Okupaciona terapija je holistički pristup koji se fokusira na poboljšanje funkcionalnosti

deteta u svakodnevnim životnim aktivnostima, kao što su oblačenje, jelo, igra i obavljanje
školskih zadataka.
Okupaciona terapija kod dece ima za cilj poboljšanje njihove sposobnosti da obavljaju
svakodnevne aktivnosti i postanu što nezavisniji. Cilj je pruziti podršku deci sa različitim
poteskocama u razvoju, uključujući motoričke, senzorne, emocionalne ili socijalne izazove.
Koriste se različiti testovi i procene kako bi identifikovali specifične potrebe deteta i razumeli
kako se te potrebe odražavaju na svakodnevne aktivnosti.
Terapeuti prilagođavaju aktivnosti kako bi odgovarale individualnim potrebama deteta,
koristeći terapeutske igre, vežbe i aktivnosti koje podržavaju razvoj određenih veština.

 Sposobnost oblačenja i svlačenja: Terapeuti mogu raditi na razvoju fine motorike i

samostalnosti kroz vežbe vezane za oblačenje i svlačenje. To uključuje vezivanje pertli,
zakopčavanje dugmadi i zipova.
 Veštine za ličnu higijenu: Podsticanje dece da samostalno obavljaju osnovne higijenske
aktivnosti poput pranja ruku, četkanja zuba i održavanja lične nege.
 Veštine u pripremi hrane: Postepeno uvodjenje dece u proces pripreme jednostavnih obroka
kako bi razvili veštine sečenja, mešanja i upotrebe kuhinjskih aparata.
 Spretnost u korišćenju pribora za jelo: Rad na razvoju veština vezanih za upotrebu pribora za
jelo kako bi deca postala sposobna sama sebe hraniti.
 Organizacija prostora: Učenje organizacije ličnog prostora, poput sobe ili radnog stola, kako bi
se podržala samostalnost u svakodnevnim aktivnostima.
 Veštine u upravljanju vremenom: Kroz strukturisane aktivnosti i rad na planiranju, deca se uče
važnosti organizacije vremena za obavljanje različitih aktivnosti.
 Upotreba tehničkih pomagala: Uvođenje tehnoloških pomagala koja mogu olakšati
svakodnevni život, poput mobilnih aplikacija za organizaciju, podsećanje na zadatke ili
upravljanje vremenom.
 Veštine komunikacije: Rad na razvoju veština verbalne i neverbalne komunikacije kako bi
deca bila sposobna jasno izražavati svoje potrebe i želje.
 Sposobnost upravljanja novcem: Učenje osnovnih principa vezanih za novčane transakcije i
upravljanje finansijama, prilagođeno uzrastu deteta.
 Putovanje i orijentacija: Razvoj veština vezanih za snalaženje u prostoru, korišćenje javnog
prevoza ili vođenje evidencije o vlastitim rutama i lokacijama.

Senzorna integracija: Fokus na senzornoj integraciji pomaže deci u obradi i razumevanju

informacija iz okoline, poboljšavajući njihovu sposobnost koncentracije i pažnje.
 Senzorno bogat prostor: Kreiranje terapeutske sredine koja podstiče raznovrsne senzorne
podražaje, uključujući teksture, boje, mirise i zvuke. Ovo pomaže deci da razvijaju toleranciju
na različite senzorne stimulanse.
 Terapeutske ljuljače i jastuci: Upotreba ljuljaški, jastuka ili drugih terapeutskih pomagala koja
pružaju varijaciju senzornih iskustava, pomažući deci da razvijaju ravnotežu i koordinaciju
pokreta.
 Terapija senzornom igrom: Kroz igru sa senzornim materijalima poput peska, testa, gline ili
vode, deca razvijaju fine motoričke veštine, osećaj dodira i koordinaciju pokreta.
 Vestibularni trening: Aktivnosti koje podstiču ravnotežu i orijentaciju u prostoru, poput
ljuljanja, okretanja ili skakanja na trampolinu.
 Auditivna stimulacija: Korišćenje muzike, zvukova prirode ili terapeutskih zvukova kako bi se
poboljšala detetova sposobnost obrade auditivnih informacija.
 Optička stimulacija: Upotreba svetla, boja i različitih vizuelnih podražaja kako bi se poboljšala
percepcija i obrada vizuelnih informacija.
 Terapeutske masaže: Blage i prilagođene terapeutske masaže koje mogu pomoći u regulaciji
senzornih sistema i smanjenju osetljivosti.
 Senzorni hodnici: Kreiranje hodnika sa različitim površinama i senzornim materijalima kako bi
se podstakao razvoj propriocepcije i svesti o vlastitom telu.
 Težeće aktivnosti-vezbe snage: Koristeći težeće objekte ili veće otpore, terapeuti mogu raditi
na razvoju snage i tonusa mišića, što može poboljšati motoričke veštine.
 Senzorne kutije: Kreiranje personalizovanih kutija sa različitim senzornim materijalima koje
dete može istraživati kako bi podstaklo radoznalost i igru.

Razvoj finih i grubih motoričkih veština: Aktivnosti usmerene na poboljšanje preciznosti

pokreta, koordinacije i ravnoteže pomažu deci da razvijaju motoričke veštine potrebne za
obavljanje svakodnevnih zadataka.

 Vežbe fine motorike:

o Upotreba različitih materijala poput igračaka, kuglica, perlica i blokova za
razvoj preciznih pokreta prstiju.
o Terapeutske vežbe vezane za pisanje i crtanje kako bi se poboljšala
koordinacija oka i ruke.
o Korišćenje škara i lepka za razvoj veština sečenja i lepljenja.
 Razvoj koordinacije oka i ruke:
o Terapeutske aktivnosti koje uključuju bacanje i hvatanje lopte kako bi se
poboljšala preciznost i brzina pokreta.
o Korišćenje različitih alata i materijala (četkice, gumice, štipaljke) kako bi se
poboljšala spretnost prstiju i ruku.
 Razvoj grube motorike:
 o Aktivnosti koje podstiču hodanje po različitim podlogama kako bi se poboljšala
ravnoteža.
o Vežbe koje uključuju skakanje, penjanje i vožnju bicikla za razvoj snage i
koordinacije velikih mišića.

 Igračke i igre za motorički razvoj:

o Korišćenje različitih igračaka poput slagalica, kocki i igara koje podstiču fine i
grube motoričke veštine.
o Sportske igre i aktivnosti koje podstiču različite motoričke veštine, kao što su
trčanje, bacanje lopte i vožnja rolera.
 Terapeutski rekviziti:
o Korišćenje različitih terapeutskih rekvizita poput lopti različitih veličina,
elastičnih traka i balansa dasaka kako bi se prilagodila terapija individualnim
potrebama deteta.
 Adaptacija igara i aktivnosti:
o Prilagođavanje tradicionalnih igara i aktivnosti kako bi odgovarale nivou
sposobnosti deteta, podstičući takoče svest o sopstvenom telu i okolini.
 Terapeutske tehnike:
o Korišćenje različitih terapeutske tehnike poput terapeutske masaže,
terapeutske vožnje bicikla ili terapeutske jahanje kako bi se podstakao
motorički razvoj.

Socijalne veštine: Terapeuti podstiču razvoj socijalnih veština kroz grupne aktivnosti, učeći
decu kako da efikasno komuniciraju, dele i sarađuju s vršnjacima.

 Socijalna igra:
o Terapeutski rad sa decom kroz različite igre i simulacije društvenih situacija
kako bi se poboljšala sposobnost deljenja, suradnje i komunikacije.
 Programi za razvoj komunikacije:
o Upotreba specifičnih programa za razvoj jezičkih veština, komunikacije i
interpretacije neverbalnih signala.
 Vežbe za prepoznavanje emocija:
o Terapeutske vežbe koje podstiču prepoznavanje i izražavanje emocija kako bi
se unapredila emocionalna inteligencija.
 Terapeutske društvene priče:
o Kreiranje priča koje se fokusiraju na društvene situacije i pomažu deci da bolje
razumeju i reaguju na određene socijalne kontekste.
 Socijalna komunikacija kroz igru uloga:
o Kroz igru uloga, deca se uče društvenim veštinama, prepoznavanju potreba
drugih i adaptaciji ponašanja u različitim situacijama.
 Programi za samopouzdanje i samopoštovanje:
o Rad na razvoju pozitivne slike o sebi, podsticanje samopouzdanja i
razumevanje vlastitih jakih strana.
 Grupna terapija:
o Rad u grupnom okruženju gde deca imaju priliku interagovati s vršnjacima,
razvijati veštine deljenja, slušanja i rešavanja konflikata.
 Vežbe za rešavanje konflikata:
o Terapeutske aktivnosti koje podstiču decu da prepoznaju i rešavaju konflikte
na konstruktivan način.
 Programi za razumevanje socijalnih normi:
o Terapeutske vežbe koje se fokusiraju na razumevanje društvenih normi, pravila
ponašanja i očekivanja u različitim situacijama.
 Podsticanje inkluzije i saradnje:
o Aktivnosti koje podstiču inkluziju i saradnju između dece sa i bez smetnji, što
pomaže u razvijanju socijalnih veština i razumevanja raznolikosti.

Podrška porodicama: Saradnja sa roditeljima igra ključnu ulogu, pružajući im savete i tehnike
koje mogu primenjivati kod kuće kako bi podržali terapijske ciljeve.
Inkluzivnost: Okupaciona terapija se prilagođava različitim potrebama, uključujući decu sa
autizmom, ADHD-om, cerebralnom paralizom ili drugim stanjima koja utiču na razvoj.
Kontinuirano praćenje: Terapeuti redovno prate napredak deteta i prilagođavaju terapijski
plan kako bi odražavao njihovu evoluciju i postizanje postavljenih ciljeva.
Okupaciona terapija kod dece predstavlja holistički pristup koji ima za cilj osnaživanje dece da
postanu što nezavisnija i uspešnija u svim aspektima života.