Употреба вјештачке интелигенције у образовању

Образовање је кључ успјеха. Сви желимо бити успјешни, и то једино можемо

постићи образовањем. Наша култура, начин изражавања као и бројни покрети тијела
одају све о нама. Без једне изговорене ријечи можемо схватити све. Нисмо сви исти, и
ни не бисмо требали бити. Неко је спреман на ризик, излазак из своје зоне конфора док
други не желе изаћи из свог ушушканог гнијезда. Сами бирамо пут којим ћемо
корачати кроз живот. У данашње модерно доба људима је све доступно. Требамо
искористити те могућности које нам се пружају, јер оне саме нису биле доступне и у
прошлости. Наше баке, дједови па чак и родитељи били су ускраћени свим
иновацијама модерног доба. Једна од највећих и најкориснијих иновација јесте управо
вјештачка интелигенција.

Она је дио свакодневног живота људи. Будућност која олакшава живот.

Паметни телефони, рачунари све је то један вид вјештачке интелигенције. Требамо то
искористити на најбољи могући начин, а то је управо образовање. Вјештачка
интелигенција пружа нам могућност учења нових ствари на разне начине.
Информације које су нам потребне можемо наћи путем интернета у било које доба
дана и ноћи. Омогућава ученицима бољу међусобну повезаност. Људи похађају школу,
факултете путем онлајн предавања, то је још једна предност која се све чешће
практикује. Током посљедњих година свјесни смо огромног напредка у технологијама.
За пар деценија људи ће у потпуности бити замијењени роботима. Требамо се
припремити на то јер се времена мијењају, па тако и ми са њима. Иако нам АИ како га
још називају пружа велики број могућности са друге стране доста тога нам и одузима.
Све је доступну и оне тачне али и погрешне информације. У мору свега тога морамо се
снаћи, иначе ћемо бити у проблему. Нове генерације које долазе све више се служе
интернетом, престају да размишљају самостално и развијају свој млади ум. Вјештачка
интелигенција пружа велики број лажних информација, садржај сајтови који су нам
доступни може написати било која особа на интернету, па чак и ми сами. Иако може
бити корисна у изради домаћих задатака, анализи пјесама, рађењу математичких
задатака, морамо се помирити са тим да је АИ заправо мач са двије оштрице. Сами
одговарамо за оно сто преузмемо са интернета. За вријеме пандемија и вируса овај
систем употребе вјештачке интелигенције поготово се развио. Похађали смо школу из
кревета замотани у топле пиџаме. Уз шољицу чаја или кафе све се помно пратило. Онај
ко жели да зна и да се потруди за своју будућнос учиће на било који начин, било то
путем интернета или уживо.

Образовање је развојем модерног доба постало основно људско право. Уз појаву

вјештачке интелигенције развили су се и бројни послови. Можемо уплатити часове
онлајн професорима и савладати област лако и једноставно. Припреме за факултет
олакшане су до крајњих граница. Уз мало воље и труда можемо похађати групне
припреме путем предавања на интернету. И слажем се да је све ово корисно, али
вјештачка интелигенција није и не може бити паметнија од нас људи. Ми смо бића која
размишљамо, свакодневно учимо, развијамо се све радимо са разумијевањем. Док
вјештачка интелигенција то није у могућности.

Образовање је оно сто нас одликује као људе. Вјештачка интелигенција није у
могућности да са разумијевањем да одговор на наша питања. Она најчешће може да
објасни само појам који нам је непознат са сувопарном дефиницијом. Људска
интелигенција је и даље развијенија од било које друге, она је јединствена. Употреба
рачунара и нових технологија у савременом добу треба бити умјерена. Баш као што за
све постоји одређена граница, сваки појединац понаособ треба себи да је створи.

Ми као друштво смо створили вјештачку интелигенцију, и одредили њене

могућности и границе. Не требамо дозволити да нас та нова открића униште. Зависност
је нешто најгоре што човјек себи може допустити. Тешко је одвићи се и на вријеме
сами себи морамо помоћи. Баш као што људи годинама покушавају оставити цигарете,
и то никада не остваре морамо себи поставити границу. Вјештачка интелигенција јесте
корисна, али превелико навикавање на исту није. Ако би у свијету нестало интернета
не би нам била доступна. Поставља се питање шта би ми у тој ситуацији? Баш због
оваквих ствари требамо схватити да је вјештачка интелигенција корисна, али да и из
корисног може прећи и у ужасно лошу ствар по наш ум.

Катарина Пантић IV-1