da postavljanje standarda o različitim
aspektima Interenet arhitekture, otvorene za svakog pojedinca. Rezultati diskusija i konačni
standardi se objavljuju u nizu radova, koji se svaki zove Zahtev za komentar (Request for
Comments (RFC)) i dostupni su besplatno na veb-sajtu IETF. Glavni metodi umrežavanja koji
omogućavaju Internet se sadrže u specijalnim zahtevima za komentare, koji čine internet
standarde. Drugi manje rigorozni dokumenti su čisto informativni, eksperimentalni ili istorijski ili
dokumentuju najbolje trenutne prakse u implementaciji internet tehnologija.

9
 6.Usluge

Najpoznatije usluge za na Internetu su:

 World Wide Web - koristi HTTP za prijenos web stranica napisanih u HTML-u - to je noviji
servis, ali i najbrže rastući, često se pogrešno koristi kao sinonim Internet
 razgovor ili čavrljanje (chat) - koji može biti komunikacija glasom (oba računala trebaju
imati zvučne kartice, mikrofone i zvučnike/slušalice) ili pismena komunikacija - primjeri
su IRC, ICQ i u zadnje vrijeme sve popularniji Skype
 elektronička pošta - koristi POP, SMTP i druge protokole, jedna od prvih usluga na
Internetu
 prijenos datoteka - uz standardni FTP danas se sve više koristi peer to peer protokoli
 Usenet - mreža namijenjena razmjeni poruka u interesnim grupama

6.1.World Wide Web

Ovaj NeXT računar je koristio Tim Berners-Lee na CERN institutu. To je bio prvi veb server.
Mnogi ljudi sinonimno koriste termine Internet i World Wide Web, ili samo Web, mada ta dva
termina nisu sinonimi. World Wide Web je samo jedan od stotina servisa koji se koriste na
Internetu. Web je globalni set dokumenata, slika i drugih resursa, logički međusobno povezanih
hiperlinkovima i referenciranih sa uniformnim resursnim identifikatorima (URI). Ovi
identifikatori simbolično identifikuju servise, servere, i druge baze podataka, i dokumente i
resurce koje oni mogu da pruže. Hipertekst transfer protokol (HTTP) je glavni pristupni protokol
na mreži. Veb servisi isto tako koriste HTTP za omogućavanje komunikacije između softverskih
sistema da bi se delila i razmenjivala poslovna logika i podaci.

World Wide Web pretraživači, kao što su Majkrosotov Internet Explorer, Mozilla Firefox, Opera,
Aplov Safari, i Google Chrome, omogućavaju korisnicima da navigiraju sa jedne veb stranice na

10
drugu putem hiperlinkova koji su ugrađeni u dokumente. Ti dokumenti isto tako mogu da
sadrže bilo koju kombinaciju računarskih podataka, uključujući grafiku, zvuk, tekst, video,
multimedijski i interaktivni kontent koji je dostupan dok je korisnik u interakciji sa stranicom.
Skriptovanje na strani klijenta može da obuhvati animacije, igra, poslovne aplikacije i naučne
demonstracije. Putem Internet pretraga vođenih ključnim rečima koristeći pretraživače poput
Yahoo! i Google, korisnici širom sveta imaju lak, momentalni pristup ogromnim i raznovrsnim
količinama onlajn informacija. U poređenju sa štampanim medijima, knjigama, enciklopedijama
i tradicionalnim bibliotekama, World Wide Web je omogućio decentralizaciju informacije velih
razmera.

Veb je isto tako omogućio pojedincima i organizacijama da objavljuju ideje i informacije za

potencijalno veliki auditorijum onlajn sa znatno redokovanim troškovima i vremenom
kašnjenja. Objavljivanje veb strane, bloga, ili pravljenje vebsajta obuhvata mali inicijalni trošak i
mnogi besplatni servisi su dostupni. Međutim, objavljivanje i održavanje velikih, profesionalnih
veb sajtova sa atraktivnim, raznovrsnim i aktuelnim informacijama je još uvek teška i skupa
propozicija. Mnoge osobe i neke kompanije i grupe koriste veb logove ili blogove, koje se
uglavnom koriste kao onlajn dnevnici koji se lako održavaju. Neke komercijalne organizacije
motivišu osoblje da komuniciraju savete u oblastima u kojima su specijalizovani jer smatraju da
će posetioci biti impresionirani ekspertnim znanjem i slobodnim informacijama, te da će ih to
privući datoj korporaciji.

Jedan primer takve prakse je Majkrosoft, čiji programeri objavljuju svoje lične blogove da bi
podstakli javni interest u njivov rad. Kolekcije ličnih veb stranica koji objavljuju veliki provajderi
su i dalje popularne, i postaju sve sofisticiranije. Dok su operacije kao što su Angelfire i
GeoCities postojale od ranih dana mreže, novije ponude od, na primer, Fejsbuka i Tvitera
trenutno su najpopularnije. Te operacije često brandiraju sebe kao društveni mrežni servisi.

Oglašavanje na popularnm veb stranama može da bude unosno, i elektronska privreda ili
prodaja produkata i servisa direktno preko veba je i dalje u porastu.

Kad je Veb razvijen tokom 1990-tih, tipična veb stranica je čuvana u svojoj završnoj formi na
serveru, formatirana u HTML jeziku, spremna za transmisiju na veb pretraživač u odgovoru na
zahtev. Tokom vremena, proces kreiranja i isporuke veb stranica je postao dinamičan, čime je
kreiran fleksibilni dizajn, raspored, i kontent. Veb sajtovi se često kreiraju koristeći softver za
menadžment kontenta sa, inicijalno, veoma malo kontenta. Saradnici tih sistema, koji mogu da
budu plaćeno osoblje, članovi neke organizacije ili pripadnici javnosti, unose u ishodišnu bazu
podataka kontent koristeći stranice za uređivanje koje su dizajnirane za tu svrhu, dok obični

11
posetioci pristupaju i čitaju taj kontent u HTML formi. U zavisnosti od sajta, može ili ne mora da
postoji sistem za uređivanje, odobravanje i obezbeđenje koji je ugrađen u proces prihvata novo
unetog sadržaja i davanja dotupa ciljnim posetiocima.

6.2.Komunikacije

Emejl je važan komunikacioni servis koji je dostupan na Internetu. Koncept slanja elektronskih
tekstualnih poruka između osoba koje komuniciraju na način koji je analogan slanju pisama ili
memoranduma je prethodio formiranju Interneta. Slike, dokumenti i drugi fajlovi se šalju kao
prilozi emejla. Emejlovi se mogu slati na više adrase istovremeno.

Internet telefonija je još jedan široko zastupljeni komunikacioni servis koji je omogućen
nastankom Interneta. VoIP je skraćenica za engl. Voice-over-Internet Protocol - protokol za
prenos glasa preko Interneta. To je protocol koji je u osnovi Internet komunikacije. Ideja je
zaživela tokom ranih 1990-tih sa aplikacijama sličnim voki-tokiju za personalne računare.
Zadnjih godina mnogi VoIP sistemi su postali jednako jednostavni i laki za upotrebu kao i
normalni telefon. Korist od korišćenja Internata za prenos glasa je da VoIP može da bude
besplatan ili znatno jeftiniji od tradicionalnih telefonskih poziva, posebno na dugim rastojanjima
i za korisnike kojima je uvek dostupna Internet konekcija kao što je kablovski ili ADSL prikljućak.
VoIP je kompetativna alternativa tradicionalnom telefonskom servisu. Interoperabilnost između
različitih provajdera je vremenom povoljšana i moguće je pozivati i primati pozive sa
tradicionalnih telefona. Jednostavni, jeftini VoIP mrežni adapteri su dostupni, i oni eliminišu
potrebu za personalnim računarom. Kvalitet zvuka još uvek može da varira od poziva do poziva,
mada je obično jednak ili bolji od tradicionalnih poziva. Preostali problemi korišćenja VoIP
obuhvataju pozive brojeva za hitne slučajeve i pouzdanost.

6.3.Prenos podataka

Razmena fajlova je primer transfera velikih količina podataka preko Interneta. Računarski fajl se
može poslati imejlom kupcima, kolegama i prijateljima kao prilog. On se može poslati na vebsajt
ili FTP server da bi ga drugi korisnici mogli na jednostavan način preuzeti. On se može staviti u
„zajedničku lokaciju“ ili na fajl server. Opterenje pri masovnom preuzimanju velikih količina
podataka se može umanjiti upotrebom servera koji služe kao "ogledala" ili putem peer-to-peer
mreža. U bilo kojem od tih slučajeva, pristup fajlu može da bude kontrolisan putem
autentikacije korisnika, tranzit fajla preko Interneta može da bude zaštićen enkripcijom, i

12
naplata se može vršiti za davanje pristupa fajlu. Naplata se može na primer vršiti putem
kreditne karte, čiji detalji su isto tako u kodiranom obliku. Poreklo i autentičnost primljenog
fajla se može proveriti pomoću elektronskog potpisa ili MD5 koda ili drugih sumarnih
prezentacija poruke. Ova jednostavna svojstva Interneta, na globalnoj osnovi menjaju
produkciju, prodaju, i distribuciju svega što se može redukovati do računarskog fajla za
transmisiju. Time su obuhvaćeni svi oblici štampanih publikacija, softverskih proizvoda, vesti,
muzike, filma, videa, fotografije, grafike i drugih umetnosti. To je uzrokovalo sajzmička
pomeranja u svim postojećim industrijama koje su ranije kontrolisale produkciju i distribuciju
tih produkata.

Streaming media je isporuka digitalnih medija u realnom vremenu za neposrednu upotrebu ili
uživanje krajnjih korisnika. Mnogi radio i televizijski distributeri pružaju internetski pristup
svojim živim audio ili video produkcijama. Oni isto tako omogućavaju odloženo gledanje ili
slušanje putem sistema kao što su Preview, Classic Clips i Listen Again. Tim provajderima se
pridružio niz drugih koji vrše distribuciju samo putem Interneta i koji nikad nisu imali dozvole za
druge oblike distribucije. To znači da se uređaj koji je povezan sa Internetom, kao što je računar,
može koristiti za pristup onlajn medijima na skoro isti način kao što je ranije bilo moguće samo
sa televizorom ili radio prijemnikom. Opsed dostupnih tipova kontenta je daleko širi, od
specijalizovanih tehničkih vebkasta do multimedijskih servisa koji se isporučuju po zahtevu.
Podkastiranje je varijacija te teme, gde se – obično audio – materijal preuzme i reprodukuje na
računaru ili se prenese na portabilni medijski plejer da bi se slušao u pokretu. Te tehnike koje
koriste jednostavnu opremu omogućavaju svakom uz neznatnu cenzuru ili kontrolu da emituje
audio-vizuelni materijal širom sveta.

Prenos digitalnih medija povećava potražnju za mrežnim protokom. Na primer, za standardni

kvalitet slike neophodna je veza brzine 1 Mbit/s za SD 480p, za HD 720p kvalitet je neophodno
2,5 Mbit/s, i HDX kvalitet zahteva 4,5 Mbit/s za 1080p.[2]

Veb kamere su finansijski pristupačne ekstenzije tog fenomena. Dok neke veb kamere mogu da
pruže video pune brzine, slika je obično mala ili su obnavljanja spora. Video pričaonice i video
konferenciranje su isto tako popularni kod velikog broja korisnika sa personalnim veb
kamerama, sa ili bez dvosmernog zvuka. YouTube koji je osnovan 15. februara 2005, je danas
vodeći vebsajt za slobodni video striming sa ogromnim brojem korisnika. Taj sajt koristi flaš-
bazirani veb plejer za prenos i prikazivanje video fajlova. Registrovani korisnici mogu da pošalju
neograničene količine video materijala i da izgrade svoje personalne profile. YouTube tvrdi da
njihovi korisnici gledaju stotine miliona, i pošalju stotine hiljada video snimaka dnevno.
Trenutno, YouTube koristi HTML5 plejer.[3]

13
 7.Sigurnost

Internet je zbog svoje raširenosti najveći izvor malicioznog softvera. Najveći dio malicizonog
softvera dolazi s pornografskih stranica (znatno rjeđe kod onih čije se korištenje plaća) te većine
internetskih stranica s torrentima, crackovima, generatorima ključeva (keygeni), serijskim
brojevima i sl. Doduše, neke stranice s torrentima (Demonoid, TorrentLeech i slične)
ograničavaju registraciju te se na njima vrlo rijetko postavlja sadržaj s malicioznim softverom.
Korisnik može dobiti neku vrstu malicioznog softvera pokretanjem zaražene datoteke skinute s
interneta a ponekad i jednostavnim posjećivanjem maliciozne internetske stranice (to se
zovedrive-by download). Dosta su česte i alatne trake (toolbars) koje sadržavaju različite oblike
spywarea i adwarea, od kojih prvi prate korisnikovo korištenje Interneta i njegove navike u
korištenju računala, dok adwarei dostavljaju reklame i oglase, a ponekad također prikupljaju
podatke o korištenju Interneta.

Internetske stranice čiji URL počinje s https:// a ne s http:// imaju šifrirane veze, što prevenira
mogućnost da netko drugi pročita informacije koje je korisnik unio na tim stranicama. Ipak, to
ne znači da te stranice nisu maliciozne, već samo da su njihove veze šifrirane, što znači da
prefiks https:// nikako ne može biti garancija u sigurnost stranice.

Osim malicioznog softvera, postoje i zlonamjerni ljudi. Oni često u sobama za chat maltretiraju
i/ili vrijeđaju ostale korisnike, a ponekad se predstavljaju kao djeca ili tinejdžeri da bi namamili
najmlađe korisnike Interneta.

14
 8.Literatura

Intrernet izvori:
Wikipedia

https://sh.wikipedia.org/wiki/Internet

15