VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA

• Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja
proizvodne, uslužne ili druge delatnosti, predmeti isključeni iz upotrebe, kao i otpadne
materije koje nastaju u potrošnji i koje sa aspekta proizvođača, odnosno potrošača nisu za
dalje korišćenje i moraju se odbaciti.
Otpad se deli na više načina:
• Prema toksičnosti,
• Prema mestu nastanka,
• Prema sastavu.
Vrste otpada prema sastavu:
• staklo,
• organski otpad
• plastika, papir i karton,
• limenke,
• električni i elektronski uređaji,
• stara vozila,
• gume,
• otpadna ulja i maziva,
• otpadne hemikalije,
• baterije,
• boje,
• jalovina,
• tekstil,
• metali
• drvo.
Vrste otpada prema mestu nastanka:
• komunalni otpad,
• ambalažni otpad,
• industrijski otpad,
• kućni otpad,
• komercijalni otpad,
• poljoprivredni i baštenski otpad,
• otpad iz eksploatacije i ekstrakcije ruda i mineralnih sirovina,
• građevinski otpad,
• medicinski otpad,
• muljevi, talozi, pepeo, šljaka,
• biorazgradivi otpad.
• Komunalni otpad je otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje
prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva.
• Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim
organizacijama, koje se u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim
poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom.
• Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija,
osim jalovine i pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.
• Biorazgradivi otpad - Biorazgradivi otpad je otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu
razgradnju, kao što su hrana i baštenski otpad i papir i karton.
Ambalažni otpad – Ambalažni otpad je svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se
iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev otpada nastalog u procesu proizvodnje ambalaže
• Medicinski otpad – medicinski otpad predstavlja kategoriju opasnog otpada, koja uključuje
opasan otpad iz bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, laboratorija, veterinarskih ustanova,
uključujući infektivni otpad, patološki otpad, oštre predmete, farmaceutski otpad, hemijski
otpad i dr.
• Građevinski otpad – Građevinski otpad je otpad koji nastaje pri građevinskim radovima,
uglavnom inertne materije kao što su: građevinski šut (cigle, crep, fasadni materijal); iskopi
razne zemlje; otpad pri radovima na putevima.
• Poljoprivredni otpad - Poljoprivredni otpad je otpad koji nastaje na njivama, u
povrtnjacima, voćnjacima, vinogradima, mlekarama, farmama i slično.
• Čine ga natruli otpadi hrane, biljni otpad i različiti opasan otpad.
U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu otpad može biti:
• neopasan;
• inertan;
• opasan.
• Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje količine, koncentracije ili fizičke, hemijske i
biološke prirode, za razliku od opasnog otpada, ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i
nema karakteristike opasnog otpada.
• Inertan otpad je otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim
promenama;
• ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki
razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji
može da dovede do zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi;
• ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog otpada (akutna ili hronična toksičnost,
infektivnost, kancerogenost, radioaktivnost, zapaljivost, eksplozivnost);
• sadržaj zagađujućih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme prelaziti zakonom
propisani.
• Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može
prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i zdravlje životinja, i ima
najmanje jednu od opasnih karakteristika.
Karakteristike koje otpad čine opasnim su:
• eksplozivnost,
• zapaljivost ,
• sklonost oksidaciji,
• organski je peroksid,
• akutna otrovnost,
• infektivnost,
• sklonost koroziji,
• u kontaktu sa vazduhom oslobađa zapaljive gasove,
• u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobađa otrovne supstance,
• sadrži toksične supstance sa odloženim hroničnim delovanjem, kao i ekotoksične
karakteristike),
 • uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.
• Prema Katalogu otpada, otpad se razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka
i porekla.
• Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada, uključujući i opasan otpad i
potpuno je usaglašen sa katalogom otpada EU, koji je urađen da stvori jasan sistem za
klasifikaciju otpada unutar EU.
• Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i međunarodne obaveze izveštavanja o otpadu kao
što su obaveze vezane za dozvole za upravljanje otpadom, nacionalne baze podataka o otpadu
i transport otpada.
• Katalog otpada se povremeno dopunjava i ažurira
• Zakon o upravljanju otpadom zahteva da otpad bude opisan na način koji omogućava sigurno
rukovanje i upravljanje predmetnim otpadom, kao i da bilo koja promena vlasništva otpada
bude propraćena odgovarajućom dokumentacijom koja obavezno uključuje indeksni broj
otpada.
• Otpad se razvrstava prema Katalogu otpada koji je usklađen s Evropskim katalogom otpada
(European List of Waste/European Waste Catalog).
• U okviru Kataloga, otpad je sistematizovan, prvenstveno, prema delatnostima u okviru kojih
je generisan, ali i prema tipu otpada, materijalima ili procesima.
• U Katalogu otpada je sistematizovano više od 800 vrsta otpada, podeljenih u 20 grupa, koje se
označavaju dvocifrenim brojevima.
Lista grupa kataloga otpada

• 01 Otpad koji potiče iz istraživanja, rudarstva, kamenoloma, fizičkog i hemijskog

tretmana minerala;
• 02 Otpad koji potiče iz poljoprivrede, hortikulture, šumarstva, lova i ribolova, prerade i
obrade hrane;
• 03 Otpad koji potiče iz industrijske prerade drveta i proizvodnje panela i nameštaja,
pulpe, papira i kartona;
• 04 Otpad koji potiče iz kožarske, krznarske i tekstilne industrije;
• 05 Otpad koji potiče iz procesa rafinacije nafte, purifikacije prirodnog gasa i pirolitičke
obrade uglja;
• 06 Otpad koji potiče iz neorganske hemijske prerade;
•
• 07 Otpad koji potiče iz organske hemijske prerade;
• 08 Otpad koji potiče iz proizvodnje, snabdevanja i korišćenja boja, lakova, zaptivnih
masa i štamparskog mastila;
• 09 Otpad koji potiče iz fotografske industrije;
•
• 10 Otpad iz termičkih procesa;
• 11 Otpad iz procesa hemijske obrade i oblaganja metala i drugih materijala;
hidrometalurgija obojenih metala
• 12 Otpad iz procesa oblikovanja i fizičke i mehaničke površinske obrade metala i
plastike;
• 13 Otpad od ulja i tečnih goriva;
•
• 14 Otpad od organskih rastvarača, sredstva za hlađenje;
• 15 Ambalažni otpad, absorbenti, filteri i zaštitni materijali;
• 16 Otpad koji nije drugačije specificiran u katalogu;
 • 17 Građevinski otpad i otpad od rušenja (uključujući iskopanu zemlju na
kontaminiranim lokacijama);
• 18 Otpad koji potiče iz medicinskih i veterinarskih ustanova i/ili s tim povezanih
istraživanja (osim otpada koji ne dolazi od neposredne zdravstvene zaštite, već potiče iz
kuhinja i restorana);
• 19 Otpad koji potiče iz postrojenja koja se koriste u sistemu upravljanja otpadom, off-
site postrojenja za tretman otpadnih voda i prečišćavanja vode za potrebe vodosnabdevanja i
industrijske procese;
• 20 Komunalni otpad (otpad iz domaćinstava i srodni komercijalni, industrijski i
institucionalni otpad), uključujući odvojeno prikupljene frakcije.
• Према члану 8. Закона о управљању отпдом коришћење Каталога отпада односно
Правилника о категоријама, испитивању и класификацији отпада, чији је Каталог
отпада саставни део, је законска обавеза свакога ко на било који начин учествује у
управљању било којом врстом отпада.
Indeksni brojevi otpada
• (1) Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši
razvrstavanje otpada u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla.
• (2) Grupe otpada označene su dvocifrenim brojevima, a šestocifrenim brojevima označene su
pojedinačne vrste otpada.
• (3) Ovi brojevi nazivaju se indeksni brojevi otpada i označavaju:
• 1) prve dve cifre označavaju aktivnost iz koje nastaje otpad;
• 2) treća i četvrta cifra označavaju proces u kojem otpad nastaje;
• 3) peta i šesta cifra označavaju deo procesa iz kojeg otpad nastaje.
• (4) U Katalogu otpada, opasan otpad označen je zvezdicom (*) koja se stavlja posle
indeksnog broja.
Tipovi indeksnih brojeva
• Katalog se sastoji od tri tipa indeksnih brojeva.
• 1. "Indeksni broj opasnog otpada": Vrste otpada koje su označene sa zvezdicom (*)
smatraju se opasnim bez obzira na njihov sastav ili koncentraciju bilo koje opasne materije u
otpadu.
• 2. "Uslovni indeksni broj otpada” ili “mirror entries”. Neki otpadi mogu biti opasni ili ne
u zavisnosti od toga da li i u kojoj količini sadrže opasne materije. Indeksni brojevi ovih
otpada se nazivaju uslovni indeksni brojevi.
• Utvrđivanje odgovarajućeg indeksnog broja otpada U cilju preciznog izbora
odgovarajućeg indeksnog broja iz Kataloga otpada, prethodno je potrebno utvrditi:
• delatnost u toku koje je otpad generisan;
• način, odnosno proces ili aktivnost u okviru delatnosti, u toku koje je otpad generisan;
• opis otpada;
• sastav otpada;
• sadržaj opasnih materija u otpadu i
• opasnosti koje su povezane s otpadom.
• U Katalogu otpada, dvocifreni indeksni brojevi najčešće ukazuju na grupu, odnosno delatnost,
a četvorocifreni na podgrupu, tj. proces ili aktivnost u toku koje je generisan otpad. Nazivi
grupa i podgrupa u Katalogu otpada vrlo su važni u postupku određivanja ispravnog ključnog
 broja, jer se identifikacija otpada vrši ISKLJUČIVO na nivou šestocifrenog indeksnog
broja.
• Законом је забрањено мешање опасних и неопасних врста отпада, опасних врста отпада
међусобно, као и мешање са другим материјалима.
•
• Мешање је дозвољено само у случају да је оно део процеса прераде, да је одобрено и да
се врши у складу са захтевима из дозвола за управљање отпадом.
• И поред ових изузетака, мешање опасних и неопасних отпада треба избегавати свуда
где је то могуће.
• Ова забрана мешања важи, како за произвођаче отпада, тако и за све оне који су
укључени у транспорт, прераду и депоновање отпада.
• Мешани комунални отпад се не сматра опасним (у каталогу "20 03 01 - мешани
комунални отпад" није означен звездицом), али се у њему могу наћи и мање количине
опасног отпада.
• У таквим случајевима прихватљиво је да те мале количине опасног отпада неће
условити промену класификације мешаног комуналног отпада.
• Ако је мала количина опасног отпада из домаћинстава помешана с другим мешаним
неопасним отпадом, отпаду се може доделити индексни број 20 03 01.
• Да би се отпад из индустријских и занатских погона могао сматрати мешаним
комуналним отпадом, он мора по свом саставу и карактеристикама бити сличан отпаду
из домаћинстава.
Уколико се отпад транспортује једним возилом, он може да се обави на више начина:
• у засебним амбалажама (нпр. бурадима),
• у вишекоморним возилима, у одвојеним одељцима или
• у једнокоморним возилима уколико су отпади сами по себи одвојене јединице (нпр.
акумулатори).
• Произвођач, односно власник отпада мора да класификује отпад пре његове предаје
сакупљачу или транспортеру.
• По правилу, кретање отпада прати посебан документ о кретању отпада, односно
документ о кретању опасног отпада, осим отпада из домаћинства.
• Свака од транспортованих врста отпада треба да има свој посебан индексни број из
Каталога који је добио на месту свог настанка и који се уноси заједно с одговарајућим
детаљним описима појединих транспортованих врста отпада у наведене документе.
• У случају коришћења једнокоморних возила за транспорт исте врсте отпада од
различитих власника, документ о кретању отпад треба да буде попуњен за сваког
власника отпада посебно.
ПРИМЕНА ИНДЕКСНИХ БРОЈЕВА
• Примена у плановима управљања отпадом
• Потреба за прецизним одређивањем индексног броја и давање одговарајућег, пратећег
описа отпада, значајно утиче на коришћење кодова при изради планова управљања
отпадом и давању дозвола за управљање отпадом.
Закон предвиђа израду и доношење неколико планова управљања отпадом у циљу планирања
управљања отпадом у Републици Србији:
• стратегија управљања отпадом (у даљем тексту: Стратегија);
• национални планови за појединачне токове отпада;
• регионални план управљања отпадом;
• локални план управљања отпадом;
 • план управљања отпадом у постројењу за које се издаје интегрисана дозвола;
• радни план постројења за управљање отпадом. Заједничка карактеристика свих
наведених планова је да сви обавезно садрже очекиване врсте, количине и порекло
отпада који ће бити искоришћен, третиран или одложен у Републици Србији или
извежен у друге земље.
• Примена у издавању дозвола за управљање отпадом
За обављање једне или више делатности у области управљања отпадом прибављају се дозволе,
и то:
• дозвола за сакупљање отпада;
• дозвола за транспорт отпада;
• дозвола за складиштење отпада;
• дозвола за третман отпада;
• дозвола за одлагање отпада.
• Индексни бројеви у документима прекограничног кретања отпада
• Прекогранично кретање отпада, односно његов увоз, извоз и траснпорт, се врши у
складу са Законом о управљању отпадом и другим прописима.
Прекогранично кретање отпада прати документација о кретању од места где је кретање почело
до коначног одредишта у складу са националним и међународним стандардима и

међународним прописима који се односе на прекогранични промет. Примена индексних

бројева у извештајима о отпаду
• Члан 75. Закона о управљању успоставља обавезу редовног годишњег извештавања о
отпаду.
• Произвођач и власник отпада, изузев домаћинства, дужан је да води и чува дневну
евиденцију о отпаду и доставља редовни годишњи извештај Агенцији за заштиту
животне средине.
• Поред низа других обавеза, сваки произвођач, власник, превозник, оператер
постројења, као и оператер на депонији води дневну евиденцију по врстама отпада који
настаје, који се предаје, транспортује, обрађује или одлаже.
• Дневна евиденција се води искључиво према индексним бројевима Каталога отпада.
• На основу дневне евиденције се јeдном годишње, до 31. марта текуће године, за
податке из претходне године, Агенцији за заштиту животне средине доставља извештај
који садржи низ података који обухватају:
• врсте,
• количине,
• порекло,
• карактеризацију и класификацију,
• састав,
• начине складиштења, транспорта, увоза, извоза, третмана и одлагања генерисаног
отпада, као и отпада примљеног у постројење за управљање отпадом.
• Извештај се, у оквиру једног предузећа, припрема на основу дневних евиденција и
доставља искључиво према врстама отпада означених индексним бројевима са
пратећим описом.
• Primena indeksnog broja XX XX 99
• Indeksni brojevi koji se završavaju cifrom „99“ u celom katalogu su opisani kao „otpad koji
nisu drugačije specificirani“.
• Ovi indeksni brojevi se koriste u slučajevima kada nije moguće odrediti indeksni broj
primenom koraka od 1 do 3.