Šta su emocije?

Da li su emocije isto što i osećanja?

 PAULINA
 NOVEMBER 6, 2023
 EMOCIJE
Emocije su složen psihološki i fiziološki odgovori na
unutrašnje i spoljašnje stimuluse, i kao takve igraju
ključnu ulogu u našem svakodnevnom životu.
Emocijama, kao primarnom obliku mišljenja, jezik (reči)
nije neophodan kao, na primer, kod logičkog razmišljanja
ili govora.
Odnos koji imamo sa sopstvenim emocijama utiče na naš
način razmišljanja, na naše mentlno i fizičko blagostanje.
One nas ili obogaćuju ili osiromašuju, duhovno i
materijalno, u zavisnosti od toga da li smo njihovi
gospodari ili sluge.
Učinimo najbolje što možemo da emocije rade za naše
dobro i dobro svih koji nas okružuju.
Emocije – univerzalni jezik koji oblikuje naša iskustva
Svaki čovek poseduje emocije. Međutim, način na koji se
neko suočava sa emocijama, kako i koliko ih ispoljava i
kako upravlja njima – je ono po čemu se ljudi međusobno
razlikuju, i istovremeno predstavlja plodnu oblast u kojoj
svako može „raditi na sebi“ i nadograđivati se.
Kada govorimo o emocijama govorimo o toku životne
energije u nama, odnosno o načinu na koji
naše JA odgovara na ono što nas okružuje i što nam se
dešava; one su putokazi koji postoje iz određenog razloga
i koje treba primetiti.
Ova definicija emocija poklapa se sa značenjem reči iz
koje je izvedena – reč emovere, latinskog porekla, znači
kretanje (pokrenuti). Dakle, emocijama ima fluidni
karakter, kretanje od nečega, ili ka nečem.
Emocije igraju ključnu ulogu u oblikovanju naših iskustava
i ponašanja u svakodnevnom životu. Igraju izuzetno važnu
ulogu u stvaranju odnosa u koje stupamo i određuju kakvu
ulogu ćemo imati u tim odnosima.
To su psihološka stanja koja uključuju subjektivna
osećanja, fiziološke promene i reakcije u ponašanju.
Psihološka stanja mogu biti izazvana raznim unutrašnjim i
spoljašnjim faktorima, uključujući događaje, ljude i
okolnosti.
Emocije igraju važnu ulogu u našem svakodnevnom životu
iz više razloga:
Prvo, pomažu nam da tumačimo i reagujemo na naše
okruženje. Pružaju nam vredne informacije o svetu oko
nas, omogućavajući nam da identifikujemo različite
situacije i na odgovarajući način reagujemo na njih. Na
primer, osećanje straha kao odgovor na uočenu pretnju
može nas podstaći da preduzmemo akciju kako bismo se
zaštitili, dok osećanje radosti kao odgovor na pozitivne
vesti može da nas motiviše da tražimo dalje mogućnosti
za sreću i vezu.
Drugo, predstavljaju temeljni aspekt ljudske komunikacije.
Omogućavaju nam da izrazimo sebe i prenesemo svoje
misli, osećanja i namere drugima. Na primer, možemo da
koristimo izraze lica, vokalnu intonaciju i govor tela da
prenesemo svoje emocije drugima, pomažući u izgradnji
društvenih veza i izgradnji odnosa.
Treće, usko su povezane sa motivacijom i ponašanjem
usmerenim ka cilju. Želja da doživimo određene emocije,
kao što su sreća ili ljubav, može nas motivisati da sledimo
određene aktivnosti ili ciljeve.
Nasuprot tome, izbegavanje onoga što neki doživljavaju
kao negativne emocije (negativna osećanja), recimo, bes,
takođe može da podstakne naše ponašanje i donošenje
odluka. Treba imati na umu da bes, krivica, strah…, nisu
nužno negativne emocije.
Na primer, ljutnja nas može podstaći da vodimo ključne
razgovore; strah nas može podstaći da preduzmemo
akciju kako bismo zaštitili sebe i one koje
volimo; krivica nas može podstaći da se oslonimo na
oprost i otpustimo ono što bi inače moglo dovesti do
samodestruktivnog ponašanja.
Emocije i osećanja – postoji li razlika?
U svakodnevnom životu oba pojma se koriste
neizmenično, često u istom kontekstu, često se koriste
 kao da imaju isto značenje. Međutim, iako imaju slične
elemente, značajno se razlikuju.
Ovde ćemo kratko predstaviti tumačenje po kome su:
 temelj svakog našeg iskustva dve emocije: Ljubav i
Strah;
 iz tih emocija se zatim rađaju osećanja: radost, tuga,
ljubomora, mržnja… ;
 a sve počinje sa našim mislima.
Misli
Misao se dešava u gornjim energetskim centrima
(čakre). To je mesto gde zamišljamo kvantne mogućnosti.
To je mesto gde se povezujemo sa Božanskim i sa poljem
svemogućnosti.
Misao se javlja u našem umu i mi joj dajemo život kroz
Ljubav ili kroz Strah. Kada se misao i emocija udruže
rađa se osećanje.
Svako od nas može ovo da proveri ako obrati pažnju na
svoje odluke i akcije, od malih, svakodnevnih do životnih, i
proveri iz koje pozicije pristupa stvari koju čini, ili ne čini.
Zatim proverimo da li smo radosni ili nesrećni zbog onoga
što nam se dešava.
Ljudi su vrlo često opterećeni svojim mislima, mentalnim
konstrukcijama koje ih ograničavaju. strah je vrlo često
pokretačka sila naših misli. Razmislimo o tome, jer
mentalno utiče na fizičko. Misao ima moć i utiče na nas;
možemo se čak razboleti od svojih misli; Možemo doživeti
emocionalnu oluju, napad takozvanih negativnih misli koje
znače da sumnjamo u sebe i koje mogu imati pogubne
posledice za naše telo, za naše odnose – ako ne naučimo
da ih kontrolišemo i eliminišemo (ne potiskujemo).
Kao što misao može da proizvede emociju koja je loša,
može da proizvede i dobru.
Emocije
strah(engl. -fear); ljubav (engl.-love)
Kao što je već rečeno, emocija je iskustvo kretanja
energije kroz telo. Energija emocija povezana je sa prva
tri energetska centra. Generalno se ispoljava kao
kontrakcija – napetost ili smirenje.
Emocije imaju svoj spiralni efekat nagore ili
nadole. Uzlazna spirala je u korelaciji sa ekspanzijom, sa
Ljubavlju, i može se manifestovati kao radost,
sreća… Silazna spirala je povezana sa skupljanjem
(kontrakciojom) odnosno sa Strahom i može se
manifestovati kao ljtnja, bes… Emocije mogu biti naša
snaga ili tama koja obavija naše postojanje.
Emocije su obično kratkotrajne i automatske, a često
uključuju fizičke senzacije, kao što su ubrzan rad srca,
znojenje i promene u izrazu lica.
Emocije bi, grubo mogli podeliti na pozitivne i negativne.
Sve što dolazi iz ljubavi smatra se pozitivnim a sve što
dolazi iz straha smatra se negativnim.
Naš glavni cilj je da se osećamo dobro a da bi to postigli
neophodno je razumeti i negativne emocije. Svaka
emocija je zbog nečeg korisna.
Osećanja
Sama po sebi, emocionalna energija je neutralna.
Osećanja i fiziološka reakcija čine određenu emociju
pozitivnom ili negativnom.
Osećanje je ono što označavamo kao bes, tugu,
radostm sreću... Naša tumačenja ili razmišljanja o
emocionalnoj energiji je ono što joj daje
značenje. Emocija služi kao nosilac talasa za čitav
spektar osećanja.
Razumevanje da su emocije energija podrazumeva da su
one fluidne, pokretni resursi koji treba da se osećaju i
oslobađaju nasuprot potiskivanju i ignorisanju. Ignorisanje
je pravi krivac za nisku emocionalnu
inteligenciju i neotpornost na stres.
Osećanja su subjektivnija i često dugotrajnija od emocija.
Odnose se na svesno iskustvo emocionalnih stanja i na
njih mogu uticati lična uverenja, misli i sećanja.
Za razliku od emocija, osećanja nisu uvek povezana sa
određenim događajem ili stimulusom, i mogu biti izazvana
unutrašnjim i spoljašnjim faktorima
Glavna energija osećanja je energija srčane čakre.
 Ovo je opširna tema i zahteva istraživanje, na primer
kakva se uverenje kriju iza emocija i osećanja koja
doživljavamo. Razlozi su uvek dublji. Ali evo jedne, moglo
bi se reći tehnike, kako se suočiti sa osećanjima, posebno
olujnim.
Kada ti se dogodi nešto veoma neprijatno što izaziva buru
u tebi, uprkos silini osećanja STANI. Stani na trenutak i
zapitaj se “Kako se osećam?” Ne razmišljaj, ne hrani tu
neprijatnost. Samo postani svesna kako se osećaš. Samo
to! Obrati pažnju da si panična, histerična, ljubomorna…
Obrati pažnju na to i ostani neko vreme u tome. Vidi da li
će osećanje jednostavno nesetati.
Naravno da će nestati jer nema kiseonika, tvojih miseli,
koje mu daju život. Ali kada se te misli vrate, jer ti se setiš
kako je ta osoba strašna i kako te je povredila, ljubomora
će se vratiti. Ali sada znaš kako da se suočiš sa tim.
Vremenom, sve ređe će se vraćati. Daj vremena sebi!
Osim toga, i bez oluje, možeš svaki dan, kada se setiš,
zastati i obratiti pažnju na to kako se osećaš. Što
češće budeš to radila biće ti jasnije kuda si krenula.
Osećaj
Bez obzira da li prihvatamo gore opisanu podelu ili sve
stavljamo pod emocije i misli, svejedno je ako obratimo
pažnju na viši oblik postojanja života u nama, a to
je OSEĆAJ.
 Emocije su više od misli, ali zavise od misli.
 Kada misao nestane, nestaje i emocija.
 Ono što ostane je osećaj.
Možemo imati osećaj usamljenosti, krivice, manje
vrednosti, možemo doživljavati osećaje preko fizičkih čula,
možemo imati osećaj za lepo, osećaj da ćemo sresti neku
osobu… Međutim, “kralj” svih osećaja, svakako
je Unutrašnji Mir.
Koliko često smo u Miru, sa sobom i svetom oko sebe?
Veoma često smo u potrazi za Mirom jer živimo u stresu i
Ne-Miru. Da bismo bili u Miru nisu nam potrebne misli.
Bez i jedne misli možemo osetiti Mir. Jer, Mir je već u
nama, treba samo da ga osetimo!
Činimo najbolje što možeš da smo što češće u Miru!
Šta je emocionalna inteligencija?
Emocionalna inteligencija se odnosi na sposobnost
prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim
emocijama, kao i emocijama drugih. To uključuje
mogućnost korišćenja emocionalnih informacija za
usmeravanje misli i ponašanja, i za efikasnu komunikaciju
sa drugima u različitim društvenim situacijama.
Evo nekih od ključnih razloga zašto je emocionalna
inteligencija važna i kako utiče na nas:
Efikasnija komunikacija sa drugima – sposobniji smo
da se izrazimo na jasan i odgovarajuć način, kao i da
razumemo i reagujemo na emocije drugih.
Jače veze -usklađeni smo sa emocijama drugih i
reagujući na empatičan i saosećajan način, možemo
uspostaviti poverenje, izgraditi odnos i stvoriti dublje veze
sa ljudima oko sebe.
Bolje rešavanje konflikata – bolje smo opremljeni za
upravljanje konfliktima i za snalaženje u teškim
međuljudskim odnosima; možemo efikasnije komunicirati i
pronaći rešenja koja su obostrano korisna.
Veća otpornost: – bolje se nosimo sa stresom i
nevoljama; prilagodljiviji smo i brže se oporavljamo od
neuspeha i izazova.
Veći uspeh – često imamo uspešnu karijeru, odlični lideri
smo i sposobniji smo da ostvarimo svoje ciljeve.
Zabavi se i uživaj!