(0) (1)

BEN OKRI

Zvezde novog
Urednik
Zoran Hamovi}

Likovna oprema
Dragana Atanasovi} policijskog ~asa
Prevela sa engleskog
Ljubica Brajer

Naslov originala
Ben Okri 1997
STARS OF THE NEW CURSEV (1988)

(2) (3)
 U senci rata

Tog popodneva u selo su do{la tri vojnika. Rastera-

li su sve koze i pili}e. Oti{li su u kafanu od palminog
li{}a i naru~ili jednu osu{enu tikvu palminog vina. Pili
su usred rojeva muva.
Omovo ih je posmatrao sa prozora dok je ~ekao da
mu otac ode od ku}e. Njih dvojica slu{ali su radio. Otac
je jeftino kupio taj stari grunding od jedne porodice ko-
ja je morala da napusti grad kad je izbio rat. Prekrio je
radio belim platnom pa je sada izgledao kao feti{ ku}e.
Slu{ali su vesti o bombardovanju i vazdu{nim napadima
u unutra{njosti zemlje. Njegov otac se o~e{ljao, pa`ljivo
napravio razdeljak i stavio malo losiona za brijanje na
neobrijano lice. Zatim se jedva uvukao u ve} odavno iz-
no{eni sako.
Omovo je gledao kroz prozor; otac mu je smetao. U
to vreme, ve} sedmi dan, jedna nepoznata `ena sa crnim
velom preko glave prolazila je pored njihove ku}e. I{la
je seoskim stazama, prelazila preko Ekspres druma i ne-
stajala u {umi. Omovo je ~ekao da se ona pojavi.
Najzna~ajnije vesti su pro{le. Spiker na radiju re~e
da se te no}i o~ekuje pomra~enje meseca. Omovov otac
dlanom obrisa znoj sa lica i re~e, pomalo ogor~eno:
„Kao da }e pomra~enje zaustaviti ovaj rat.“
„[ta je to pomra~enje?“ upita Omovo.
„To je kada na ceo svet padne mrak i kada se doga-
|aju ~udne stvari.“
„Kao {ta, na primer?“
Njegov otac pripali cigaretu.

(4) (5)
 „Mrtvi ustaju, hodaju okolo i pevaju. Zato ne sme{
do kasno da ostane{ napolju, zna{?“
Omovo klimnu glavom.
„Pomra~enja mrze decu. Jedu ih.“
Omovo mu nije poverovao. Otac se osmehnu, pru-
`i mu d`eparac od deset koboa i re~e:
„Isklju~i radio. Nije dobro da deca slu{aju vesti o ratu.“
Omovo ga isklju~i. Otac prolije malo vina kod ula-
znih vrata i pomoli se precima. Kad je zavr{io, uze svo-
ju torbu za spise i nadmeno, `ustrim korakom iza|e iz
ku}e. Omovo ga je posmatrao kako kora~a stazom do
autobuske stanice na glavnom putu. Kada je stigao ma-
li folksvagen autobus i kada je otac oti{ao njime,
Omovo ponovo uklju~i radio. Seo je na prozorsku da-
sku i ~ekao onu `enu. Poslednji put kada ju je video,
promakla je pored ku}e uz burno lepr{anje {iroke `u-
te haljine. Deca su prestala da se igraju i zagledala su
se u nju. Pri~alo se da ona nema senku. Pri~alo se da
joj stopala ne dodiruju tlo. Dok je prolazila, deca po-
~e{e da je ga|aju. Nije se trgnula, nije ubrzala korak,
niti se osvrnula.
Vru}ina je bila zaglupljuju}a. Glasovi su bledeli i
gubili se. Seljani su, posluju}i naokolo, posrtali kao
mese~ari. Tri vojnika su pila palmino vino i igrala da-
me pod sparnim ble{tavilom sunca. Omovo primeti da
su, kad god bi deca pro{la pored kafane, vojnici pozi-
vali decu, ne{to im govorili i davali im novac. Omovo
str~i niz stepenice i polako pro|e pored kafane. Vojni-
ci se zagleda{e u njega. Kad se vra}ao, jedan od njih ga
pozove.
„Kako se zove{?“ upita.
Omovo zastade, nasme{i se vragolasto i re~e:
„Heklips.“
Vojnik po~e da se smeje, isprskav{i Omovovo lice
pljuva~kom. Na licu je imao puno vena. ^inilo se da
njegove drugare Omovo ne zanima. Terali su muve i
usredsredili pa`nju na svoju igru. Pu{ke im behu na sto-
lu. Omovo primeti da pu{ke imaju brojeve. ^ovek re~e:
(6)
„Je l’ ti otac dao to ime zato {to ima{ velike usne?“1
Njegovi drugari pogleda{e Omova i nasmeja{e se.
Omovo potvrdno klimnu glavom.
„Ti si dobar de~ko“, re~e ~ovek. Za}uta malo. Za-
tim upita, druga~ijim glasom:
„Jesi li video onu `enu {to prekriva lice crnim plat-
nom?“
„Nisam.“
^ovek dade Omovu deset koboa i re~e:
„Ona je {pijun. Ona poma`e na{im neprijateljima.
Ako je vidi{, odmah do|i i ka`i nam, jesi li ~uo?“
Omovo ne htede da uzme novac i vrati se gore u ku-
}u. Ponovo sede na prozorsku dasku. Vojnici su povre-
meno pogledali u njegovom pravcu. Postade mu preto-
plo i on uskoro zaspa, tako sede}i. Probudi{e ga petli
koji su kukurikali malodu{no. Ose}ao je kako se po-
podne pretapa u ve~e. Vojnici su dremali u kafani. Na
radiju po~e{e vesti. Omovo je bez razumevanja slu{ao o
nesre}ama toga dana. Spiker podle`e mrtvilu, zevnu, iz-
vini se i objavi dalje pojedinosti o borbama.
Omovo podi`e pogled i vide da je `ena ve} pro{la.
Oni ljudi napusti{e kafanu. Video ih je kako krivudaju
izme|u streha slamnatih ku}a, posr}u}i kroz izmaglicu
od vru}ine. @ena je bila dalje ispred njih na stazi. Omo-
vo se sjuri niz stepenice i krenu za ljudima. Jedan od
njih je bio skinuo gornji deo uniforme. Vojnik iza njega
imao je tako veliku stra`njicu da su pantalone po~ele da
mu se cepaju. Omovo je krenuo za njima preko Ekspres
druma. Kad su u{li u {umu, ljudi presta{e da slede `enu
i po|o{e drugim putem. Izgledalo je da znaju {ta rade.
Omovo je `urio kako bi `enu neprestano imao na oku.
Sledio ju je kroz gusto rastinje. Bila je uvijena u iz-
bledeli ogrta~ i imala je sivi {al i crni veo preko lica. U
ruci je nosila crvenu korpu. Sasvim je zaboravio da
obrati pa`nju na to da li ona ima senku i da li joj stopa-
la dodiruju tlo.
1Engl. hack - konj koji se iznajmljuje, lips - usne (p.p.).
(7)
 Pro{ao je pored nezavr{enih imanja sa rasko{nim
natpisnim tablama sa kojih se sada lju{tila farba i sa oro-
nulim ogradama. Pro{ao je pored jedne prazne fabrike
cementa: blokovi su izlomljeni le`ali u gomilama, a rad-
ni~ki ku}erci bili su napu{teni. Pro{ao je pored baobaba
ispod kojeg se nalazio o~uvan kostur neke velike `ivoti-
nje. Jedna zmija se spustila sa grane i kliznula u {ipra`-
je. U daljini, preko ivice grebena, ~uo je glasnu muziku
i ljude kako jo{ glasnije pevaju ratne pesme.
Sledio je `enu dok nisu do{li do jednog neuglednog
logora, dole u ravnici. Nejasne prilike kretale su se u
polusvetlu pe}ine. @ena je oti{la kod njih. One prilike
su je okru`ile, dodirivale je i uvele u pe}inu. ^uo je nji-
hove ~udne glasove kako joj se zahvaljuju. Kada se `e-
na ponovo pojavila, nije vi{e imala korpu. Deca sa bo-
lesno ote~enim stomacima i `ene u dronjcima, ispratili
su je do pola brda. Zatim, nevoljko, dodiruju}i je kao
da je mo`da vi{e nikada ne}e videti, vrati{e se nazad.
Pratio ju je do jedne muljevite reke. Ona je kora~a-
la kao da neka nevidljiva sila poku{ava da je odnese
odatle. Omovo vide prevrnute kanue i natopljenu ode-
}u kako se vu~e po tamnoj vodi. Vide kako plutaju iz-
gubljene stvari: vekne hleba u plasti~nim omotima,
osu{ene tikve sa hranom, konzerve koka-kole. Kada je
ponovo pogledao kanue, bili su se pretvorili u naduve-
ne le{eve `ivotinja. Na obali reke vide neke neva`e}e
nov~anice. U vazduhu oseti u`asan smrad. Onda iza se-
be za~uje te{ko disanje, a potom da neko ka{lje i pljuje.
On prepozna glas jednog od vojnika kako po`uruje dru-
ge. Omovo ~u~nu u senku drveta. Vojnici pro|o{e. Ne-
dugo posle toga on za~u vrisak. Ljudi sustigo{e `enu.
Opkoli{e je.
„Gde su ostali?“ viknu jedan od njih.
@ena je }utala.
„Ti, paklena ve{tice! Ho}e{ da umre{, ha? Gde su?“
Ona je i dalje }utala. Stajala je pognute glave. Jedan
od vojnika se naka{lja i pljunu u pravcu reke.
„Govori! Govori!“ re~e on, udariv{i je.
(8)
Debeli vojnik joj str`e veo i baci ga na zemlju. Ona
se sagnu da ga pokupi, i dalje pognute glave. Glava joj
je bila bez kose i izobli~ena dubokim brazdama. Na nje-
nom licu, sa strane, bila je jedna modra duboka zaseko-
tina. Vojnik koji je bio nag do pola gurnu je. Ona pade
ni~ice i ostade tako, nepomi~na. Svetlost se promenila
nad {umom i po prvi put Omovo vide da su mrtve `i-
votinje na reci zapravo le{evi odraslih ljudi. Oko tela im
se zaplela re~na trava, a o~i su im bile podbule. Pre no
{to je mogao da reaguje, za~uo je jo{ jedan vrisak. @ena
je ustajala, sa velom u rukama. Okrenula se prema de-
belom vojniku, sasvim se ispravila i pljunula mu u lice.
Ma{u}i velom u vazduhu po~ela je mahnito da zapoma-
`e. Druga dva vojnika ustuknu{e. Debeli vojnik obrisa
lice i podi`e pu{ku do visine njenog stomaka. Trenutak
pre no {to je Omovo ~uo pucanj, sna`no lepr{anje kri-
lima iznad njegove glave prestra{i ga i istera iz skro-
vi{ta. Tr~ao je kroz {umu vri{te}i. Vojnici po|o{e za
njim. Tr~ao je kroz izmaglicu koja kao da se digla iz ste-
na. Dok je tr~ao, ugledao je sovu kako bulji u njega sa
jedne kupole od li{}a. Sapleo se o korenje nekog drve-
ta i onesvestio se kada je glavom udario o zemlju.
Kada se probudio, bilo je vrlo mra~no. Mahao je pr-
stima ispred lica ali ni{ta nije video. Pomisliv{i da je
oslepeo, on po~e da vri{ti, da juri tamo-amo po mraku
i natr~i tako na vrata. Kad se povratio od u`asa, ~uo je
glasove napolju i radio kako i dalje kr~i o ratu. Pro-
na{ao je put na balkon, sav u ~udu {to mu se vid vratio.
Ali kad je iza{ao na balkon, iznenadio se ugledav{i oca
kako sedi na jednoj uleknutoj stolici od trske i pije pal-
mino vino sa ona tri vojnika. Omovo otr~a do oca, iz-
bezumljeno upiru}i prstom u pravcu tri ~oveka.
„Mora{ da im se zahvali{.“ re~e njegov otac. „Oni
su te doneli iz {ume.“
Omovo, sav u bunilu, po~e da pri~a ocu {ta je video.
Ali otac, sme{e}i se vojnicima u znak izvinjenja, uze si-
na i odnese ga u krevet.
(9)
 Svetovi koji cvetaju
Bio sam na poslu jednoga dana kada mi pri|e neki
~ovek i upita me kako se zovem. Ne znam za{to, ali ni-
sam mogao odmah da mu ka`em, a on nije hteo da ~e-
ka dok ja okoli{im, ve} se okrenuo i oti{ao. U vreme
ru~ka oti{ao sam u buku2 da ne{to pojedem. Kada sam
se vratio i ponovo seo za svoj radni sto, neko mi pri|e
i re~e da je polovina radnika sa tog odseka otpu{teno.
Ja sam bio jedan od njih.
Nisam dugo radio na tom odseku i napustio sam
posao bez gor~ine. Spakovao sam stvari tog dana i po-
digao novac koji su mi dugovali. U{ao sam u svoja sta-
ra mala kola i odvezao se ku}i. Kada sam stigao, parki-
rao sam auto tri ulice dalje od stana, jer su putevi bili lo{i.
Dok sam hodao prema ku}i, zavrtelo mi se u glavi od pri-
zora siroma{nih stanova i limenih koliba. Naletao sam na
vrtloge pra{ine sa neasfaltiranih puteva. Sve je poigrava-
lo i li~ilo na privi|enje na toj svemo}noj vru}ini.
Kasnije te ve~eri iza{ao sam da kupim ne{to kuva-
no za jelo. Na povratku, pri|e mi jedan sused i re~e:
„Kako ste?“
„Dobro“, odgovorih.
„Jeste li sigurni da ste dobro?“
„Da. Za{to pitate?“
„Pa“, re~e sused, „zato {to hodate okolo kao da ne-
mate o~i”.
2Vrsta „restorana“ u Africi - ku}erak izgra|en od drveta
ili cinka u kom se spremaju i poslu`uju nacionalna jela i u
kom sve poslove obavlja uglavnom samo jedna osoba (p.p.).
(10)
„Kako to mislite?“
„Otkako vam je `ena umrla, prestali ste da koristi-
te o~i. Zar niste primetili da su skoro svi ljudi iz dvo-
ri{ta oti{li?“
„Kuda oti{li?“
„Pobegli. Na bezbednije mesto.“
„Za{to?“
„To nemojte mene pitati.“
„Za{to vi niste oti{li?“
„Ja sam sre}an ovde.“
„I ja isto“, rekoh sme{e}i se. Oti{ao sam u svoju sobu.
Jedva da je pro{lo dva sata od razgovora sa suse-
dom, kad za~uh kucanje na vratima. Otvorio sam, a tri
~oveka se ugura{e unutra. Dvojica su imala duga~ke
ma~ete3, a tre}i je imao pu{ku. Nisu bili neprijatni niti
su se nasilni~ki pona{ali. Samo su tra`ili da mirno sedim
na krevetu i da posmatram {ta oni rade, ako `elim. Gle-
dao sam kako uzimaju moje najpotrebnije stvari i sav
novac koji su mogli da prona|u. Usput su ~avrljali o to-
me kako su putevi lo{i, i kako su vlasti u`asne, i kako
ima mnogo kontrolnih rampi. Dok su tako }askali, sku-
pili su moje stvari u gomilu i odneli ih u kamion, kao
da mi samo poma`u da se selim. Kada su zavr{ili, ~ovek
sa pu{kom re~e:
„Ovo mi zovemo nau~nom plja~kom. Ako se samo
naka{lje{ kad odemo, prosvira}u ti metak kroz o~i,
zna{?“
Klimnuh glavom. Oti{ao je sme{e}i se. Trenutak ka-
snije ~uo sam kako njihov kamion odlazi po neasfaltira-
nom putu. Istr~ao sam napolje, a oni su ve} bili oti{li.
Vratio sam se u sobu da odlu~im {ta }u dalje. Nisam
mogao odmah da obavestim policiju, jer je najbli`a sta-
nica bila miljama daleko, a ~ak i da sam ih obavestio, od
njih zapravo ne bih mogao ni{ta da o~ekujem. Seo sam
na krevet i poku{ao da ubedim sebe da sam ba{ sre}an
~ovek {to jo{ uvek imam auto i ne{to novca u banci. Ali,
3Duga~ki no`evi za se~enje trske (p.p.).
(11)
ispalo je da uop{te nisam imao prava da se tako ose}am.
Nedugo posle odlaska lopova, opet mi neko pokuca na
vrata. Ustadoh da otvorim, kad pet vojnika sa ma{inka-
ma upade u sobu. O~ito, lopovi nisu uspeli da pobegnu.
Bili su zaustavljeni na kontrolnoj rampi i da bi spasli
sopstvene glave kazali su vojnicima da sam im ja ortak.
Bez ikakve ceremonije i veoma grubo, vojnici me uvu-
ko{e u d`ip. Od predstave o tome kako }e me pogubiti
na pla`i kao nekog naoru`anog plja~ka{a, zavrte mi se
u glavi. Kazao sam vojnicima da sam ja taj kog su op-
lja~kali, ali vojnici po~e{e da me tuku, jer im se u~inilo
da sam hteo da povredim njihovu inteligenciju jednom
tako providnom la`i. Dok su me vodili, s pu{kama upr-
tim u moja le|a, moj sused iza|e iz sobe. Kad vide da
su vojnici sa mnom, re~e:
„Rekoh vam da nemate o~i“.
Tada on pri|e jednom od vojnika i, na moje zapre-
pa{}enje, kaza:
„Gospodine vojni~e, nadam se da sa njim postupate
onako kako zaslu`uje. Oduvek sam mislio da sa njego-
vom glavom ne{to nije u redu.“
Vojnici nas odvedo{e u najbli`u policijsku stanicu i
sve nas zaklju~a{e u istu }eliju. Pravi lopovi, kojima kao
da je sve to bilo zabavno, neprestano su mi se osmehi-
vali. Preko no}i do|o{e vojnici i premlati{e nas kad smo
odbili da bilo {ta priznamo. Onda su nas ujutru neki po-
licajci izveli napolje, naterali nas da se skinemo do gole
ko`e i zapovedili da iza|emo na ulicu. Prolaznici bi nas
pogledali i `urno nastavljali svojim putem. Po~eh da vi-
~em kako sam nevin, ali mi policajac re~e da umuknem.
Stajali smo tako goli napolju, pred celim svetom, skoro
~itav dan. Deca su nam se smejala. @ene nas prou~ava-
le. Fotografi su do{li i blicevima svojih fotoaparata za-
slepljivali nam o~i. Kad pade no}, do|e jedan policajac
i ponudi mi priliku da se izvu~em uz mito. Sav sam go-
reo od sunca i o~i su mi se zatvorile od pra{ine. Rekoh
mu da najpre moram da odem u banku. Lopovi su pla-
tili svoje globe i bili oslobo|eni. Ja ostadoh u }eliji za-
(12)
trpan ljudima koji su se drali cele no}i. Ujutru me jedan
vojnik otprati do banke. Uzeo sam ne{to novca i platio
svoj deo. Oti{ao sam ku}i i prespavao ostatak dana.
Ujutru sam oti{ao da se istu{iram. Idu}i kroz zajed-
ni~ko radni~ko dvori{te, iznenada postadoh svestan
odsustva uobi~ajenih zvukova. Iz soba nije dopirala mu-
zika. Nije se ~uo pla~ dece. Nije bilo bra~nih parova ko-
ji se sva|aju i vi~u iza crvenih zavesa. U stra`njem dvo-
ri{tu bilo je pili}a i pacova. Moj sused iza|e iz toaleta i
nasme{i se kada me ugleda.
„Zna~i, pustili su vas“, re~e sa `aljenjem.
„Vi ste jedan zao ~ovek“, viknuh.
„Ljudi vi{e ne izlaze“, rekao je, hladnokrvno zane-
maruju}i moje re~i. „Vrlo je tiho. Dopada mi se ovako.“
„Za{to ste bili tako zli prema meni?“
„Ne verujem ljudima koji nemaju o~i.“
„Mogli su me pogubiti.“
„Zar ste vi bolji od onih koje su ve} pogubili?“
Zurio sam u njega s nevericom. Oti{ao je i oprao ru-
ke na pumpi i obrisao ih o pantalone. @urno je pro{ao
pored mene i oti{ao u sobu. Trenutak kasnije video sam
ga kako odlazi.
Posle tu{iranja jo{ uvek sam bio pospan. Oti{ao sam
u svoju sobu i obukao se. Onda sam oti{ao u prednji deo
dvori{ta. Seo sam na klupu i posmatrao ulicu. Okolne
crkve nisu pu{tale uobi~ajene molitve i pesme preko
zvu~nika. Mujezin je }utao. Ulica be{e napu{tena. Nije
bilo znakova panike. Na tezgama je i dalje stajala izlo-
`ena roba i prodavnice su bile otvorene, ali nije bilo lju-
di. U vazduhu be{e mnogo ptica koje su kru`ile oko an-
tena. Negde u daljini ~uo se radio. Na drugoj strani
ulice jedna koza se vrtela oko korenja jednog drveta.
Petlovi nisu kukurikali. Posle izvesnog vremena, sve {to
sam ~uo bilo je jedno zbrkano zujanje u meni, nerazu-
mevanje svega {to se desilo. Ne{to je sve vreme gmiza-
lo po nama i sada, kada je ulica bila prazna, ja ~ak ni-
sam mogao da vidim {ta je to.
(13)
 Sedeo sam napolju, brane}i se od komaraca, sve dok
nije pao mrak. Tada shvatih da se ne{to dogodilo sa vre-
menom. Izgledalo je kao da sedim u praznom prostoru
bez pro{losti. Vetar nije donosio osve`enje. A onda se,
iznenada, pogasi{e sva svetla. Bilo je kao da je duh sve-
ta najzad umro. Zamra~enje traja{e dugo.
Mnogo sam dana tumarao po mra~nom gradu. Da-
nju sam se vozio okolo tra`e}i posao. Gde god sam bio,
radnici su otpu{tani u velikom broju. Nije bilo {trajkova.
Povremeno sam na radiju slu{ao prenose govora Dr`av-
nika. Govorio je o merama {tednje, o zatezanju narodnog
pojasa i o velikoj budu}nosti. Zvu~ao je veoma usamlje-
no, kao da je govorio u nekoj ogromnoj i praznoj sobi.
Posle njegovih govora pu{tali su muziku. Ta muzika je ta-
ko|e zvu~ala kao da je pu{taju u praznom prostoru.
Uve~e sam hodao okolo tra`e}i prijatelje. Oni su bi-
li oti{li bez ikakvih obja{njenja i nisu ostavili svoje no-
ve adrese. Kada sam oti{ao u njihova zajedni~ka dvo-
ri{ta, iznenadio sam se kako su se stvari promenile.
Propadanje dvori{ta kao da je bilo ubrzano. Vrata su bi-
la ostavljena otvorena. Pau~ina je visila na ulazima u
dvori{ta. Ispred ku}e jednog prijatelja ugledah de~aka
kako zuri u mene upla{enim o~ima. Kada po~eh da ga
ispitujem kuda su to nestali moji prijatelji, ustao je i po-
begao. Vratio sam se svojim kolima i vozio se po gradu
tra`e}i ljude koje poznajem. Tada zaista po~eh da zapa-
`am {ta se doga|a. Bilo je tu i tamo ljudi po gradu. Iz-
gledalo je da na njihovim licima nema panike. Po~eo
sam da mislim da se to svet u stvari prazni. Kada sam
malo bolje pogledao te ljude, ne{to ~udno mi pade na
um: oni su li~ili na mese~are. Zaustavio sam auto i
oti{ao do njih, da ih bolje vidim, da razgovaram sa nji-
ma i otkrijem {ta se zapravo doga|a. (Radio i novine su
ve} odavno prestali da daju informacije.) Iza{ao sam na
ulicu i pri{ao jednoj `eni koja je pored puta pr`ila jam.4
Pogledala me je goru}im, sumnji~avim o~ima.
4Vrsta tropske krtolaste biljke sli~ne krompiru (p.p.).
(14)
„[ta se to doga|a u zemlji?“ pitao sam je.
„Ni{ta se ne doga|a.“
„Kuda su svi oti{li?“
„Niko nije nikuda oti{ao. Za{to mene pitate? Idite,
pitajte nekog drugog?“
Kad se okrenuh da po|em, vatra se razbukta i osve-
tli joj lice. Na njenom licu videh neki kosi rukopis. Po
~elu i obrazima behu joj ispisane re~i. Tada primetih da
su joj i ruke prekrivene rukopisom. Pri{ao sam bli`e da
pro~itam {ta pi{e, ali ona po~e da vri{ti. ^uo sam gvo-
zdene ~izme vojnika koji su tr~ali ulicom prema nama.
Odjurio sam do kola i oti{ao odatle.
Na putu ku}i, primetio sam da mnogi ljudi na ulica-
ma imaju ispisana lica. Nije mi bilo jasno kako to rani-
je nisam primetio. A onda me odjednom zaokupi mi-
sao da i moj sused ima re~i ispisane po licu. @urno se
odvezoh ku}i.
Kad sam stigao, bio je ve} pao mrak. Nisam smeo
da rizikujem i ostavim kola tri ulice dalje od one u ko-
joj stanujem, pa sam ih parkirao ispred dvori{ta. Mislim
da mi se istovremeno sa tom oprezno{}u prvi put javila
i misao o bekstvu. Broj ptica iznad na{e ulice se pove-
}ao. Negde u daljini jo{ uvek se ~uo radio. Baterije su
mu oslabile. Vetar je svirao kroz dvori{te. Ulicom su lu-
njali psi lutalice. Sedeo sam napolju i ~ekao suseda.
Po{to ga dugo nije bilo, oti{ao sam i pokucao na njego-
va vrata. Nije bilo odgovora. Oti{ao sam u svoju sobu i
jeo, a onda opet iza{ao napolje i seo. Slu{ao sam kako
zamiru zvuci sa radija. ^uo sam slabe vojni~ke glasove.
No} postade jo{ tamnija, a moj se sused nije vra}ao.
Slu{ao sam kako vetar savija grane drve}a. Ma~ke lutali-
ce gledale su me u mraku. Oti{ao sam u svoju sobu i pre-
spavao tu no} sa ose}anjem da se ne{to u mojoj svesti ki-
da. Kada sam se ujutru probudio, primetio sam da mi se
u misli neprestano kradomice uvla~i usamljeno Dr`avni-
kovo lice. Istu{irao sam se i jeo i oti{ao da pokucam na
susedova vrata. On se jo{ uvek nije bio vratio.
(15)
 Spremio sam se da iza|em, ali se na nebu za~u
grom. Popodne po~e da pada ki{a. Ulica nabuja od vo-
de. Odvodni kanali kraj puteva behu preplavljeni. Ki{a
je ulazila kroz otvorena vrata sobe, padala po tezgama
sa uredno izlo`enom robom i tukla po ve{u koji je osta-
vljen visio na `icama. Vetar je vrlo sna`no duvao i tre-
sao na{ krov. Grane na drve}u su se savijale a onda lo-
mile. U daljini sam video dim iznad ku}a. Ki{a je lila
dva dana bez prestanka. Moj sused se nije vra}ao. Voda
se popela do branika mojih kola. Ki{a je najzad ugasila
daleki radio. Dr`avnik je preko radija o~ajni~ki govorio
o ~i{}enju narodnih {tala. Sedeo sam u svojoj sobi, za-
to~en ki{om. Slu{ao sam vodu kako bez kraja pada. Moj
krov po~e da proki{njava. ^uo sam kako mijau~e ma~-
ka i nadglasava postojani {tropot ki{e. Ponekad je ki{a
padala ja~e i uspevala da izbri{e i vreme i se}anje. Usko-
ro je izgledalo kao da ki{a oduvek pada. U gradu bez
ljudi, po~eo sam da slu{am radio prenose kroz ki{u. A
onda, drugog dana uve~e, shvatio sam sve. Oti{ao sam
do prozora, dok mi je u u{ima jo{ odjekivalo uporno
kapanje vode, i pogledao napolje. Tada shvatih da sam
privremeno bio zaboravio imena stvari. Ostao sam kod
ku}e sve dok ki{a nije prestala da pada. Ostao sam jo{
jedan dan, ~ekaju}i da se voda upije u nabujalu zemlju.
I{ao sam i kucao na susedova vrata nekoliko puta, a on-
da sam u{ao u njegovu sobu. Sve je bilo na svom mestu,
ali je izgledalo da je on sasvim i{~ezao. ^etvrtog dana
usudio sam se da iza|em na ulicu i budem o~evidac ka-
tastrofe koja se {irila. Drve}e je popadalo. Ku}e se zdro-
bile pod silinom vetra i ki{e. Mrtve ma~ke plutale su po
odvodnim kanalima. Na nebu nije bilo ptica. Vratih se
u sobu. U glavi mi je sve vrvelo od kobnih predznaka.
Izvadih kofer i napunih ga svojim papirima i ode}om.
Svu hranu koju sam imao spakovah u zadnji deo auta.
Ostavih vrata otvorena. Pokucah na susedova vrata, po-
slednji put. Sedoh u kola i krenuh na put bez cilja kroz
ogromnu, neobra|enu zemlju.
(16)
Nije bilo lako iza}i iz grada. Bilo je mnogo barika-
da na putevima i vojnika posvuda. Zaustavljali su me i
pretra`ivali kola. Na svakoj barikadi vojnici su stavljali
primedbe na hranu koju sam nosio pozadi. Pitali su me
kuda idem. Govorio sam da idem da posetim bolesnu
majku u selu. Onda bi me pitali da li mislim da ljudi gla-
duju. Kada bih rekao ne, vojnici su uzimali malo moje
hrane i odmahivali mi da pro|em. Kada sam pro{ao po-
slednju barikadu, imao sam jo{ vrlo malo hrane. Ali to
me nije brinulo. Ono {to me je mu~ilo dok sam vozio
kroz {umu bio je moj auto koji mi je neprestano stvarao
nevolje. Stao bi i ja sam morao da sedim za volanom i
~ekam da se motor ohladi. Kada bih uspeo da ga opet
upalim i kada bi ponovo krenuo, bilo je to vrlo nepou-
zdano. Izgledalo je da }e iznenada sam auto preuzeti
upravlja~. Ubrzavao je i usporavao po sopstvenoj nedo-
ku~ivoj volji.
Dugo sam vozio po zavojitim drumovima kroz
{umu. Uspeo sam da pre|em jedan drveni most koji je
ki{a delimi~no razorila. Dugo sam ~uo samo brujanje
kola. Ponekad mi se ~inilo da vozim u mestu. Put i {uma
kao da se nisu menjali. Nekoliko puta sam pre{ao isti,
delom razoreni most. Umorio sam se od vo`nje koja
kao da me nije ni pomerila s mesta. Zaustavio sam ko-
la, zaklju~ao sva vrata i malo odspavao.
Ose}ao sam se bolje kad sam se probudio. Vozio
sam jo{ malo i onda osetio da je razbijena jednoli~nost
putovanja. Planinski venci, visoravni sa stepama sivog
ambera i ponori pojavi{e se svuda oko mene. Pro{ao
sam pored jednog mravinjaka boje gline. Usporio sam
zbog ~opora hijena koje su prelazile put. Stigao sam do
neke stra}are, koja je zapravo bila benzinska stanica.
Vrata su bila otvorena. U dvori{tu ispred ku}ice behu
prljava burad sa benzinom i motornim uljem. Zaustavio
sam auto i parkirao ga. Pro|oh pored masne ru~ne
pumpe i pokucah na vrata. Iza|e jedan starac. Nosio je
par sivih tregera preko crne ko{ulje i prljave pantalone
`utosme|e boje. Bio je bos.
(17)
 „Vi ste prva osoba koju vidim posle dugo vremena“,
re~e.
Zamolih ga da mi napuni rezervoar. Dok je to ra-
dio, nije mi se obra}ao. Promenio sam vodu u hladnja-
ku. Nije imao ulje za ko~nice. Seo sam na klupu i slu{ao
{umske insekte dok je on polako i marljivo pregledao
auto i pode{avao motor.
„Kako uspevate da `ivite ovde?“
„Uspevam. Dopada mi se.“
Platih mu. Kad sam ulazio u kola, starac re~e:
„Nemojte i}i tim putem. Nisam video nijedno vozi-
lo da se vra}a odande. Ostanite tamo gde mo`ete biti
sre}ni.“
Klimnuh glavom, osmehuju}i se. Zatvorih vrata i
upalih kola. Mahnuo sam mu kad sam krenuo. On me-
ni nije odmahnuo. Nepomi~no je zurio u kola. Ulazio
sam u {umu.
Kasnije sam pregazio jednu kozu koja je prelazila
put. Osetio sam kad su to~kovi muklo udarili o njeno
telo i stao sam. Telo koze je uz poslednji trzaj ostalo na
asfaltnoj prevlaci. Kada sam iza{ao iz kola, za~uo sam
divlje povike i ugledao neke ljude kako se pojavljuju iz
{ume i jure prema meni. Mu{karci su imali ma~ete, a `e-
ne su nosile duga~ke cepanice. Otr~ao sam u kola, ali
kada sam hteo da ih upalim, motor je samo zacvileo.
Ljudi su se bacili na kola i zgnje~ili karoseriju ma~eta-
ma i cepanicama. Razbili su prozor i nekoliko je ruku
posegnulo za mojim licem. Auto je iznenada upalio i ja
odjurih dok je nekoliko ruku jo{ htelo da mi iskopa o~i.
Zaokretao sam na jednu, pa na drugu stranu, i ljudi su
popadali, a ja sam se odvezao dalje ne osvr}u}i se. Ka-
snije sam video krv i komadi}e mesa na krzotinama po-
lupanih prozora.
A onda, kao da je ona ki{a {to je padala u gradu po-
~ela da me susti`e, jo{ ja~a. [uma je je~ala od grmljavi-
ne. Munje su poga|ale drve}e. Li{}e je kao pomahnita-
lo letelo na nemilosrdnom vetru. Kola su mi neprestano
krivudala i povremeno mi se ~inilo da ih vetar gura po-
(18)
di`u}i njihov zadnji kraj. Ponekad kao da to~kovi vi{e
nisu doririvali drum. Vozio sam u vazduhu. Vozio sam
kroz mlazeve ki{e. Posvuda se njihalo drve}e i lepr{alo
li{}e. I posvuda je po drve}u lila voda. Tu i tamo poja-
vio bi se neko, sav mokar, iz {ume, pretr~ao bi put i
mahnuo mi da stanem. Nisam nikome i ni zbog ~ega
hteo da stanem. Vozio sam dalje sa mahnitom usredsre-
|eno{}u na vo`nju. Ubrzo mi se zamori{e o~i. Ki{a kao
da me je premlatila i sve {to sam mogao da vidim bilo
je prednje staklo auta i {ume izobli~ene od ki{e. Bilo mi
je te{ko da trep}em, a kada bih trepnuo, ose}aj prazni-
ne u tom trenutku odvla~io me je u san. Probudio bih
se i shvatio da nasumce vozim van druma. Uspevao sam
da spavam za volanom.
Kada je na {umu pala tamna no}, nisam mogao da
razlikujem mrak od ki{e. Ponekad bih iza sebe ugledao
svetlo i mislio da je to svetlo nekih kola. Podesio sam
ogledalo i na deli} sekunde video svoje lice. Grom je
udario ta~no ispred mene. Trenutak kasnije, jedna ra-
~vasta u`arena munja osvetlila je na mom licu rukopis.
Savladao sam jednu krivinu i za~uo zaglu{uju}i prasak u
{umi. Ne{to mi je raznelo prednje staklo i sada sam vo-
zio o~iju {irom otvorenih i uprtih u mrak. Insekti mi na-
lete{e na lice. Vetar, ki{a i komadi}i stakla trenutno me
zaslepi{e. Onda videh da je ispred mene preko druma
palo drvo. Kola mi se zavrte{e u vrtlogu li{}a i granja.
A onda zavlada muk. Dugi jedan trenutak bilo je potpu-
no mra~no. Ni{ta nisam ni ~uo ni video ni ose}ao. Potom
za~uh zujanje motora i istrajnu buku insekata i ki{e.
Poku{ao sam da se pokrenem, ali nisam mogao: ~i-
nilo mi se da sam se sav zapleo u kolima. ^uo sam po-
ja~ane {kripave zvuke. Bio sam prekriven izmrvljenom
zemljom koja je izgledala kao `iva i koja me je bockala.
U meni se ne{to smirilo i ja se nekako bez muke iskobe-
ljah sa prednjeg sedi{ta. Kad sam se izvukao iz olupine,
video sam da su kola naletela na jedan veliki mravinjak.
Posvuda je bilo mrava. Nastavio sam da se probijam
kroz ki{u. Nisam mogao da prona|em drum. Ulazio
(19)
sam sve dublje u {umu. Pro{ao sam pored stena obraslih
li{ajem. I{ao ispod beskrajne re{etke od granja. Trnje se
zabadalo u mene. Nisam krvario.
Do|oh do reke. Dok sam je preplivavao, primetio
sam da je tekla u pravcu suprotnom od onog kojim se
~inilo da te~e. Kada sam iza{ao na drugu obalu, voda se
na meni trenutno osu{ila. Hodao sam dalje kroz grmlje,
sve dok nisam stigao u jedno selo. Na ulazu u selo na-
lazile su se dve palme koje su rasle naopa~ke. Pro|oh iz-
me|u njih i spazih jednog ~oveka kako sedi na stolici is-
pred kolibe. Kad me ~ovek ugleda, njegovo lice se
ozari. Iznenada, on po~e da vi~e kao da nari~e i iz dale-
ka, negde u selu, za~u{e se gromoglasni bubnjevi. ^o-
vek ustade, pri|e mi brzim korakom i zagrli me:
„^ekali smo te“, kaza.
„Kako to mislite?“
„^ekali smo te.“
„To ne mo`e biti istina.“
Izgledalo je da ~oveka moja primedba veoma vre|a,
ali je rekao:
„Sedim ispred ove kolibe ve} tri meseca. Tebe ~ekam.
Sre}an sam {to si uspeo. Do|i, ljudi iz sela te o~ekuju.“
Poveo me je.
„Za{to?“
„Vide}e{.“
I{ao sam za njim }utke. Kad smo u{li u selo, prime-
tio sam da nas prati jedna `ena. Kad god bih se osvr-
nuo, ona bi se sakrila iza drve}a i grmlja.
„Stalno smo ~istili selo u ~ast tvog dolaska“, re~e ~ovek.
Pro{li smo pored jednog nebodera sa kog su se sun-
~evi zraci rasipali kao sa zaslepljuju}eg stakla.
„Tu }e se odr`ati sastanak.“
Kolibe su izgledale ~vrste i ~iste sa svojim oker-be-
lim zidovima. Drve}e iroko i baobab raslo je u urednim
razmacima. Grmlje je bujno cvalo. Vazduh je mirisao na
cvetove flaminga.5
5Vrsta biljke, lat. anthurium andreanum (p.p.).
(20)
Stigosmo na seoski trg, kad se meni, nekako kao u
magli, u~ini da mi je to mesto poznato. Bilo je veoma
uredno i ~isto. A onda iznenada shvatih da ni{ta ne vi-
dim. Vi{e nisam ni ~uo ~oveka koji me je vodio. ^uo
sam pesmu i igru svuda okolo. Uhvati me panika i po-
~eh da vi~em. Igra i pesma presta{e. Dugo sam tako sta-
jao, vi~u}i u prete}u ti{inu. Posle nekog vremena, kada
sam prestao da vi~em, za~uo sam lagane korake kako
mi se pribli`avaju.
„Pomozite mi“, rekoh.
Tada `ena koja je mirisala na karanfili}e, slatkim
glasom re~e:
„]uti i sledi me“.
Sledio sam je do mesta koje je mirisalo na koru dr-
veta. Otvorila je vrata i u{li smo. Privukla je za mene
jednu stolicu bez naslona. Ja bih seo i na ~vrsti vazduh,
toliko sam bio svestan, ali `enino prisustvo me je trezni-
lo. ^uo sam je kako se kre}e. Donela mi je hranu i jeo
sam. Donela mi je pi}e i ja sam pio. Onda je kazala:
„Ovo }e biti tvoj novi dom“.
Zatim sam ~uo kako se zatvaraju vrata. Ubrzo za-
spah.
Kad sam se probudio, osetio sam kako mi ne{to iz-
lazi iz u{iju. To ne{to gmizalo je po meni celom. Ustao
sam i povikao. Vrata se otvori{e i u|e `ena i povede me
da se umijem. Po{to sam jeo, ona sede pored mene i re~e:
„^uli smo da dolazi{. Dugo je trajalo“.
„Kako ste ~uli?“
„Sazna}e{.“
„Za{to ste me svi ~ekali?“
]utala je. Onda se nasmejala i rekla:
„Zar nisi znao da te ~ekamo?“
„Ne.“
„Zar nisi znao da dolazi{ ovamo?“
„Nisam. Ali za{to?“
„Da zauzme{ svoje mesto u skup{tini.“
„Kakvoj skup{tini?“
(21)
 „Stalno smo odlagali sastanak jer ti jo{ nisi bio sti-
gao.“
Dojadilo mi je da postavljam pitanja.
„Seljani su brinuli“, re~e ona.
„Kada }e se odr`ati taj sastanak?“
„Za dva dana.“
„Za{to ne danas?“
„Stariji misle da ti treba vremena da se odmori{ i na-
vikne{ na selo. To je va`an sastanak.“
„Kakav je to sastanak?“
„Umoran si. Odspavaj malo. Kad ti zatrebam, pozo-
vi me.“
Onda opet ~uh kako se vrata otvaraju i zatvaraju.
U selu je sve imalo glas i sve mi se obra}alo. Zvuci i
glasovi su me napadali i u{i po~e{e da me bole. A onda
mi se polako vratio vid. Najpre je izgledalo kao da gle-
dam kroz mleko. Kad sam opet mogao jasno da vidim,
glasovi su umuknuli. Tada sam selo video druga~ije.
Iza{ao sam iz prostorije u kojoj sam boravio i zbu-
njen hodao unaokolo. Neki seljani su imali stopala
okrenuta unazad. ^udio sam se kako mogu tako da ho-
daju. Neki ljudi su izlazili iz debla drve}a. Neki su ima-
li krila, ali nisu mogli da lete. Posle izvesnog vremena
navikao sam se na ~udan izgled tih ljudi. Prestao sam da
prime}ujem njihove tri noge i izdu`ene vratove. Ono na
{ta nisam mogao da se naviknem bile su kolibe i ku}e
okru`ene zidovima sa prozorima na spolja{njoj strani.
Dok sam prolazio, nisam mogao da se ogledam u njima.
Neki ljudi su ulazili u prozore i nestajali. Ja nisam mo-
gao da u|em u njih.
Posle nekog vremena provedenog u toj {etnji, nisam
umeo da se vratim do mesta gde sam bio sme{ten. Ho-
dao sam po selu oslu{kuju}i ne bih li ~uo glas one `ene
koja je brinula o meni. Zastao sam kod seoske pumpe
za vodu i `ena je do{la do mene i kazala mi:
„[ta radi{ ovde?“
„Izgubio sam se.“
„Odve{}u te nazad.“
(22)
Po{ao sam za njom.
„Sada opet vidi{?“ pitala je okrenuv{i u hodu glavu
prema meni.
„Da.“
I tada mi se javi sasvim odre|eno i besmisleno ose-
}anje da je poznajem. Bila je sna`ne gra|e, sa licem iz-
razite, meni poznate lepote. Nosila je jednostruki ogr-
ta~ sa cvetnim {arama i bila bosa. Ko`a joj je bila
prekrivena belim crte`ima. Njene o~i su odavale neku
~udnu svetlost koja je zaslepljivala kao zeleno ogledalo.
„Ko ste vi?“
Nije mi odgovorila. Kada smo stigli do jednog de-
belog drveta, ona otvori vrata u deblu. Unutra{njost je
izgledala savr{eno, ~ista i uredna i topla.
„Ja ne}u unutra“, rekoh.
Ona okrenu glavu prema meni; lice joj be{e bezizra-
`ajno.
„Ali ovo je tvoj novi dom“, re~e.
„Nemogu}e. Pretesno je.”
Nasmejala se, gotovo srda~no.
„Kad u|e{, vide}e{ da je dovoljno prostrano.“
Bilo je zaista prostrano, kada sam u{ao. Seo sam na
drveni krevet. Poslu`ila me je hranom iz polovine
osu{ene tikve. Pirina~ se micao na tanjiru i li~io na be-
le crvi}e. Mogao sam se zakleti da je bio umotan u pa-
ukovu mre`u. Ali bio je sladak i dovoljno ukusan. [olja
iz koje je trebalo da pijem curila je sa spolja{nje strane.
Kada je `ena raspremila sto, pretvarao sam se da spa-
vam. Pre no {to je iza{la, ~uo sam kako ka`e:
„Dobro spavaj i povrati snagu. Ve~eras je sastanak.”
Podigoh se.
„Ko ste vi?“ upitah.
Ona tiho zatvori vrata za sobom.
Sa~ekao sam malo pre no {to sam iza{ao iz drveta.
Namerio sam da pobegnem odatle, ali nisam `eleo da se
odam. Lutaju}i po selu i tra`e}i izlaz, ~uo sam kako lju-
di igraju, kako neki raspravljaju o zakonima sela, a ne-
(23)
ki ~itaju duga~ak spisak imena, i ~uo sam divne glasove
kako pri~aju pri~e iza drve}a. Ali nikoga nisam video.
A onda, kad sam prolazio pored jedne kolibe iz ko-
je je dopirao cilikav smeh stidljivih mladih devojaka,
primetio sam da me jedna jednooka koza uporno i ne-
tremice posmatra. Ubrzao sam korak. Psi i pili}i zurili
su u mene. Imao sam neko sablasno ose}anje da to lju-
di pilje u mene kroz o~i `ivotinja. Pro{ao sam pored se-
oskog `rtvenika. Ispred njega se nalazila mo}na statua
boga sa velikim rupama umesto o~iju. Bio sam ube|en
da i bog motri na mene.
Dugo sam tako lutao tra`e}i izlaz. ^uo sam bestele-
sne glasove kako govore da veliki sastanak uskoro po-
~inje. Svetla se nisu izmenila. Do{ao sam do jasminovog
drveta punog belih ptica. Iza drveta je bio seoski trg, a
iza trga ulaz. Nastavio sam da hodam i stigao do koli-
be. Ispred kolibe, na stolici, sedeo je ~ovek sa tri oka na
licu. Neprestano je gledao u mene i bio sam prisiljen da
ga pozdravim.
„Nemoj me pozdravljati”, re~e on.
I dalje je zurio u mene kao da je o~ekivao da ga pre-
poznam. Njegova tri oka su me zbunjivala i dezorijenti-
sala. Ali kada sam pogled usredsredio na ona njegova
dva normalna oka, odjednom sam ga zaista prepoznao.
Bio je to moj nestali sused.
„[ta vi radite ovde?“ upitao sam.
„[ta misli{?“
„Ne znam.“
„Jedan vojnik je pucao u mene.“
„Pucao u vas?“ upitah, iznena|en.
„Da.“
„Za{to?“
„Da bi me ubio. [ta ti radi{ ovde?“
„Ja?“
„Da.“
„Ne znam.“
Nasmejao se.
„Re}i }e ti na sastanku.“
(24)
„O ~emu }e biti re~i na sastanku?“
„O `ivotu i smrti.“
„Kakvom `ivotu i kakvoj smrti?“
Ponovo se nasmejao, ali ovog puta praskavije. Oko
njegovih usta i u na~inu na koji su mu se pomerale o~i
bilo je ne~ega {to mi je polako sve razjasnilo. Ustuknuo
sam od u`asa.
„Bolje nemoj poku{avati da pobegne{”, rekao je pa-
kosno.
To mi je bilo dovoljno. Dok sam tr~ao prema ulazu,
od stvari je nastajao mete`. Onda shvatih da ne tr~im
napred, ve} unazad. Pro{ao sam pored oker-belih koli-
ba i zaslepljuju}eg nebodera. ^uo sam prodoran vrisak
`ene. Gromoglasni bubnjevi su se ~uli u divljem zanosu.
Kada sam zastao i potr~ao unazad, shvatio sam da, za-
pravo, tr~im napred. Tada sam video `enu koja je vri-
snula i prvi put prepoznao svoju preminulu `enu. Juri-
la je za mnom u velikom bolu. Mu{karci i `ene i
bestelesni glasovi i{li su za mnom sa svojim krilima ko-
ja im nisu pomagala da lete i svojim stopalima okrenu-
tim natra{ke. Projurio sam pored drve}a koje je raslo
naopako i pored kukuruznih polja izvan ulaza u selo.
Kukuruzna svilica bila je zlatasta i divna. Seljani su me
gonili sve do granice polja.
Pre{ao sam reku. Ptice iz {ume navali{e na mene.
Dugo sam tr~ao bez predaha dok nisam stigao do svo-
jih kola koja su se slupala kroz granje i razorila mravi-
njak. Nisam siguran {ta se zatim dogodilo, ali kada sam
do{ao sebi, na{ao sam se u slupanim kolima. Bio sam
prekriven mravima koji su me nemilosrdno ujedali. Iz-
gledalo je kao da sva ta isavijana metalna olupina raste
iz mene i mogao sam da osetim kako se moja krv su{i
na sedi{tu. Na licu sam imao posekotine i komadi}e
razbijenog stakla. Dugo sam se mu~io da iza|em iz ko-
la. Kada sam uspeo, ose}ao sam se isto onako ulupan
kao moj auto i kao da mi je telo ve} bilo umrlo. Tetu-
rao sam kroz {umu. Jeo li{}e limunove trave. Probijaju-
}i se kroz {umu, postao sam svestan da vidim duhove.
(25)
Svanulo je kad sam prona{ao glavni drum. Posle izve- U gradu crvene pra{ine
snog teturanja niz drum, ugledao sam kola koja su mi
i{la u susret. Ispru`io sam ruku i mahnito mahao, i iz-
nenadio se kada se auto zaustavio. Za volanom je sedeo
neki mladi}. Spustio je prozor na svojoj strani, a ja mu
rekoh:
„Nemojte i}i tim putem. Prona|ite mesto na kom
}ete biti sre}ni.“
Ali mladi} me samo letimi~no pogleda, klimnu gla-
vom i nastavi pravo. Gledao sam za kolima sve dok ni-
su nestala. Onda se odvukoh dalje, s nadom da }u sti}i Jer svakome koji ima, da}e se,
do stra}are onog starca pre no {to umrem. i prete}i }e mu; a od onoga koji
nema, i {to ima uze}e se od njega.
(Matej 25:29)

Emokhai je sedeo na zidu ispred ku}e kada su zapo-

~eli vazdu{ni manevri. Nije imao ni prebijene pare u
d`epu i dogovorio se bio s prijateljem da ode u bolnicu
i zaradi ne{to novca. Prethodne ve~eri je legao da spa-
va praznog stomaka i tog jutra jo{ ni{ta nije jeo. Prija-
telj mu je kasnio.
Suvih o~iju, tako da je neprestano morao da trep}e,
Emokhai je posmatrao vojne avione kako lete iznad nje-
gove glave. Ve`bali su obru{avanje za popodnevnu pa-
radu. Avioni su jedan drugom presecali put i kru`ili ta-
ko da obrazuju izvestan poredak. Zastajali su u vazduhu,
survavali se kao da }e se sru{iti tu, na gomile ku}eraka,
a onda se ponovo dizali u nebo uz savr{enu ritmi~ku
kontrolu. Stanovni{tvo grada se divilo tim prizorima.
Deca su uzbu|eno vri{tala. @ene, sa dlanovima na gru-
dima, uskliknule bi u ~udu, bez daha. Na Emokhaija
avioni nisu ostavljali utisak.
Tog dana bio je pedeseti ro|endan vojnog zapoved-
nika. U gradu je sve vrvelo od vojske koje je bilo vi{e

(26) (27)
nego ina~e. Naveliko se govorilo o tome kako }e se
predstoje}a proslava godinama pamtiti.
Emokhai sko~i sa zida. Vazduh je bio vreo i suv i
pun oker pra{ine. Po{ao je do Mame D`o koja je ispred
ku}e spremala i prodavala pilav. Ona ga pogleda:
„Ovaj na{ zapovednik ba{ ume da slavi”.
„Ko ga {i{a”, odgovori Emokhai.
Posmatrali su avione. Njega je morila suva vru}ina.
Iznenadan u`asan smrad pokvarenih jaja dopre s druge
strane ulice. Avioni su se obru{avali i raspon njihovih
krila bacao je ogromne nepostojane senke na mnogo-
brojne ku}erke koji su se tu dizali kao neko bujno ra-
stinje.
„Mo`e{ li da mi pozajmi{ jo{ pet naira?“ upita {to je
opu{tenije mogao.
Mama D`o stavi ruku iznad o~iju da ih za{titi od
sunca i `mire}i pogleda u gromoglasne avione.
„[ta je s novcem koji mi ve} duguje{?“
„Kad do|e Marjomi, plati}u ti.“
„To uvek ka`e{.“
„A da mi da{ malo pirin~a?“
Ona mu odmeri jednu malu porciju u zelenom pla-
sti~nom tanjiru. Jeo je brzo, onako izgladneo, i nisu mu
smetali neprijatni mirisi na ulici. Kada je sve pojeo,
oprao je tanjir, obrisao ruke i rekao:
„Sada se ve} bolje ose}am”.
Zahvali se Mami D`o i po|e da tra`i prijatelja. Pre-
sko~io je jedan odvodni kanal uz drum i sporo se vukao
putem punim sme}a, kad spazi ~eli~nu senku aviona ko-
ji se obru{avao. On naglo sagnu glavu. Kad je ponovo
podi`e, avion se, vibriraju}i, vinuo nazad u nebo. Emok-
hai se pro{uljao pored sportske kladionice „Dobri Sa-
mari}anin“, ~ijem je vlasniku dugovao ne{to novca, i
pre{ao jednu prometnu ulicu. Na drugoj strani neki ka-
miond`ija se mu~io oko nemogu}eg tovara jama. Idu}i
dalje, Emokhai u|e u ~iste avenije koje su nosile imena
bogata{a, vladara i boraca za slobodu. Zatim po|e pre-
ma {umovitom podru~ju na kraju grada. To podru~je
(28)
bilo je ogra|eno bodljikavom `icom. Kroz bodlje on
uspe da izvu~e guste pregr{ti rasko{nog bilja. Emokhai je
po stoti put udisao taj vazduh poku{avaju}i da utvrdi da
li je istina da tu, tako blizu, zapovednik ima mnogo juta-
ra bogato odr`avanih farmi marihuane.
Zatim on skrenu put jedine sportske kladionice u
gradu u kojoj nije ni{ta dugovao. Svi su govorili o para-
di u ~ast zapovednikovog ro|endana. On u|e u zadi-
mljenu stra`nju prostoriju gde se dostojanstveno igrala
partija pokera. Marjomi nije bio tamo. Vlasnik kladio-
nice mu re~e:
„Bio je on ovde pre nekog vremena. Imao je tri ke-
ca i izgubio sve na fle{. Mislim da je u lo{em stanju.“
Emokhai napusti kladionicu i ode u kafanu u koju
su njih dvojica naj~e{}e odlazili, dve ulice odatle. Kada
je razgrnuo crvene i `ute trake zavese, zaglu{i ga buka.
Unutra je bilo veoma mnogo ljudi. Sve klupe su bile za-
uzete i prakti~no nije bilo mesta za stajanje, a vazduh je
bio pun muva. Bu~ni glasovi dopre{e do njega. Vlasnik
kladionice je za {ankom `estoko raspravljao sa tri pro-
stitutke i jednim kamiond`ijom. Muzika sna`nog ritma
tre{tala je iz zvu~nika. Gosti su svuda raspravljali o to-
me koliko zapravo godina ima zapovednik, o tome da
li je on dobar vo|a, ili samo jo{ jedan neotkriveni lopov
na du`nosti.
Emokhai se gurao kroz znojava tela. U kafani je bi-
lo pretoplo, a ventilator na tavanici kao da je samo stva-
rao jo{ ve}u vru}inu. Prona{ao je Marjomija u jednom
daljem uglu, kako sedi na visokoj stolici, s praznom
~a{om, grozni~avo zabacuju}i glavu. Izgledalo je da je
sasvim pijan. Bio je mr{av, kost i ko`a, sa jasno ocrta-
nim venama na vratu. Dok je tako sedeo, povremeno bi
osuo bujicu grdnji, osuda i protivoptu`bi koje su bile
istovremeno upu}ene i svakome i nikome. Otkad mu je
`ena pobegla sa nekim mi{i}avim kamiond`ijom, Mar-
jomi nije radio. S njenim odlaskom kao da ga je i sre}a
napustila. Ranije je kako-tako, mada opet nesigurno,
zara|ivao u kladionici i igraju}i poker. Uvek je bio veli-
(29)
kodu{an sa tipovima: drugi ljudi, pa`ljiviji, lukaviji od
njega, otvorili su prodavnice zahvaljuju}i njegovoj ne-
kada{njoj intuiciji. Ali on vi{e nije bio onaj isti ~ovek.
Sada je petljao sa Nostradamusovim proro~anstvima i
misticizmom Lobsanga Rampe. I zato {to je bio zbunjen
time, po~eo je na silu da isprobava svoju sre}u, do kraj-
nosti, bez pameti, dovode}i sebe u situaciju da se bije sa
vojnicima, da vre|a nepoznate ljude u kafani zato {to se
ne sla`u s njim oko politi~kih pitanja i da se upu{ta u
duge filozofske rasprave sa `enama koje vidi prvi put u
`ivotu. Ranije je u svojoj odva`nosti bio vesele prirode,
a sada je od poti{tenosti u koju je zapao postao svadljiv
i odbojan.
Stoje}i iza Marjomija, Emokhai re~e:
„^ujem, prijatelju, da si izgubio sve pare”.
Marjomi se okrenu, zagleda se u njega, podi`e svo-
ju praznu ~a{u, gucnu iz nje, pa re~e:
„Imao sam tri keca i izgubio na fle{“.
„Lo{a sre}a.“
„Tebi lo{a sre}a.“
Emokhai se nasmeja i nasloni svoje te{ko telo na
{ank. }utali su malo.
„[ta je bilo s tobom?“ upita najzad Emokhai.
„Ni{ta.“
„Ali trebalo je da do|e{ kod mene.“
„Plati mi pi}e.“
„[vorc sam. Trebalo je da idemo u bolnicu.“
„Previ{e je toplo da bismo razgovarali o poslu.“
„Idemo ili ne?“
„Kad ne{to popijem.“
Emokhai je zurio u njega.
„Ti si lud”, najzad re~e.
Marjomi prsnu u praskavi smeh.
„Na{em zapovedniku je ro|endan. [ta si se ti tako
uozbiljio?“
Emokhai, kome se vrtelo u glavi od vru}ine i izne-
nadnog napada gladi, potisnuv{i svoje tegobe re~e:
„Za tebe ne znam, ali ja idem”.
(30)
„Kuda?“
„U bolnicu.“
Emokhai napusti kafanu dok su ga usput mu~ile
muve i neodoljiv miris izvetrenog palminog vina. Na-
polju je vru}ina nadma{ila samu sebe. Emokhai nije
mogao da di{e. Pre{ao je put i ~ekao. Izvadio je zgu`va-
nu paklu cigareta i zapalio jednu. Mrzeo je da pu{i na
gladan stomak. Okru`en `enama koje trguju na pijaci i
domamljiva~ima mu{terija u gara`u, vojnicima i vojnim
policajcima, razmi{ljao je o Marjomiju. Razmi{ljao je o
nepostojanoj naravi svoga prijatelja, o njegovoj neobi~-
no cenjenoj krvi koja ga je takore}i spasla da ne umre
od gladi. Razmi{ljao je o novcu. Marjomi iza|e iz kafa-
ne zabacuju}i glavu i za`miri u pravcu Emokhaija.
Emokhai ode i stade ispod zaslona jedne tezge ispred
koje se nalazio odvodni kanal sa ustajalom vodom. Za-
gledao se u prazne konzerve koka-kole i stranice iz no-
vina koje su plutale zajedno sa algama. Marjomi polako
pre|e put.
„Je l’ se ti boji{ smrti?“ upita ga Emokhai.
Isprva, hodaju}i polako iza Emokhaija, Marjomi ne
re~e ni{ta. Dok su tako i{li, turbine aviona tutnjale su
iznad njih. Emokhai na trenutak vide poklopac iznad
glave pilota u zelenoj kabini.
„Za{to bih se bojao smrti?“
Jedna kolona automobila sa jo{ desetak prate}ih vo-
zila glasno prozuja pored njih. Za kolonom su i{la luk-
suzna kola, a za njima naoru`ani tenkovi.
Pro{li su pored Vrhovnog suda i njegovih bronzanih
statua iz vremena stare Carevine. I{li su putevima uz
koje su se drevne statue, simboli vlasti, raspadale pod
uticajem sunca i pod naletima peska i vetra. Pro{li su
kroz jedno podru~je na kom je nekada, pre stotinu go-
dina, bila pijaca na kojoj se trgovalo robljem. Dok su
hodali, Emokhai je ose}ao kako mu se nos i plu}a pune
pra{inom i zagu{ljivim isparenjima iz vazduha. Pro{li su
pored banke u kojoj je, govorkalo se, glavni deoni~ar
bio zapovednik. U ulici Ekenva pro{li su pored ~itavog
(31)
lanca supermarketa koji su, kako ka`u novine, pripada-
li zapovedniku, ali su se vodili na ime njegovog nepo-
stoje}eg sina. Emokhai je i{ao te{kim korakom, zagle-
dan u zgrade. Iza njega Marjomi je mrmljao ne{to o
tome kako treba prona}i veze za posao. Zvuci muzike
iz prodavnica gramofonskih plo~a i iz soba nezaposle-
nih ne`enja, panika sirena i dehidriraju}a vru}ina prati-
li su ih celim putem do bolnice. Emokhai je ~ekao ispod
grana jednog neplodnog narand`inog drveta, nekoliko
metara od bolni~ke kapije, da ga Marjomi stigne. Mar-
jomi, nestabilan i sav rasejan, posrtao je ulicom prave}i
brze pokrete koji ga nisu daleko odvodili. Izraz u o~ima
davao mu je povremeno izgled kriminalca. Dovukao se
do Emokhaija, spustio mu ruku na rame i pogledao u
Memorijalnu bolnicu kraljice Meri, sa spomen-plo~a-
ma, statuama izjedenim od pra{ine, zar|alim kolima
hitne pomo}i koja su pokvarena stajala u dvori{tu i nat-
pisnom tablom sa koje se lju{tila farba. Onda re~e:
„Prijatelju, mora da ne{to nije u redu sa nama”.
„Kako to misli{?“
„Sigurno postoji bolji na~in.“
„[ta to trabunja{? Ima{ skupu krv, ~ove~e. Hajde-
mo.“
I tako oni, tog klju~alog popodneva, u|o{e u bolni-
cu. Sestre su prema njima bile veoma neljubazne i ugu-
rale su ih u ~ekaonicu. Prvo su pozvale Emokhaija. Vu-
ku}i noge, on ode u jednu od sku~enih prostorija za
davanje krvi. Marjomi ostade da sedi zabacuju}i glavu,
lome}i prste, `uljaju}i se na neudobnoj metalnoj stolici.
Kada se Emokhai vratio, po{to je prodao pola litre kr-
vi, bio je veoma bled. Posrtao je prolaze}i kroz vrata ~e-
kaonice. Zatim se skljokao na stolicu, zatvorio o~i i ne-
ujedna~eno disao.
Pro{lo je izvesno vreme dok nisu pozvali Marjomija.
A pre no {to su ga pozvali, morao je da napravi malo gu-
`ve. Oti{ao je do jedne sestre i prepirka je zapo~ela.
„Meni treba novac!“ vikao je.
(32)
„Prodali ste dovoljno za jednu nedelju. Zar mislite
da mi to pijemo, ha?“ odgovorila je sestra i besno oti{la.
Marjomi se vrati u ~ekaonicu. Po~e da {eta tamo-
amo u neobi~nom besu. Bio je u lo{em stanju tog popo-
dneva. Nekada je on bio jedan od neumornih radnika
grada. Kad nije bio u sportskoj kladionici, da tamo za-
ra|uje poku{avaju}i da proda tipove, bio je u gara`i i
po`urivao ljude da u|u u ovaj ili onaj taksi. Tipovao je
na osnovu jednog vrlo poverljivog i proizvoljnog siste-
ma brojeva – sistema koji se raspao kada ga je napusti-
la `ena. Posle toga nije prodao vi{e nijedan tip: stalno
su bili proma{eni. Pro~ulo se da on malo vara. Hazar-
deri po~e{e da ga zadirkuju kako uvek prodaje tipove
na koje se nikada sam ne kladi. U gara`i je postalo isto
tako te{ko: po{to je pao u o~ajanje, po~eo je da kr{i ne-
pisana pravila u tom poslu. Ostali po~e{e da ga smatra-
ju malo nepo{tenim ortakom. Da bi neko bio dobar do-
mamljiva~ mu{terija, morao je imati naro~itu, kontroli-
sanu strast, maniju za brzim poslom koji se vr{i sponta-
nim izbijanjem energije. On je izgubio svoju `estinu. Po-
stao je bezvoljan i prokleto lenj, prepu{ten slu~aju, ~o-
vek koji se ne sla`e sa sopstvenom predstavom o
samome sebi.
Tako je on izgledao tog popodneva dok je kora~ao
tamo-amo i dok su njegovi pokreti odavali neku mah-
nitu energiju.
„Za{to mirno ne sedne{, ha?“ re~e Emokhai. „Izgle-
da{ kao muva bez glave.“
„Gledaj svoja krvava posla!“ odgovori mu Marjomi,
sedaju}i.
Posle nekog vremena iza|e sestra i pozva ga u pro-
storiju za davanje krvi. Oteturao se za njom. Ravno-
du{no, nestrpljivo, reko{e mu da legne na kau~. Zabi{e
mu {pric u venu na ruci i izvuko{e malo krvi. Onda mu
oko nadlaktice veza{e jak gumeni zavoj i napumpa{e ga.
Reko{e mu da stisne pesnicu. Sestrama se `urilo. Bolni-
ca je bila prepuna povre|enih u plja~kama, u sukobima
sa vojnicima, `rtava tu~a sa polomljenim staklom, ljudi
(33)
koji pate od raznih nastupa bolesti, bolesnih i onih na
samrti. Pacijenti su le`ali natrpani po prolazima i hod-
nicima, je~e}i i vi~u}i u crveno popodne.
Marjomi po~e da mlatara slobodnom rukom. Veoma
mu je smetalo {to je gumeni zavoj tako ~vrsto stegnut.
„Stegnite pesnicu!“ zapovedi sestra.
On je stegnu i oni mu lagano izvuko{e krv u {pric.
Od gledanja u krv pripade mu muka; ga|enje mu se vi-
delo iz o~iju.
„Otvorite o~i!“ viknula je sestra.
On zatrepta i pogleda okolo. ^inilo mu se kao da
sanja.
„Ili }ete dobiti slomljenu iglu u veni!“ dodade se-
stra, smeju}i se.
Marjomi ostade budan uz ogroman napor volje.
Njegova se krv sakupljala u epruveti, a `u~ mu se pope-
la u usta i on ju je dr`ao tamo dok mu je sve lelujalo
pred o~ima na vru}ini u toj bolni~koj prostoriji. Oticanje
njegove krvi u staklenu epruvetu uvek bi ga upla{ilo. Kad
su zavr{ili, sestra mu je kazala da sad treba da jede mno-
go hrane bogate proteinima.
„I vo}e jedite“, re~e mu, „ili }e od vas ostati samo
kostur sa osu{enom ko`om“.
Marjomi se, ose}aju}i se pre kao da je pao u san ne-
go da se iz njega probudio, otetura iz sobe za davanje
krvi, pored ~ekaonice, pravo na ulicu, sa dve naire u ru-
ci. Emokhai iza|e za njim.
„Ide{, ha?“
Marjomi mu pokaza dve naire koje je zaradio.
„Ovo je manje nego {to dobije prostitutka“, re~e,
tupo zure}i.
Zatim iza|e u buku urlaju}ih aviona. Kada se na{ao
sasvim na suncu, izgledao je o{amu}en. Treptao je o~i-
ma i posrtao kao da je iznenada oslepeo. Bilo je veoma
vru}e. ^ak su i zar|ala kola hitne pomo}i odbijala o{tre
zrake svetlosti. Marjomi ispusti neki ~udan glas, kao da
se ponovo punio energijom, a onda krenu kroz vru}inu
(34)
i pra{inu. Neprestano je ne{to mrmljao sebi u bradu i
posr}u}i i{ao napred, pomalo smeten.
„Vrti mi se“, re~e.
„Samo polako“, odgovori Emokhai, ~vr{}i nego
ikad.
„Hajdemo u kafanu. Moram ne{to da popijem.“
„Ja idem ku}i.“
„Za{to?“
„I meni se vrti.“
„Ti si k’o bik. Otkud tebi da se vrti?“
„[ta je s paradom?“
„Kako {ta?“
„Treba da odemo i oku{amo sre}u.“
„Kasnije }emo o tome da razgovaramo. Vrti mi se.“
„Sada }emo o tome da razgovaramo. Ide{ ili ne?“
„Naravno da idem. [ta mogu da uradim sa ove dve
proklete naire?“
„Zna~i, bi}e{ tamo, ha?“
„Da. Ali moram ne{to da popijem. Nije mi dobro.
Video sam kako mi krv oti~e u epruvetu.“
„I ja isto.“
Avioni koji su brujali iznad njihovih glava poja~a{e
Emokhaijevu glad. Marjomi je kora~ao ispred njega, sa-
pli}u}i se o kamenje.
„Moramo da prona|emo posao”, re~e Emokhai.
„Nema posla u ovom gradu.“
„Moramo da prona|emo neku vezu.“
„Gde?“
Upravo su bili stigli do Vrhovnog suda, do njegove
zgrade koja se ve} `arila, kad sa neba po~e ne{to lebde-
}i da pada. Isprva oni to nisu primetili. Ali kada je go-
mila papirnatih traka sa u`arenog neba pala na Marjo-
mijevo rame, on ~udno kriknu, pogleda gore i onda
pade u nesvest, u spe~enu pra{inu na zemlji. Pljusak
konfeta i papira padao je iz aviona i sve je to li~ilo na
sila`enje insekata u biblijskim proro~anstvima. Ose}aju-
}i se kao da je do{lo do invazije, kao da je objavljen no-
(35)
vi rat, Emokhai otr~a do svog prijatelja koji se onesve-
stio kad su pale te papirnate trake.
„[ta je s tobom?“ re~e dodiruju}i Marjomijevo rame.
U trenutku dodira Marjomi otvori o~i. Izgledao je
kao prepla{ena `ivotinja. Onda, u iznenadnom besu, on
sko~i na noge. U o~ima mu se video jed. Bio je zle vo-
lje. Izmu~en pogled treptao je u njegovim o~ima. Klatio
se jedva stoje}i na nogama i dr`ao se za glavu. Gledaju-
}i oko sebe paranoidno uko~enim pogledom, on re~e:
„Idem u kafanu“.
Posrtao je ulicom ne zahvaliv{i se prijatelju na brizi,
ne osvr}u}i se i ne o~istiv{i ~ak ni crvenu pra{inu koja
mu se zalepila i na potiljku, i na drugoj strani lica i svu-
da po izbledelim farmericama.
Emokhai je posmatrao svog druga kako odlazi. On-
da se zagleda u papirnate trake {to su u piruetama pa-
dale na zemlju. Podi`e jednu. Na papiru je bio utisnut
portret zapovednika, vojnika koji je navodno spasao
grad za vreme opsade u ratu. Ispod portreta ispisana je
bila re~enica: „@elimo Vam sre}an ro|endan“.
Avioni su ponirali, svuda {alju}i senke. Konfete su i
dalje padale u slapovima. Goli{ava deca tr~ala su okolo
trude}i se da sakupe {to vi{e traka. Emokhai je `urio
ku}i. Pro{ao je pored bezobli~nog smetlji{ta koje kao da
je svakoga dana bivalo sve ve}e. I{ao je ku}i po neumor-
nom ble{tavilu sunca, pod senkom papirnatih traka ko-
je su padale po kolibama od blata i koje su tiho tapkale
po glavi sve one stanovnike geta koji su `urnim ili laga-
nim koracima i{li svojim poslom.
2.
Kada je stigao ku}i, Mama D`o mu je kazala da je
dolazila Dede.
„Nije ostavila poruku?“
„Rekla je da }e kasnije opet do}i.“
(36)
Emokhai u|e u svoju sobu. Bio je `edan. Pogleda u
plasti~nu zelenu kofu koja je stajala pored kredenca i vi-
de da nema vode za pi}e. Od dna pa sve do ruba, kofa
je bila oblo`ena crvenim talogom. Vodovodne cevi u
njihovom dvori{tu niko nije popravio od kako su popu-
cale jo{ pre tri godine, samo dve nedelje po{to su bile
postavljene. Emokhai iza|e napolje i kupi kofu vode od
vlasnika aluminijumske cisterne iz susedstva. Kada se
vratio, sede na drveni krevet. Iz stra`njeg dvori{ta dopi-
rao je smrad od nu`nika u kom se koristila voda iz ko-
fe. Prozori nisu mogli da se otvore i memljivost sobe
skoro se mogla osetiti u ustima. Emokhai udahnu dubo-
ko, razmi{ljaju}i o novcu. Zagledao se u registar imena
uglednih ljudi iz njegovog grada. Registar je bio popr-
skan crvenom pra{inom. Razmi{ljaju}i tako o novcu,
Emokhai zaklju~i da je nemogu}e obogatiti se na po{ten
na~in. Gde ima novca ima i kra|e, re~e on sebi. Ustao
je, iza{ao iz sobe, doneo malo vode sa bunara i okupao
se. Obrisao se u sobi i obukao za paradu. Pogledao se u
ogledalu na zidu. ^inilo mu se da je pristojno obu~en.
U izno{enom sakou, sa krstom oko vrata, sa satom koji
nikada nije radio i u farmericama koje su mu bile tesne,
izgledao je zapravo kao ~ovek koji poku{ava da sakrije
svoj o~aj.
Kad je iza{ao napolje, po~eo je opet da se znoji.
Sunce je nemilosrdno peklo. Mama D`o, sa detetom ve-
zanim na le|ima, sedela je na maloj stolici. Ogrta~ je
spretno savila izme|u nogu. Znoj je sa nje kapao u ve-
liki tiganj u kom je cvr~alo biljno ulje i u koji je ona spu-
stila loptice samlevenog pasulja za akaru6 koju je spre-
mala za ve~eru. Ostala njena deca, gola i sva pra{njava,
igrala su se po ulici dugim uskim zastavicama i papir-
nim trakama od kojih su pravila lan~i}e oko vrata.
„Mama D`o“, re~e Emokhai, „ako Dede opet do|e,
ka`i joj da me pri~eka“.
Ona klimnu glavom.
6Vrsta slanih poga~ica, obi~no sa pasuljem. (p.p.).
(37)
 Emokhai napusti zajedni~ko dvori{te. Sunce je samo
sipalo svoj sjaj boje r|e i vatru. Avioni su se obru{avali
slobodnim padom, a njihova metalna krila zelenela su
se na nebu oker boje. Duga~ke uske zastavice lebdele su
iznad ku}a. Dok je tako hodao ispod ujedna~enog bru-
janja aviona koji su kru`ili na nebu, pomisao da je za-
povedniku zaista ro|endan, najednom ga, neo~ekivano,
ba{ razveseli.
Emokhai postade svestan sve ve}e gu`ve vojnih vo-
zila. Iznad pro~elja banke stajale su zastave i ~estitale
zapovedniku. Jedne novine su na naslovnoj strani obja-
vile uve}anu fotografiju zapovednika kad je bio beba –
beba koja }e jednoga dana spasti grad.
Kamioni guseni~ari zaora{e drumove koji su podrh-
tavali pod {kripom povorke automobila i oru`anih ka-
miona {to su ludo jurili. D`ipovi sa milicijom pozadi za-
glu{ili su ulice bukom. Na onom delu trga gde nije bilo
vozila skupilo se mno{tvo sveta. Prodavci hrane, sa po-
sudama na glavama, zastali su da posmatraju paradu.
Sindikat `ena koje trguju na pijaci, iza{ao je u punom
broju, nose}i plakate sa ro|endanskim ~estitkama upu-
}enim zapovedniku. Plesa~i iz unutra{njosti zemlje, iz-
vo|a~i saltoa iz malih zaliva koji su nekada predstavlja-
li prolaz za trgovinu robljem, tako|e su se pojavili sa
zastavama. I plesa~ice iz Agbora, sve `ene, ma{u}i pla-
vim maramicama iznad svojih glava, do{le su da daju
podr{ku vladi. Do{le su i ne`enje, u sve~anim odelima,
brada posutih pra{inom. Be{e tu oko svega i kru`na od-
brambena linija od gusto pore|anih vojnika sa pu{kama
~vrsto stisnutim ispod pazuha i bi~evima koji su visili sa
njihovih metalnih pojaseva.
Vojna muzika koja se orila i tre{tala, nadglasala je
sve druge zvuke u gradu. Ispred svake statue i spomeni-
ka na trgu stajao je vojnik. Statue su ~esto predstavljale
okrutne likove iz davne pro{losti: kraljeve, kraljice, ti-
rane, vladare koji su trgovali robljem i koji su terorisali
svoj narod potvr|uju}i taj teror neverovatnom mre`om
sujeverja i stravi~nih obreda.
(38)
Emokhai je hodao kroz galamu bubnjeva i limenog
orkestra, pretra`uju}i po tom mno{tvu ljudi, poku{ava-
ju}i da prona|e nemirnu Marjomijevu glavu. Emokhai
se nasme{i pri pomisli na svog prijatelja. Marjomi: `iro-
skop ustalasale gomile, tih kao ma~ka. Marjomi koji je
mogao da zaradi za `ivot prodaju}i krv u Memorijalnoj
bolnici kraljice Meri i prazne}i d`epove ljudi. Marjomi:
razdra`eni agent koji se kune da su vlasti poku{ale da ga
otruju samo zato {to je bio iskren. Emokhaiju se u~ini
da je video nekog ko li~i na njega, nekog sa jednom kra-
}om rukom i glavom koja je nemirna kao glava gladnog
pileta.
Pro{av{i polako pored jednog vojnika, udi{u}i miris
znoja sa njegove u{tirkane `u}kastosme|e-zelene uni-
forme i miris vreline njegove pu{ke, Emokhai kliznu u
gu`vu i dodirnu Marjomijev lakat. Sasvim nepoznati
~ovek okrenu namrgo|eno lice prema Emokhaiju koji
se brzo izvini i pobe`e ponovo u gu`vu. Marjomi: to je
ba{ li~ilo na njega - da ga ~ovek vidi u drugim ljudima
a da to zapravo ne bude on. Emokhai iznenada shvati
da se Marjomi ne}e pojaviti na paradi.
Po~e vojna ve`ba. Vojnici pore|ani u tri linije, naki-
}eni, sa urednim ~inovima, mar{irali su u oblacima cr-
vene pra{ine. Mar{irali su ujedna~eno kao roboti, leva-
desna, u ~izmama prekrivenim pra{inom, sa pu{kama
koje su se sijale na `estokom suncu. Jedan oficir, sa {ta-
pom ispod pazuha, sve ih je pregledao. Vojnici su se
znojili, su{ili se, ponovo znojili, i taj beskrajni proces
dade njihovim licima izraz neke gladne surovosti. Avio-
ni su zujali na nebu. \aci izvedeni u gomilama, u veli-
kom broju, skapavali su od vru}ine na nemilosrdnm
suncu. Po~asna paljba zapara vazduh.
Emokhai se probijao kroz {aroliku gomilu sve dok
nije stigao do grupe ljudi, jedinih koji se nisu pla{ili, ili
su bili dovoljno glupi da razgovaraju dok se peva naci-
onalna himna. Jedan zdepasti ~ovek u belom safari ode-
lu i sandalama izgleda da je predstavljao sredi{te grupe.
Govorio je ma{u}i rukama tako da je li~io na vetrenja-
(39)
~u, probadaju}i vazduh, slu~ajno ru{e}i ljudima {e{ire sa
glava i mrmljaju}i izvinjenje, dok mu se pena skupljala
u uglovima usana. Emokhai se progura bli`e. Od bub-
njeva je podrhtavala zemlja, a od zemljotresnih duva~-
kih instrumenata cvokotali su mu zubi.
„[ta on umi{lja da radi, ha?“ glasno re~e zape-
nu{eni.
Nekoliko sme|e-crvenih glava okrenu se u njego-
vom pravcu. Crvene o~i su ga posmatrale i upiljenim
pogledom odmerile ga od jeftinih sandala do kose obo-
jene pra{inom, i spoznale sve {to su `elele da znaju, te
prestale da obra}aju pa`nju na njega.
Zapenu{eni nastavi:
„Zar svaki ro|endan mora da bude velika parada
samo zato {to je on vojni zapovednik? Da bacaju pra-
{inu na grad. Da stru`u ionako lo{e puteve tim svojim
~udovi{nim vozilima. Koliko on to ima godina kad ~i-
tav grad treba da stane zbog njega!“
Krug oko tog ~oveka se pro{irio. Na trenutak je li-
~io na ludaka, i stoga postao zanimljiv drugima. Odjek-
nu{e trube. Mno{tvo svetlosnih zraka u mlazevima za-
blje{ti sa tribine. Zapovednik se pope na drveni podijum,
a znojava gomila je klicala. Vojnici u~vrsti{e svoje redo-
ve oko bine. Zapenu{eni je bio neumoljiv.
„Vidi ga samo. Naduvena budala! Debeo kao svinja!
Pun hrane otete narodu od usta. Jo{ kad pomislim da je
za vreme rata oplja~kao jednu na{u banku. Mi smo lu-
di. Svi mi koji prelazimo preko tog besmisla ludi smo!“
vikao je, sve ja~e, glasom punim neke surove energije.
Svaki put kada bi podigao ruke, ispod pazuha su mu
se videli nepravilni krugovi od znoja.
Kad bih bar imao tako retku krv kao {to je Marjo-
mijeva, razmi{ljao je Emokhai dok se primicao tom ~o-
veku. Odagnav{i od sebe sliku gomile koja ga napada,
Emokhai samo {to nije dodirnuo ~oveka, kad on prosu
jo{ jedan kre{endo uvreda. Orkestar, zasvirav{i jo{ gla-
snije kada je zapovednik narodu poslao pozdrav stravi~-
nog autoriteta, vojnom muzikom na~ini gromoglasnu
(40)
buku. Metalne ~izme praskale su po zemlji ustostru~e-
nom energijom. Bilo je zadivljuju}e posmatrati preci-
znost s kojom je sve to izvo|eno. U sredini terena, gde
se vijorila nacionalna zastava koja je polako ali sigurno
trulila, nehajno su mahala deca. Mahala su malim crve-
nim zastavama na za{iljenim {tapi}ima. Mahala su bez
svrhe i bez ikakve veze sa muzikom koja je tre{tala.
Jedan oficir zaurla komandu. Oglasi{e se trube. Za-
povednik pri|e mikrofonu. Opet se oglasi{e trube. Za-
povednik podi`e ruku zapovediv{i truba~ima da presta-
nu da sviraju. Zatim, ponovo mahnuv{i rukom, dade
znak gomili da se sti{a. @eleo je da ga ~uju. Po njego-
vom dr`anju videlo se da je nekada bio bokser.
^ovek u safari odelu isisavao je ostatke hrane iz zu-
ba. Emokhai je znao da mora da bude brz. Vojni zapo-
vednik koji je izdaleka li~io na bradavi~astu svinju, na-
stavio je da govori. Govorio je nagla{avaju}i svaku re~ i
polako, a ipak niko nije mogao da razume {ta on to go-
vori. Deca su mahala zastavicama. Zapovednik na~ini
odse~an pokret rukama. Lice mu se sijalo. Avioni koji su
do malo~as izgledali kao ta~kice na nebu, spusti{e se uz
grmljavinu motora. Svetlucave papirne trake plovile su
ka podijumu, iznad zapovednikove glave i posvuda iz-
nad paradnog terena. Zapovednik pobesne zbog te
gre{ke i po~e ljutito, iz sveg glasa, da izdaje nare|enja
koja su bila pogre{no shva}ena. Orkestar zasvira. Ako je
zapovednik imao dr`anje boksera, onda je njegov pro-
tivnik bio haos koji je on sam stvorio s ciljem da vlada.
Deca su mahala.
Emokhai dota~e ~oveka u safari odelu. Dodir je bio
dovoljan. Zatim se pa`ljivo progura kroz gomilu nepre-
stano dr`e}i onog ~oveka na oku. Bio je dovoljno dale-
ko kada je ~ovek otkrio da je pokraden i pobesneo. Tr-
~ao je tamo-amo. Onda mahnito po~e da pretra`uje
zemlju.
Kada je gomila navalila na ~oveka, Emokhaiju po-
stade jasno za{to su deca mahala zastavicama tako neu-
jedna~eno. A kada se ~ovek ponovo pojavio, sa odelom
(41)
u dronjcima, bio je razjareniji nego ikad. Kleo je ta-
kvom `estinom da su deca prestala da ma{u i zagledala
se u njega. Psovao je lopova, psovao prokleti grad i
drao se na svakog ko bi ga pipnuo.
Avioni se obori{e nisko i zaglu{i{e njegove psovke.
Zapovednik je na podijumu primao odlikovanja, spo-
men-medalje i poklone od dr`avnih mo}nika. Oko vra-
ta su mu visile `ute trake i medalje iz odseka za finansi-
je, slu`bene pohvale sa dr`avnih univerziteta, koje su
sastavili i cenzurisali njegovi sopstveni nadzornici. Pri-
mio je zlatne lan~i}e od tajnih udru`enja i multinacio-
nalnih preduze}a. Muzika se orila. Kada je ~as dariva-
nja pro{ao, on ode i otkri bronzanu statuu sa svojim
likom koja }e stajati tu, pored ostalih statua {to su ble-
dele na suncu.
Avioni dolete{e opet. Deca sagnu{e glave. Emokhai
se sagnu zajedno s njima. A kada su ponovo pogledali
gore, vide{e kako neki papiri}i padaju iz aviona kao le-
pljive pahuljice sa neba. Zapovednik zapo~e `ustar go-
vor, dok su deca – svako od njih sa ponekom upalom –
bila sasvim zbunjena. Orkestar je gromoglasno svirao
sve~ani mar{, a muzi~ari su mar{irali oko terena prema
izlazu. Zapovednik lakim korakom si|e stepenicama sa
podijuma i krenu prema limuzini. Kola, zelena, za{ti}e-
na od metaka, sa zatamnjenim prozorima, automatskim
telefonima, fri`iderom i garniturom stonih boca od
bru{enog stakla sa ~epom, imala su oblik strele i izgle-
dala savr{eno udobno. A|utant otvori zadnja vrata. Za-
povednik pozdravi svoje oficire, koraknu i, pognuv{i se,
u|e u vozilo. Proslava tek be{e zapo~ela. Ostali dr`avni
slu`benici u|o{e u svoja kola. Prate}a vozila uklju~i{e
sirene. Kolona polako napusti teren na kome se odvija-
la parada. Zapovednikova limuzina je bila u sredini po-
vorke. I dok su njegova kola tako prolazila, ljudi nisu
mogli da ga vide. Nisu mogli da vide u {ta se on onda
pretvorio, kakve su tajne fizi~ke izopa~enosti prekrile
njegovo lice i kakve su bile njegove nakaznosti.
Deca su mahala.
(42)
Bilo je tako toplo da su prestala da se znoje. Maha-
la su zastavicama kao da su, sasvim beznade`no, po-
ku{avala da privuku zapovednikovu pa`nju. A potom,
kad su se razi{la preko terena, svako svom domu, pone-
la su sa sobom one papiri}e {to su pali iz aviona i papir-
ne trake kao uspomene na godinu u kojoj je zapoved-
nik proslavio pedeseti ro|endan.
Emokhai napusti mesto parade zajedno sa decom.
Idu}i ulicama, ose}ao je neku nejasnu gor~inu, ose}ao
je potrebu da ne{to {utne. Svuda su bili oblaci pra{ine.
Kada je iza{ao iz pra{ine, ~inilo mu se kao da se sma-
njio, kao da je postao senka, jo{ nevidljiviji. Na putu
ku}i on ispred kladionice nalete na Marjomija. Bio je
pijan, grozni~av, i lice mu je izgledalo izmu~eno. Nepre-
stano je zabacivao glavu i istovremeno trzao rukom. S
njim je bila neka mr{ava `ena koju Emokhai nikada ra-
nije nije video.
„[ta je bilo s tobom ?“ upita Emokhai.
„Gledaj svoja posla.“
„Ali ~ekao sam te na paradi.“
„Bio sam zauzet.“
„[ta si radio?“
„Gubio pare”, re~e mr{ava `ena pre no {to je Mar-
jomi progovorio.
„Umukni, zna{?“ re~e Marjomi `eni.
Emokhai ju je prou~avao. Nije bila privla~na. Imala
je ko{~ato lice i upale o~i. Nosila je tesnu plavu haljinu
koja je nagla{avala njenu ko{~atost. Ljutit izraz na nje-
nom licu nekako ~udno slagao s Marjomijevim nemi-
rom.
„Zna~i ti si se kockao dok sam te ja ~ekao, ha?“
Marjomi nervozno zabaci glavu.
„Ovog puta sam izgubio na ~etiri keca.“
„Sve pare?“
„Ne sve.“
„Sve”, re~e `ena.
„Umukni!“
(43)
 @ena po|e napred i zastade. Posmatrala ih je oboji-
cu. Zatim prezrivo okrete glavu i ode.
„Jo{ uvek mi se vrti”, kazao je Marjomi kada `ena
vi{e nije mogla da ga ~uje.
„Idi ku}i i odmori se.“
„Ne mogu.“
„Za{to ne mo`e{?“
„Zato {to sam siguran da }e se ne{to dogoditi.“
„[ta to?“
„Ne znam. Ne{to dobro.“
„[ta ako padne{ u nesvest?“
„Usta}u.“
„Ti ludi{, zna{?“
„Znam.“
„Ispao si nitkov {to nisi do{ao na paradu.“
„[ta sam propustio?“
Emokhai mu pokaza nov~anik koji je ukrao. Marjo-
mi pose`e za njim, ali Emokhai povu~e ruku.
„Mogli smo imati dobar dan.“
Marjomi slegnu ramenima.
„Moram da na|em posao”, rekao je, „moram da le-
tim pod zastavom“.
„Kakav posao, kakva zastava?“
„Zastava mo}i.“
Emokhai vrati nova~anik u d`ep.
„Ti si neozbiljan”, re~e i po|e.
Marjomi ga uhvati za ruku i, gledaju}i iskreno u nje-
ga grozni~avim o~ima, re~e:
„Sestra je rekla da moram dobro da jedem”.
„Pa jedi onda.“
„Sutra idem u bolnicu.“
Emokhai je gledao u bledo lice svog prijatelja, sko-
ro samu kost i ko`u. Onda pomalo ljutito re~e:
„Pa?“
„Kako mogu dobro da jedem kad nemam posao?“
Emokhai oseti da mora da se savla|uje.
„Kakve to veze ima sa mnom?“
Marjomi oslobodi Emokhaija svog neobi~no ~vrstog
stiska. Zabacuju}i glavu i promeniv{i dr`anje, on re~e:
„Pozajmi mi dve naire”.
Emokhai po~e da se smeje. Bio je ogor~en, bio je be-
san i imao je `elju da udari Marjomija, ali umesto toga
on se smejao. Marjomi je ravnodu{no zurio u njega, kao
da izaziva Emokhaija da bude zao, da bude nasilan.
Mehani~kim pokretima, kao da nije bio svestan
onoga {to radi, Emokhai izvadi ukradeni nov~anik i da-
de Marjomiju dve naire. Marjomi stavi novac u d`ep,
potap{a prijatelja po ramenu i re~e:
„Hajde da ne{to popijemo”.
Tog trenutka Emokhai kao da se iznenada oslobo-
dio ~ini. O~i ga zabole{e od jakog svetla. Bio je zbunjen.
„Idem ku}i“, re~e ne pomeraju}i se. „Ali vide}emo
se kasnije.“
Marjomi klimnu glavom i otetura se do one `ene
koja ga je nestrpljivo ~ekala pored kioska. Kad se
Emokhai okrenuo da vidi kako izgledaju kao par, oni su
ve} bili oti{li.
Kad se pribli`io svojoj ulici, ustanovio je da je nje-
gov kraj pun vojnika. Iskakali su odostrag iz vojnih ka-
miona. Divljali su po otrcanim bordelima na dva sprata
koji su izgledali kao da }e se sru{iti pod te`inom tog jef-
tinog bludni~enja. Vojnici su uglavnom bili pijani i po-
na{ali se prosta~ki, a sve u ~ast zapovednikovog ro|en-
dana. Emokhai pro|e pored jednog redova koji je za
sobom vukao neku `enu. @ena, ukru}enog vrata, histe-
ri~no se smejala.
Emokhai je oti{ao u svoju sobu i izru~io sadr`aj
nov~anika na krevet. Gorko se razo~arao onim {to je
prona{ao. U nov~aniku je bilo nekoliko poslovnih kar-
tica, tri naire i mnogo bakarnih nov~i}a. Emokhai opso-
va. Onda po~e da se smeje. Trebalo je da zna. Trebalo je
da zna da oni koji previ{e pri~aju, koji previ{e galame,
koji suvi{e vole da kritikuju, uglavnom nemaju ni{ta.
Emokhai iznese bedni nov~anik u dvori{te i baci ga pre-

(44) (45)
ko zida u gomilu gnjilog sme}a. Vrati se do ku}e i za-
klju~a vrata. Kad je prolazio pored sobe svog suseda, na
trenutak je ugledao zapovednikovo lice na malom tele-
vizijskom ekranu. Emokhai zastade. Zapovednik je go-
vorio o svojim pobedama za vreme rata. Njegovo nadu-
veno lice sijalo se od znoja.
Emokahi je, stoje}i tako pored susedove sobe, s li-
cem priljubljenim uz prozor sa re{etkama, gledao malo
televiziju. Onda postade svestan ~udnih zvukova koji su
dopirali iz radionice za hemijsko ~i{}enje, druga vrata
odatle. Vlasnik hemijskog ~i{}enja, jedan rozenkrojcer,
pevao je samoglasnike. Napolju se ode}a koja se su{ila
na `ici ukrutila od oker pra{ine. Emokhai ode ispred
ku}e i stade da posmatra avione. Mama D`o je oti{la na
pijacu, u ranu ve~ernju kupovinu. Njena tezga je bila
prazna. ^ekaju}i Dede, bore}i se sa pra{inom, on oseti
glad. Slu{ao je umiruju}e samoglasnike iz hemijskog
~i{}enja. Odlu~i da ode i ne{to pojede.
Kad je iza{ao iz zajedni~kog dvori{ta i po{ao u naj-
bli`u buku, pade mu u o~i da je sav `ivi svet – buba{va-
be, ma~ke, psi, li{}e zakr`ljalog narand`inog drveta –
bio zatrpan pra{inom. Prona{ao je buku, tiho jeo i, ose-
}aju}i se bolje, oti{ao. Napolju ga do~eka{e svetla. I,
o~ima koje su se bile usredsredile na hranu u mra~noj
buki, on kao da vide grad po prvi put. Gledao je crve-
nu pra{inu i, na vrhovima limenih krovova, video crte-
`e imperije uni{tene tokom istorije.
Razmi{ljaju}i o fudbalskim timovima na koje bi mo-
gao da se kladi, i{ao je prema kafani u koju je naj~e{}e
zalazio, u nadi da }e tamo popiti ne{to sa Marjomijem.
Na samom ulazu u kafanu za~u neki `enski glas kako ga
poziva s druge strane ulice. Okrenuo se i, ose}aju}i se
istog trenutka vedrije, on shvati da je to Dede.
„Gde si bila?“ upita je kao da je jo{ samo pre deset
minuta bio sa njom.
„Tebe sam tra`ila”, re~e ona prelaze}i ulicu.
Ona je nekada bila Marjomijeva devojka, pa je on-
da pre{la u Emokhaijeve ruke. On se od nje prili~no br-
(46)
zo umorio. Izlazili su zajedno mesec dana. Njene navi-
ke su ko{tale mnogo vi{e nego {to je Emokhai mislio da
ona zaslu`uje. Najvi{e vremena je provodila ~itaju}i
ameri~ke magazine. Seksualno je bila nezasita i kada su
bili sami ni{ta drugo nisu radili. Nije stizao da obavi
svoje poslove. Njegov sistem brojeva, izveden iz Marjo-
mijevog, po~eo je da se raspada na sedmicama. Izgubio
je posao. Ona, na drugoj strani, odbijaju}i da bilo {ta
radi, {etkala se po prljavom zajedni~kom dvori{tu u ve-
~ernjoj haljini koju su izjeli moljci. Onda, jednoga dana
kad su se posva|ali, on otkri da je ona potencijalni ubi-
ca. Uzela je no` i bacila ga tako sna`no da bi ga, da ne
be{e sre}e, prikovala za orman raspoloviv{i mu srce.
Kada je iza{la iz njegovog `ivota, prvo se potrudila da
mu ojadi sobu. Nisu govorili dve godine. A onda su, ne-
davno, povezali niti starog prijateljstva i postali srda~ni
jedno prema drugom. Dugovao joj je pedeset naira.
Dok je prelazila put, Emokhai ju je posmatrao. Ima-
la je okrugle nau{nice, a na usnama razmazani crveni
ru`. Ono {to je ostalo od njene lepote bilo je zatrpano
salom. Imala je podvoljak. O~i su joj skoro poprimile
boju gradske pra{ine. Na licu joj se neprestano ogledao
sarkazam. U hodu je namerno njihala svojim poza-
ma{nim kukovima.
„Emokhai, kako je?“
„Dobro.“
Posmatrao ju je. Kada mu je pri{la, obavio joj je ru-
ku oko struka, ali ga ona odgurnu.
„Idem ne{to da popijem”, re~e on.
Stajala je neodlu~no ispred kafane. Emokhai u|e, a
trakaste zavese za{u{ta{e za njim. Miris prosutog palmi-
nog vina probudi u njemu `e|. Ne okre}u}i se da vidi da
li je Dede u{la za njim, ode do {anka i naru~i dva piva.
„Ja ne pijem pivo”, re~e ona iza njega.
„[ta onda?“
„Staut.“7
7Jako crno pivo (p.p.).
(47)
 On promeni narud`binu. Kada je pi}e stiglo, potra- „Pa {ta?“
`i{e slobodan sto. Kafana je bila puna kao nikad. Ljudi „Za{to ne na|e{ posao?“
su, sa pi}em u jednoj i cigaretom u drugoj ruci, stajali „Gde?“
pored zidova. Svetlo je bilo prigu{eno. Ventilator se na „Budi fizi~ki radnik.“
tavanici sporo okretao, jedva pomeraju}i pra{inu na „Nemam snage.“
svojim krilima. Sa svih strana su dopirali glasovi u neu- Emokhai stavi ruku na Marjomijevo rame i re~e:
jedna~enim talasima. U jednom uglu nekoliko mu{kara- „Isuvi{e si lenj”.
ca se trudilo da privu~e pa`nju jedne prostitutke. U dru- Marjomi podi`e pogled i lice mu se razvedri.
gom uglu, nekoliko prostitutki trudilo se da privu~e „Emokhai!“ re~e kao da svog prijatelja vidi prvi put
pa`nju dva poslovna ~oveka. Ljudi su se silovito smeja- posle mnogo godina. „Gde si bio?“
li. Razuzdane {ale izdvajale su se me|u ostalim glasovi- „[ta misli{? Tu sam bio.“
ma. Emokhai se gurao kroz gu`vu, prosipaju}i pi}e po „Ovde?“
tu|im cipelama i pantalonama. Niko to nije ni prime- „Ne. Tu negde.“
tio. Kad Emokhai sti`e do jednog udaljenijeg ugla u ka- „Prijatelju, plati mi pi}e. Ova me `ena samo mu~i.“
fani gde je bilo prostora za stajanje, on ugleda onu „Ko te mu~i?“ re~e mr{ava `ena. A onda, okrenuv{i
mr{avu `enu koja je ranije bila sa Marjomijem. Stajala se prema Emokhaiju, dodade:
je pored {anka. Imala je zelene nau{nice i purpurne „I{ao je u bolnicu danas. Opet.“
usne. Bila je u crvenoj haljini, tesnoj na kukovima i do- „Znam.“
sta izazovno izrezanoj pozadi. Govorila je prili~no „Otkud zna{?“
gnevno, kao da je vikala na barmena, a njeni pokreti, „I{ao sam sa njim.“
nagla{eni dugim crvenim noktima, bili su o{tri kao u di- Ona pogleda obojicu. Dede se ugura izme|u njih.
vlje ma~ke. „Marjomi, kako je?“ re~e ona.
Emokhai skoro sti`e do nje kad shvati da tu, me|u Marjomi je dugo i bez re~i zurio u nju. Na licu mu
ostalima sedi i Marjomi na visokoj stolici, u pocepanoj se ogledala zbunjenost. Emokhai naru~i jo{ jedno pi}e.
ko{ulji, sa flasterom na vratu, glavom na rukama, a ru- Kada je pi}e stiglo, on ga dade Marjomiju, a onda se
kama na {anku. Izgledao je kao neko ko uzaludno po- okrenu ka Dede i re~e:
ku{ava da pobegne od uragana prebacivanja. „Do|i kasnije kod mene”.
„I za{to si i{ao da se bije{, ha?“ „Zbog ~ega?“
„Ostavi me na miru.“ „Da ti vratim novac koji ti dugujem.“
„Za{to si se tukao s trojicom, ha?“ „Daj mi sada.“
„Zave`i.“ „Kod ku}e mi je.“
„Ho}e{ da umre{? Je l’ ti dosta `ivota? A tvoja Ona ga znala~ki pogleda.
majka?“ „Ho}e{ li do}i?“
„Odlazi.“ Ona klimnu glavom. Emokhai se osmehnu. Sve to
„Odakle ti pare?“ vreme mr{ava `ena je pridikovala Marjomiju. Grdila ga
„Opet si i{ao u bolnicu?“ je {to se potukao, prigovarala {to izgleda kao kostur, {to
„Jedi govna.“ mu je ode}a prljava, {to nije o~e{ljan, {to mu je brada
„Sad sigurno samo mokra}a te~e kroz tebe.“ kao ~ekinja, {to previ{e pije. Marjomi je sedeo pogr-

(48) (49)
bljen, izmu~ena lica, nekontrolisano zabacuju}i glavu.
Usne su mu drhtale. Neprestano je pio. Kada je popio
pivo, naru~io je jo{ jedno i tra`io da mr{ava `ena plati.
Ona je odbila. Pi}e je poslu`eno. Barmen zatra`i novac.
Marjomi je zurio u devojku.
„Ho}e{ da opet idem u bolnicu?“
„Radi {ta ho}e{”, re~e ona isisavaju}i ostatke hrane
iz zuba.
„Zna~i, ne}e{ da plati{?“
„Ne. Nisam ja tvoj rob.“
„A ti, Emokhai? Ho}e{ li ti da plati{ za mene?“
„Ja nemam para, prijatelju.“
Marjomi je piljio u njega. Svi su }utali.
„Ja }u da platim”, re~e Dede tiho.
Marjomi nije skidao pogled sa Emokhaija.
„Ne `elim tvoj novac”, re~e on.
„Za{to?“ upita Dede.
„Zato {to ne `elim.“
„Zar moj novac vi{e nije dobar za tebe?“
„Idi i daj ga onom svom kamiond`iji.“
„Kom kamiond`iji?“
„Zamenio si je sa svojom `enom”, re~e Emokhai.
„Ista je kao ona, samo donosi nesre}u”, re~e Marjo-
mi i pljunu.
Onda, bez ikakvog razloga, po~e da vre|a Dede.
Kazao je da je predebela, da je ba{ onaj tip `ena koje vo-
le kamiond`ije i vojnike. Nastavio je da govori dok ni-
je postao sav grozni~av, mutnog pogleda, zajedljiv, a
barmen mu je dodijavao tra`e}i novac za pi}e. Marjomi
je samo vikao, proklinju}i, psuju}i zapovednika, vre|a-
ju}i mr{avu `enu koja ga je, rekao je, podse}ala na jed-
nu od groznijih sestara u odeljenju za davanje krvi. A
kada je po~eo da vi~e na ostale goste, prigovaraju}i im
zbog mrzovoljnih lica, ljudi po~e{e opasno da se zani-
maju za njihovu grupu.
„Ka`ite svome prijatelju da umukne”, re~e jedan od
pijanih gostiju, „ili }emo ga sabiti u pra{inu”.
(50)
Marjomija to ohrabri. On nastavi da vi~e, unose}i
im svoj bolesni lakat u lice, sve dok Dede, koja to vi{e
nije mogla da podnese, ne tresnu ne{to novca na {ank i
kaza Marjomiju da u}uti.
„Ti si sve deblja”, re~e on. „Puni{ se kao automobil-
ska guma.“
Dede ga pogleda {irom otvorenih o~iju, stavi kusur
u nov~anik i onda mu lupi {amar. On je zgrabi i htede
da je udari kada ga Emokhai uhvati za ruku. Jedan ra-
zroki ~ovek se progura do njih.
„Pipni je i mrtav si”, zapreti i vrati se dru{tvu sa ko-
jim je pio.
Dede popije svoje pi}e i po|e. Emokhai ju je zadr-
`avao, ali ona ga nije ni slu{ala. Gurala se kroz gu`vu.
Jedan iz dru{tva onog razrokog zgrabi je za grudi.
Emokhai mu pri|e. Izgledalo je da }e se potu}i. Ali
po{to je Dede napustila kafanu, imao je pre~a posla. On
po`uri napolje i sti`e je ba{ kad je htela da u|e u taksi.
„Do|i kod mene kasnije. Molim te, ha?“
Ona u|e u auto i zalupi vratima. Taksi ode. Nije se
osvrnula.
Kada se Emokhai vratio u kafanu, u njoj be{e dosta
mesta. Gomila ljudi se okupila oko onog udaljenog
ugla. A iz sredine zida od ljudskih tela dopirao je Mar-
jomijev vri{tav i mahniti glas. Emokhai se progura na-
pred. Marjomi je o~ito sipao bujicu kleveta i aluzija, na-
zivaju}i vojnog zapovednika lopovom i sve stanovnike
dr`ave kukavicama. Mnogi se glasovi podigo{e protiv
njega, prete}i mu. Mr{ava `ena je stajala tu pored njega
i bespomo}no sve posmatrala.
„Ba{ me briga ako svi vi pripadate tajnim udru`enji-
ma kukavica!“ vikao je Marjomi. „Najgore {to mo`ete
da uradite je da me ubijete!“
„I ubi}emo te ako se ne bude{ pazio“, re~e neko.
„Vidi mu lice“, kaza Marjomi.
„Smiri se, Marjomi.“
(51)
 „Pusti me, Emokhai“, drao se Marjomi. „Mrzim tu
tvoju `ensku.“ A onda, kao da ga niko nije prekidao,
povi~e: „Svi ste vi kukavice, ~lanovi sifili~avih bratsta-
va, demoni i duhovi, podmitljivci, sebi~ni i pohlepni,
budale, svodnici, trgovci robljem, dupelisci!“
Bivalo je sve gore. Barmen se sasvim razbesneo.
Njegova obzirnost je popustila.
„Sve zbog jednog jedinog pi}a!“ drao se Marjomi.
„I svi moji prijatelji, `enska, svi me napu{taju!“
Emokhai naru~i pivo u nadi da }e to smiriti njego-
vog prijatelja. Ali Marjomija vi{e ni{ta nije moglo da
smiri. Napetih `ila na vratu on je vikao:
„Da li neko `eli krv?“
„Umukni”, reko{e ljudi.
„Ako neko `eli krvi, proda}u pola litre za jednu
nairu!“
„^uvaj svoju jeftinu krv“, re~e neko.
„MOJA KRV NIJE JEFTINA!“ zaurla Marjomi.
Barmen poja~a muziku i ugu{i Marjomijev sablasni
glas. Usne su mu se micale, o~i {irile, vene na vratu iska-
kale, ali niko nije ~uo {ta govori. Emokhai poku{a da ga
umiri, ali ga Marjomi sna`no gurnu i baci u gomilu.
Ljudi se razbesne{e. Krenu{e prema Marjomiju, kome
kao da se dopala ideja da dobije batine, i Emokhai je
morao da upotrebi svu svoju mo}, sav svoj takt, da ih
odvrati od toga. Marjomi, u me|uvremenu, postade jo{
sumanutiji. Neprestano je ispu{tao neki ~udan, polu-
vri{tavi krik kao da je poku{avao da se probudi iz vrele
no}ne more, iz neke stravi~ne halucinacije. Izgledalo je
kao da je sasvim poludeo.
„Uzmite mi krv“, neprestano je ponavljao.
Do{lo je dotle da je od trzanja i vrpoljenja na viso-
koj stolici pao dole, udario glavom o ivicu {anka i po-
~eo da se bacaka i bori na podu kao da su svi ljudi sve-
ta nasrnuli na njega. Bila su potrebna petorica da ga
savladaju. Kad su ga sasvim prikovali za pod, barmen
mu pri|e i re~e:
(52)
„Ako ne umukne{, ti luda~e, izbaci}emo te napolje.
I mo`e{ tamo i da ostane{. Nemam ja ni{ta protiv tebe,
ali prevr{io si svaku meru.“
Dok mu je znoj curio u o~i i dok je treptao kao da
se bori sa nesvesticom, glasom prestra{enog, poslu{nog
deteta on re~e:
„Dobro mi je sada“.
Pusti{e ga. On ustade, otrese pra{inu sa sebe i po~e
mirno da pije. Mr{ava `ena ga je posmatrala vedrijim
o~ima. Nije ni{ta govorio. Niti se njemu ko obra}ao.
Emokhai ga potap{a po ramenu i po`uri da ~eka Dede
koja }e mo`da do}i.
3
Kada je stigao ku}i, po~istio je sobu. Presvukao je
krevet. Odvojio opran od prljavog ve{a. Slu{ao je neku
muziku na tranzistoru dok je prebrojavao sitni{ koji je
~esto ubacivao u crnu ~izmu. Igrao se svojim sistemom
brojeva i do{ao do nekih proizvoljnih prognoza za fud-
balske utakmice iz naredne nedelje. Slu{ao je pome{ane
zvuke muzike i suseda rozenkrojcera kako peva samo-
glasnike, kad za~u kucanje na vratima.
„Slobodno!“ re~e.
Dede upade u sobu sme{e}i se.
„I {ta je bilo s tvojim glupim prijateljem?“
„Nemoj da razmi{lja{ o njemu. Od bede je polu-
deo.“
„On je budala. Suvi{e je ponosan. Pa {ta ako sam ne-
ko vreme izlazila s vojnikom?“
„Pusti ga.“
Ona sede na jedinu stolicu u sobi.
„Za{to nikada ne do|e{ kod mene?“ upita.
„Te{ko je. Nemam para.“
„[ta je s novcem koji mi duguje{?“
„Vrati}u ti.“
„Kada“?
(53)
 „Uskoro.“
„^ujem da si opet i{ao u bolnicu.“
„Pusti bolnicu.“
„Sva ta krv.“
„Pusti krv.“
Ona za}uta. On je odmeri pogledom. Primetio je da
sedi razmaknutih nogu.
„Jo{ uvek ~ita{ one bezvezne magazine?“
„Ne ti~e te se.“
On joj pri|e i sede joj na kolena. Lepo je mirisala.
Lice joj je bilo puno, grudi ponosne, kosa mirisna. Ali
primetio je i bore na licu od svih nevolja, od suvih ve-
trova i crvene pra{ine. Poslednje {to je o njoj ~uo nije
bilo da je izlazila sa jednim vojnikom, ve} da ih je ima-
la petoricu. Ka`u da je od njih mnogo zaradila i da je
zapo~ela neki posao. Tako|e se pri~a da je sa sastanaka
odlazila ku}i hodaju}i kao da izme|u nogu ima rakove.
Mu{karci su po~eli da je izbegavaju. Ona po~e preko-
merno da se goji.
Ali on je bio `eljan `enskog tela i kad joj je dodir-
nuo lice, shvatio je, u`asnuv{i se, da ve} dugo nije bio
sa `enom.
„Zar me ne}e{ ponuditi nekim pi}em?“
„[ta `eli{?“
„Staut“, rekla je.
On uze dve prazne boce i ode do prodavnice u su-
sedstvu u kojoj su prodavali alkohol i petrolej za lam-
pe. Kad se vratio, ona je sedela na krevetu. U sobi je
bilo toplo. Avioni su zujali iznad pra{njavih limenih
krovova.
On otvori pi}e, nasu njeno u ~a{u i dade joj, dodir-
nuv{i joj laktom butine. On je pio iz fla{e. Ona ispra-
zni svoju ~a{u u jednom gutljaju, a zatim se ispru`i na
krevetu.
On ustade i zaklju~a vrata. Nije izgledala po`eljno.
I ruke su joj bile debele. Butine su joj izgledale previ{e
te{ke. Vrat joj je zarastao u salo. Dok ju je tako posma-
trao, udisao je miris sobe kao da mu je strana. Crvena
(54)
pra{ina se pritajila u vazduhu, prodrla u ode}u, u sijali-
cu i poprskala zidove. Ona nije izgledala po`eljno, ali
on je hteo da je po`eli. Zamislio ju je nagu, zamislio ka-
ko se uzbu|uje i ose}ao kako ulazi u nju, svu toplu i vla-
`nu. Pri{ao joj je sme{e}i se, upitao je kako je, govorio
o svemu, samo ne o onom {to, kako je zavaravao sebe,
najvi{e `eli. Tek kad je odgurnula ruke koje je stavio is-
pod njenog ogrta~a i kada mu je prstima stisnula vrat,
shvatio je koliko je u stvari `eljan `ene.
„[ta je bilo?“ pitao je skidaju}i njene prste sa svog
vrata i uporno dr`e}i ruku ispod njenog ogrta~a, ne`no
joj miluju}i noge.
Udarila ga je kolenom u rebra i na trenutak on ugle-
da belinu njenog donjeg ve{a. Udarac ga je zaboleo i
hteo je da je istu~e, kad primeti neobi~no prazan izraz
na njenom licu, kao da nije bila svesna {ta bi joj on mo-
gao uraditi. Zato poku{a da joj se pribli`i na ne`niji na-
~in. Upita je kako joj je majka, kako je na poslu (bila je
progla{ena vi{kom, on je to znao) i uop{te, kako `ivi.
Nije ni{ta postigao. Ponovo joj pri|e, zadr`avaju}i dah
kao da bi zbog njegovog disanja ona mogla, ko zna iz
kog razloga, da se predomisli. Zavukao je prste ispod
njenih ga}ica i mazio je po stidnim usnama. Nije bila
vla`na. Sasvim neobja{njivo, on postade svestan aviona
koji su brujali iznad njih. Kao da su leteli sve ni`e i ni-
`e. Kada je najzad shvatio da je suva, prestao je.
„[ta nije u redu?“ upitao je.
Upla{io se. Prestra{io se da uop{te ne mo`e da je uz-
budi. Poku{a ponovo. Ona je le`ala mirna i bezvoljna.
Pogledala ga je tako postrance, a onda ustala.
„Zna~i, ne}e{ mi dati novac?“
„Sutra.“
„Tvoje sutra nema kraja.“
„Sutra.“
„Idem kod sestre.“
Pokupila je svoje stvari. On poku{a da je zaustavi.
Dr`ao ju je otpozadi, ljubio joj mesnati vrat i poku{avao
da je vrati u krevet. Na kraju je i uspeo. Izborio se da se
(55)
popne na nju i poku{ao je da je natera da ostane u tom
polo`aju. Zatim poku{a da otkop~a pantalone i strgne
joj ogrta~. Ona ga je neprestano ljuljala izbacuju}i ga iz
ravnote`e. Borio se s njom i znoj mu je kapao na njene
grudi. Znoj mu je bio crven i ~inilo mu se da se znoji kr-
vlju. Odjednom ona sna`no viknu i iznena|uju}om sna-
gom zbaci ga sa sebe. Onda ustade, {irom otvori vrata i
stade nasred sobe sa rukama na bokovima. On klonu
sav razo~aran i stade da je posmatra.
„Idem”, izjavi ona.
On ustade iz kreveta. Ona iza|e iz sobe lupkaju}i
potpeticama. I{ao je za njom ulicom, pored bordela,
pored mehani~areve {upe, pored gomila sme}a, i putem
se nisu obra}ali jedno drugom. Avioni su kru`ili oko
grada. I odraslima i deci ve} je dojadilo njihovo beskraj-
no razmetanje.
„Dokle }e jo{ proslavljati zapovednikov ro|endan?“
re~e ona ogor~eno.
„Za{to me tako mu~i{, ha?“
Ona ga pogleda kao da ga uop{te ne poznaje. Jedan
avion koji je nisko leteo na trenutak baci senku na nju.
Ona pogleda gore, pa onda opet u njega. Usne su joj bi-
le iskrivljene, ~vrsto stisnute kao da je govor ~in koji
zahteva izuzetan napor.
„Zar nisi ~uo {ta su mi vojnici uradili?“
Emokhai se zbuni.
„[ta su ti uradili?“
„Zar nisi ~uo? Svi su ~uli.“
Na~in na koji je to izgovorila, nagla{avaju}i svaku
re~, izmeni iskrivljenu pri~u koju je ~uo. Smeten on
re~e:
„^uo sam“.
„Zar misli{ da sam ja od drveta?“
On ne re~e ni{ta. Bio je upla{en. Hteo je da se vra-
ti. Odjednom vi{e nije `eleo da ga vide sa njom. Gleda-
la ga je bez topline, a on je u njenim o~ima video mre-
`icu crvenih i zelenih krvnih sudova.
„Dolazi}u kod tebe”, rekla je.
(56)
I kad se okrenula, on primeti kako jedan avion slo-
bodno pada kroz vazduh. Motor mu je bio uga{en i dok
se avion prevrtao u vazduhu niko nije ni pomislio da
mu se motor ovoga puta stvarno pokvario. Gledao je
kako avion pada, hipnotisan celom tom smelom {alom.
Zatim se motor upali i avion se vinu opisuju}i luk.
Emokhai se okrenu da odgovori Dede i kada je kraji~-
kom oka video kako se avion ru{i na slamnate ku}e u
getu, nije mogao da shvati {ta to svojim o~ima gleda.
Trenutni prasak mu je odjekivao u u{ima. Dede je i{la
dalje, kao da ne ~uje zaglu{uju}u lomljavu metala o ku-
}e koje su se ru{ile. A onda, u trenutku kada je nestaja-
la iza ugla, obavi je ogroman oblak crvene pra{ine, mal-
tera i dima. Kad Emokhai ponovo pogleda {ta se zbilo,
vide kako zadnji kraj aviona {tr~i povrh razorenih koli-
ba i drvenih ku}ica. Na nebu su drugi avioni mirno le-
teli u poretku, kao ptice u avgustu, kao ~aplje na po~et-
ku haramate.
4
Kasnije u toku ve~eri do{le su vojne trupe i probu-
dile stanovnike te ulice. Do{li su da uklone avion i sa-
hrane svog druga. Vojnici su te ve~eri bili naro~ito su-
manuti. Terali su ljude iz ulice zlostavljaju}i ih kad god
su smatrali da je to neophodno. Stanovnici su stajali sa
svojom decom i raznolikom imovinom oko sebe, kao
izbeglice u sopstvenom gradu. Potrajalo je malo pre no
{to je stigla vatrogasna slu`ba. U tom kraju nije bilo
struje. Vojnici su se latili posla oko evakuacije kao da je
ta ulica bila ratna zona. Mama D`o koja nije mogla da
prona|e sina glasno je kukala tra`e}i ga.
Na televiziji je zapovednik, istovremeno i vedar i za-
mi{ljen, za{ti}en s jedne strane Vrhovnim dr`avnim su-
dijom, a s druge biskupom, otkrio jo{ jednu statuu sa
svojim likom pred velikim skupom ljudi ispred Memo-
rijalne bolnice kraljice Meri. Statua izra|ena od bronze
(57)
i izlivena u Rimu, nimalo nije li~ila na zapovednika. Po-
sle otkrivanja statue gomila po~e da kli~e. [aputalo se
da je zapovednik i{ao u onu ulicu da vidi avionsku ne-
sre}u. I ako ga niko nije video, ako ni{ta nije mogao da
u~ini u vezi s tim nemilim doga|ajem, to je bilo zbog
njegovog glavnog protivnika, haosa, koji je on sam
stvorio da bi mogao da vlada. Avion je ostao tako zabo-
den u ku}e cele no}i. A zbog evakuacije i raspolo`enja
u kome su bili vojnici, Emokhai odlu~i da spava negde
drugde.
Te no}i, ostavljaju}i svoju imovinu iza sebe kao ne-
ko ko po svaku cenu namerava da zapo~ne novi `ivot,
ali bez ikakvog zavaravanja da }e u tome uspeti, on je
tra`io Dede po gradu. Tra`io ju je po kafanama i borde-
lima za koje je ~uo da ona u njih zalazi i pije, dok joj se
veliki stomak samo trese od usiljenog smeha. Nije je
prona{ao. Odlu~i da potra`i Marjomija. U kafani mu je
vlasnikova supruga, jedna sme`urana i suva `ena, ispri-
~ala {ta se dogodilo.
Ispri~ala mu je o Dede, kako su je na putu ku}i na-
pali vojnici. Kada je videla da }e je napasti, prerezala je
sebi vrat brija~em. Pri~a je doprla do njihove kafane i
Marjomi je, sav grozni~av i izmu~en, vri{tao kako treba
od njega da se uzme krv. Oni su imali istu krvnu grupu.
Stavili su Marjomija u taksi i brzo ga odvezli u bolnicu.
Bilo mu je to drugi put toga dana.
Emokhai smesta ode. Kada je stigao u bolnicu do-
~ekala ga je jedna medicinska sestra preterano napad-
nog izgleda kojoj kao da je dodijalo sve na ovom sve-
tu i koja mu nije dopustila da vidi Dede i Marjomija.
Sedeo je u ~ekaonici i ~inilo mu se kao da tako sedi
ve} danima. Spavao je, probudio se i odlu~io da
pro{eta. Hodao je otmenim ulicama u kojima su se
skupi hoteli uzdizali iznad prostranih ledina i gde su
polja afri~kih ru`a skrivala luksuzna igrali{ta za golf.
Stigao je do {ume i oti{ao do ~uvareve ku}ice u kraju
za koji se verovalo da zapovednik u njemu ima boga-
to odr`avane farme marihuane. No}ni ~uvar je bio
(58)
~ovek sa jednim okom i licem na kome su vremenske
prilike ostavile traga. On radoznalo pogleda Emokhai-
ja i re~e:
„[ta `eli{?“
„Ho}u da kupim malo trave.“
„Kakve trave?“
„One od koje se lepo sanja po danu.“
No}ni ~uvar se nasme{i.
„Ovakav kakvog me vidi{“, re~e on, „ja imam suvi{e
mnogo zvanja. Ja sam najprekvalifikovaniji ~uvar na
svetu. A da li se bunim?“
„Ne”, re~e Emokhai.
„Sedim ovde od jutra do ve~eri, sanjare}i pazim na
ove farme. O~i su mi zatvorene za sve {to se de{ava. A
da li se `alim?“
„Ne.“
„Jesi li dolazio ovamo ranije?“
„Ne.“
„Sedi onda.“
Emokhai sede na stolicu. Starac, sa onim jednim
okom mudrim i vedrim, po~e da govori. Govorio je bez
nekog odre|enog razloga. Govorio je kao da mu je
Emokhai stari prijatelj koji je jednostavno iskrsnuo iz
no}i i svratio kod njega. Starac je govorio o zapovedni-
kovoj `ivinarskoj farmi, o hotelu do kog je najblistavija
kolekcija kola dovozila nevidljive goste na zabave od
kojih se svake no}i ljuljao grad. Pri~ao je o ubijenima, o
neobele`enim grobovima nestalih dr`avnih neprijatelja,
i o farmama napravljenim i za{ti}enim zapovednikovim
novcem. Re~e:
„Sinko, mi `ivimo u zlim vremenima. Ja sam od`i-
veo svoje. Sada samo sanjam.“
]utao je neko vreme.
„[ta si ti ono hteo?“
„Malo trave.“
„O, da.“
On posegnu i uze sve`anj trave iz igla ku}ice. Od-
meri izvesnu koli~inu li{}a. Re~e:
(59)
 „Ako te uhvate, dobi}e{ do`ivotnu robiju, zna{?“ hai uklju~i spiralu za teranje komaraca i oni iza|o{e is-
„Znam.“ pred ku}e ponev{i tranzistor. Slu{aju}i muziku, Emokhai
Emokhai uze li{}e uvijeno u par~e novine, plati star- se sklup~ao, a Marjomi je posmatrao nebo. Pu{ili su ma-
cu i ode. rihuanu sa zapovednikovih tajnih farmi i tiho pu{tali
dim u no} crvenog grada.
Kada se vratio u bolnicu, na du`nosti je bila neka
druga sestra. Ona mu re~e da mo`e da vidi Dede pod
uslovom da je ne probudi. Dede je bila na krevetu, jo{
uvek u komi, okru`ena epruvetama. Posmatrao je ka-
ko mirno di{e i plakao. Marjomija nije bilo. Sestra re-
~e da je oti{ao. Emokhai ostade kraj Dede sve dok mu
sestre nisu kazale da iza|e iz sobe. On nije hteo, pa su
morale da pozovu portire da ga izbace.
Jedan sat kasnije Emokhai napusti bolnicu. Nije
imao pojma gde }e provesti no}. Lutao je po sve mra~-
nijem gradu, dok mu se stomak bunio. Tumarao je uli-
cama punim otpadaka sa proslave zapovednikovog ro-
|endana. I{ao je od kafane do kafane tra`e}i Marjomija.
Najzad ode do Marjomijeve sobe u getu, daleko u gra-
du. Kada je stigao, nai|e na {irom otvorena vrata. Mar-
jomi je spavao na krevetu, obuven. Emokhai zatvori
vrata, upali sve}u i stade da bdi nad usnulim prijate-
ljem. Divio se pitomoj surovosti njegovog duha. Marjo-
mi je spavao dubokim snom, stisnutih usana, lica sa ko-
ga je potpuno i{~ezao izmu~eni izraz. Spavao je kao da
je ba{ za njega izmi{ljen san.
Emokhai je strpljivo ~ekao da mu se prijatelj probu-
di. Preturao je po gomili knjiga razbacanih po sobi. Bi-
lo je knjiga o magiji, alhemiji, o pisanju pisama, knjiga
o proricanju budu}nosti, o tome kako se razgovara sa
duhovima, jedno kompletno uputstvo za hiromantiju i
{esnaest lekcija dopisnog kursa pod naslovom Kako is-
kustvo pretvoriti u zlato.
Marjomi se iznenada probudi. Ugleda Emokhaija
kako ~vrsto sedi na stolici i nasme{i se. Jeli su pasulj i
gari8 potopljen u vodi, }utke. Kada su zavr{ili, Emok-
8Jelo pripremljeno od mlevenog korena kasave (p.p.).

(60) (61)
 U ko{maru sveta
Ben Okri pripada krugu naturalizovanih engleskih pisaca
koji su u nekoliko poslednjih godina obogatili svetsku knji-
`evnost. Mada jo{ uvek nije postigao internacionalnu slavu
jednog Salmana Ru{dija ili Kazua I{igura, Ben Okri se kvalite-
tom svojih proznih knjiga, kao i Hanif Kurei{i, recimo, sve
ja~e isti~e na zvezdanom nebu engleske beletristike. ^ini mi
se stoga da je pravi ~as da se sa knji`evnim svetom ovog pis-
ca upoznamo upravo sada, kada je objavljivanje nekolicine
njegovih pri~a u vode}im srpskim ~asopisima (Re~i, Mostovi-
ma, Letopisu Matice srpske) skrenulo pa`nju ovda{nje pub-
like na njegov autenti~ni, ekspresivni svet.
Zbivanja proza Bena Okrija sme{tena su u Afriku. Na
nekim mestima on }e direktno imenovati Lagos, pa se mo`e
sa puno prava smatrati da nam govori polaze}i od vlastitog
do`ivljaja `ivota u savremenonoj Nigeriji. Slika savremene
Afrike koju nam ovaj pisac prikazuje u {est uzbudljivih, pod-
jednako uspelih proza (formalno one variraju od pri~e, preko
pripovetke, do novele) je dramati~na, onespokojavaju}a, mra-
~na. Junaci Okrijeve proze naj~e{}e su mladi}i, gubitnici bez
ideala, bez nade i {ansi da promene svoju `ivotnu pri~u.
Ko{marna stvarnost siroma{tva, diktatorskih re`ima, policij-
skog nasilja, militaristi~ke osionosti, op{te i neumitne apo-
kalipse prepli}e se kod Okrija sa ko{marnim snovima i halu-
cinacijama koje njegovi mladi junaci do`ivljavaju iz dana u
dan. Mada voli da se slu`i pripovedanjem u tre}em licu, Ben
Okri svoj hladni realizam, koji se ~esto bli`i naturalizmu, dra-
matizuje upotrebom ja-pripoveda~a u pri~i Svetovi koji cve-
taju i noveli Zvezde novog policijskog ~asa, jer mu to
omogu}ava da op~injavaju}e tragi~an utisak postigne punu
silinu. Ve} na po~etku prve pri~e Okrijev gubitnik }e dobiti
otkaz na poslu, ubrzo }e biti oplja~kan, potom i poslan u
zatvor upravo u dru{tvu onih koji su ga oplja~kali. Sve {to se
ovom liku zatim de{ava svedo~i, na umetni~ki na~in, o apso-
lutnoj bespomo}nosti pojedinca u haosu savremenog afri-
~kog dru{tva. Arhai~ni eti~ki ideali su, o~ito, uni{teni i zabo-
(0)
ravljeni u doba kolonijalizma, a novi nisu izgra|eni, te je sve
dozvoljeno i mogu}no. ^ini se da ljudski `ivot ne vredi ni
pi{ljiva boba. Artur, junak pri~e po kojoj je ova knjiga naslov-
ljena, preprodavac je sumnjivih lekova, a prate}i momente iz
njegove karijere, ~italac iznutra upoznaje primitivizam urbane
Afrike. Posebno je interesantan odlazak Arturov u grad nje-
govog detinjstva i posmatranje sudbina generacijskih drugova,
me|u kojima i onih ~iji su o~evi nare|ivali uvo|enje polici-
jskih ~asova. U dosta opse`noj prozi Ben Okri transparentno
pokazuje virtuoznost u baratanju du`om formom i okretnost
u spajanju i pro`imanju realnih i oniri~kih prizora.
Gubitnik je i Emokhai, glavni junak pripovetke U gradu
crvene pra{ine, kao i njegov nesre}ni prijatelj Marjomi i de-
vojka koju razmenjuju, Dede. Prijatelji se, naime, izdr`avaju
prodajom vlastite krvi, kockanjem, d`eparenjem, a sve u sen-
ci vojne hunte i militarnih manevara. U ovoj odli~noj pri~i,
kao i u ostalim, engleski pisac se kloni moralisanja ili pou-
~avanja. On izbegava tzv. direktni anga`man, ve} naizgled bez
vlastitog stava suo~ava ~itaoca sa {krtom, nemilosrdnom
izvesno{}u nesre}e. I peva~ i kompozitor Ed iz pri~e Kada se
svetla vrate je tipi~an Okrijev gubitnik. Njegovi nesporazumi
i raskid sa devojkom Marijom, opse`an opis napornog poku-
{aja da joj se nekoliko nedelja kasnije vrati, krstarenje hao-
ti~nim ulicama grada, kona~no lin~ iz finala pri~e, dalje su
slike iz albuma jednog u`asnog sveta i doba.
Od prokomentarisanih pri~a unekoliko se razlikuju
uvodna i poslednja u knjizi. Prva, U senci rata, po ~injenici da
je glavni junak de~ak Omovo, svedok apokalipti~nog stanja,
a druga, [ta je video skuplja~ palminog vina po upotrebi
obrasca narodne pri~e u koju je Okri uspe{no smestio simbole
i situacije savremenog sveta, odnosno fantasti~ne, posmrtne
do`ivljaje skuplja~a palminog vina. (Simboli tog druga~ijeg
sveta su upozoravaju}e vlasni~ke table pobodene u krajolik
afri~ke divljine.) Interesantno je, s tim u vezi, da je ova pri~a
sadr`ajno sli~na pri~ama naturalizovanog australijskog pisca
Vongara (ina~e poreklom iz ovih na{ih krajeva).
^itaocu Okrijevih pri~a odabranih za ovu knjigu ubrzo }e
pasti u o~i njegova deskriptivna tananost, sposobnost da razvi-
ja naraciju le`erno ali ubedljivo, majstorstvo u upotrebi de-
talja, ali i dinami~nost i prirodnost njegovih dijaloga. Po sve-
mu tome, kao i po ose}aju za zaokru`enost pripovedanja,
Okri je skoro tipi~ni engleski pisac, a to {to u nekim od pri~a
(1)
naslu}ujemo uticaje afri~ke narodne pri~e, u drugima diken-
sovsku ili eventualno kafkijansku atmosferu, dodatna je po-
Sadr`aj
tvrda ozbiljnosti njegovog umetni~kog pristupa. Mo`da se,
ipak, i pored svega re~enog i onoga {to ovom prilikom nije U senci rata (5)
prime}eno, Hemingvejevo pripovedanje ukazuje kao najva`ni- Svetovi koji cvetaju (24)
ji podsticaj za Okrijevo razumevanje pri~e.
U srazu tradicionalnog i modernog Ben Okri se opre- U gradu crvene pra{ine (45)
deljuje za moderno, a Zvezde novog policijskog ~asa svoju Zvezde novog policijskog ~asa (67)
surovu umetni~ku istinu upisuju i na nebo u pam}enju na{ih Kada se svetla vrate (87)
~italaca.
Vasa Pavkovi}
[ta je video skuplja~ palminog vina (110)

U ko{marnom svetu (147)

Vasa Pavkovi}

(0) (1)