Toaz - Info Prirunik Za Dijabetiare PR

Priručnik za dijabetičare
tekst sa adrese
http://www.diabeta.net
korisni tekstovi i na adresama
http://www.menjamodijabetes.rs/
http://www.danas.rs/dodaci/zdravlje/i_dijabetes_je_mara
ton.63.html?news_id=218828
http://www.diabeta.net/upitnik-procenu-rizika-dijabetes
http://www.diabetes.rs/
http://www.antidijabet.rs/
Šta je šećerna bolest
Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični,

neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše
trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen
naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili
smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u
kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu
ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu (što se
ispoljava tipičnim tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i
na strukturu i funkciju krvnih sudova, živaca i drugih vitalnih
organa i organskih sistema.
Dijabetes se danas ubraja među najčešća endokrinološka

oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu (naročito u
razvijenim zemljama sveta). To je posledica modernog stila
života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među
kojima se posebno izdvaja gojaznost.
Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao

posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u
organizmu (koja zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba
može nastati usled genetičkih poremećaja ili oštećenja
pankreasa kod određenih zaraznih oboljenja.
1
Znaci šećerne bolesti
Mogućnost ispoljavanja
Šećerna bolest može da počne na različite načine. Ona se

najčešće naglo ispoljava do dvadesete godine života (za 3/5/10
dana). Posle ovog životnog doba, ona može naglo da se razvije,
što je ređe, i obično u toku ili posle neke infekcije (nazeb, grip,
zapaljenje grla, pluća, mokraćnih puteva i dr.). Inače, u ovom
dobu najčešće nastupa postepen, skoro neprimetan početak
bolesti (za 2/4/6/8 nedelja), koji može da se produži i na
nekoliko meseci. U zavisnosti od načina nastajanja bolesti,
pojavljuju se karakteristične tegobe u većem ili manjem obimu.
Način prepoznavanja
Obično se kaže da šećerna bolest može lako da se prepozna po

tome ako neko "mnogo žedni, mnogo mokri, dobro jede, a uz to
slabi (gubi na težini) i brzo se zamara (malaksao je)". Za
ovakvo nastajanje šećerne bolesti kaže se da je klasično, pošto
su prisutne sve tegobe (simptomi) koje su karakteristične za
ovo oboljenje.
Međutim, intenzitet tegoba može da varira. Oboleli najčešće ne

misli da je bolestan, već ima svoje objašnjenje za prisutne
tegobe ("slatko pije vodu posle jela", "dosta radi, pa se znoji i
dosta pije vode", "dobro jede, pa mu se pije voda", "ima suva
usta, pa mora da pije vodu", itd.). Međutim, kada tegobe
postanu toliko izražene da postaju uočljive i za sredinu u kojoj
živi, obično se nađe neko ko ponešto zna o šećernoj bolesti, pa
tako oboleli pođe lekaru. Kod manje izraženih simptoma bolest
se otkrije slučajno pri nekom od pregleda. Neke osobe imaju
nepodnošljivu potrebu za slatkišima, druge se žale na svrab na
polnim organima, treće obolevaju od čireva po koži, itd.
Ako se iz bilo kojih razloga posumnja na šećernu bolest, onda je

potrebno tu sumnju i potvrditi - naravno, lekarskih pregledom,
koji se sastoji od dobijenih podataka od strane obolelog, analize
krvi i analize mokraće.
2
Šećer u mokraći je prisutan ukoliko je vrednost šećera u krvi
iznad 8,8 mmol/l (tj. više od 160 mg/dl).
Vrednost šećera u krvi (glikemija) kod zdravih osoba iznosi od

3,9 do 5,6 mmol/l (70-100 mg/dl).
Kad se nalaz šećera u krvi kreće u granicama do 7.2 mmol/l

(130 gr/dl), obično se kaže da je šećerna bolest dobro
regulisana (regulisana na najbolji način). U ovakvoj situaciji
nema šećera u mokraći.
Ako se vrednost šećera u krvi nalazi u granicama od 9.9 do

11.1 mmol/l (180-200 mg/dl), kaže se da je dijabetes relativno
povoljno regulisan. Tada gotovo redovno ima šećera u mokraći,
a simptomi i znaci bolesti nisu obavezno prisutni.
Nalaz šećera u krvi sa vrednostima oko 13.9 mmol/l (250 mg/dl)

govori o loše regulisanoj bolesti. Kod ovih bolesnika se uvek
nalazi šećer u mokraći, a simptomi i znaci bolesti mogu da
izostanu, ako je pogoršanje dijabetesa nastupalo postepeno, a
po trajanju je bilo dugo.
Vrednosti šećera u krvi preko 19.2 mmol/l (350 mg/dl) uvek su

praćene nalazom veće količine šećera u mokraći (izuzev kod
oboljenja bubrega), u kojoj je čest i aceton.
Preračunavanje mg/dl u mmol/l ("stare" u "nove") jedinice vrši

se tako što se vrednost u mg/dl podeli sa 18 i na taj način
dobije vrednost u mmol/l. Znači, ako glukometar pokazuje npr.
130 mg/dl, to će značiti 7.2 mmol/l.
Testovi opterećenja
Postoje posebni testovi pomoću kojih se ispituje sklonost ka

šećernoj bolesti. Ovi testovi se primenjuju u situacijama kada
za to postoje medicinski opravdani razlozi (ovo procenjuje
lekar).
Postupci za određivanje sklonosti ka šećernoj bolesti imaju

naziv "testovi opterećenja sa glikozom" (glikoza = šećer),
3
odnosno "testovi tolerancije glikoze". Medicinska skraćenica za
ovakve postupke je OGTT (oralni glikoza-tolerans test).
Na osnovu dobijenih rezultata, lekar daje određeni savet i
zakazuje vreme kontrole.
Uzroci nastajanja
Šećerna bolest (Diabetes Mellitus) nastaje zbog poremećaja
iskorišćavanja šećera (glukoze), odnosno ugljenih hidrata u
organizmu, a u drugom planu je i prerada masti i belančevina.
Posledica ovih poremećaja je oštećenje strukture i funkcije
krvnih sudova, koje se direktno odražava na rad važnih organa
(srce, bubrezi, nervni sistem, oči i dr.).
Osnovni razlog za pojavu bolesti je prestanak ili nedovoljno

lučenje insulina, hormona koji se stvara u žlezdi gušterači
(pankreasu).
Na slici vidimo prikaz protoka insulina i glukoze kod zdravih

ljudi.
Naše telo se sastoji od miliona ćelija, kojima je neophodna

energija u veoma prostoj formi. Ova energija je ništa drugo do
šećer (ugljeni hidrati) iz hrane koju unosimo. Kada jedete ili
pijete, većina unesenih namirnica se razgrađuje u prosti šećer -
glukozu.
Glukoza se kroz krvotok prenosi od jetre do ćelija u kojima će

biti iskorišćena (mišići, mozak, itd.), ili skladištena (u jetri), ili
pretvorena u masti (takođe u jetri).
Kada količina glukoze dostigne određeni nivo, pankreas luči

insulin. Insulin prenosi glukozu do određenih ćelija. Što više
glukoze uđe u ćelije, to je manja koncentracija glukoze u krvi.
Bez insulina, glukoza se ne može preneti, što uslovljava njen
porast u krvi.
Previše glukoze u krvi se naziva "šećer u krvi". Po definiciji,
dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi
veća od 7.0 mmol (126 mg/dL).
Uzroci nastajanja šećerne bolesti
4
Nasledni faktor
Sklonost za dijabetes se prenosi direktno na potomke, a

ispoljavanje same bolesti može da zavisi i od drugih činilaca u
toku života, pa je to razlog da se šećerna bolest ne pojavljuje
kod svakog potomka. O ovakvom ponašanju šećerne bolesti
postoje mnogobrojni primeri u svakodnevnom životu. Poznato
je da deca obolelih roditelja ne moraju da obole od dijabetesa.
Takođe, ni sami dijabetičari nemaju uvek u najbližem srodstvu
pojavu ovog oboljenja, ili ne znaju od čega su im prethodnici
umrli.
Druga oboljenja i stanja
Za razliku od naslednog dijabetesa, postoje oboljenja i stanja u

toku kojih može da se oboli i od šećerne bolesti. Takva šećerna
bolest se naziva sekundarnom, jer se razvija pod direktnim
uticajem prisutnog oboljenja ili delovanja štetnih uticaja na
organizam. Takav je slučaj sa pojavom šećerne bolesti kod
hroničnog alkoholizma, hroničnog oboljenja gušterače
(pankreasa), različitih endokrinih oboljenja (nadbubrežna
žlezda, hipofiza, štitna žlezda), gojaznosti i drugih stanja.
Pojava dijabetesa kod ovakvih stanja i oboljenja nastaje zbog
poremećaja u iskorišćavanju šećera u krvi pod uticajem istih
onih razloga koji su doveli do razvoja tog oboljenja ili stanja.
Rizični faktori
Osim naslednog, postoje i drugi faktori, kao što su sklonost za

unošenjem veće količine slatkiša, preobilna ishrana i gojaznost,
smanjena fizička aktivnost, prelazni period kod muškaraca i
žena (klimakterijum), sklonost čestim infekcijama, nazebima i
zapaljenjima.
Danas se sigurno zna da su rizični faktori za pojavu šećerne
bolesti savremeni tempo života, promena sredine, načina
življenja i ishrane (selo - grad), obavljanje profesionalnih
poslova koji zahtevaju veća duševna opterećenja (stresne
situacije), rađanje krupnog deteta (više od 4 kg) i dr.
Uticaj nekih lekova
5
U prvu grupu lekova koji mogu da utiču na pojavu dijabetesa
spadaju lekovi koji se primenjuju kod reumatskih bolesti,
hroničnih oboljenja disajnih puteva, nekih bubrežnih i kožnih
oboljenja i različitih alergijskih stanja. Druga grupa lekova su
preparati koji deluju na povišeni krvni pritisak i bolje mokrenje.
Takođe, oralna kontraceptivna sredstva, odnosno
kontraceptivne tablete, imaju uticaj na ponašanje šećera u krvi.
Postoje i drugi lekovi i hormoni koji mogu uticati na pojavu
šećerne bolesti, ali su sve navedene grupe lekova dobro
poznate medicini i postupak kontrole u primeni dozvoljava
blagovremeno otklanjanje poremećaja u ponašanju šećera u
krvi.
Pankreas (gušterača)
Pankreas se nalazi u trbuhu, iza želuca, u vijuzi početnog dela

tankog creva, koje polazi iz želuca (dvanaestopalačno crevo).
Po svom obliku podseća na embrion i sastoji se od tzv. glave i
repa. Ostrvca, karakteristična za građu pankreasa, nazivaju se
Langerhansova ostrvca, po naučniku Polu Langerhansu, koji je
1869. godine među prvima izučavao funkcije pankreasa.
U ostrvcu se razlikuje više vrsta ćelija:
Alfa2 ćelije luče glukagon i obuhvataju 15-20% svih ćelija

ostrvca.
Beta ćelije, najvažnije u procesu razvoja dijabetesa, luče insulin
i obuhvataju najveći broj ćelija ostrvca. Insulin na svom putu do
krvotoka mora da prođe kroz nekoliko membrana i prostora.
Promene u strukturi bilo koje od ovih membrana i prostora
mogu predstavljati prepreku u izlučivanju insulina i učestvovati
u nastanku šećerne bolesti.
Delta ćelije luče somatostatin i njihov broj je najmanji (2-8%).
Alfa1 ćelije luče gastrin i vrlo su retke.
Ostrvce luči u ekstremno malim količinama serotonin i druge
aktivne supstance, te postoje i odgovarajuće sekretorne ćelije.
Tipovi dijabetesa
Tipovi šećerne bolesti
6
Zbog različite kliničke slike, danas razlikujemo nekoliko oblika
(tipova) šećerne bolesti:
1. dečji dijabetes (od 0. do 14. godine)

2. juvenilni dijabetes (od 15. do 24. godine)
3. adultni dijabetes (od 25. do 64. godine)
4. tzv. "starački" dijabetes (od 65. godine do kraja života)
Lekari stručnjaci razlikuju još neke tipove šećerne bolesti:
1. endokrini dijabetes, u vezi sa bolestima žlezda sa

unutrašnjim lučenjem (endokrine žlezde);
2. pankreatički ili pankreatogeni dijabetes, povezan sa
bolestima gušterače (pankreasa);
3. jatrogeni dijabetes, koji nastaje kod osoba lečenih
pojedinim vrstama lekova;
4. jetreni (hepatogeni) dijabetes, kod osoba sa tešim
oštećenjima jetre, itd.
Dijabetes - Tip 1 (insulin-zavisni)
Tip 1 je najteži oblik šećerne bolesti i nastaje jer ćelije

pankreasa (beta ćelije) u veoma maloj količini proizvode, ili
uopšte ne proizvode insulin. Može nastati u svim starosnim
dobima, ali u najvećem broju slučajeva se sreće kod dece i
omladine. Terapija insulinom se primenjuje od prvog dana.
Stroga (samo)kontrola, dijeta i fizička aktivnost su obavezni deo
terapije. O insulinskoj terapiji možete pročitati mnogo više pod
odeljkom Insulin.
Dijabetes - Tip 2
Tip 2 je najrasprostranjeniji oblik šećerne bolesti, kako u nas,

tako i u svetu. Pankreas osoba obolelih od tipa 2 proizvodi
insulin, ali u nedovoljnoj količini, ili je organizam stvorio
rezistenciju (imunitet) na hormon insulina.
Sreće se kod svih uzrasta, ali u najvećem broju kod odraslih
(preko 40. godine), gojaznih i osoba starije dobi. Savremeni
način življenja i svakodnevni tempo veoma pogoduju razvoju
ovog tipa šećerne bolesti. Terapija je kombinovana - samo
dijeta, ili dijeta i oralni antidijabetici (tabletirani lekovi), lekoviti
7
čajevi kao pomoćno sredstvo, u svim slučajevima uz umerenu
fizičku aktivnost. Ukoliko ova terapija ne pokazuje povoljne
rezultate, primenjuje se insulinska terapija, sa mogućnošću
uključivanja i oralnih antidijabetika.
Dijabetes u trudnoći
Ovaj latentni oblik šećerne bolesti je iniciran trudnoćom, tokom

koje dolazi do promene u hormonskoj ravnoteži žene, što može
dovesti do poremećaja u izlučivanju insulina, i, samim tim,
povećane vrednosti glukoze u krvi. Rizična grupa su žene
starije od 25 godina, koje su bile gojazne i pre trudnoće,
naročito one sa genetskim predispozicijama za razvoj bolesti.
Obično se vrednosti šećera stabilizuju po porođaju. Međutim,
žene koje su obolevale od dijabetesa u trudnoći mogu kasnije
biti podložne razvoju tipa 2.
Vrste terapija
Lečenje šećerne bolesti može da se obavlja na više načina:
1. insulinom i dijetom
2. tabletiranim lekovima i dijetom
3. samo dijetom
4. kombinovana terapija insulin + tablete, koja je veoma
česta kod tipa 2 – kod gojaznih, kojima se daje insulin i
metformin (npr. Glucophage, Gluformin).
Opredeljenje za način lečenja zavisi od:
1. uzrasta (kod dece i mladih osoba uvek insulin i dijeta),

2. težine same bolesti (smanjena proizvodnja ili potpuno
odsustvo stvaranja insulina u gušterači), i
3. fizičke kondicije (debeo, mršav ili normalno uhranjen)
Dijeta
Ishrana obolelih od šećerne bolesti je stalni i osnovni način
lečenja, a u zavisnosti od težine bolesti uz dijetu se uzimaju i
lekovi (tablete ili insulin). Dijeta za dijabetičare predstavlja
najbolji savremeni način ishrane zdrave odrasle osobe, koja živi
u zahuktalom životnom tempu preopterećenom novonastalim
situacijama na koje čovek nije uvek pripremljen ili prilagođen.
8
Ova dijeta podrazumeva ograničenje unosa slatkih stvari, kao i
onih koje sadrže skrob. Ograničava se unos ugljenih hidrata
(UH), pravilno se odmerava potreba za unos masti (M) i
naročito se vodi računa o dovoljnom unosu belančevina (B),
koje služe kao gradivni materijal.
Dijabetička dijeta pretpostavlja zdravu ishranu koja po količini,

sastavu, zadovoljava potrebe jedne osobe u odnosu na njenu
angažovanost, očuvanje vitalnosti i rad. Osnovni cilj dijetetske
ishrane (kao jednog od načina lečenja šećerne bolesti) je u
postizanju opšteg osećaja dobrog zdravlja, održavanju
normalne telesne težine i povoljnom uticaju na ponašanje
šećera u krvi. Sprovođenje pravilne ishrane istovremeno odlaže
pojavu komplikacija koje šećerna bolest uzrokuje u toku svog
dužeg trajanja.
Većina ljudi smatra da je dijeta uopšte, a posebno kod šećerne

bolesti, dugotrajno mučenje sa jednoobraznom, monotnom i
suvoparnom ishranom, kojoj povremeno treba "dati oduška" i
najesti se svega "što srce želi", pa "kud puklo – da puklo".
Ovakav utisak o dijeti stvoren je kod mnogih dijabetičara iz
nepoznavanja načina ishrane, iz tradicije izraza dijeta, koji je
najčešće bio vezan za strogo ograničenu ishranu kod oboljenja
stomaka i creva i stereotipnih i staromodnih dijeta koja postoje
u programima ishrane većine zdravstvenih ustanova – bolnice,
klinike, zavodi, instituti i druge.
Međutim, bez obzira na navedene razloge, svakom dijabetičaru

je važno da zna šta i koliko može da unese od namirnica za
svoju dijetu, a njegova umešnost i maštovitost u pripremi i
serviranju hrane omogućuje mu veće zadovoljstvo u ishrani i
bolje zdravlje.
Tabletirani lekovi
Svi lekovi u tabletama (pilule), koji se upotrebljavaju za lečenje
šećerne bolesti nose zajednički medicinski naziv oralni ili
peroralni antidijabetici (per os = preko usta, antidijabetik =
protiv dijabetesa). Ovi lekovi se primenjuju samo kod onih
dijabetičara koji imaju sposobne ćelije u gušterači (pankreasu)
da proizvode insulin, ali ga one proizvode u nedovoljnoj količini
9
za tekuće potrebe organizma u prerađivanju šećera, što je i
razlog za pojavu dijabetesa.
Neki oralni antidijabetici ispoljavaju svoje delovanje utičući

direktno na gušteraču, dok drugi razvijaju svoj uticaj preko
delovanja na periferiju (uticaj na preradu šećera u ćelijama).
Oralni antidijabetici iz grupe sulfonilurejskih spojeva utiču
direktno na gušteraču i stimulišu njene ćelije na
zadovoljavajuću prozvodnju insulina. Oralni antidijabetici iz
grupe bigvanidskih spojeva utiču na preradu (metabolizam)
šećera u ćelijama tkiva u smislu njegovog boljeg iskorišćavanja
za energetske potrebe (utiču na smanjenje proizvodnje glukoze
u jetri). Ovi lekovi imaju i nepovoljne, uzgredne efekte
delovanja, pa se upotreba ograničeno primenjuje.
Zatim, postoje i oralni antidijabetici koji utiču na poboljšanje

senzitivnosti na insulin, kao i pojedini inhibitori, koji usporavaju
varenje ugljenih hidrata.
Prema dužini delovanja svi tabletirani lekovi se dele na:
1. kratkodelujuće – dužina delovanja od 7 do 10 časova, i

2. dugodelujuće – dužina delovanja do 36 časova
3. Kratkodelujući se uzimaju 2 – 3 puta dnevno, a
dugodelujući samo jednom dnevno. I jedni i drugi lekovi imaju
“preklapajući” efekat delovanja, odnosno početni efekat
delovanja uzete doze poklapa se sa završenim efektom
delovanja prethodne doze leka.
Količinu i vrstu leka u odnosu na stanje šećerne bolesti

određuje lekar specijalista (dijabetolog, endokrinolog,
internista, specijalista opšte medicine) ili lekar opšte prakse
(nadležni lekar) pre prijave bolesnika lekaru specijalisti.
Oralni antidijabetici se uzimaju neposredno posle uzetog obroka

hrane, kako bi svojim delovanjem podstakli odgovarajuće ćelije
gušterače na “dopunsko” izlučivanje insulina. Svaki drugi način
uzimanja ovih lekova ima za posledicu izmenjen način
delovanja, a posebno je štetno za zdravlje uzimati lekove bez
propratnog obroka hrane. Redovno uzimanje leka na način koji
je za njega propisan (uz odgovarajuću dijetu) garancija je da
stanje šećerne bolesti bude najpovoljnije regulisano.
10
Insulin
Insulin je hormon koji proizvode ćelije grupisane u vidu
ostrvaca u žlezdi gušterači. Oštećenje ovih ćelija nastaje iz vrlo
različitih razloga, a za posledicu ima smanjenje ili potpuni
prestanak stvaranja insulina. Ako insulina nema dovoljno,
izostaje prerada šećera u krvi, pa dolazi do pojave šećerne
bolesti. Jedini način njenog lečenja je u nadoknađivanju insulina
ili podsticanju njegove proizvodnje uz ograničavanje unosa
namirnica koje utiču na povećanje šećera u krvi (sve vrste
slatkiša, hleba, testenina i dr.).
Sastav insulina je belančevinaste prirode, pa je ovo razlog da

ne može da se uzima na usta, pošto bi ga razložile u crevima
materije koje služe za varenje (enzimi ili fermenti), čime bi se
izgubilo njegovo osnovno svojstvo delovanja - prerada šećera u
organizmu. Tako je, za sada, najrasprostranjenija primena
insulinskog lečenja putem injekcija. Međutim, postoji nekoliko
savremenih dostignuća u primeni insulinske terapije na druge
načine, o čemu ćete moći više da pročitate na ovim web
stranicama.
Farmaceutska industrija u celom svetu priprema insulin u

različitim oblicima za njegovu primenu. Najviše je korišćen kao
sintetički, humani insulin (HM), a poslednjih godina kao analog
insulina.
Insulin se pakuje u različite forme - od bočica (flakona), preko

karpula, do penova za jednokratnu upotrebu, najčešće u
koncentracijama od 100 i.j. (insulinskih jedinica) po mililitru.
Insulin se čuva na temperaturi od 2°C do 8°C, u frižideru, što
dalje od pretinca za zamrzavanje. Nikako ga nemojte izlagati
suncu, niti držati u kolima, odnosno u tzv. kaseti. Na svakom
pakovanju insulina stoji datum proizvodnje i rok trajanja, ili
datum do kada je lek upotrebljiv.
Dužina upotrebe insulina u lečenju šećerne bolesti je direktno

zavisna od stanja funkcije gušterače dijabetičara.
Mogućnosti su najčešće sledeće:
11
1. insulin se ne prozivodi u gušterači - oboleli mora da prima
insulin trajno (doživotno)
2. proizvodnja insulina je ograničena - oboleli ne mora da
prima insulin sve dok se insulin stvara u organizmu
3. proizvodnja insulina je ograničena, a prisutno je drugo
oboljenje (infekcije, zapaljenja guše, pluća, mokraćnih puteva,
žučne kesice, grip i dr.) - primanje insulina je obavezno, ali
privremeno, pa čim se razlozi za pogoršanje šećerne bolesti
otklone, osoba se ponovo vraća na lečenje koje je imala pre
primanja insulina.
Postoji pogrešno mišljenje, uvreženo kod laika, da jednom

započeto lečenje insulinom ne sme da se prekida, što je često
razlog da se ono odbija kada je neophodno.
Lekovito bilje i čajevi

Medicinski, stručan postupak lečenja šećerne bolesti
podrazumeva primenu savremenih znanja i dostignuća u
medicini kao nauci. Ovakvo stanovište ne isključuje primenu i
drugih faktora u lečenju, a posebno onih koji mogu da
doprinesu bilo kojim načinom delovanja na ublažavanje
oštećenog zdravlja, pa i šećerne bolesti,
U farmakologiji je odavno poznato da neke vrste bilja koje se

koriste u ishrani ili kao čajevi (babnje, susam, borovnica i dr.)
mogu da imaju blag efekat na ponašanje šećera u krvi. Ipak,
najvažniji razlog njihove primene je u tome što mogu da budu
koristan činilac u dijetetskoj ishrani i kao vrlo dobra zamena za
razne vrste napitaka.
Bilje koje raste u našem podneblju, a čini standardni sastav

svih mešavina čajeva koji se preporučuju dijabetičarima jeste:
koren vodopije (Cichoria folium), list koprive (Urtica folium),
zrele mahune od pasulja (Phaseolum legumen), list kadulje
(Salvia folium), delovi borovnice (Myrtillus herba - Absinthus
herba), kantarion, breza, zova, hajdučka trava, lincura, kičica,
majčina dušica, medveđe uho, i dr.
Treba imati u vidu da čajevi za dijabetičare nisu zamena za

lekove i dijetu. Osnovna prednost bilja koje se upotrebljava za
ovu vrstu čajeva je u njegovom sastavu. Većina ovih sastojaka
12
sadrži umesto skroba inulin. Zrele mahune pasulja sadrže
arginin, čije delovanje je slično sintetskom antidijabetiku
sintalinu - blag i spor hipoglikemijski efekat.
ORIGINALNI "HERBAVITA" ČAJ PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI
"HerbaVita" čaj protiv šećerne bolesti je trenutno najefikasnije

sredstvo iz oblasti alternativnog lečenja šećerne bolesti.
"HerbaVita" čaj je mešavina izuzetno retkih i lekovitih biljaka, a
efekat je osetan nakon prve terapije. Iskustva mnogih korisnika
govore da je reč o čaju bez ozbiljne konkurencije u ovoj
oblasti. Da je zaista tako, potvrda su i veliki broj udruženja i
društava dijabetičara kod nas i u inostranstvu, koji su
"HerbaVita" čaj ocenili veoma visokom ocenom i preporučuju
ga svojim članovima. Preporukama se pridružuje veliki broj
lekara, a najviše zadovoljnih korisnika.
Lekovite vode i banjsko lečenje
Do danas nisu pronađene lekovite vode - banje, koje mogu da

leče šećernu bolest. Međutim, u nekim banjama postoje
specijalizovana lečilišta - ustanove (RH - rehabilitacioni centri)
koje se bave lečenjem i rehabilitacijom obolelih od šećerne
bolesti. Pravo na besplatno lečenje (lečenje na teret socijalne
medicinske zaštite) u RH-centru ima svaki dijabetičar jedanput,
i to pri otkrivanju šećerne bolesti. Ovo namensko korišćenje
boravka u RH-centru ima za cilj da višestruko obučavanje
svakog dijabetičara (očuvanje zdravlja pomoću odgovarajućeg
lečenja, poznavanja svoje bolesti i primene higijensko-
dijetetskih mera). Najčešći rezultat svih preduzetih mera u RH-
centru je dobro regulisana šećerna bolest. Dobar broj
dijabetičara se pravilno obučava (edukuje) i dalje lečenje nije
poseban problem.
Međutim, jedan broj dijabetičara smatra da je problem njihovog

zdravlja pre svega stvar lekara i ostalih koji učestvuju u lečenju.
Takav dijabetičar ne iskoristi svoje vreme boravka u RH-centru
(ili pri pregledu kod svog lekara ili pri boravku u bolnici) za
promenu ranije stečenih navika u odnosu na način življenja
(ishrana, pušenje, upotreba alkohola, fizička aktivnost i dr.), već
sve svoje probleme prepušta onima koji treba zajedno sa njim
da brinu o njegovo zdravlju. Prepuštanje svojih obaveza
13
drugima znači ne voditi računa i svom zdravlju, a to najčešće
dovodi do stalno loše regulisanog dijabetesa.
Treba imati u vidu da se dobro regulisana šećerna bolest može

uvek dobro održavati, ako su za to zadovoljeni potrebni uslovi -
izbegavanje stresnih situacija i sekiracija, preterane napetosti,
ne dozvoliti porast telesne težine - gojenje, redovno uzimanje
lekova uz pravilan način ishrane i dovoljno fizičko angažovanje -
rad kombinovan sa rekreacijom. Zanemarivanje pomenutih
momenata dovodi do loše regulisane šećerne bolesti i u
najboljem RH-centru.
Korišćenje lekovite vode kao pijaće ima za svrhu poboljšanje u

varenju, sa jedne strane, i stvaranje novih navika i jačanje volje
u vezi sa "uzimanjem vode i obroka u određeno vreme - kao
lek", sa druge strane. Tako, indirektno ovakva voda ima svrhe
kao koristan napitak u dijetetskoj ishrani.
Banjsko kupanje je korisno za dijabetičare isto koliko i za

zdrave. Ono je vid rehabilitacije - rekreacije, u bilo kom mestu i
bilo kom prirodnom ambijentu - vodi. Banjsko lečenje mogu da
koriste svi dijabetičari u svom sopstvenom aranžmanu. Ovakvo
lečenje je štetno jedino za dijabetičare sa povišenim krvnim
pritiskom, isto kao i za osobe koje boluju samo od povišenog
krvnog pritiska.
Poznata banjska lečilišta sa osposobljenim ustanovama za

prihvatanje obolelih od šećerne bolesti su u Vrnjačkoj Banji i
Bukovičkoj Banji (deca).
Najnovijim izmenama Pravilnika o rehabilitaciji (februar 2011),

sve osobe mogu ići jednom u 4 godine na rehabilitaciju u
Vrnjačku Banju. Do sada su to pravo imale samo osobe na
insulinskoj terapiji, a sada mogu i oni koji koiste tablete.
Vi i Vaš lekar
Osoba sa dijabetesom je sam svoj lekar
Cilj svake terapije je postizanje zdravog i normalnog života, kao

i održavanje šećera u krvi u granicama normale (5.1-6.1mmol/L
ili 80-120 mg/L).
14
Lečenje obolelih od šećerne bolesti podrazumeva:
1. osposobljavanje osobe sa dijabetesom za normalan život u

porodici i društvu
2. ukljanjanje simptoma bolesti izbegavajući hipoglikemiju i
hiperglikemiju
3. uspostavljanje dobre metaboličke kontrole
4. otklanjanje ili ublažavanje komplikacija dijabetesa
Lekar Vas može naučiti kako da postanete dobar dijabetičar –

matematičar. Međutim, rezultat će zavisiti isključivo od Vas.
Koliko se budete ozbiljno upustili u rešavanje svog
zdravstvenog problema – svoje gojaznosti, svoje loše
kontrolisane šećerne bolesti i fizičke aktivnosti, toliki će biti i
rezultat lečenja. Kakva je Vaša šećerna bolest, saznaćete Vi
sami. To Vam ne može saopštiti lekar. Najbolji lekovi na svetu
Vam ne mogu pomoći da držite pod kontrolom svoj šećer, ako
se ne pridržavate saveta o pravilnoj ishrani i ne uzimate
terapiju kako je propisana. Osnovna postavka svakog lečenja
obolelih od šećerne bolesti je individualan pristup, o kojem
uvek treba voditi računa. Svaki čovek i njegova bolest su priča
za sebe.
Principe pravilne i zdrave ishrane treba što pre naučiti i usvojiti,

a onda ih primenjivati za ceo život.
Nekoliko “zlatnih” pravila:
1. naučite šta je pravilna ishrana i primenjujte je

2. budite fizički aktivni
3. redovno uzimajte terapiju i ne preskačite obroke
4. redovno kontrolišite nivo šećera u krvi i/ili mokraći i
beležite sve promene
5. konstantno se obrazujte i usavršavajte poznavanje svoje
bolesti
6. svaki dan koristite odgovarajuće minerale, vitamine i
antioksidanse kao dodatak ishrani (jedan vitamin C dnevno,
vitamin B, zasićene masne kiseline – biljna ulja, riblje ulje /
omega 3, preparate za poboljšanje cirkulacije krvi i sl.)
15
Poštovanjem ovih “sitnica” koje život znače obradovaćete i
sebe i svog lekara!
Na redovne kontrole kod Vašeg lekara – endokrinologa, sa

sobom ponesite sledeće:
1. knjižicu ili svesku u kojoj ste napravili tabele za beleženje

dnevnih podataka o visini šećera, hipoglikemijama, acetonu,
stresovima, odstupanjima od dijete i slično (primer tabele
možete videti na sledećoj strani)
2. profil glikemije (takođe objašnjen na sledećoj strani)
3. biohemijske rezultate pregleda krvi i urina (ukoliko imate
mogućnosti da to uradite u lokalnom domu zdravlja)
Insulin
Insulinska terapija predstavlja jedan od najboljih načina za

regulisanje nivoa šećera u krvi. Kombinovanjem različitih
insulina se može u velikoj meri sprovesti dobra glikoregulacija.
Da bi insulinska terapija dala željene rezultate, osoba sa
dijabetesom mora biti dobro edukovana, fizički aktivna, zna da
broji ugljene hidrate iz obroka i spremna da svakodnevno
sprovodi samokontrolu.
Vrste insulina
Vrste insulina i periodi njihovog dejstva
Sve vrste industrijski proizvedenog insulina imaju određeno

vreme delovanja i dele se u šest grupa:
Brzodelujući insulinski analog ("bistri" - npr. Novorapid, Apidra)

Početak dejstva: 5 do 15 minuta
Period dejstva: 45 do 90 minuta
Prestanak delovanja: 3 do 5 sati
Kratkodelujući humani insulin ("bistri" - npr. Actrapid)

Početak dejstva: 30 minuta
Period dejstva: 2 do 5 sati
Prestanak delovanja: 5 do 8 sati
16
Srednjedelujući humani insulin ("mutni" - npr. Insulatard)
Početak dejstva: 1 do 3 sata
Prestanak delovanja: 16 do 24 sata
Dugodelujući insulin ("mutni" - npr. Lente)

Početak dejstva: 4 do 6 sati
Prestanak delovanja: 24 do 28 sata
Veoma dugodelujući insulinski analog (Lantus)

Početak dejstva: 1 sat.
Period dejstva: 24 sata.
Prestanak delovanja: 24 sata i uzima se jednom dnevno,
uglavnom pre spavanja, ili kako lekar prepiše.
* Lantus se ne sme mešati u špricu sa drugim vrstama insulina.
Veoma dugodelujući insulinski analog (Levemir)

Trajanje dejstva se postiže i do 24 časa u zavisnosti od
primenjene doze, što omogućava primenu jednom ili dva puta
dnevno. Ako se primenjuje dva puta dnevno, stabilno stanje se
postiže nakon primene 2 – 3 doze. Ukoliko se Levemir primeni u
dozi od 0,2 – 0,4 j./kg, lek ispoljava preko 50% maksimalnog
dejstva nakon 3 – 4 časa do oko 14 časova posle ubrizgavanja.
Mikstardi insulina (kratkodelujući + dugodelujući zajedno, u

odnosima od 10:90 do 50:50)
Početak dejstva: 30 minuta.
Period dejstva: 7 do 12 sati.
Prestanak delovanja: 16 do 24 sati.
Pojedina vrsta insulina, iz bilo koje grupe, može da se daje

posebno ili kombinovano sa nekom drugom vrstom insulina ili
tabletiranog leka, što u glavnom zavisi od zdravstvenog stanja i
o tome odlučuje lekar.
Insulin se najčešće daje pre jela, onoliko često i u onoj količini

koju je za to odredio ordinirajući lekar.
Pripreme za davanje insulina

Najbolji i najprirodniji način lečenja šećerne bolesti je uzimanje
insulina. Ovakvo lečenje zahteva, samo prividno, malo veće
17
lično angažovanje obolelog (od onog pri upotrebi tabletiranih
lekova), ali se to brzo prebrodi obukom (edukacijom)
dijabetičara za samostalno davanje insulina.
Ukoliko oboleli nije u stanju da sam sebi daje insulin (oslabljen

vid, drhtanje ruku, opšta slabost i dr.), onda se obuči neko od
članova porodice za ovaj postupak. Vremenom ova "obaveza"
postaje sastavni deo dnevnog reda – programa, koji se rutinski
obavlja (kao što su umivanje, brijanje, oblačenje, uzimanje
obroka i sl.).
U situaciji kada prethodno pomenute mogućnosti nisu rešive ili

su neprihvatljive, dijabetičar odlazi svakodnevno u zdravstvenu
stanicu ili Dom zdravlja da primi insulin. U ređim slučajevima,
kada je dijabetičar nepokretan, nadležni lekar piše nalog
patronažnoj službi, koja odlazi u kuću obolelog i daje mu
insulin. Patronažna služba (medicinska sestra) nije uvek u
mogućnosti da blagovremeno dođe i da insulin, pošto najčežće
ima dosta onih koje mora u isto vreme i iz istih razloga da
obiđe.
Pomeranje vremena uzimanja insulina povlači za sobom i

pomeranje obroka, što ima za posledicu raskorak između
vremena delovanja insulina i vremena uzimanja sledećih
obroka hrane u toku dana, a krajnji ishod ovoga je nepovoljno
regulisana šećerna bolest.
Davanje insulina je bitno pojednostavljeno poslednjih godina

uvođenjem plastičnih brizgalica ("penkala", odnosno "penova")
za jednokratnu upotrebu.
Lekar koji predlaže lečenje insulinom dužan je da obavesti

obolelog o svim prednostima ovog lečenja, načinu njegovog
korišćenja pri pojavi drugih oboljenja, usklađenom uzimanju
obroka sa načinom delovanja insulina i opasnostima koje
postoje ako se odstupa od datog saveta i dogovora. Svaki
dijabetičar koji se leči insulinom mora biti obučen za
samostalno davanje insulina, sa izuzetkom onih dijabetičara čije
stanje to ne dozvoljava.
Mesta ubrizgavanja insulina
18
Odrasla osoba sa dijabetesom u svakodnevnoj praksi koristi
potkožno tkivo za davanje insulina. Injekcija insulina se daje
pod kožu na mestima na kojima je davanje injekcija ove vrste
bezopasno.
Mesto uboda treba stalno menjati i izbegavati da se više uboda

(jedan za drugim) nađe na istom mestu. Pažljivim rasporedom
plasiranja injekcija određene partije kože mogu da se koriste u
toku mesec dana (butina, npr.). Tako se promenom partija kože
ponovljeno davanje insulina "na isto mesto" obavlja tek posle 2-
3 meseca. Ovakav način davanja insulina je najbolji, koža ostaje
neoštećena, a insulin iz dobro očuvanog potkožnog tkiva
ravnomerno prelazi u krv i organe. U protivnom, može doći do
oštećenja potkožnog tkiva (lipodistrofija), što ima za posledicu
obustavu davanja insulina na tim delovima kože.
Na slici su prikazana mesta davanja insulina sa njihovim

svojstvima apsorpcije (upijanja) insulina.
Mesta ubrizgavanja insulina
Abdomen - četiri prsta od pupka je zona koja nije prikladna za

davanje injekcija, kao i mesta sa ožiljkom; koristi se zona
pojasa, ka kukovima; zone iznad i ispod pupka koristite samo
ukoliko postoji pogodno tkivo.
Nadlaktice - izmerite nadlakticu: jedna šaka od ramena na dole

i jedna šaka od lakta na gore; preostali središnji deo nadlaktice
koristite za davanje injekcija, i to spoljašnji mesnati deo.
NIKADA sami sebi nemojte davati insulin u nadlakticu! Insulin
se uvek daje u kožni nabor da bi ušao u masno tkivo. Ako se da
muskularno, prvo dovodi do hipo, pa do hiperglikemije.
Butine - izmerite butinu: jedna šaka od prepone na dole i jedna

šaka od kolena na gore; koristite preostali gornji i spoljašnji deo
butine, izbegavajući njen unutrašnji deo.
Zadnjica - koristite gornju spoljašnju zonu.
Davanje insulina
19
Uputstvo za korišćenje NovoPen4 brizgalice, u koju se ubacuje
karpula sa insulinom - Actrapid, Insulatard, Mixtard30 - možete
preuzeti OVDE
Uputstvo za korišćenje FlexPen brizgalice - NovoRapid, Levemir,

NovoMix30 - možete preuzeti OVDE
Kod FlexPen modela penkala (Novo Rapid, NovoMix), indikator

određene doze je ispisan brojčano i svaki "klik" predstavlja 1
jedinicu. Pred svako doziranje, indikator mora biti na nuli.
Ukoliko pogrešite pri određivanju doze, jednostavno vratite
indikator unazad do željenog broja.
Kod novog, neupotrebljenog penkala FlexPen, imate oko 2

"vazdušne jedinice" pre pojave insulina na vrhu igle.
Očistite kožu vatom natopljenom u alkohol.
Skinite unutrašnju kapicu sa igle. Uhvatite kožu između palca,

kažiprsta i srednjeg prsta (hvat kao pri štipanju), kako bi se
odvojila od mišića.
Penkalo držite kao olovku, sa vrhom igle okrenutim na gore.
Plasirajte celu iglu u kožu pod uglom od 60° ili 90° u odnosu na
ravan kože. Pritiskajte potiskivač umerenom brzinom (nemojte
odjednom ubrizgati celu količinu) do kraja.
Ukoliko ubrizgavanje ide otežano, verovatno se mestu uboda

preprečila neka žilica ili neki delić nepropusnog tkiva. Stoga je
predlog da pen, dok je igla i dalje u koži, malo okrenete radi
eventulanog izbegavanja prepreke. Ukoliko ni posle toga niste u
mogućnosti da ubrizgate dozu, izaberite novo mesto uboda.
Nakon ubrizgavanja cele doze, i dalje čvrsto pritiskajte

potiskivač. Ostanite u tom položaju 6 sekundi (npr. polako
brojite do 6), kako biste bili sigurni da je cela doza
apsorbovana.
Izvucite pen i mesto uboda pritisnite vatom sa alkoholom. Ne

trljajte mesto uboda. Proverite da insulin ne curi ili da se ne
pojavljuje krvarenje. Ukoliko se nešto od ova dva pojavi, mesto
uboda jedno vreme držite pritisnito vatom ili prstom.
20
Vratite unutrašnju kapicu na iglu, odvrnite je sa penkala i
bacite.
Vratite poklopac na penkalo i odložite do sledeće upotrebe (ne

u frižider!).
Spremni ste da nakon pola sata (ili odmah, ukoliko je u pitanju

Novo Rapid) pristupite uzimanju obroka.
Kod igala vodite računa da su sterilne (pročitajte datum na

pakovanju) i da nisu tupe (ne kidaju kožu, već skoro neosetno
ulaze u tkivo).
Vodite računa o bacanju upotrebljenih igala. Najbolje je da za to

odredite neku konzervu sa poklopcem (od kafe ili slično) ili
ispražnjenu plastičnu bocu (npr. od nekog tečnog deterdženta).
Ne koristite providne i staklene posude. Kada je posuda puna,
zatvorite je i obezbedite lepljivom trakom pre bacanja u
kontejner. Uvek vraćajte pripadajuće kapice na upotrebljene
igle i držite pribor van domašaja dece.
Insulinska pumpa
Insulinska pumpa se sastoji od rezervoara (u obliku plastičnog

šprica od 3 ml), napunjenog brzodelujućim ili kratkodelujućim
insulinom, malom pumpom koja radi na baterije i
kompjuterskog čipa, koji omogućava 24-časovno automatsko
ubrizgavanje određene količine insulina u tkivo. Kompletan
aparat je obliku plastične kutijice veličine pejdžera i teži manje
od 100 grama. Otporna je na padove i većinu udaraca, a u
poslednje vreme postoji model koji je i vodootporan.
Ubrizgavanje insulina u tkivo vrši se putem tankog plastičnog

(teflonskog) katetera dužine 60 cm, koji na svom kraju ima
malu plastičnu kanilu (cevčicu), kroz koju insulin prolazi.
Za postavljanje plastične kanile u tkivo postoji automatski

injektor sa oprugom i neosetna je za svakodnevno nošenje.
(kateter i pumpa se mogu privremeno diskonekovati)
21
Kanila, dužine 9 ili 6 mm (za decu I mršave osobe), je smeštena
ispod kože, uglavnom u područje abdomena, ali se može nositi i
na butini i ostalim područjima . Bez auto-injektora, njeno
postavljanje je slično davanju klasične injekcije.
Po pravilu, infuzioni set (špric i kateter) se menja na svaka 2-3

dana. Izuzetno, zbog mogućih loših glikemija, infekcija i
oštećenja tkiva, kateter ne bi trebalo držati duže od 3,5-4 dana.
Pumpa je osmišljena tako da automatski ubrizgava insulin u

tkivo u toku 24 časa prema jedinstvenim programima za
određenog dijabetičara. Programiranje pumpe prema
potrebama organizma se vrši u specijalizovanim ustanovama
pod budnom pratnjom lekara. Mala količina insulina (0.1 - 2.0
i.j.) se ubrizgava kontinualno i naziva se "bazalna doza". Ova
doza održava šećer u željenom nivou između obroka i tokom
noći. Pre uzimanja obroka korisnik će isprogramirati pumpu da
ubrizga "bolusnu dozu", odnosno dodatnu količinu insulina
potrebnu za taj obrok.
Da bi se odredila potrebna doza koja će "pokriti" obrok, moraju

se odlično poznavati "šećerne jedinice" i visine ugljenih hidrata
namirnica koje će se konzumirati.
Insulinska pumpa nije automatska, kako se misli, odnosno ne

ubrizgava sama potrebnu količinu insulina u smislu "imitiranja"
pravog pankreasa. Korisnik i dalje, u skladu sa instrukcijama
lekara, visine glikemije i vrste namirnica u obrocima, mora sam
da određuje doze.
Međutim, pokazalo se da je insulinska pumpa jedan od do sada

najidealnijih vidova kontrole šećerne bolesti i skoro jedini način
da se prevaziđe "efekat zore" kod dijabetičara (kada nivo
šećera u periodu od 02.00 do 06.00 h dostiže veoma visoke ili
veoma niske vrednosti).
Insulinska pumpa je precizan i vrlo fleksibilan način regulacije

šećerne bolesti i omogućava dijabetičaru održavanje odličnog
nivoa šećera u krvi i normalan život. Takođe, sa ovim aparatom
nestaju stroge vremenske odrednice u davanju insulina i
uzimanju obroka, kao kod terapije špricevima ili penovima.
Komplikacije izazvane loše regulisanim dijabetesom se ređe
22
javljaju, a ukoliko su se već ranije pojavile njihovo dalje
napredovanje je svedeno na najmanju moguću meru.
Opširnije o svemu ovome i mnogo detaljnije čitajte u knjizi "Moj

džepni pankreas - život sa insulinskom pumpom"
Prednosti pumpe
Pumpa koristi brzodelujući / kratkodelujući insulin. Kada ste na
injekcijama, dugodelujući insulin je često ono što ćete dati sebi
ujutro. Apsorpcija dugodelujućeg insulina je vrlo nepredvidiva.
U stvari, takav insulin ima varijabilnost od čak 52%! Ovo je
osnovni razlog da Vaš šećer varira iz dana u dan i ono zbog
čega ljudi na injekcijama ne mogu da drže svoj šećer pod
dobrom kontrolom. Insulinska pumpa koristi bržedelujući
insulin, čije je dejstvo mnogo predvidivije od dugodelujućeg
insulina. Njegova varijabilnost je manja od 3%! Kakva razlika! I
to deluje. Zato pankreas luči samo brzodelujući insulin. Zato se
za pumpe koristi bržedelujući insulin.
Pumpa ubrizgava insulin u mikro-jedinicama, koje su

kontinualne i precizne. Sa injekcijama, insulin samo stoji kao u
malom "bazenu". Vaš nivo aktivnosti direktno utiče na to kada
će taj insulin ući u Vaš krvotok. Ukoliko samo sedite za stolom,
ta količina će ući u Vaš sistem mnogo sporije. Ali, ako odete u
šetnju ili na džoging, insulin će ući u Vaš sistem mnogo brže.
Ovo čini dobru kontrolu šećera putem injekcija još težom.
Pumpa konstatno "šalje" po malo insulina na svakih par minuta
(kao pankreas), tako da nemate problem sa prekidom u
apsorpciji insulina. Pri tom, insulin je drugačiji i ne priređuje
velika iznenađenja.
Možete da jedete kada Vi hoćete. Vi, a ne Vaše injekcije,

odlučujete kada ćete jesti. Možete jesti kada ste stvarno gladni,
ili možete preskočiti ili odložiti obrok za kasnije, ukoliko niste
gladni. Možete pojesti jedno parče pite više ako želite - sa
pumpom to regulišete bez problema.
Živite normalan život! Nema više injekcija, nema strogog

rasporeda obroka, nema iznenađujućih insulinskih reakcija.
Najčešća pitanja
23
A sada - praktična strana! Ovde ćete naći odgovore na mnoga
pitanja ljudi koji razmišljaju o korišćenju insulinske pumpe, kao
na primer:
1. Kako izgleda biti "zakačen" za nešto sve vreme?

2. Da li pumpa zahteva specijalno čuvanje i rukovanje?
3. Šta ako ispustim pumpu?
4. Šta ako pokvasim pumpu?
5. Kako ću znati da li pumpa radi?
6. Šta ako mi se pokvari pumpa?
7. Da li će mi smetati kateter?
8. Gde se postavlja infuzioni set?
9. Šta ako zaboravim koliko sam insulina programirao/la?
10. Da li će mi zdravstveno osiguranje pokriti troškove za
nabavku pumpe?
11. Kako da nosim pumpu?
12. Gde ću držati pumpu dok spavam?
13. Mogu li da se kupam?
14. Da li mogu da plivam?
15. Šta prilikom intimnosti?
1. Kako izgleda biti "zakačen" za nešto sve vreme?

Isto kao kad se navikavate na nešto novo, npr. burmu ili novu
tašnu. Navikavanje na pumpu traje oko mesec dana. Postoje
malo "nezgodni" trenuci, na primer kada se tuširate, oblačite ili
kada isprobavate garderobu u nekoj prodavnici. Da bi ovakve
rutinske radnje bile kao i obično, postoji plastični diskonektor
na samom kateteru, koji Vam omogućava da za kraće vreme
budete bez pumpe.
2. Da li pumpa zahteva specijalno čuvanje i rukovanje?

Pumpa je dizajnirana tako da bude trajna (garancija 4 godine) i
oslobođena nekog specijalnog rukovanja. Alarm Vas
obaveštava da je vreme da promenite baterije (3 komada "357"
baterija, koje se mogu naći u fotografskim radnjama, ili 1 AAA
baterija za novije modele). Jedino taj deo gde su baterije mora
uvek biti čist i bez prašine, pa ćete ga povremeno očistiti
četkicom. Većina korisnika čuva pumpu u njenoj originalnoj
kožnoj futroli, da bi je zaštitila od svakodnevnih rizika -
ogrebotina, znoja, prljavštine, prašine i slično. Da biste očistili
pumpu, dovoljno je da je prebrišete mekom tkaninom
potopljenom u rastvor blagog sapuna. Nikakva dodatna nega
24
nije potrebna. Ne postoje delovi koji bi trebalo da se menjaju ili
posebne provere njenih funkcija. Pumpa sadrži različite
ugrađene sisteme, koji Vas na vreme obaveštavaju ukoliko
nešto nije u redu.
3. Šta ako ispustim pumpu?

Pumpa je otporna na većinu udaraca i situacija koje se dešavaju
svakodnevno. Ali, koliko god da ste obazrivi, može se desiti da
Vam pumpa padne na pod. Ukoliko se to dogodi, proverite da li
je sve u redu sa ekranom, kao i sa infuzionim setom. Sledećih
24 časa obratićete pažnju na to da li pumpa pravilno odgovara
na pritiskanje dugmića i ispisivanje odgovarajućih podataka na
ekranu.
4. Šta ako pokvasim pumpu?

Najnoviji modeli pumpe su vodootporni, tako da sa njima
možete plivati ili roniti do dubine od 20 metara. Na toj dubini,
pumpa je vodootporna 30 minuta. Ali, ti modeli još uvek nisu
dostupni u Srbiji.
Većini ostalih modela, koji nisu vodootporni, ne smeta ukoliko
slučajno upadnu u umivaonik ili sudoperu, ili ako se desi da se
neplanski nađete u bazenu, jezeru i tome slično. U takvim
slučajevima, proverite infuzioni set (da nije voda ušla) i pustite
da se ceo sistem osuši (ne koristite fen i sl.). Ukoliko ste ipak
zabrinuti za stanje pumpe ili se ona "čudno" ponaša, obratite
se Vašem dobavljaču.
5. Kako ću znati da li pumpa radi?

Na ekranu je uvek ispisano vreme ili ime proizvođača. Za sve
ostale slučajeve, pumpa ima odgovarajuće alarme, kao npr.
ako ne isporučuje insulin, ako su slabe baterije, ako je
rezervoar prazan i tsl. Ugrađeni infracrveni detektor prati rad
motora, a sigurnosne provere pumpa sama izvršava iz minuta u
minut. Ukoliko sami želite da izvršite proveru, u Upustvu za
rukovanje je objašnjeno kako da izvršite test sa 7.2 jedinice.
6. Šta ako mi se pokvari pumpa?

U slučaju da sumnjate u ispravnost pumpe, odmah pozovite
Vašeg dobavljača. Ukoliko je potrebna popravka, on će Vas
obavestiti kako to da sprovedete.
7. Da li će mi smetati kateter?
25
Kateter, odnosno infuzioni set, omogućava potpuni komfor.
Ukoliko Vam smeta kateter, proverite da mesto uboda nije
crveno ili iritirano. Infuzioni setovi sa plastičnom kanilom su
bezbolni, krajnje fleksibilni i omogućavaju sve pokrete bez
ograničenja.
8. Gde se postavlja infuzioni set?

Većina korisnika postavlja kateter u predeo abdomena, iako se
može aplicirati i na butini ili nadlaktici. Predeo abdomena pruža
najbolju apsorpciju insulina. (Mesta ubrizgavanja insulina). Žene
najčešće koriste donji deo abdomena, a muškarci gornji.
Možete eksperimentisati, kako biste odredili predeo na telu koji
Vama najviše odgovara. Važno je da izbegavate koščate
delove, predeo ispod pojasa ili mesta koja mogu biti iritirana
odećom.
9. Šta ako zaboravim koliko sam insulina programirao/la?

Pumpa pamti 12 zadnjih bolusa pred obroke, zajedno sa
datumom i vremenom ubrizgavanja ovih doza. Ovo je veoma
praktično ukoliko niste bili ažurni po pitanju vođenja
svakodnevnih beleški, ili pri pronalaženju uzroka kod
neobjašnjivog skoka šećera u krvi.
10. Da li će mi zdravstveno osiguranje pokriti troškove za

nabavku pumpe?
U Pravilniku o medicinskim pomagalima, postoje medicinske
indikacije na osnovu kojih pojedine osobe imaju pravo na
insulinsku pumpu o trošku RZZO. U Pravilniku je navedeno
sledeće:
"Izuzetno, osiguranom licu kod koga je u periodu od šest
meseci intenzivirane konvencionalne terapije (četiri i više doza
insulina), utvrđena nezadovoljavajuća glikoregulacija, na
osnovu mišljenja lekara specijaliste interne medicine ili lekara
specijaliste pedijatrije sa subspecijalizacijom iz endokrinologije
nadležne zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu
delatnost na tercijarnom nivou, odobrava se spoljna insulinska
portabilna pumpa.
Osigurano lice ima pravo i na potrošni materijal za spoljnu
insulinsku portabilnu pumpu u količini utvrđenoj na mesečnom
nivou, sa izdavanjem na šestomesečnom nivou.
Overu obrasca uz revers vrši matična filijala, uz ocenu lekarske
komisije o opravdanosti propisivanja spoljne insulinske
26
portabilne pumpe u odnosu na medicinske indikacije i uz
neophodnu medicinsku dokumentaciju.
Spoljna insulinska portabilna pumpa se, prema overenom
obrascu, isporučuje zdravstvenoj ustanovi iz stava 1. ovog
člana.
Spoljna insulinska portabilna pumpa se osiguranom licu izdaje
u zdravstvenoj ustanovi iz stava 1. ovog člana, koja određuje
lekare specijaliste da vrše kontrolu pravilnosti korišćenja
izdatog pomagala.
Zdravstvena ustanova iz stava 1. ovog člana vodi posebnu
evidenciju o izdatim spoljnim insulinskim portabilnim
pumpama.
U Republičkom zavodu obrazuje se centralni registar izdatih
spoljnih insulinskih portabilnih pumpi na osnovu podataka koje
vode zdravstvene ustanove iz stava 5. ovog člana."
Detaljne informacije o tome ko i pod kojim uslovima ima pravo
na pumpu, možete pogledati OVDE.
11. Kako da nosim pumpu?

Na ovo pitanje ima onoliko odgovora koliko i korisnika
insulinske pumpe. Pošto je pumpa mala, možete je potpuno
sakriti gde god hoćete. Vi odlučujete gde ćete je nositi - u
džepu, zakačenu za brushalter, o pojasu, i slično. Neki korisnici
vole da im je pumpa vidljiva, što je lakše za svakodnevno
programiranje. To se postiže korišćenjem "štipaljke", kojom se
ona lako zakači za pojas (slično pejdžeru).
12. Gde ću držati pumpu dok spavam?

Odgovor je: "Gde god Vam najviše odgovara". Sa kateterom
dužine od 110 cm, postoje mnoge opcije. Neki korisnici je drže
pored sebe u krevetu, neki ispod jastuka, neki na noćnom
stočiću, neki je zakače za pidžamu ili gaćice.
13. Mogu li da se kupam?

Svakako da je potrebno da pumpu štitite od vode, jer je ona
osetljiv instrument. Međutim, postoji nekoliko jednostavnih
načina korišćenja pumpe za vreme kupanja u kadi ili tuširanja.
Ukoliko koristite kateter sa plastičnim diskonektorom, kupanje
ili tuširanje ne predstavljaju problem. Takođe, postoji i posebna
plastična torbica za pumpu, koja se tokom tuširanja postavi
oko vrata ili oko slavine. Kod kupanja u kadi, pumpa može
ostati i na podu, ukoliko je kateter dovoljno dugačak.
27
14. Da li mogu da plivam?
Apsolutno. Kao i da se sunčate, skijate na vodi i igrate košarku.
Za plivanje, najveći broj korisnika koristi katetere sa
diskonektorom, koji im omogućava da kraće vreme budu bez
pumpe. Za ekstremne sportove kao što su planinarenje,
padobranstvo, speleologija ili splavarenje, najbolje je da
koristite specijalnu sportsku torbicu, koja štiti pumpu od
udaraca i vode. Ova torbica je idealna za većinu sportova, ali
kod igranja fudbala ili ragbija, najbolje je da se privremeno
diskonektujete sa pumpe. Za vreme skijanja ili drugih zimskih
sportova, držaćete pumpu ispod svih slojeva garderobe, kao bi
bila na toplom i sigurnom i kako se insulin ne bi zamrzao.
15. Šta prilikom intimnosti?

Mnogi korisnici pumpe su zabrinuti oko ovoga u početku, ali
shvate da to neće predstavljati prepreku u odnosima sa
partnerom, ukoliko sa njim o tome popričaju. Ako ni jednom od
vas ne smeta pumpa, ostavite je tu gde jeste. Možete i da
koristite kateter dužine 110 cm, koji će omogućiti da pumpa
bude van domašaja. Mnoge pumpe su provele intimne trenutke
bezbrižno "ugnježđene" na pojasu za čarape, što je ipak
popularnije među ženama, nego među muškarcima. Dobar deo
korisnika se odlučuje za privremeno diskonektovanje sa pumpe
za vreme intimnih trenutaka. Jednostavim "klik" odvrtanjem,
pumpa i kateter mogu biti odloženi i tako neće biti deo Vaših
intimnih momenata. Ukratko, sa pumpom možete obavljati sve
ono što i sa injekcijama, ali i ono što biste želeli da radite u
slučaju da nemate šećernu bolest.
Za sve informacije oko nabavke i korišćenja insulinke pumpe

možete se obratiti svom ordinirajućem endokrinologu.
Izračunavanje bolusa
Da biste mogli da počnete sa uživanjem u svakom obroku,
neophodan uslov je da su Vam dobro isprogramirane bazalne
doze! Stoga, češće kontrolišite šećer u krvi i budite stalno u
kontaktu sa svojim lekarom!
Kako da računate boluse pred obroke?
28
Prvo saznajte koliko iznosi Vaš odnos jedne insulinske jedinice
na jedan gram ugljenih hidrata. Ukoliko je Vaša totalna dnevna
doza* insulina: Vaš odnos 1 i.j. / gr UH je:
Dnevna doza* insulina 1 i.j. / gr UH
16 jedinica 1 i.j. / 36 gr UH
22 jedinice 1 i.j / 23 gr UH
24 jedinice 1 i.j. / 21 gr UH
60 jedinica 1 i.j. / 8 gr Uh
* Totalna dnevna doza je zbir bazalnih i bolusnih doza, odnosno

celokupne Vaše doze za 24 sata, koju Vam je odredio lekar.
Primer 1.:
Vi ste ženska osoba normalne uhranjenosti i telesne težine od
67 kg, prosečne fizičke aktivnosti i bavite se kancelarijskim
poslom. Vaš dnevni unos kalorija iznosi 1675 kcal, odnosno 209
gr UH. Vaša totalna doza insulina za 24 sata je npr. 43.7 i.j., a
odnos 1 i.j. na 11 gr UH.
Planirate ručak na sledeći način:

Primer dijete od 1600 kcal
Podsetnik: 1 šećerna jedinica = 12 gr UH
diabeta hleb mleko mast voće povrće A
povrće B meso
29
doručak 2 1 1
užina 1 1 1
ručak 3 1 1 po želji 1 2
užina 1
večera 2 1 1 po želji 2
užina 1 1
Zbir jedinica 8 2 2 4 po želji 1 6
Savet: Tabelu Vaše dijete, kao i tablicu šećernih jedinica,

možete da zalepite na frižider ili negde u kuhinji da Vam budu
"na oku".
Prema gornjoj tablici ishrane, Vaš ručak bi trebalo da iznosi 8

šećernih jedinica, odnosno 72 gr UH, tj. 6x12, pošto meso,
povrće A i ulje nemaju ugljenih hidrata. Poješćete, na primer,
sledeće:
* piletinu (2 šećerne jedinice mesa, 60 gr)

* krompir (3 šećerne jedinice hleba, 300 gr)
* grašak (1/2 šećerne jedinice povrća B, 100 gr)
* šargarepu (1/2 šećerne jedinice povrća B, 100 gr)
* mešanu salatu od paradajza, paprike i krastavaca (povrće
A, količina po želji)
* 1/2 banane (1 šećerna jedinica voća, 50 gr)
* 1 šećernu jedinicu masti sačinjavaće ulje za pripremu
obroka (1 kašičica ili 5 ml)
Pred obrok, za "pokrivanje" ovakvog ručka izračunaćete

dodatnu dozu i sebi ubrizgati sledeći bolus kratkodelujućeg (ili
brzodelujućeg, rapidnog) insulina: 72 gr UH : 11 = 6.5 jedinica
insulina
Primer 2.:
Šetate gradom i želite kokice. Jedna kesica (otprilike 3 šolje)
ovakve namirnice sadrži 12 gr UH. Za jednu kesicu kokica
daćete bolus od 1.1 i.j. (12 : 11 = 1.09)
Primer 3.:
Poručujete CheeseBurger (30.0 gr UH) i veliki Milk Shake (55.6
gr UH). Biće vam potreban bolus od 7.8 i.j. (85.6 : 11 = 7.78)
Kako da proverite da li dobro dozirate?
30
Prema savetima američkih lekara: ukoliko je vaš šećer pre
obroka bio na normali, doziranje možete smatrati uspešnim ako
se 5 sati posle obroka vrati na normalu (ukoliko ste na terapiji
kratkodelujućim insulinom) ili 3 1/2 sata nakon obroka (ukoliko
ste na terapiji brzodelujućim, rapidnim insulinom).
Ni jedno doziranje, pa ni ovo, ne može biti idealno, ali je

najpribližnije potrebama za insulinom u odnosu na obroke. Od
mnogih individualnih faktora, kao što su način života, starosna
dob, fizička kondicija, globalno stanje organizma, vrsta
profesije i slično, će zavisiti i visina šećera u krvi.
Centar za trudnice
Na Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma,

popularno zvanoj "Interna B" klinika, otvorena je Jedinica za
dijabetes u trudnoći "Nj.K.V. Princeza Katarina". Naziv ovog
odeljenja je proistekao iz veoma humane akcije princeze
Katarine da se nabave insulinske pumpe za žene koje su
obolele od dijabetesa, a vode svoju trudnoću u ovoj ustanovi.
Zahvaljujući velikim naporima prof. dr Dragana Micića i pomoći

princeze Katarine, sada trudnice sa dijabetesom imaju tretman
na svetskom nivou. Nabavljeno je šest insulinskih pumpi, koje
omogućavaju trudnicama da bez ikakvih komplikacija i
dodatnih rizika donesu na svet zdrave bebe. To pokazuju i
posteri sa slikama "Naša deca" koji su okačeni na zidovima ove
prelepo uređene jedinice.
Prof. dr Dragan Micić i njegov tim su veoma ponosni na ovo

odeljenje. Za to imaju dobre razloge, jer su rezultati izvanredni.
Trudnice, prema pravilniku, imaju pravo na korišćenje

insulinske pumpe na period do dve godine. Međutim, od
momenta kada trudnica aplicira za nabavku insulinske pumpe
preko RZZZO, pa do momenta realizacije, prolazi dosta
vremena. Zato trudnice privremeno koriste insulinske pumpe
sa ovog odeljenja, ali veliku poteškoću predstavlja nabavka
potrošnog materijala. Sa ovog odeljenja apeluju na
31
razumevanje nadležnih i prihvataju svaku vrstu pomoći da se
ovaj problem prevaziđe.
24-časovna lekarska podrška

Informacija za postojeće korisnike Medtronic MiniMed
insulinskih pumpi:
24-časovna lekarska podrška:

064/5237-551
064/5237-553
Kontrola šećerne bolesti
Ključ terapije i dobrog vođenja šećerne bolesti leži u njenoj

kontroli. Ukoliko sprovodite terapiju koju vam je odredio lekar, a
ne kontrolišete se, dobri rezultati će izostati. Na duge staze,
takvo stanje će vam doneti samo još više problema i stvoriti
uslove za nastanak komplikacija.
Samokontrola
Obuku (edukaciju) dijabetičara za samokontrolu bolesti obavlja
lekar endokrinolog, ili njegovi saradnici. Obuka se obavlja
pojedinačno ili grupno. Individualna edukacija je naročito
korisna za podučavanje u davanju insulina, a kolektivna za sve
ostale vidove edukacije. Edukacija se obavlja direktno (direktan
kontakt edukatora sa učesnikom edukacije) ili indirektno (npr.
davanjem štampanog materijala), ili kombinovanim postupkom.
Obuka za samokotrolu podrazumeva program neophodnih mera

za osamostaljivanje dijabetičara u kontroli svoje bolesti između
dva kontrolna pregleda kod lekara kod koga se leči.
Samokontrola
Program samokontrole šećerne bolesti standardno obuhvata:
1. kontrolu telesne težine

2. poseban režim ishrane
3. fizičku aktivnost
4. davanje insulina ili uzimanje tabletiranih lekova
32
5. redovno (poželjno svakodnevno) merenje visine šećera u
krvi
6. pregled mokraće ili krvi putem tračica za određivanje
visine ketona (acetona)
7. evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima
8. korišćenje odgovarajućih minerala, vitamina i
antioksidanasa
Dobra kontrola šećerne bolesti podrazumeva redovnu upotrebu

glukometra, kako bismo imali uvid u visinu šećera u krvi u
različitim situacijama.
Na slici: naprava sa oprugom za automatsko bockanje prsta, u

koju se ubacuje lanceta (specifična iglica). Uglavnom se
isporučuje zajedno sa glukometrom i pakovanjem od 25
lanceta.
Savet: Kada merite šećer, bocnite jagodicu prsta ne u centar,

već sa strane, kako bi se izbegli nervni završeci i smanjio bol.
Najčešće greške koje se prave kod merenja šećera:
1.
ruke nisu oprane
2.
kodiranje nove serije traka je zaboravljeno
3.
znoj na dlanovima razblažuje kap krvi
4.
alkohol, kojim je obrisan prst, razblažuje kap krvi
5.
isuviše hladne ili tople ruke
6.
isuviše velika ili mala kap krvi na traci
7.
merenje iz prve kapi krvi, a ne iz druge (prva se uvek
obriše)
8.
ceđenje kapi iz prsta
9.
33
trake ili aparat su ostavljeni u hladnoj prostoriji ili na
direktnom suncu
10.
osoba koristi veliku dozu vitamina C, aspirina ili
metformina, koji mogu da promene reakciju na traci
Racionalna kontrola šećerne bolesti - 2 puta nedeljno
Prva nedelja
Ponedeljak: pre doručka
Četvrtak: pre ručka
Druga nedelja
Utorak: pre večere
Petak: pre spavanja
Treća nedelja
Sreda: 2 sata posle doručka
Subota: 2 sata posle ručka
Četvrta nedelja
Isto kao prva nedelja
Nominalne vrednosti šećera u krvi:

4.4 - 7.8 mmol/L pre glavnog obroka
4.4 - 9.0 mmol/L 2 sata nakon obroka
Primer tabele za beleženje podataka
Ime i prezime: ____________________ Terapija: __________________

April pre doručka 2 sata posle doručka pre ručka
2 sata posle ručka pre večere 2 sata posle večere /
pre spavanja Napomene (hipoglikemije, aceton, slavlja,
stresovi sl.)
1.4. 6.3
2.4. 7.1 17.00h - hipo (3.1)
3.4. 5.3
4.4. 8.8
5.4. 7.1
6.4. 10.6* * malo parče kolača na
slavi
7.4. 5.9
34
8.4. 6.0
9.4. 4.9
10.4. 3.8* * rad u bašti
11.4. 14.0* * temperatura
38.4C, prehlada, nema acetona
itd...
Napomena: Žene bi trebalo da beleže i svoje menstrualne

cikluse, jer se u tom periodu često dešava da šećer varira
Povremeno (ili ukoliko lekar to zatraži) možete kod kuće da

uradite "profil glikemije", tako što ćete meriti visinu šećera u
krvi u sledećim terminima u toku 24 časa:
1. pre doručka (npr. u 8.00 h)

2. 2 sata posle doručka (npr. u 10.00 h)
3. pre ručka (npr. u 13.00 h)
4. 2 sata posle ručka (npr. u 15.00 h)
5. pre večere (npr. u 18.00 h)
6. 2 sata posle večere (npr. u 20.00 h)
7. u 22.00 h
8. u 24.00 h
9. u 03.00 h
Preračunavanje mg/dl u mmol/l ("stare" u "nove") jedinice vrši

se tako što se vrednost u mg/dl podeli sa 18 i na taj način
dobije vrednost u mmol/l. Znači, ako glukometar pokazuje npr.
130 mg/dl, to će značiti 7.2 mmol/l.
HbA1C
HbA1C ili glikozilirani hemoglobin A1C pokazuje prosečnu
vrednost šećera u krvi tokom poslednja tri meseca, odnosno
njegovu koncentraciju u eritrocitima, čiji je vek 120 dana. To je
najbolji način da se utvrdi da li je glikemija pod kontrolom. Ako
znate koja je vrednost hemoglobina A1C, znaćete i da li je vaša
bolest dobro kontrolisana. Ta vrednost je i upozorenje lekaru da
treba da koriguje terapiju. Dobar rezultat ukazuje na to da je
terapija odgovarajuća i da je vrednost šećera u krvi pod
kontrolom.
35
Svi dijabetičari treba da kontrolišu vrednost hemoglobina A1C
najmanje dva puta godišnje, ili na svaka 3 meseca dokle god se
ne stabilizuje vrednost šećera u krvi. Ukoliko je njegova
vrednost ispod 7%, smatra se da je šećerna bolest optimalno
regulisana. Ukoliko njegova vrednost prelazi 9%, veća je i
mogućnost pojava promena na očnom dnu, bubrezima,
nervnom sistemu. Vrednost hemoglobina A1C preko 8%
zahteva korekciju terapije.
Analiza glikoziliranog hemoglobina A1C se sprovodi u bilo kojoj

laboratoriji, najčešće iz venske krvi. Test iz kapilarne krvi se
retko sprovodi zbog problema u nabavci potrebnih reagenasa.
Ovu analizu možete sprovesti u bilo koje doba dana i ne morate
voditi računa da li ste jeli, primili insulin, ili ne.
Novi standardi od 1.9.2011.
Međunarodna federacija za kliničku hemiju i laboratorijsku
medicinu (IFCC) je napravila novi standard koji je specifičan za
HbA1c i razvila referentnu metodu za njegovo određivanje.
Predstavnici ADA, EASD, IDF i IFCC-a su usvojili (Diabetes Care
2007;30:2399-2400) IFCC metodu za HbA1c kao globalni
standard za kalibraciju svih metoda za određivanje HbA1c, kao i
novi način izveštavanja rezultata za HbA1c u IFCC jedinicama
(mmol/mol), pored postojećeg u % (DCCT/NGSP).
Šta predstavljaju nove jedinice i u kakvom su odnosu sa starim?

Rezultati za HbA1c izraženi u mmol/mol su sledivi prema IFCC
referentnoj metodi i predstavljaju mmol HbA1c po mol-u
ukupnog Hb (za koga nije vezana glukoza).
Odnos između starih i novih jedinica je sledeći:
HbA1c (DCCT/NGSP)
(%)
HbA1c (IFCC)
(mmol/mol)
4,0 20
5,0 31
6,0 42
36
6,5 48
7,0 53
7,5 58
8,0 64
8,5 69
9,0 75
9,5 80
10,0 86
ili primenom sledeće jednačine:
IFCC-HbA1c (mmol/mol) = [DCCT/NGSP-HbA1c (%) – 2,15] x

10,929
Od kada se vrši promena izveštavanja rezultata određivanja

HbA1c?
Rezultati određivanja HbA1c izraženi u novim jedinicama
(mmol/mol) se razlikuju od dosadašnjih izraženih u starim
jedinicama (%). Počev od 1.9.2009. godine i naredne dve
godine rezultati određivanja HbA1c biće izraženi u starim i
novim jedinicama čime se omogućava da lekari i pacijenti
postanu familijarni sa rezultatima za HbA1c izraženim u
mmol/mol i time se smanji rizik za nastanak komplikacija kod
pacijenata sa dijabetesom.
Od 1.9.2011. godine rezultati određivanja HbA1c biće izraženi
samo u u novim IFCC jedinicama (mmol/mol).
Koja su ograničenja određivanja HbA1c?

Rezultati za HbA1c (izraženi u % ili u mmol/mol) mogu da budu
lažno povišeni ili sniženi u izvesnim stanjima kao što su:
hematološka stanja kod kojih postoji abnormalan “obrt”
eritrocita, prisustva abnormalnih hemoglobina i kod nekih
pacijenata sa bubrežnim i jetrenim oboljenjima. U trudnoći su
rezultati za HbA1c niži za 0,5% zbog hemodilucije i drugih
faktora.
Zbog prisustva abnormalnog hemoglobina, rezultati za HbA1c
mogu da variraju u zavisnosti od primenjene metode za
određivanje, kao i od prisutne hemoglobinopatije. U ovim
stanjima se preporučuje korišćenje rezultata određivanja HbA1c
za detekciju trenda glikemijske kontrole pacijenta, a ne kao
ciljne vrednosti.
37
Hiperbarična komora
BOLESTI KOD KOJIH JE HBO (hiperbarična oksigenacija),
TERAPIJA IZBORA ILI NEZAOBILAZNA POMOĆNA TERAPIJA
* DEKOMPRESIONA BOLEST
* GASNA EMBOLIJA
* GASNA GANGRENA
* TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM
* MOŽDANI INFARKT NAKON AKUTNE FAZE
* SRČANI INFARKTI NAKON AKUTNE FAZE
* OPEKOTINE
* BOLESTI ARTERIJA I VENA
* ARTEROSKLEROZA, RAYNAUDOVA I BURGEROVA BOLEST,
TROMBOEMBOLIJE, VENSKI ULKUSI
* ANGINA PEKTORIS
* VASKULITISI KOD AUTOIMUNIH BOLESTI
* MIGRENE I DRUGE VAZOMOTORIČNE GLAVOBOLJE
* VASKULARNA IMPOTENCIJA I VASKULARNI STERILITET
* ŠEĆERNA BOLEST I KOMPLIKACIJE ŠEĆERNE BOLESTI
(OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA, GANGRENE I ISHEMIJE,
OŠTEĆENJE VIDA, OŠTEĆENJE BUBREGA)
* AKUTNA PSORIJAZA
* SPOROZARASTAJUCE RANE, ARTERIJSKI I VENSKI ULKUSI
POSTRADIJACIONA NEKROZA KOZE, MEKIH TKIVA I RADIJACIONI
CISTITISI I ENTERITISI
* ŽELUDAČNI I DUODENALNI ULKUSI, ULCEROZNI I
PSUDOMEMBRANOZNI KOLITISI
* VIRUSNI, TOKSIČNI I INFEKTIVNI HEPATITISI (ŽUTICE),
CIROZA JETRE
* REUMATOIDNI ARTRITIS
* BRONHIJALNA ASTMA
* MULTIPLA SKLEROZA
* SINDROMI KRANIJALNIH NERAVA (N. TRIGEMINUS, N.
FACIJALIS)
* POLINEUROPATIJE (ALKOHOLNO, TOKSIČNE, DIJABETIČNE I
VASKULARNE)
* SKLERODERMIJA
* STARACKA DEMENCIJA I PARKINSONOV SINDROM
* OSTEOMIJELITIS
* AKUTNA GLUVOĆA, MENIEROV SINDROM I VRTOGLAVICE
VASKULARNOG POREKLA
38
* HERPES SIMPLEX I ZOSTER
* AKUTNA ISHEMIJA RETINE I RETINALNI ARTERITISI
KOMBINOVANJE HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE I ŠTEDLJIVE

HIRURGIJE U LEČENJU DIJABETIČNOG STOPALA
1Jovanović U., 2Zoranović U., 3Tepić S., 3Dragojević R. i 3M.

Živković
1TEDI, hirurška bolnica, Beograd. 2 Klinika za opštu i
vaskularnu hirurgiju VMA, Beograd. 3HBO Medical Center,
Beograd.
UVOD: Teške periferne vaskularne komplikacije diabetes

mellitusa uglavnom se ispoljavaju kao gangrenozne nekroze
(dijabetično stopalo). Lečenje je dugotrajno, komplikovano i
neizvesno. Najčešće se završava amputacijom ekstremiteta.
Uvođenjem hiperbarične oksigenacije u terapiju dijabetičnog
stopala krajnja prognoza je bitno izmenjena ka povoljnom
završetku bez amputacije ekstremiteta, a neophodna hirurška
terapija svedena na štedljivo odstranjivanje nekrotičnog tkiva,
amputaciju prstiju ili u najgorem slučaju dela stopala.
MATERIJAL I METOD: Ukupno je lečeno 10 bolesnika, prosečne

starosti 65,4 godine, 6 muškaraca i 4 žene. Svi su rangirani u IV
stepen po Wagneru. Kod svih bolesnika je isključena hirurška
revaskularizacija i predložena amputacija ekstremiteta. Svi su
bili u opštem srednje teškom stanju sa prisutnom infekcijom i
umerenom ili teškom intoksikacijom. Kod svih je urađena
preoperciona terapija hiperbaričnom oksigenacijom u trajanju
od 1 do 3 dana i uvedena antibiotska terapija po brisu i
antibiogramu i po potrebi modifikovana ili uvedena insulinska
terapija. Kod svih bolesnika je urađen specijalistički
internistički pregled i dato mišljenje pre hirurške intervencije.
HBO terapija je provođena u kontinuitetu, bez prekida zbog
hirurške intervencije, a po potrebi i intezivirana. Terapija je
provedena u jednomesnim kiseoničkim hiperbaričkim
komorama BLK S 303 ruske proizvodnje, jednom ili dva puta
dnevno, na pritiscima od 1,3 do 2,2 ATA, prosečno 30
tretmana.
REZULTATI: Kod osam bolesnika (80%) je lečenje završeno

uspešno. Otklonjena je opasnost od širenja gangrenozne
39
nekroze, prevedeni su u opšte dobro stanje, sačuvan je
ekstremitet i rana je uvedena u završni proces zarastanja ili je u
potpunosti zarasla nakon, u proseku 23 tretmana u inicijalnoj
seriji.
DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: U lečenju dijabetičkog stopala treba

iskoristiti svaku terapijsku mogućnost koja obećava spašavanje
ekstremiteta. U protivnom, kvalitet života bolesnika bude toliko
srozan da skoro polovina to ne preživi, a druga polovina postaje
medicinski i socijalni problem. Dalji razvoj angiopatije unutar 1
do 2 godine dovodi u pitanje i drugu nogu. Kada je hirurgija u
pitanju mora se zauzeti stav štedljive hirurgije koja ima za cilj
da sačuva svaki deo tkiva koji ima šansu da preživi. Uz HBO
šanse tkiva da prežive se višestruko povećavaju.
PRIMENA HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE I ERITROPOETINA U

LEČENJU SRČANIH INSUFICIJENCIJA
1Živković M., 1Tepić S., 2Jakovljević V. i 3V.M. Mujović

1HBO Medical Center, Beograd. 2Medicinski fakultet
Kragujevac.3Institut za medicinsku fiziologiju Medicinski
fakultet, Beograd
PRELIMINARNI REZULTATI
UVOD: Cilj istraživanja je da proveri uspešnost terapijskog

delovanja udruženih procedura, hiperbarične oksigenacije kao
snažnog generatora regenerativnih aktivnosti u ljudskom tkivu i
eritropoetina kao opšteg faktora rasta.
MATERIJAL I METOD: Praćena je grupa bolesnika, kod kojih je

ehogardiografski dijagnostikovana insuficijencija srčanog
mišića i utvrđena ejekciona frakcija (EF%) ispod 60%. HBO je
provođena po protokolu za teške srčane bolesnike, ukupno 15
tretmana. Eritropoetin je aplikovan duboko podkožno, svaku
drugi dan, 2000ij. Kontrolna ehokardiografija je rađena 30 do
45 dana nakon završetka tretmana.
REZULTATI: Prosečna ejekciona frakcija pre lečenja je iznosila

41%. Posle lečenja je prosečno iznosila 52,5%. Prosečno je EF
% povećana za 11,5%. Svi bolesnici su se subjektivno bitno
bolje osećali uz bolje podnošenje fizičkog napora.
40
DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: Granična vrednost za primenu HBO je
između 30% i 40%. Odluku o lečenju donosi lekar na osnovu
iskustva, opšteg stanja pacijenta, učestalosti i jačine
hipoksičnih ataka. Ako je EF 30% i manje dosadašnji stav je da
se ne koristi HBO jer je dugotrajna hipoksija iscrpla
antioksidativne odbrambene mehanizma, a organizam je u
kakvo takvoj ravnoteži koju ne treba remetiti. Povećanje EF%
od 11,5% u proseku je rezultat koji ukazuje na dobro
zajedničko delovanje HBO i Eritropoetina i daje nadu da se
kombinovano mogu primeniti sa dobrim rezultatima.
PRIMENA HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE U LEČENJU HRONIČNE

ISHEMIJE CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA
Tepić S. i M. Živković
HBO Medical Center, Beograd
UVOD: Hipoksična stanja mozga se manifestuju kao tranzitorni

ishemični ataci (TIA) ili cerebrovaskularni inzult (CVI). Prema
najnovijoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije neurološki
deficit koji traje duže od 60 minuta, smatra se infarktom
mozga. Osnovni uzrok je vaskularna insuficijencija i tkivni
manjak kiseonika (O2). Hierbarična oksigenacija je terapijski
metod udisanja 100% kiseonika pod povišenim parcijalnim
pritiskom iznad 1 apsolutne atmosvere (ATA).
MATERIJAL I METOD: Ukupno je lečeno 34 bolesnika, 18

muškaraca i 16 žena, srednje starosne dobi 63 godine, od toga
4 bolesnika sa TIA i 30 sa CVI. Hiperbarična oksigenacija je
sprovođena u jednomesnim hiperbaričnim komorama BLK 303,
na pritisku od 1.3-1.5 ATA sa prosečnim brojem ulazaka od 8
seansi. Vreme od pojave ishemičkog ataka do početka lečenja
je u proseku bilo 2 godine i tri meseca. Prosečna učestalost
TIA pre početka lečenja je 2 na godišnjem nivou.
REZULTAT: Svi bolesnici su dobro podneli terapiju bez

incidenata. Evaluacija uspeha je vršena praćenjem subjektivnog
stanja i objektivnih parametara kod postojanja neuroloških
ispada. Svi bolesnici su potvrdili subjektivno i funkcionalno
poboljšanje. Poboljšanje funkcionalnih sposobnosti je objektivno
potvrđeno (podnošenje napora, upotreba ekstremiteta, govor,
41
pisanje, ravnoteža, stanje svesti). U prolongiranom praćenju od
tri godine nismo zabeležili ponovljene epizode ishemičkih
ataka.
DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: Kiseonik je terapija izbora u lečenju

hipoksije mozga. Kao najsnažniji antiedematozni postulat ima
vrlo značajno mesto i u preventivi posledica akutne hipoksije.
Ujedno je pouzdana preventivna terapija kod hroničnih
hipoksija mozga. Naša iskutva u lečenju i prevenciji ishemičkih
ataka su identična podacima dobijenim u svetskoj literturi. U
lečenju je primenjivana sopstvena adaptirana terapijska šema
prema težini kliničke slike i opšteg stanja bolesnika. Preporuka
je da se preventivno provodi intermitentno na tri meseca.
Više informacija možete pronaći na www.hbomc.rs
Higijena i nega nogu

Lična higijena
Osoba sa dijabetesom je obaveznija prema ličnoj higijeni

(redovno pranje zuba, kupanje, nega stopala) od zdrave osobe.
Kupanje i održavanje čistoće kože, naročito na prevojima
(pazuh, prepone, genitalije, ispod dojki, između prstiju, prevoji
na trbuhu kod gojaznih osoba i dr.) preduslov su da se na njoj
ne razviju promene, kao što su infekcije, zapaljenja, čirevi,
gljivična oboljenja i slično. Pored lične higijene, za kožu je važno
stanje regulacije šećerne bolesti i upotrebljena odeća.
Redovna promena rublja i komotna odeća važni su faktori za
dobru negu kože. Rublje bi trebalo da bude pamučno, a odeća
od prirodnih ili mešovitih materijala. Letnju odeću neka prate
praktični materijali koji se lako peru i održavaju.
Takođe, i obuća treba da je udobna i praktična.
Nega stopala
Stopala su jedan od najopterećenijih delova tela od vremena

kada čovek prohoda, pa dok stoji na nogama. Njihovo dobro
stanje i nega imaju značajan uticaj na pojavu promena čije su
posledice oštećenje, oboljenje ili poremećaj cirkulacije krvi u
koži i mekim tkivima stopala.
42
Stopala se neguju svakodnevnim pranjem, povremenim
držanjem u toploj, blago sapunjavoj vodi, uz redovno
odstranjivanje orožanih naslaga na tabanima i petama, žuljeva,
podsecanjem noktiju, istrljavanjem zanoktica i masažom kože
dok je još vlažna (uz neku hranljivu kremu).
Udobna obuća i čarape utiču na lako i brzo hodanje (i na
raspoloženje). Čarape su meke (poželjno pamućne), čiste i
prilagođene odgovarajućem dobu godine. Žene mogu koristiti
tanke "hulahop" čarape sa mešavinom likre i pamuka. Obuća
mora biti komotna (ne vrši pritisak na prste), meka i
prilagođena vremenskim prilikama.
Dobro negovana stopala u odgovarajućoj obući i čarapama ne
podležu hladnoći, što je inače vrlo nepoželjno za osetljive noge
jedne osobe sas dijabetesom. Obuću na bosom stopalu treba
izbegavati.
Uputstvo za održavanje higijene stopala
1. Zbog mogućeg gubitka osećaja za bol i toplotu, osobe sa

dijabetesom svakodnevno moraju pregledati svoja stopala i pri
tome koristiti ogledalo (tabani) ili pomoć ukućana;
2. Noge treba prati svakodnevno toplom vodom i blagim
sapunom i ne treba koristiti vruću vodu. Posle pranja noge
treba dobro osušiti, pažljivo i bez trljanja, naročito između
prstiju;
3. Koristiti meku i udobnu obuću, a čarape i sokne menjati
svakodnevno;
4. Pri pojavi žuljeva ne preporučuje se upotreba tečnosti ili
flastera za uklanjanje istih – obratiti se stručnom pedikiru i
skrenuti mu pažnju da ste osoba sa dijabetesom;
5. Nokte treba seći ili turpijati u sasvim blagom luku, ali ne
suviše kratko i održavati ih uredno. Dugi nokti su nepoželjni
(mogućnost povrede susednog prsta, urastanja, i dr.);
6. Ukolilko su noge noću hladne, treba spavati u čarapama.
Ne treba upotrebljavati boce sa vrelom vodom ili termofor;
7. Ne treba hodati bos;
8. Uzane podvezice ili gumene trake otežavaju krvotok, pa ih
ne treba koristiti;
9. Pri pojavi ranica, crvenila, naprslina, plikova ili bola na koži
stopala, obavezno se treba obratiti lekaru;
43
10. Pušenje takođe ubrzava proces arterioskleroze kao i
neregulisana šećerna bolest. Prestanak pušenja je način da se
izbegne pojava opasnih komplikacija (gangrena).
Holesterol
Masnoće u krvi
Novootkrivenu - neregulisanu, ili lečenu - a loše regulisanu

šećernu bolest redovno prati povećana količina masnih materija
u krvi. Zbog ovoga se obično kaže da dijabetes ide "ruku pod
ruku" sa poremećajem u prometu i preradi masti.
Najčešća vrsta pregleda masnoća u krvi (lipida) je određivanje

holesterola. Nalaz holesterola daje neku vrstu opšte orijentacije
o prometu lipida, a radi kompletnijeg uvida u nastalu vrstu
poremećaja prometa masti, potrebno je da se uradi pregled i
triglicerida.
Normalne vrednosti holesterola su od 2.87 do 6.7 mmol/l, a

triglicerida od 0.82 - 1.71 mmol/l. Postoji određivanje i drugih
vrsta masnih materija u krvi, a potrebe za ovim analizama
određuje lekar.
Medicinski izraz za povećane masnoće u krvi je

hiperlipoproteinemija.
Posle dobro regulisane šećerne bolesti povećane vrednosti

masnoća u krvi se najčešće normalizuju za 6 - 8 nedelja. U
suprotnom, lekar vodi dijagnostički postupak za dokazivanje
nezavisne pojeave poremećaja metabolizma masti.
Poremećaji u prometu i preradi proteina su finije strukturalne

prirode i praktično se ne mogu dokazati uobičajenim
laboratorijskim analizama. Ove promene su zanemarljive kod
dobro regulisane šećerne bolesti, ali su dobra prerada i pravilan
promet masti i proteina neobično važni za očuvanje krvnih
sudova i organa.
Sačuvajte bubrege
10 zlatnih saveta kako da sačuvate bubrege
44
1. Težiti idelanoj kontroli šećerne bolesti
* glikemija našte 5,5 mmol/l

* glikemija 2h posle obroka do 7.5 mmol/l
* HbA1c do 6.5%
2. Težiti idealnoj kontroli krvnog pritiska (ispod 130/80 mmHg)

3. Najmanje jednom godišnje uraditi pregled mokraće na
prisustvo belančevina
4. Ako se u mokraći pojave belančevine, prvo treba isključiti
infekciju bubrega i mokraćnih puteva, pa pregled mokraće na
prisustvo belančevina ponoviti za 4-6 nedelja
5. Svaku infekciju mokraćnih puteva obavezno lečiti, a
urinokulturu ponoviti posle završenog lečenja
6. Ako se prisustvo belančevina u mokraći održava, tražiti od
svog lekara savet za dalje ispitivanje bubrega
7. Izbegavati primenu antibiotika koji imaju štetno dejstvo na
bubrege
8. Izbegavati kontrastna snimanja bubrega, izuzev ukoliko za to
ne postoji jaka potreba
9. Smanjiti unos soli u ishrani ispod 5 gr/dan, a belančevine
životinjskog porekla na ispod 0.8 gr/kg
10. Kontrolisati masnoće u krvi najmanje jednom godišnje i,
ukoliko se dokažu povećane vrednosti neke od njih, uzimati
predložene lekove do njihovog normalizovanja
Ishrana i dijabetes
Pored terapije i fizičke aktivnosti, najveći udeo u dobroj kontroli

šećerne bolest ima ishrana. Izbalansiranom, raznovrsnom
ishranom i umerenošću u količini daćete svom organizmu ono
najbolje.
Telesna težina
Održavanje normalne, ili približno normalne, telesne težine je
jedan od osnovnih uslova za dobru regulisanost šećerne bolesti.
Manja telesna težina od normalne (pothranjenost, mršavost) ili
45
znatno veća od normalne (gojaznost) imaju različite načine
ugrožavanja šećerne bolesti i utiču na opšte osećanje dobrog
zdravlja. Ako treba birati između ovih krajnosti, onda je bolje
biti mršav nego gojazan, a najbolje je biti normalne telesne
težine.
Normalna telesna težina je usklađena težina tela sa visinom za
osobu koja u odgovarajućem dobu. To je ujedno i najprikladnija
težina tela za odgovarajuću osobu, pa se naziva i idealnom
težinom tela. Postoje razni načini za obračunavanje težine tela
(TT), ali je najjednostavniji postupak ako se od visine tela (V)
izražene u centrimetrima oduzme konstanta (K), koja za žene
iznosi 110, a za muškarce 105.
Izračunavanje "idealne" telesne težine:
TT = V - 110 (žene)
TT = V - 105 (muškarci)
Ovako obračunata telesna težina ima svojih nedostataka, ali je
vrlo blizu potrebne ili idealne težine tela.
Takođe, jednostavan način da odredite svoju ciljnu težinu koja

je realna je sledeći:
Koju ste najmanju težinu imali tokom bar jedne godine u
odraslom dobu?
______ kg
Pre koliko godina je to bilo? + 1/2 x ______ god.
Vaša idealna težina je npr.:

Pre 15 godina imali ste 70 kg.
Razuma težina danas bi bila:
70 + (1/2) x 15, ili 70 + 7.5 = 77.5 kg
Dijabetičar redovno kontroliše telesnu težinu. Kontrolu obavlja

obavezno jednom nedeljno (u isti dan svake sedmice). Pošto
merenje težine tela daje različite vrednosti u različito doba
dana, to je pravilo da se merenje uvek obavlja ujutru našte
(posle mokrenja i stolice). Da bi se potpuno zadovoljili uslovi
dobre kontrole, potrebno je obaviti merenje uvek u istoj odeći
(ili približno istoj), kao i na istoj vagi (kućnoj ili van kuće).
Razlozi kontrole telesne težine
46
Svako povećanje telesne težine tela predstavlja veće zahteve
za potrebnom količinom insulina (koji se još proizvodi u
gušterači ili onog koji se prima), što je često razlog da
dijabetičar prethodno lečen samo dijetom mora da koristi i
tabletirane lekove (ili da smanji težinu tela). Identičan je slučaj
sa dijabetičarima koji su bili na dijeti i tabletiranim lekovima.
Oni najčešće ne mogu da regulišu šećernu bolest sa istom
dozom leka ili, ako su koristili najveću dozu, moraju da pređu
na insulin (ili da smanje težinu tela).
Gojaznost je inače bolesno stanje za zdravog čoveka, a ako
neka osoba ima dijabetes, a gojazna je, onda pored šećerne
ima još jednu "bolest", koja će zajedno sa dijabetesom vrlo brzo
da ošteti zdravlje na više načina.
Kontrolisana telesna težina omogućava dijabetičaru (i zdravom
čoveku) da blagovremeno uoči njeno povećanje ili smanjenje i
da na vreme preduzme odgovarajuće mere, pošto prethodno
razjasni razloge za promenu težine tela.
Preuzmite kontrolu nad svojom težinom

Klinička ispitivanja su pokazala da gubitak većeg broja
kilograma može da bude štetan - emocijalno i po zdravlje.
"Emocijalno" - zato što se brzo izgubljeni kilogrami vraćaju, što
vodi razočaranju. Cilj bi trebalo da bude: gubitak 5 - 10%
početne težine za 6 - 8 meseci. To najčešće znači gubitak od
0.5 kg nedeljno. To je gubitak težine za zdravlje.
Ako se ova težina održi narednih 6 meseci, a ne postoje razlozi
da se ne održi, sledi naredno "etapno" gubljenje u težini -
ponovo 5 - 10% nove, smanjene teÅ¾ine za 6 - 8 meseci. To je
plansko gubljenje težine.
Obračunavanje dijete
Da bi se postigao željeni gubitak u težini, nisu potrebne jako

"teške" dijete, koje izgladnjuju.
Potrebno je pridržavati se 3 pravila:
1. izbalansirana ishrana: 65% ugljenih hidrata, 15%

belančevina, 20% masti
2. tri glavna obroka ili, još bolje, 5-6 manjih obroka
3. izračunati dnevni kalorijski unos - sadašnja telesna
teÅ¾ina x 18 kcal.
47
Koliko kalorija?
1. pothranjeni (mršavi) normalna telesna masa u kg x 30 kcal

2. normalno uhranjeni normalna telesna masa u kg x 25 kcal
3. gojazni normalna telesna masa u kg x 18 kcal
Ukoliko postoje povećane energetske potrebe organzima u

posebnim stanjima, kao što su: grip, temperatura, trudnoća,
rast i razvoj deteta i sl., dodaje se 300 - 500 kcal (1260 - 2100
kJ).
Koliko ugljenih hidrata?

a) Potrebno je da znate koliko kg iznosi Vaša "idealna" / ciljna
težina, o čemu ste čitali na početku teksta.
b) Izračunajte dnevne kalorijske potrebe na sledeći način:
___________ x ____________ = ________________
ciljna težina kalorijski faktor dnevni unos kalorija
c) Vaše dnevne potrebe ugljenih hidrata iznosiće:

________________ : 8 = _______________
dnevni unos kalorija grama UH dnevno
Primer: Ženska osoba, "idealne" / ciljne težine od 67 kg, imaće

dnevnu potrebu od 1675, odnosno 209 gr UH.
Savet: Konsultujte svog dijetetičara za specifične zahteve.
Da bi čovek izgubio 1 kg potrebno je da potroši 8000 kalorija

više nego što unosi. Ako se smanji unos hrane za 600 kcal
dnevno, to znači da će se 1 kg izgubiti za 14 dana, ili 0.5 kg za
7 dana.
Gubiti kilograme je lako. Održati taj gubitak je ono što je teško.
Pravite dnevnik. Nedeljno merite težinu, a jednom u dve

nedelje obime.
Primer:
Datum Težina Obim struka Obim kukova Obim butine
1.4. * * * *
48
7.4. *
14.4. * * * *
21.4. *
30.4. * * * *
CILJ
Tabeli možete dodati i kolonu za šećer u krvi, masnoće u krvi i

krvni pritisak. Savet lekara je da pritisak i šećer merite svaki
dan, a masnoće u krvi jednom u tri meseca.
Zašto je potrebno meriti obime? Zato što je masno tkivo "lako".

Gubitak masnog tkiva se prvo primeti po kaišu, a tek kasnije po
vagi. Ukoliko stalno pomalo gubite u centrimetrima, čak i ako
nema pomeranja u težini - to je dobro.
Čovek gubi težinu "stepenasto" - gubitak, održavanje, gubitak,

održavanje. Važno je da u fazi "održavanja", kada je zastao
gubitak u težini, ne dobijete u kilogramima.
Priprema hrane i obroka

Namirnice koje se koriste u ishrani dijabetičara mogu da se
upotrebljavaju na sledeće načine:
1. sveže
2. kuvane
3. kuvane pod parom (pretis lonac)
4. kuvane na pari
5. dinstane (kuvani u vodi i ulju u poklopljenoj posudi)
6. pečene u teflonskoj posudi (ili specijalnoj posudi u kojoj
hrana neće zagoreti)
7. pečene u aluminijumskoj foliji (ili u posudi od
aluminijumske folije)
8. pečene u rerni
9. pečene na roštilju
Samo pržena i pohovana hrana nije dozvoljena dijabetičarima, a

nju bi trebalo da izbegavaju i zdravi.
Sveže namirnice treba da su prvenstveno zastupljene u ishrani

(povrće, voće, mlečni proizvodi, jaja, meso). Praktično je
dozvoljena upotreba svih vrsta namirnica, samo je količina
49
ograničena. Ako dijabetičar boluje od neke od stomačnih bolesti
(čir na želucu ili dvanaestopalačanom crevu, oboljenje žučne
kesice ili bubrega), onda se u dijabetičku dijetu uvode korekcije
korisne za tu drugu bolest.
Pored svežih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su

konzervisane zamrzavanjem (povrće, voće, meso), zatim
proizvode specijalno pripremljene za dijabetičare (razne vrste
sladila, džemova, keksa, čokolade, testenina, hleba, testa,
napitke i dr.), kojih sve više ima na našem tržištu. Znatno ređe
treba koristiti konzervisano voće, povrće, meso, polugotova ili
gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetičare).
Dijetetska ishrana podrazumeva upotrebu različitih namirnica u

određenim količinama (u sirovom ili prerađenom stanju). Ovo je
razlog da dijabetičar (ili onaj ko priprema hranu) mora da meri
namirnice za svaki dnevni obrok (1 do 2 meseca), pa tek kada
se uhoda u merenju da to proba da radi "od oka". Odmeravanje
"od oka" treba povremeno kontrolisati vagom, kako bi se
izbegle zablude.
Kako meriti bez vage?
* 1 manja šačica = 20 ml 1 veća šačica = 30 ml

* 1 manja vinska čaša = 80 ml 1 vinska čaša = 100 ml
* 1 manja čaša za vodu = 200 ml 1 veća čaša za vodu = 300
ml
* 1 manja šoljica = 50 ml 1 veća šoljica = 80 ml
* 1 manja šolja = 250 ml 1 veća šolja = 300 ml
* 1 kafena kašika = 5 ml 1 supena kašika = 15 ml
Upotreba ulja i masti

Za pripremu hrane se koristi ulje u količini koja je propisana u
dijeti. Ulje je vrsta masnoće (masti), a od masnoća dijabetičar
može da koristi: suncokretovo, kukuruzno ili maslinovo ulje,
ređe biljnu mast, a izuzetno retko (ili nikako) svinjsku mast.
Priprema variva
Priprema svih vrsta variva obavlja se na sledeći način: u
odgovarajuću posudu istovremeno staviti sve artikle koji čine
gotovo varivo i zajedno kuvati ili dinstati do određene gustine.
Izbegavati nepotrebne začine, a koristiti one koji doprinose
50
očuvanju navika i negovanju dobrog ukusa. Kuvanje obavljati
na "umerenoj vatri", a pred kraj se može dodati peršun i
određena količina soli (ili zamene za so).
Začini
Upotreba začina se prepušta ukusu, navici i sklonosti za
promenu navike. U slobodnoj su upotrebi: aleva paprika (slatka
i ljuta), biber, lorber, najkvirc, kapar, korijander, mirođija,
peršunov i celerov list, origano, karanfilić, kim, keri, ren,
ruzmarin, bosiljak, sirće i drugi ređi začini. Začini sa
ograničenom količinom upotrebe jesu: senf (različite vrste),
majonez, tartar sos, kisela pavlaka, pire od paradajza, sladilo,
masline (2 – 3 komada). Veće količine ovih namirnica ulaze u
energetski sastav ukupne dijete i preračunavaju se u
kilodžulima (kJ) ili kilokalorijama (kcal).
Upotreba soli
Upotreba soli je prepuštena ukusu. Međutim, kod određenih
oštećenja zdravlja (bolesti ili slabosti srčanog mišića, bubrega,
jetre i dr.), ograničava se unos soli (ovo određuje lekar) i
preporučuje se korišćenje zamene za so.
Zaprška
Dijetetska ishrana isključuje upotrebu zaprške u pripremi jela i
variva. Ovaj princip je uslov za dobru ishranu i zdravih osoba.
Kolektivna ishrana
Porodica u kojoj postoji dijabetičar ima "peh" da joj je jedan
član bolestan, ali ima i prednost, pošto će taj član porodice
uticati na primenu strukture, načina i navika u ishrani (ukoliko
porodica nije bila na savremenom – higijenskom režimu
ishrane). Sastav ishrane biće isti za sve, samo je količina hrane
za dijabetičara određena odgovarajućom dijetom. To znači da
dijabetičar jede iz "zajedničke zdele", a poznavanje načina
njegove ishrane služi mu kao "sopstvena mera" u dijetetskom
lečenju svoje bolesti. Pri korišćenju društvene ishrane (menze,
restorani, kafane, posete rođaka i prijatelja) dijabetičar se
orijentiše na upotrebu onih jela za koja zna da odgovaraju
njegovom zdravstvenom stanju. Ovakvim postupkom
dijabetičar nije obavezan da se "legitimiše" ukoliko ne želi i
"ravnopravno" koristi ponuđeni izbor pripremljenih jela. Ako ste
dijabetičar, to ne znači da ne treba da probate meksičku,
51
italijansku, kinesku ili indijsku hranu. Češćim merenjem šećera
znaćete koja hrana i kojoj količini odgovara Vašem organizmu i
kako deluje na Vaš šećer u krvi.
Slave i slavlja
Za vreme tradicionalnih proslava jede se uglavnom
tradicionalna hrana i sedi se dugo za stolom. Oboleli od šećerne
bolesti u tim slučajevima treba da se pridržavaju svojih navika
u ishrani koliko god je to moguće. Pošto je običaj da se
poslužuje sa više vrsta jela, uzmite od svake sasvim malu
količinu. Nemojte biti opterećeni hranom za dijabetičare.
Uzmite tanko parče torte i uživajte u večeri provedenoj sa
prijateljima i rođacima!
Diskoteka i igranke
Ako ćete ići u diskoteku ili ćete za vreme večeri igrati i biti
aktivniji nego inače, potrebno je da uz večeru, pre izlaska,
pojedete dodatnu količinu hrane bogate ugljenim hidratima
(hleb, testo, krompir) kako biste imali dovoljno energije za tu
noć. Ponesite i nešto da gricnete tokom večeri, a ako niste
poneli, uzmite nešto sa bara (grisine ili neke grickalice).
Žurke i prijemi
Proverite sa organizatorom da li će na žurci ili prijemu biti
posluživana hrana, kako biste se mogli adekvatno pripremiti za
tu priliku. Ako će biti servirane samo grickalice, onda morate
pre odlaska pojesti svoj regularni obrok. Takođe, ako će hrana
biti servirana kasnije od Vašeg uobičajenog vremena za jelo,
tada pojedite neki lagani sendvič ili voće. Ponekad, kada idete
na roštilj ili mesta gde serviraju jednoobraznu hranu, zatražite
hleb ili neku drugu hranu koja sadrži ugljene hidrate kako bi se
održao Vaš šećer u krvi.
Alkoholna pića
Dozvoljena je ograničena upotreba standardnih alkoholnih pića,
i to: povremeno korišćenje 1-2 čašice žestokog pića (rakija,
vinjak, votka, konjak, viski, rum), 1-2 čaše piva ili 1-2 čaše vina
(špricer, bevanda), ili 1-2 vinske čaše belog, crnog vina ili
ružice (Pušenje i alkohol).
Stare i nove navike
52
Stvaranje novih navika i "prerađivanje" starih je najglavniji deo
posla koji treba da obavi svaki dijabetičar (sam i uz pomoć
lekara) na početku i u toku lečenja šećerne bolesti. U trenutku
kada je ovo savladao, dijabetičar počinje da "vodi svoju bolest",
(tada mu više nisu potrebni mnogobrojni "savetodavci", koji
često znaju manje od njega) i postaje gospodar svoga zdravlja,
a kontrola i savetovanje kod lekara služe mu kao potvrda da je
na dobrom putu, koji uspešno savlađuje. Naročito je važno
stvoriti nove navike u odnosu na vreme uzimanja obroka i broj
uzetih obroka. Povećanje broja obroka u toku dana (5 – 6) znači
pravilno raspoređivanje uzete hrane (ili hrane i lekova) u
odnosu na ponašanje (oscilaciju) šećera u krvi, a bez uticaja na
povećanje telesne težine (ukoliko to nije jedan od ciljeva same
dijete). Osobe koje su imale sklonosti za unošenjem slaktiša, a
razbolele su se od šećerne bolesti, treba da prilagode svoje
navike za upotrebu dijetetskih deserta – napitaka, kolača,
džemova i ostalih namenskih proizvoda, koji se po ukusu
praktično ne razlikuju od normalne – uobičajene ishrane zdravih
ljudi.
Vrste namirnica
Ishrana obolelih od šećerne bolesti je raznovrsna i sadrži sve
vrste namirnica (kao u zdravih ljudi). Iz ishrane se jedino
izostavljaju šećer i slatke stvari (bombone, kolači, keks, med,
deserti pravljeni sa šećerom, medom i čokoladom, sirupi,
čokolada i sl.), a ograničava se upotreba hleba i proizvoda od
brašna (testenine). Izostavljanje ili ograničenje unosa ovih
namirnica ima svoj razlog u njihovom bogatom sadržaju
ugljenih hidrata (šećera i skroba).
Mleko i mlečni proizvodi
Mleko i mlečni proizvodi su najjevtinije namirnice sa bogatim

sadržajem belančevina životinjskog porekla. Belančevine su
važne u ishrani, pošto služe kao gradivna mateirja i kod deteta i
kod odraslog čoveka - neophodne su za rast, razvoj i obnovu
tkiva, kao i za očuvanje opšteg zdravlja. Pored belančevina,
mleko i njegovi proizvodi sadrže masti, ugljene hidrate,
minerale i soli. Ovi proizvodi mogu da zamene meso, što je
veoma pogodno za ekonomisanje u ishrani. Ovaj momenat
53
omogućava da dijeta može da se "kroji" prema sopstvenom
džepu.
Dozvoljena je upotreba svih vrsta mleka , a najbolje je obrano
pošto sadrži manje masti (2.8%, 1.6% ili 0.5%), a količina
belančevina ostaje nepromenjena. Mleko se može
upotrebljavati "čisto" ili kao bela kafa ili mešavina mleka i čaja.
Od mlečnih proizvoda su najkorisniji "mlađi" proizvodi, pošto
sadrže najviše belančevina (sir, kajmak, kačkavalj, skorup).
Najbogatiji i najjevtiniji izvor belančevina je "švapski sir". Svi
kravlji sirevi (kao i kravlje mleko) imaju prednost zbog manjeg
sadržaja masnoće. Od industrijskih mlečnih prerađevina
najkorisnije je upotrebljavati one koji sadrže što manje
masnoće (9 - 25%): kačkavalj, kisela i slatka pavlaka i dr.
Jogurt, dijetalni voćni jogurt, acidofilno mleko i kefir imaju
određenu prednost nad čistim mlekom. Upotrebu starih i zrelih
sireva treba znatno ograničiti. Dijabetičar treba da koristi u
toku dana oko pola litre mleka, jogurta i drugih mlečnih
proizvoda, a u zavisnosti od korišćenja mesa i mesnih
prerađevina.
Energetska vrednost 1 g belančevina = 4 kcal (16,72 kJ)
Meso, mesni proizvodi, riba i jaja
Ovo su namirnice koje se koriste zbog bogatog sadržaja

belančevina. Skup su izvor belančevina, pa ih treba
kombinovati sa mlečnim proizvodima što omogućuje "dijetu
prema džepu". Pored belančevina, meso sadrži i masti,
mineralne soli i nešto vitamina.
Meso
Dijabetičari mogu da koriste sve vrste mesa. Prednost imaju
mlađa i nemasna mesa, ali ništa manje nisu korisna (ni štetna)
starija mesa. Sa ekonomskog stanovišta, prednost imaju
jevtinija mesa (kokošije, konjsko), koja po sadržaju belančevina
ne odstupaju od govedine (goveđe, juneće, teleće). Dijabetičar
može da koristi sledeće vrste mesa: goveđe, juneće, teleće,
konjsko, jagnjeće, ovčije, praseće i svinjsko (ali samo mršavo,
odnosno posno i ne koristiti ga često), pileće, kokošije, ćureće,
guščije, pačije; iznutrice (najviše dva puta mesečno): džigericu
(prednost pileća), srce, belu džigericu (pluća) - izbegavati: jezik,
bubrege, bele bubrege, slezinu, mozak; divljač: zečetinu,
srneće, svinjsko, perad (fazan, jarebica, patka, guska).
54
Mesne prerađevine
Mesne prerađevine se koriste u što "čistijem" obliku, što
sigurno garantuje manji sastojak masnoće. U ovom pogledu
prednost imaju: šunka (tzv. "praška"), sušeno meso, pršuta.
Ostale prerađevine sadrže više masnoće (parizer, mortadela,
razne vrste salama, kobasica, viršli ili debrecina), pa ih treba
izbegavati. Količina mesa upotrebljena u toku dana zavisi od
sastava jelovnika (sadržaja i mlečnih proizvoda).
Riba
Riba je namirnica koja predstavlja vrlo bogat izvor belančevina
(nešto manje od mesa i sira), a ekonomičnija je za svakodnevnu
upotrebu. Pored belančevina, riba sadrži masti, mineralne soli i
nešto vitamina. Dijabetičar može da koristi sve vrste rečnih riba
(grgeč, pastrmka, smuđ, štuka, šaran i druge), morskih riba i
školjki. Upotrebu girica i pojedinih vrsta ribe koje se uglavnom
pripremaju prženjem u dubokom ulju, lii su pohovane, treba
izbegavati. Prerađevine od riba sadrže veliku primesu masnoća,
pa ih treba ređe i obazrivo upotrebljavati i uvek obračunavati sa
određenim sadržajem u dnevnom programu ishrane.
Jaja
Jaja, kao i mlečni proizvodi, spadaju u najjevtiniji izvor
namirnica bogatih belačevinama. Jaja, pored belančevina,
sadrže masti, ugljene hidrate, mineralne soli i nešto vitamina.
Dva cela jaja odgovaraju količini od 100 gr mesa ili sira. Pri
upotrebi jaja prednost ima belance (za odraslog dijabetičara).
Tako je korisnije upotrebiti dva belanca nego jedno celo jaje.
Dijabetičar treba da koristi 2 žumanca nedeljno ili 4 - 6
belanaca. U dijetetskoj ishrani kajganu treba praviti uvek u
odnosu 1:1 (jedno jaje + jedno belance, dva jaja + dva belanca,
itd.), i pripremati je bez ulja na teflonu.
Masnoća
Masnoća se koristi u ishrani dijabetičara (i zdravih ljudi) kao
energetski materijal. Unošenje viška masnoća od stvarne
potrebe organizma dovodi do njenog odlaganja ispod kože,
odnosno gojenja. Svako povećanje telesne težine je prvi znak
dijabetičaru da više jede nego što se troši, da uzima veću
količinu hrane od one koja je dozvoljena (koja mu je potrebna),
ili da koristi više masnoća. Dijabetičar može da koristi sve vrste
55
masnoća, ali prednost imaju sve vrste ulja (sincokretovo,
kukuruzno, maslinovo, sojino, kikirikijevo i dr.), biljna mast,
margarin, buter i kajmak (ograničeno). Sve vrste masnoća
imaju samo masnoću, izuzev butera, u kome ima nešto
belančevina i ugljenih hidrata, a u margarinu samo nešto
belančevina. Suva slanina, čvarci, kavurma i slične namirnice
imaju veliki energetski sadržaj i treba ih retko koristiti.
Upotrebljena količina ovih namirnica i njihov energetski
potencijal su u velikom raskoraku, pa je ovo često razlog za
povećanje telesne težine, pošto se njihovom malom količinom
zadovolji polovina ili trećina dnevne energetske potrebe jednog
dijabetičara. 100 gr ovih namirnica sadrži od 600 - 800 kcal
(2520 - 3360 kJ).
Energetska vrednost 1 g masnoće (masti) = 9 kcal (37,8 kJ) ili

više od dva puta veća od energetske vrednosti iste količine
belančevina ili ugljenih hidrata.
Hleb i testenine
Hleb i prerađevine od brašna (testenine) čine grupu namirnica
koje su najbogatiji izvor ugljenih hidrata (skrob, šećer) u ishrani
dijabetičara. Ovo je razlog da se strogo ograničava upotreba
svih ovih namirnica. Pored ugljenih hidrata, ove namirnice
sadrže belančevine, masti, mineralne soli i vitamine. Različite
vrste hleba sadrže različite količine ugljenih hidrata, mada su te
razlike zanemarljive, pogotovo kada dijabetičar nema "naviku"
da odstupa od dijete. 100 gr crnog i ražanog hleba ima 53,36
odnosno 51,38 UH, a belog hleba 54,32 g. Dvopek, preprečeni
hleb i tost imaju u istoj težini veću količinu sastojaka hleba,
pošto je u njima potpuno ili delimično odstranjena voda. Ove
namirnice se sa lakoćom jedu, jer sporije izazivaju osećaj
sitosti. Međutim, ove vrste hleba sadrže 30% ugljenih hidrata,
60% belančevina i 80% masti više od običnog hleba. Sva testa
(rezanci, makarone, špagete, flekice, tarana, "pužići",
"mašnice" i dr.), griz i brašna (pšenično, kukuruzno, ražano i
dr.) treba po sadržaju ugljenih hidrata tretirati na isti način kao
dvopek. Ove namirnice u odnosu na dvopek imaju manje
masnoće (manji energetski potencijal). Njihovo korišćenje se
određuje jelovnikom, a ukoliko se drugačije upotrebljavaju u
dnevnom programu ishrane, treba izostaviti određenu količinu
hleba. Hleb se uvek meri kao svež.
56
Povrće
Povrće čini najveću količinu hrane koju dijabetičar (i zdrav
čovek) uzima u toku dana. Ono se najćešće raspoređuje u 3 do
4 dnevna obroka, a koristi se u vidu variva ili salata. Povrće
sadrži različitu količinu ugljenih hidrata, pa je ovo razlog da se
različite vrste povrća koriste u različitim količinama. Pored
ugljenih hidrata, povrće sadrži belančevine, masti, mineralne
soli i vitamine.
Povrća koja su bogata ugljenim hidratima treba koristiti u
ograničenim količinama, kao što su: pasulj, grašak, šargarepa,
krompir, cvekla, crni luk, pirinač, kukuruz. Povrća koja sadrže
nešto manje ugljenih hidrata treba da se koriste u
neograničenim količinama, a to su: zelje, spanać, blitva, list od
loze, boranija, tikvice, paprika, paradajz, krastavac, razne vrste
zelenih salata, plavi patlidžan, babnje, celer, peršun, rotkvice,
kupus, kelj, keleraba, prokelj, pečurke, praziluk, beli luk, brokoli
i karfiol. Pored pomenutih sastojaka, povrće sadrži i nesvarljive
sastojke (celulozni sastojci u stromi, opni, kori, semenju), koji
nemaju energetski značaj, ali je njihovo prisustvo vrlo važno za
normalan rad creva. Sveže povrće može da se koristi kao sirovo
(salate), kuvano (variva) ili pečeno (krompir, cvekla, plavi
patlidžan, paprika). Povrće se meri u sirovom stanju.
Smrznuto, konzervisano i sušeno povrće se koristi u ishrani u

nedostatku svežeg povrća. Suvo (smrznuto) povrće treba
upotrebljavati u dva puta manjoj meri od sirovog. Salate se
pripremaju sa odgovarajućim začinima po stečenoj navici ili
ukusu. U salatu stavljati minimalnu količinu masnoće (1/2
kafene kašičice na jednu porciju salate) ili kisele pavlake (sa
12% masnoće).
Priprema raznih vrsta pikantnih, gurmanskih salata, koje sadrže

mesa, jaja, majonez, remulade, kisele ili slatke pavlake
podrazumeva obračun njihovog energetskog sastava.
Energetski i strukturni sastav treba imati u vidu i kod salata
koje se prave od krompira, pasulja, boranije, šargarepe, cvekle i
sočiva. Ovakve salate se konzumiraju u ograniđenim
količinama.
Voće i prerađevine od voća

Ovo su namirnice bogate ugljenim hidratima i treba da budu
uvek prisutne u jelovniku. Naviku za upotrebu voća treba
57
negovati ili, ukoliko nije postojala, treba je izgraditi. Voće je
najprirodniji desert i najbolja zamena svih deserta. Pored
ugljenih hidrata, voće sadrži belančevine, masti, mineralne soli,
vitamine i celuloze (nesvarljive materije). Voće treba
prvenstveno koristiti u sirovom stanju. Ukoliko se traži promena
ili postoji nepodnošljivost sirovog voća, mogu da se koriste
sledeći načini pripreme: kuvanje (kompot, pire, kitnikez, sulc -
žele i dr.) i pečenje (jabuka, dunja i dr.). Voćne salate mogu da
se prave od sirovog ili kuvanog voća i predstavljaju dobar vid
korišćenja ovih namirnica.
Sa stanovišta sadržaja ugljenih hidrata, sveže voće treba deliti
u tri grupe:
1. sa manje ugljenih hidrata, koje može da se jede u većim

količinama - jagode, maline, kupine, borovnice, drenjine,
lubenice, ribizle, višnje, limun, dinje, oskoruše, mušmule,
pomorandže, mandarine,
2. sa nešto više ugljenih hidrata, koje treba upotrebljavati u
manjim količinama - kajsije, breskve, šljive, pire od jabuka, sok
narandže i mandarine, kajsije i breskve, i
3. sa najviše ugljenih hidrata, čija je upotreba strogo
ograničena - jabuke (slatke i kisele), trešnje, kruške, grožđe,
banane, sveže smokve, ananas, mango, avokado i dr.
Energetska vrednost 1gr ugljenih hidrata = 4 kcal (16,6 kJ)
Suvo voće (grožđe, šljive, smokve, urme - datule, kruške,

borovnice i dr.) sadrži 5 -6 puta više ugljenih hidrata od sirovog
voća, pa ga treba koristiti u najmanjoj količini. Sušeno voće se
ređe upotrebljava u direktnoj ishrani, već kao sastojak
određenih variva ili dijetetskih kolača kada po obračunu ulazi u
energetski sastav odgovarajućeg jelovnika.
Kompoti, džemovi, pekmezi i sulcevi (želea) od voća različiti su
načini pripreme kuvanog voća. Njihova upotreba je u
ograničenim količinama i pripremaju se na dijetetski način, a
čine dopunu jelovnika u vreme doručka ili užine ili kod pripreme
dijetetskih poslastica. Industrijska prerada voća, na dijetetski
način, obogatila je tržište različitim vrstama džemova, koji su
izvanrednog ukusa, a korisni su u jelovniku i zdravih osoba.
Orasi, lešnici, bademi, kikiriki, pistaći, semenke i njihove
industrijske prerađevine su po količini ugljenih hidrata slični
58
vrstama voća koja su najbogatija ugljenim hidratima. Njihova je
prednost nad sirovim voćem u bogatijem sadržaju belančevina
(kao kod ribljeg mesa), ali im je nepovoljna strana veliki sadržaj
masnoća (kao kod svinjskih kobasica i slanine). Ovo je razlog da
se sve vrste koštunjavog voća koriste u vrlo malim količinama.
100 gr oraha = 620 kcal (2604 kJ)
Sladila
Sladila za dijabetičare (za osobe obolele od šećerne bolesti i za
gojazne) jedini su artikli koji su dozvoljeni dijabetičarima za
korekciju slatkog ukusa. Njihova upotreba je u ograničenim
dnevnim količinama. Različitog su hemijskog sastava,
neškodljivi za opšte zdravlje (za aspartam još nije potpuno
dokazano) i sa minimalnim energetskim sadržajem, ili bez ovog
sadržaja. Sladilom se koriguje ukus napitka (mleko, kafa, čaj,
bela kafa, limunada, oranžada, voćni sokovi i dr.) i dijetetskih
poslastica i deserta (kolači, kompoti, džemovi, želea).
Dozvoljeni dnevni unos ovih proizvoda naznačen je na
pakovanju.
Alkoholna i bezalkoholna pića

Ove namirnice mogu da budu deo dnevnog jelovnika svakog
dijabetičara (nisu obavezni i naviku ne treba stvarati). Ako
postoji stvorena navika za upotebu alkoholnih piča, onda je
potrebno da se ona svede na odgovarajuću meru (Kolektivna
ishrana, Pušenje i alkohol). Od alkoholnih pića, likeri su
najnepodobniji za korišćenje (sadrže veliku količinu šećera). Sva
alkoholna pića imaju u svom sastavu alkohol, ugljene hidrate i
nešto belančevina. Alkohol ima veliki energetski sadržaj
(naročito žestoka pića), što pri većoj upotrebi zahteva njegovo
energetsko obračunavanje u okviru upotrebljenog jelovnika.
1 gr alkohola = 7 kcal (29,4 kJ)

1 čašica žestokog pića = 15 kcal (60 kJ)
Bezalkoholna pića mogu da sadrže različite količine šećera i u

zavisnosti od ovog sadržaja mogu da imaju neznatno ili veliko
energetsko opterećenje i treba ih koristiti u najmanjoj mogućoj
meri.
59
Zaslađivači
Fruktoza ili sorbitol, koji zaslađivač odabrati
Fruktoza
Fruktoza, levuloza ili voćni šećer, najslađa je od svih
monosaharida, iako slatkoća varira u zavisnosti od forme. U
kristalnom obliku, od konzumnog je šećera dvostruko slađa.
Ukoliko se otopi u tečnosti, slatkoća se smanjuje.
Fruktoza uglavnom putuje prema jetri i tamo se može iskoristiti
bez insulina. U nedostatku insulina, fruktoza ima sposobnost
konvertovanja u glukozu u jetri i na taj način doprinosi rastu
glukoze u krvi, umesto da se skladišti kao glikogen. Za razliku
od saharoze i glukoze koji uzrokuju nagle promene u visini
šećera u krvi, što kod dijabetičara može uzrokovati ometanje
metaboličke kontrole, fuktoza se apsorbuje mnogo sporije i
uzrokuje samo manje promene u visini šećera u krvi.
Zaslađivači na bazi fruktoze su nutritivni zaslađivači, odnosno

poseduju određenu kalorijsku vrednost, te je stoga potrebna
posebna pažnja kada se planiraju obroci za dijabetičare.
Drugim rečima, pri planiranju obroka za dijabetičare potrebno
je u obzir uzeti kalorijsku vrednost ovakvih zaslađivača. Iako se
fruktoza apsorbuje sporije, i na taj način izaziva mnogo sporiji
glikemijski odgovor nego saharoza ili skrob, pokazano je da
prevelike količine (dvostruko veće od uobičajenih) imaju
neželjene efekte na visinu holesterola u krvi, pogotovo na
visinu LDL (“lošeg”) holesterola (Bantle et al., 1992).
Bez obzira na navedeno, nema razloga da se dijabetičarima
uskraćuje fruktoza, bilo kao deo voća i povrća (voćni šećer),
bilo kao zaslađivač na bazi fruktoze.
Preporučuje se ne prekoračivati dozu od 50 g fruktoze dnevno.
Sorbitol
Sorbitol, poliol ili šećerni alkohol, je zaslađivač koji se nalazi u
mnogim prehrabenim proizvodima. 60% je slađi od saharoze, a
kalorijska vrednost mu je za 1/3 manja. Prijatnog je ukusa, nije
karcinogen, ne pogoduje razvoju karijesa i koristan je za osobe
sa dijabetesom. Koristi se već dugi niz godina u proizvodnji
procesirane hrane, ali i drugih proizvoda, npr. farmaceutskih i
kozmetičkih.
60
Sorbitol je veoma stabilan i hemijski neaktivan. Podnosi visoke
temperature pa je pogodan za kuvanje, pečenje…
Sorbitol se sporo apsorbuje, stoga kada se koristi, porast šećera
u krvi kao i insulinska reakcija vezana uz konzumiranje glukoze
veoma je usporena. Kalorijska vrednost (2.6 kalorija po gramu
naspram 4.0 za šećer) sorbitola je u skladu sa zahtevima koji se
postavljaju kod kontrole telesne težine. Proizvodi zaslađeni
sorbitolom umesto šećerom mogu biti koristan izbor
niskokaloričnih proizvoda bez šećera.
Hrana zaslađena sorbitolom može sadržati sastojke koji
doprinose povećanju kalorijske vrednosti proizvoda, pa na to
treba obratiti pažnju kod planiranja obroka.
Dnevna dozvoljena doza sorbitola kreće se od 30 – 50 grama.
Veće doze mogu uzrokovati nakupljanje sorbitola u ćelijama
očiju i nerava, a kao posledica toga može se razviti dijabetička
retinopatija i neuropatija.
Vreme uzimanja obroka
Pošto je dijeta jedan od osnovnih načina za lečenje šećerne

bolesti, to se uzimanje hrane raspoređuje u toku dana na
najkorisniji način u odnosu na postojeće stanje zdravlja.
Svaki dijabetičar treba da uzima 5 - 6 obroka u toku dana

(prema datoj dijeti), od kojih su:
* 3 glavna (doručak, ručak, večera) i

* 2 - 3 sporedna (prepodnevna i popodnevna užina i pomoćni
obrok pre spavanja).
Kod ovako raspoređenih obroka ne dolazi do nagomilavanja

šećera u krvi, već njegov nivo lako osciluje. U protivnom, javlja
se skokovito nagomilavanje šećera u krvi, što kroz duže vreme
ima za posledicu oštećenje krvnih sudova, srca i drugih važnih
organa.
Plan raspodele obroka ima direktnu vezu sa stimulacijom

gušterače (pankreasa) na lučenje insulina kod onih dijabetičara
koji se leče samo dijetom ili dijetom i tabletama, dok kod onih
koji se leče insulinom ovaka raspored obroka je usklađen sa
vremenom i periodom delovanja uzetog insulina.
61
Samoinicijativno menjanje rasporeda i broja obroka u toku dana
ukazuje na neupućenost i nepoznavanje osnovnih načina i mera
u očuvanju zdravlja obolelog od šećerne bolesti.
Ugljeni hidrati i kalorije
Zahvaljujemo se svim lekarima koji koriste ove stranice za

edukaciju svojih pacijenata!
Namirnica gr UH kcal
mala kesica čipsa 15 150
mala kesica kokica 12 56
25 gr suvog grožđa 15 48
1 "mars" čokolada 50 400
1 pizza 90 700-900
1 hamburger 30 250
BigMac 45 555
FishBurger 35 425
CheeseBurger 30 300
mala porcija krompirića 25 235
velika porcija krompirića 35 335
coca-cola 300ml 30 120
sok od pomorandže 20 80
sok od paradajza 10 50
1 parče voćne torte 35 380
1 parče čokoladne torte 65 420
1 parče pite od jabuka 30 260
1prženo jaje 0 120
1 kobasica 6 280
kroasan 15 280
lazanje sa povrćem 45 565
kasato sladoled 45 300
porcija voćne salate 15 80
Alkoholna pića i voćni sokovi

* sadrže i šećer i kalorije
Namirnica Količina Kalorije

žestoka pića (rakija, vinjak i sl.) 30 ml 84
crno vino 100 ml 85
62
belo vino 100 ml 85
pivo 300 ml 90
šampanjac 100 ml 86
viski 20 ml 500
vermut 20 ml 240
sok od trešnje 250 ml 60
sok od jabuke 250 ml 115
sok od kruške 250 ml 130
sok od grejpa 250 ml 100
bitter lemon 200 ml 95
Šećerne jedinice
Kako bi se olakšao i uprostio postupak sastavljanja jelovnika za

dijabetičare - uvedeno je računanje. Računanje zamenjuje
merenje hrane vagom. Pošto se 60% potreba dobija iz ugljenih
hidrata, potrebno je upoznati ugljenohidratnu ili šećernu
jedinicu. Treba znati računati koliko svaki obrok ima šećernih
jedinica, kalorija, slatkog indeksa, itd. U početku teško, dok se
ne nauči.
Šta je šećerna jedinica?

Šećerna jedinica je osnovna mera za snalaženje u ishrani
dijabetičara.
1 šećerna jedinica = 12 grama ugljenih hidrata
(48 kcal / 201.6 kJ)
Koliko pojedine namirnice sadrže šećernih jedinica uči se

vizuelno. Tanka kriška hleba, jedna šolja mleka, plastična čaša
jogurta, jedna srednja jabuka, kruška, krompir, pola kukuruza ili
kroasana, 4 šljive, pola banane, 4 kockice čokolade i drugo
sadrže jednu šećernu jedinicu.
Mleko i mlečni proizvodi sadrže šećerne jednice, ali meso, riba i
jaja ne sadrže.
Vizuelni prikaz jedne šećerne jedinice za pojedine vrste

namirnica (kliknite na sliku za veću):
Optimalan unos šećernih jedinica tokom dana
63
diabeta zbir doručak užina ručak užina večera užina
normalno uhranjeni 14 3 1 5 1 3 1
gojazni 10 2 1 3 1 2 1
pothranjeni (mršavi) 18 4 1 7 1 4 1
Američka asocijacija za dijabetes (ADA) je napravila tablice ishrane, da bi

olakšala sastavljanje jelovnika ljudima obolelih od dijabetesa. Tablice ishrane
su napravljene tako da je hrana u njima podeljena po grupama. U svakoj grupi
se nalazi hrana koja je ista u sadržaju ugljenih hidrata, belančevina, masti i
kalorija. Namirnice u svakoj pojedinačnoj grupi se mogu međusobno
zamenjivati, a da takva "zamena" ne kvari kontrolu šećerne bolesti.
Da biste razumeli ADA tablicu ishrane (ili tablicu zamene), morate da naučite
sledeće:
• podelu hrane po grupama

• mernu jedinicu za svaku grupu namirnica
• koliko svaka merna jednica sadrži ugljenih hidrata (UH), belančevina (B),
masti (M) i kilokalorija (kcal)
Namirnice u istoj grupi se mogu me?usobno zamenjivati pri sastavljanju

obroka. U ovim tablicama, hrana je razvrstana u šest grupa namirnica:
1. hleb i zamene za hleb

2. mleko i zamene za mleko
3. meso i zamene za meso
4. voće
5. povrće (A i B)
6. mast i zamene za mast
Nova piramida ishrane iz 2005. godine:
64
Šećerne jedinice po grupama namirnica (ADA tablice)
1. grupa: hleb i zamene za hleb
1 jedinica = 12 gr UH + 2 gr B + 0 gr M = 68 kcal = 290 kJ
Namirnica 1 jedinica
hleb beli i polubeli 25 gr - 1 tanka kriška
hleb crni, ražani 30 gr - 1 tanka kriška
hleb kukuruzni 35 gr - 1 tanka kriška
hleb od pasulja 35 gr - 1 tanka kriška
dvopek 20 gr - 2 tanke kriške
brašno (pšenično) 25 gr - 3 supene kašike
brašno (kukuruzno) 35 gr
pšenične klice 60 gr
ovsene pahuljice 3 supene kašike
kornflejks 20 gr
pšenični griz 20 gr
kukuruzni griz 20 gr
ječmene pahuljice 3 supene kašike
makarone, špagete i testa 25 gr
pirinač 25 gr
krompir bez ljuske 100 gr
65
kesten bez kore 40 gr
sočivo 20 gr
pasulj 1 tanjir
grašak, bob 25 gr
soja u zrnu 20 gr
keks 20 gr
biskvit 25 gr
2. grupa: mleko i zamene za mleko

kravlje mleko (neobrano) 240 ml
kravlje mleko (obrano) 260 ml
kiselo mleko 200 ml
jogurt 200 ml
posni sir - mlađi 60 gr
mleko u prahu 35 gr
surutka 260 ml
ovčije mleko 150 ml
kozje mleko 240 ml
3. grupa: meso i zamene za meso (meso nema UH, ovo su jedinice po

obroku za lakše snalaženje)
govedina 30 gr
junetina 30 gr
teletina 30 gr
jagnjetina 30 gr
piletina (bez kožice) 30 gr
ćuretina 30 gr
zečetina 30 gr
srnetina 30 gr
riba (sveža ili smrznuta) 30 gr
66
sir posni 40 gr
svinjetina (posna) 30 gr
školjke, lignje 5 komada
viršle 50 gr = mala viršla
posna ovčetina 30 gr
konjsko meso 30 gr
šunka (nemasna, presovana) 30 gr
iznutrice 30 gr
mesni narezak 45 gr
jaje 1 komad
kravlji sir 60 gr
4. grupa: voće
1 jedinica = 12 gr UH + 0 gr B + 0 gr M + 1 gr dijetnih vlakana = 48 kcal = 180
kJ
jagode 150 gr (1 šolja)
jabuka 80 gr (1 manja)
kruška 85 gr (1 manja)
breskva 100 gr (1 srednja)
trešnje 80 gr (oko 10 kom.)
višnje 100 gr (oko 12 kom.)
šljive (sveže) 100 gr (4 kom.)
šljive (suve) 15 gr (3 kom.)
kupine 120 gr (pola šolje)
borovnice 120 gr (pola šolje)
maline 70 gr (oko 15 kom.)
grožđe 70 gr (15 zrna)
lubenica 275 gr (1 kriška)
dinja 200 gr (1 kriška)
pomorandža 80 gr (1 manja)
sok od pomorandže 130 ml
banana 50 gr (pola kom.)
ananas 140 gr (1 kriška)
67
grejpfrut 125 gr (pola srednjeg)
sok od grejpfruta 120 ml
kivi 120 gr (1 kom.)
mandarina 100 gr (1veća)
limun 150gr (2 kom.)
smokve (sveže) 50 gr (2 kom.)
smokve (suve) 15 gr (1 kom.)
drenjina 100 gr
šipak 40 gr
ribizle 100 gr (pola šolje)
dud 100 gr
nar 100 gr
dunje 100 gr
kajsija 100 gr (2 kom.)
kompoti (višnja, trešnja, breskva, jabuka, kruška, šljiva, i
50 gr (pola šolje)
dr.)
5. grupa: povrće (A i B)
Povrće A
1 jedinica sadrži neznatne količine UH, M i B
Namirnica Namirnica
kupus (beli, crveni) artičoka
kiseo kupus keleraba zelena
kelj paradajz (zeleni, crveni, kiseli)
karfiol plavi patlidžan
tikivice krastavac
rotkvice kiseo krasavac
pečurke paprika
spanać kisela paprika
blitva bela zelen
zelje peršun
kopriva zelena salata
praziluk špargla
68
Povrće B
1 jedinica = 12 gr UH, 2 gr B + 0 gr M = 56 kcal = 230 kJ
Namirnica 1 jedinica sirova 1 jedinica kuvana

šargarepa 200 gr 200 gr
cvekla 200 gr 200 gr
mladi grašak 200 gr 200 gr
crna rotkva 200 gr 200 gr
ren 200 gr 200 gr
boranija 200 gr 200 gr
crni luk 200 gr 400 gr
repa 200 gr 400 gr
žuta keleraba 200 gr 400 gr
paradajz pire 50 gr 100 gr
6. grupa: masti i zamene za masti (masti nemaju UH, ovo su jedinice po

obroku za lakše snalaženje)
ulje (biljno) 5 ml
mast (svinjska) 5 gr
slanina (sveža) 7 gr
slanina (suva) 6 gr
čvarci (ceđeni) 7 gr
kobasica (masna) 10 gr
loj (ovčiji) 7 gr
loj (goveđi) 7 gr
buter, maslac 7 gr
margarin 7 gr
majonez 7 gr
kajmak 7 gr
pavlaka 25 gr (5 kašičica)
topljeni sir 15 gr
maslina (zelena) 50 gr (7 komada)
69
maslina (crna) 40 gr (5 komada)
lešnik 8 gr (6 komada)
orah 8 gr (5 komada)
badem 8 gr (10 komada)
kikiriki 6 komada
Namirnice koje takođe sadrže 12 gr ugljenih hidrata:

Hleb i zamene: 1 kriška proje (35 gr), 1 kriška integralnog hleba (35 gr), 25 gr
tosta, 35 gr lisnatog testa (smrznutog), 3 šolje kokica, 30 gr podloge za picu
(smrznuto testo), 1 palačinka, 15 gr slanog keksa ili krekera (5 krekera), 20 gr
kornflejksa, 20 gr ječmenih, ovsenih, raženih ili pšeničnih pahuljica, 20 gr
kukuruznog brašna, 15 gr pšeničnog brašna, 20 gr integralnog pšeničnog brašna,
15 gr pudinga od vanile ili od čokolade, 100 gr pirea od krompira.
Mleko: 200 ml mleka, jogurta ili kefira sa 0.3% masti; 200 ml mleka, jogurta,
pavlake sa 1.5% masti.
Voće: suvo voće - 20 gr jabuka, 20 gr kajsija, 15 gr banana, 10 gr smokava, 25
gr datula, 25 gr suvog grožđa, 20 gr šljiva; prirodni sokovi - 130 gr soka od
jabuke, kruške ili pomorandže, 160 gr soka od jagoda, 120 gr soka od borovnice
ili grožđa.
Ne moraju se računati do 50 gr: kikiriki, pistaći, lešnik, semenke od bundeve,
semenke od suncokreta, badem.
Povrće: 150 gr kuvanog kukuruza; neograničeno se može konzumirati:
aspragus, bambus, brokoli, boranija, celer, kineski kupus, zelena salata.
Slatkiši: 25 gr džema za dijabetičare sa fruktozom, 40 gr džema za dijabetičare
koji sadrže fruktozu sa zaslačivačem, 12 gr fruktoze , 12 gr sorbitola, 2 ravne
kašičice kristalnog šećera, 2 ravne kašičice marmelade, 1 ravna kašičica meda.
NEMAJU UGLJENE HIDRATE:
Masti (nemaju UH): nezasićene - 2 kašičice margarina, majoneza ili ulja od

suncokreta, kukuruza, masline, soje; zasićene - 1 kašičica maslaca, slanine,
pavlake, krem sira, ili ruske salate; orasi i semenke - 7 maslina, 10 badema, 6
kikirikija, 5 oraha, 6 lešnika, 2 kašike semenki od bundeve, 1 ravna kašika
semenki od suncokreta.
Meso i mesne prerađevine (nemaju UH): posna mesa (meso A) - 30 gr
govedine, svinjetine, teletine, živine (bez kožice) i ribe, 2 srednje sardine, 1/4
šolje tunjevine, 60 gr račića; polumasna mesa (meso B) - 30 gr mlevenog mesa
ili šnicli od teletine i govedine, živina sa kožicom, 30 gr proizvoda od svinjskog
mesa i 30 grama proizvoda od ovčetine; masna mesa - 30 gr mlevenog mesa od
ovčetine ili svinjetine; sirevi - 45 gr posnog kravljeg sira, 30 gr masnog kravljeg
sira, 30 gr ovčijeg sira, 30 gr trapista, 1 kašičica butera od kikirikija, 2 kašičice
70
parmezana; ostalo - jedno celo jaje, 3 belanca, 30 gr salame, 1 viršla, 1/4 mleka,
jogurta, pavlake sa 3.5% masti.
Napomena: neko povrće ima mnogo kalorija, a ne sadrži ugljene hidrate (npr.
200 gr avokada ima 460 kcal). Jedna krmenadla, 1 mali hamburger ili 1/2
belog mesa od pilećih grudi imaju 90 gr i računaju se kao 3 jedinice mesa!
Merna jedinica za svaku grupu namirnica:
• Hleb i zamene za hleb = 1 kriška hleba (25 gr)

• Mleko i zamene za mleko = 1 šolja (250 ml)
• Meso i zamene za meso = 30 grama
• Voće = 1 mala jabuka koja sadrži 110 gr (sa korom)
• Povrće A = nema mere, povrće B =200 gr
• Mast i zamene za mast = 1 kašičica
"Šaka sistem" za merenje namirnica
Ukoliko niste u prilici da izmerite količinu hrane koju ćete konzumirati, ili Vam
merenje predstavlja opterećenje, poslužite se svojom šakom!
Evo na koji način se to primenjuje (kliknite na sliku za veću):
Naravoučenije Jedna jedinica mleka, hleba, voća i povrća grupe B sadrži istu
količinu ugljenih hidrata. Praktično, sledeće količine namirnica mogu da
zamenjuju jedna drugu: 1 kriška hleba, 20 grama nekuvanih rezanaca, 1 jabuka,
15 grama pirinča, 90 grama neoljuštene banane, 1 krompir od 80 grama, 250 ml
71
mleka.Dakle, svi oni sadrže istu količinu ugljenih hidrata = 12 grama. Unešeni
kao hrana podižu šećer u krvi, uglavnom, do istog nivoa.
Koliko grama ugljenih hidrata "pokriva" jedna jedinica insulina? Iako su

potrebe individualne i računaju se za svaku osobu pojedinačno, prosečno 1-2
jedinice insulina su potrebne za 12 grama ugljenih hidrata. Dobro je da to znaju
oni koji su na intenziviranoj insulinskoj terapiji (tip 1). Prema obroku mogu
lako da izračunaju broj jedinica insulina koji će sebi dati. Za dijabetičare na
terapiji insulinskom pumpom, prosečno je dovoljna 1 insulinska jedinica za 10-
12 grama ugljenih hidrata (mada doze mogu da variraju, od 1 i.j. za 8 gr UH do
1 i.j. za 25 gr UH).
Slatki (glikemijski) indeks
Šta je slatki (glikemijski) indeks?
Slatki, šećerni, ili glikemijski indeks deli hranu na osnovu brzine

porasta šećera u krvi. Ugljeni hidrati sa niskim slatkim
indeksom uzrokuju umeren porast šećera u krvi, i obratno. Svi
oboleli od dijabetesa bi trebalo dobro da poznaju vrednosti
slatkog indeksa za različite vrste namirnica.
Na vrednost slatkog indeksa utiče prisustvo vlaknastih materija

(celuloze), ali i način pripreme hrane (naročito beli pirinač i
krompir). Najbolje je da, nakon obroka sa određenom vrstom
hrane, izmerite šećer i tako utvrdite Vašu osetljivost prema toj
hrani (posle dva sata od obroka). Ako želite da saznate šećerni
indeks obroka, koji se sastoji od više vrsta hrane bogate
ugljenim hidratima, jednostavno zbrojite pojedinačne šećerne
jedinice. Što je veći slatki indeks namirnice - brže skače nivo
šećera u krvi.
Slatki (glikemijski) indeks pojedinih namirnica
Osnova je indeks glukoze = 100
Mahunarke
Namirnica Šećerni indeks
Lima pasulj 32
72
prebranac 43
pasulj "Chana Dal" 8
crni pasulj 30
smeđi pasulj 38
leblebije, naut 33
tetovac 27
plavi pasulj 38
šareni pasulj 42
sočivo 27
sušeni grašak 23
grašak 32
soja 18
Hleb i peciva
đevrek 72
zemička 73
pita 57
ražani hleb 64
integralni ražani hleb 50
beli hleb i peciva 72
tost 72
hleb sa mekinjama 72
preprženi hleb 72
pereca 84
krofna 78
hrskavo pecivo od pirinča 82
crni hleb 51
Brašna i pahuljice
mešane mekinje 44
kukuruzno brašno 71
kukuruzne mekinje 75
griz, pšenična krupica 66
grickalice 87
bon žita 80
pahuljice - musli 60
pomešane žitarice 66
ovsene pahuljice 53
pšenične pahuljice 74
pirinčane pahuljice 90
73
pirinčane mekinje 19
Kolačići
ovseni kolač 55
masni kolači (šapice i sl.) 64
vanilice 77
Krekeri
norveški krekeri 71
ražani krekeri 63
slani krekeri 72
Slatkiši i deserti
puslice 67
pogačice od mekinja 60
kuglof 59
voćni kolač 47
suvi kolač 54
patišpanj - brioš 46
Voće
jabuka 38
kajsija (kompot) 64
kajsija (suva) 30
kajsije (sveže) 57
breskva 43
banana 62
višnje i trešnje 22
salata od mešanog voća 55
grejpfrut 25
kivi 52
mango 55
pomorandža 43
kruška 36
ananas 66
šljiva 32
grožđe 48
suvo grožđe 65
74
jagode 32
lubenica 72
Žitarice i kašice
ječam 22
neglazirani pirinač 59
heljda 55
pšenična tarana, kus-kus 47
kačamak 68
palenta 40
proso 75
instant pirinač 91
delimično skuvan pirinač 47
raž (obrađen) 34
kukuruz šećerac 56
zob 40
integralna pšenica 41
kokice 57
glrazirani pirinač 88
Sokovi
od jabuka 41
od grejpfruta 48
od pomorandže (đus) 55
od ananasa 46
Mlečni proizvodi
čokoladno mleko 34
sladoled od obranog mleka 50
jogurt (od obranog mleka) 14
mleko (punomasno) 34
mleko (obrano) 28
jogurt 38
Testenine
testo od pirinča 92
durum testa, široki rezanci 50
makarone 46
75
sir i makarone 64
špagete 40
proteinske špagete (testa) 28
fida, rezanci za supu 35
fida, rezanci za supu od pirinča 58
Krompir
pomfrit 78
krompir pečeni 88
instant krompir pire 71
krompir pire 58
Šećeri
fruktoza 23
laktoza 48
glikoza 100
maltoza 100
med 60
stoni beli šećer 68
tableta glikoze 106
Povrće
cvekla 66
šargarepa 73
paškanat 101
Indeks sitosti
Različita hrana raličito zasićuje. Pokazalo se da krompir 3 puta
više zasićuje od hleba, a peciva (kroasani) imaju skoro duplo
manji uticaj na sitost. To znači da možete da pojedete mnogo
peciva da biste se zasitili, a tako ćete uneti mnogo kalorija.
Pomorandže i jabuke više zasićuju od banana, a riba od piletine
i govedine. Kokice bolje zasićuju od čokoladice ili kikirikija. Uvek
birajte hranu sa visokim indeksom sitosti. Tako ćete moći, sem
idealne linije tela, da održavate i šećer na željenom nivou.
Tabela sa indeksima sitosti
beli hleb = indeks 100
76
Vrsta namirnica Namirnica Indeks sitosti
Hrana bogata ugljenim hidratima beli hleb 100
pomfrit 116
testo 119
pirinač (neglazirani) 132
pirinač (glazirani) 138
hleb od žitarica (više vrsta) 154
integralni hleb 157
testo od integralnog brašna 188
krompiri (kuvani) 323
Peciva i grickalice kroasan 47
kolač 65
krofna 68
"mars" čokoladica 70
kikiriki 84
jogurt 88
sladoled 96
grickalice 91
žele 118
keksi 120
kokice 154
Proteinska hrana sočivo 133
sir 146
jaja 150
prebranac 168
govedina 176
riba 225
Voće banane 118
grožđe 162
jabuke 197
pomorandže 202
Žitarice musli 100
kornflejks 118
mekinje 151
ovsene pahuljice 209
Nedoumice i zablude
Neke nedoumice i zablude u vezi ishrane:
77
Dijabetičari jedu posebnu hranu koja je bez ukusa.
Pogrešno. Najbolja ishrana za obolele od dijabetesa odgovara
zdravoj ishrani onih koji ne boluju od ove bolesti. Dijabetičari
mogu da jedu sve vrste namirnica, ali u količini koja je
ograničena, srazmerno fizičkoj aktivnosti, lekovima, godinama
starosti, polu, vrsti profesije i ostalim zdravstvenim problemima
koji mogu biti prisutni. Da hrana ne bude uzrok svakodnevnih
frustracija, već uživanje, način ishrane bi trebalo da se uči i
pažljivo planira. Dovoljno je, za početak, zapamtiti da su
osnovne hranljive namirnice: ugljeni hidrati, belančevine i
masti.
Postoji li dijabetička dijeta?

Ne! Dijeta za dijabetičare pripada prošlosti. Ako ste dobro
potkovani znanjem o šećernoj bolesti, Vi možete da jedete sve
što jedu i zdravi ljudi, ali morate naučiti kada, koliko i u kakvoj
kombinaciji.
Da li će Vas zdrava hrana opterećivati?

Da. Dok ne promenite navike i naučite kako pravilno da se
hranite.
Koja je hrana “loša po zdravlje”?

Ne postoji “loša” hrana. Postoji “loša količina” hrane. Za neke
namirnice važi “što manje – to bolje”.
Proizvodi namenjeni dijabetičariama ne dižu šećer.

Pogrešno. Veliki broj proizvoda “bez šećera” namenjenih
dijabetičarima može biti “bogat” u masnoćama i samim tim nije
prilagođen njihovoj ishrani. Zbog zoga treba uvek pažljivo
pročitati proizvođačku specifikaciju na ambalaži.
Ako ništa ne jedem, neće mi biti potreban insulin (ili tableta),

jer mi ni šećer neće rasti.
Pogrešno! Izostanak, bilo doze insulina (ili tablete), bilo obroka,
izaziva povećanje šećera u krvi i u tome svemu najviše pati
Vaša jetra, a neretko dolazi i do pojave acetona.
Minerali, vitamini i antioksidansi

Minerali
78
Hrom. Povećava odgovor tkiva na insulin, odnosno smanjuje
insulinsku rezistenciju. Nalazi se mnogo u ječmu. Dnevne
potrebe za hromom se mogu obezbediti kroz tri kašike
ječmenih pahuljica, koje možete da uzmete sa nes-kafom i
mlekom. Hroma ima još u: lisnatom zelenom povrću, svežem
voću, pilećim batacima i morskoj hrani. Dnevne potrebe u
hromu su 50-200 mg.
Cink. Neophodan je za sintezu insulina i stvaranje belančevina.

Ima ga u većini namirnica, a dnevne potrebe iznose oko 12-15
mg.
Kalcijum, fosfor i vitamin D neophodni su za pravilan rast i

razvoj kostiju i za sprečavanje osteoporoze. Dnevna potreba za
kalcijumom je 1 g (800-1200 mg), a najbolje ga je uzimati noću.
Najbolji izvor kalcijuma su: mleko, sir i sitna riba koja se jede sa
kostima. Fosfor se nalazi u istim namirnicama, kao i u orahu,
lešniku, bademu, a dnevna potreba je 800-1200 mg. Vitamin D
se stvara u našem organizmu pod uticajem sunčeve svetlosti ili
se unosi putem ribljeg ulja. Dnevne potrebe za vitaminom D su
5-10 mg.
Magnezijum. Neophodan je za nervnu kontrolu mišića, srca, kao

i za održavanje gustine kosti. Glavni izvori magnezijuma su:
žitarice, pasulj, grašak, jezgrasto voće, banane, kukuruz,
džigerica i zeleno lisnato povrće. Dnevne potrebe iznose su
270-350 mg.
Kalijum. Važno je uzimati dopunsku hranu bogatu kalijumom,

ako se koriste lekovi za izbacivanje tečnosti iz organizma
(otoci). Tu spadaju: banane, sok od paradajza, mahunarke i
voće.
Gvožđe. Potrebno je za izgradnju hemoglobina u crvenim

krvnim zrncima. Osobe koje pate od anemije bi trebalo da
uzimaju više gvožđa putem džigerice, žumanca, mesa, cvekle,
koprive, žitarica - ovsenih pahuljica. Dnevne potrebe za
gvožđem su 10-15 mg, a kod trudnica i do 30 mg.
Da li je korisno neki od minerala uzimati u vidu tableta?
79
Hrom pikolinat, u dozi od 500 mikrograma, može pomoći
"debelim" dijabetičarima.
Cink u heliranom obliku, u dozi od 15 do 50 mg, može pomoći
"mršavim" dijabeti?črima, jer ima antioksidativno dejstvo.
Kalcijum i magnezijum u organskom obliku i odnosu 2:1
neophodni su svakoj ženi posle prelaznog perioda, u dozi 600-
900 mg kalcijuma i 300-450 mg magnezijuma.
Magnezijum u organskom obliku može pomoći nekim "punijim"
dijabetičarima u kontroli šećerne bolesti.
Gvožđe u heliranom obliku, u kombinaciji sa vitaminom C,
pomaže uspostvaljanju optimalne krvne slike.
Koji su vitamini važni za osobe sa dijabetesom?

Zavisi šta je Vašem organizmu potrebno. Ako je cilj zaštita od
virusnih infekcija, savetuje se 1 gr vitamina C. Vitamin A je
naročito važan za održavanje oštrine vida, zdrave kože i
sluzokoža. Vitamini B grupe su važni za nervni sistem. Vitamin
D se koristi za jačanje kostiju. Vitamin E je važan u sprečavanju
ateroskleroze. Antioksidativno dejstvo imaju vitamin C, E i
provitamin A.
Vitamin A i D: rastvorljivi su u mastima, pa ih ima više u
margarinu, mleku, džigerici, ribljem ulju i morskoj ribi. Vitamina
A ima još u šargarepi, kajsiji i žutom voću.
Vitamini B grupe: uglavnom ih ima u žitaricama, mahunarkama,
banani, džigerici, orasima.
Vitamina C ima najviše u svežem voću i povrću.
Vitamin E je zastupljen u kikirikiju, pšeničnim klicama,
margarinu i maslinovom ulju.
Neophodno je napomenuti da vitamini ne mogu sprečiti
nastanak dijabetesa, ali mogu odigrati značajnu ulogu u
sprečavanju razvoja komplikacija bolesti. Ono što bi Vam se
moglo savetovati je da svakodnevno uzimate neke
antioksidantne preparate sa beta-karotinom, vitaminom C,
vitaminom E, selenom, koenzimom Q10 i alfa liponskom
kiselinom . Ukoliko ste pušač, na svaku popušenu cigaretu
unesite u svoj organizam dodatnih 100 mg vitamina C.
Svi preparati vitamina i minerala treba na svojoj ambalaži, ili
uputstvu, da sadrže precizne podatke o sadržaju, količinama,
indikacijama, kontraindikacijama i neželjenim dejstvima.
"Zdrav dijabetičar" sa tip 1 dijabetesom:

Multivitaminsko-mineralni preparat
80
Antioksidansi: koenzim Q10 od 20 mg, vitamin C 1 gr, vitamin E
200-400 j, alfa liponska kiselina 200 mg.
"Zdrav gojazan dijabetičar" sa dijabetesom tip 2:

Helirani hrom 500 mg
Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal)
Koenzim Q10 od 20 mg, alfa liponska kiselina 200 mg
"Zdrav dijabeti?ar" sa tip 2 dijabetesom i visokim šećerom u

krvi:
Helirani cink 50 mg
Helirani hrom 500 mg
Magnezijum
"Zdrav dijabetičar" sa povišenim krvnim pritiskom:

Koenzim Q10 od 20 mg
Alfa liponska kiselina 200 mg
Beli luk sa peršunom
Vitamin E 400 mg
"Zdrav dijabetičar" sa povišenim masnoćama u krvi:

Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal)
Omega-3 masne kiseline
Soja lecitin
Retinopatija:
a) Neproliferativna i/ili makulopatija:
Beta karotin, ili
Lutein
b) Proliferativna:
Lutein, ili
Ajkulina hrskavica
Polineuropatija:
Kompleks vitamina B
Ulje žutog noćurka
Posle šloga:
Vitaminsko-mineralni preparat (ginkgo biloba, alfa liponska
kiselina , koenzim Q10, vitamin E, selen, beta-karotin)
Nopalin
81
Angina pektoris ili stanje posle infarkta:
Koenzim Q10 od 20 mg
Alfa liponska kiselina
Vitamin E 400 mg
Magnezijum
Gangrena:
Spirulina, ili Acidophyllus
Vitamin C 2 gr
Vitamin E 400 mg
Selen
Alfa liponska kiselina

Mr Ph Pilipović Sofija
ŠTA JE ALFA LIPONSKA KISELINA (ALA)?

ALA je jedan od najmoćnijih antioksidanasa i jedini antioksidans
koji je i lipo- i hidro- solubilan. Ovaj podatak je važan jer
omogućava njen prolazak u sve delove ćelije što joj daje
neverovatnu mogućnost uništavanja slobodnih radikala ma gde
se oni nalazili. Slobodni radikali nastaju kao produkti
metabolizma i glavni su izazivači svih bolesti. Slobodni radikali
bi uništili naš organizam u samo jednom danu ukoliko ne bi
postojali antioksidansi.
Obično kada antioksidans jednom veže slobodni radikal dolazi

do gubitka njegove funkcije nepovratno. ALA je antioksidans
koji ima mogućnost reaktiviranja samog sebe i drugih
antioksidanasa kao što su C i E vitamini, tako da isti mogu
nastaviti svoju funkciju.
DELOVANJE I UPOTREBA:
1. Dijabetes
Punih trideset godina nemački lekari klinički tretiraju Diabetes
alfa liponskom kiselinom. Studije vršene širom sveta pokazale
su sposobnost alfa liponske kiseline u normalizaciji preuzimanja
i iskorišćavanja glukoze iz krvi. Oštećenje nerava ili neuropatija
pogađa 50% dijabetičara i jedna je od najopasnijih komplikacija.
82
Uzimanje velikih doza alfa liponske kiseline (600mg dnevno)
može delimično popraviti oštećene nerve posle samo četiri
meseca oralne primene.
2. Demencija, moždani udar, Parkinsonova i Alchajmerova

bolest
ALA spada u grupu retkih supstanci koje prolaze hemo-
encefalnu barijeru. Ulazeći u mozak ona direkno štiti njegove
ćelije gde je najpotrebnije. Dokazano je da ALA ne samo što
prolazi moždanu barijeru već izaziva i povećanje glutationa u
mozgu. Ovo je značajno jer glutation štiti mozak od slobodnih
radikala (takođe je i važan ćelijski antioksidans), pa se ALA
može koristiti u prevenciji i kao dopunska terapija u tretmanu
moždanih udara, demencije, Parkinsonove i Alchajmerove
bolesti.
3. Katarakta i glaukom
Primena 150mg alfa liponske kiseline jednom dnevno u periodu
od jednog meseca, dovodi do značajnog poboljšanja vizuelnih
funkcija pa se zbog ovih osobina koristi u prevenciji i kao
dopunska terapija kod glaukoma i katarakte.
4. Kancer i AIDS
Alfa liponska kiselina inhibira "NF-kB" aktivnost. NF-kB protein
je izaziva? inflamatornih i genetskih promena koje se dovode u
vezu sa razvojem kancera i AIDS-a.
5. Starenje
Dokazano je da su slobodni radikali jedni od glavnih uzročnika
procesa starenja. Starenjem, nivo slobodnih radikala raste u
našem organizmu uzrokujući smanjenje ćelijske aktivnosti.
Dokazano je da se ovaj proces može učiniti sporijim
supstitucionom terapiom sa alfa liponskom kiselinom.
6. Druge prednosti alfa liponske kiseline

Alfa liponska kiselina se primenjuje i kod stanja kao što su
ciroza jetre i hepatitis. Takođe se koristi kod trovanja teškim
metalima jer učestvuje u eliminaciji toksičnih i teških metala iz
organizma.
Namirnice bogate alfa liponskom kiselinom: iznutrice, spanać,

brokoli, paradajz, prokuli, krompir, pirinač i žumance.
83
DOZIRANJE: 1 kapsula dnevno pola sata pre jela. Nakon
uzimanja, izbegavati mleko i mlečne proizvode naredna 3 sata.
Gde su vitamini i minerali
vitamin A - retinol
(potrebno je 5.000 jedinica dnevno)
jagnjeća džigerica
goveđa džigerica
teleća džigerica
šargarepa
jaje
bela riba
Vitamin B1 - retinol
(potrebno je 1-1.5 mg dnevno)
pivski kvasac
posna svinjetina
teleće srce
jagnjeći bubrezi
jastog
Vitamin B2 - riboflavin
(potrebno je 1.3-1.7 mg dnevno)
svež kvasac
goveđa džigerica
goveđi bubrezi
skuša
teleće meso
Vitamin B3 - niacin
(potrebno je 15 mg dnevno)
svež kvasac
svinjska džigerica
belo ćureće meso
belo pileće meso
Vitamin B5 - pantotenska kiselina
84
(dozvoljeno je 6.5-10 mg dnevno)
pivski kvasac
teleća džigerica
pileća džigerica
goveđi bubrezi
pečurke
Vitamin B6 - piridoksin
(dozvoljeno je 1.6-2.0 mg dnevno)
pivski kvasac
tuna
goveđa džigerica
losos
pastrmka
skuša
Vitamin B11 - folna kiselina

(potrebno je 0.3-0.4mg dnevno)
pivski kvasac
goveđa džigerica
orasi
pečurke
kupine
Vitamin B12 - kobalmin

(dozvoljeno je 2-3 mikrograma dnevno)
pivski kvasac
svinjska džigerica
goveđa džigerica
žumance
Vitamin B13 - orotinska kiselina

(nije utvrđena potrebna dnevna količina)
korenasto povrće
surutka
tečni deo ukiseljenog ili zgrušanog mleka
Vitamin B15 - pangaminska kiselina

(potrebna dnevna količina 50-150 mg)
jezgra kajsije
kvasac
85
džigerica
pšenične mekinje i klice
semenke suncokreta i bundeve
Vitamin B17 - leatril

(potrebna dnevna količina 0.25-1.0 gr)
divlje kupine
suve jabuke
kajsije
breskve
šljive
Vitamin Bx - paraaminobenzoeva kiselina

pečurke
džigerica
punomasno mleko
jaja
pšenične klice
Vitamin C - askorbinska kiselina

(potrebna dnevna količina 60 mg)
ljute crvene papričice
slatka crvena paprika
kelj
zelena slatka paprika
peršun
Vitamin D - kalciferol
(potrebna dnevna količina 400 jedinica)
sardine u konzervi
losos
tunjevina
škampi
jaja
Vitamin E - tokoferol
(potrebna dnevna količina 8-10 jedinica)
jedinica u 100 gr namirnica:
suncokretovo seme = 90
badem = 48
maslinovo ulje = 18
86
losos = 2.5
jaja = 0.83
Vitamin F - esencijalne masne kiseline: linolna, linolinska i

arašidonska
(potrebno je 10-20 gr dnevno)
soja
kikiriki
suncokretovo ulje
druga biljna ulja
šunka
Vitamin I - inizol
pšenične klice
pivski kvasac
breskve
kupus
jaja
Vitamin J - holin
(potrebno je 900 mg dnevno)
žumance
džigerica
jaja
pivski kvasac
šunka
Vitamin K - menadion
(potrebno je 65-80 mikrograma dnevno)
zelena salata
kupus
goveđa džigerica
jaja
svinjetina
Vitamin P - bioflavonoidi
100 gr namirnica sadrži 50-100 mg:
grožđe
papričice
šljive
87
narandže
paradajz
Kalcijum
(potrebno je 800-1200 mg dnevno)
švajcarski sir
bademi
peršun
kozje mleko
šunka
Magnezijum
kelj
bademi
škampi
beli luk
banane
Fosfor
pivski kvasac
suncokretovo seme
piletina
govedina i jagnjetina i
pečurke
Natrijum
(dnevna količina ograničena na 2.400 mg)
kelj
zelena salata
so (jedna kašičica)
kupus
školjke
Kalijum
kelj
badem
beli luk
pečurke
banane
88
celer i šargarepa
Gvožđe
kelj
pivski kvasac
goveđa džigerica
peršun
badem
jaja
Mangan
badem
ječam
šargarepa
švajcarski sir
jaja
Cink
sveže ostrige
jagnjetina
žumance
sardine
piletina
Hrom
pivski kvasac
goveđi odrezak
jaja
piletina
svinjetina
Selen
(potrebno je 50-100 mikrograma dnevno)
dimljena haringa
sardele
jabukovo sirće
jastog
tunjevina
89
Jod
(potrebno je 150 mikrograma dnevno)
škampi
bakalar
list (riba)
losos
sardina u konzervi
Nikl
(potrebno je 0.2-0.5 mikrograma dnevno)
sočivo
zeleni grašak
riba
svinjetina
jaja
Molibden
goveđa jetra
karfiol
spanać, boranija
riba
govedina
Vanadijum
heljda
peršun
jaja
maslinovo ulje
paradajz
Koenzim Q10
Koenzim Q10 (CoQ10, ubihinon) reguliše snabdevanje naših

ćelija energijom, pa otuda i snabdevanje energijom celoga tela.
Sve naše ćelije sadrže Q10, koji je esencijalan za biohemijske i
biološke procese i održavanje zdravlja. Njegov nedostatak vodi
poremećaju energetske ravnoteže i različitim funkcionalnim
90
poremećajima. Ovi poremećaji se javljaju već pri sniženju
koncentracije koenzima Q10 za 25%. Manjak koenzima Q10
vodi slabljenju srčanog mišića, hipertenziji i mnogim drugim
bolestima. Koenzim Q10 je poznat i kao ubihinon. Postoji deset
vrsta koenzima Q, ali je samo Q10 prisutan u ljudskom telu. Do
30. godine starosti organizam ga proizvodi u dovoljnoj količini.
Pošto se produkcija koenzima Q10 smanjuje sa starenjem
(direktno proporcionalno), neophodno da je unositi putem
hrane ili dodataka ishrani.
Koenzim Q10 je supstanca slična vitaminima. Strukturno je

veoma sličan vitaminu E, ali mu je antioksidativno dejstvo jače.
On deluje kao katalizator, koji ubrzava i usmerava neke
biohemijske procese. On inicira procese stvaranja energije u
mitohondrijama, našim malim "energanama", u kojima se
adenozin trifosfat (ATP), "gorivo" za naše telo, stvara iz hrane.
Pacijenti koji boluju od različitih oboljenja srca (npr.

kardiomiopatije) imaju male šanse da prežive duže od 5 godina,
osim ako se ne podvrgnu veoma skupoj operaciji
transplantacije srca. U SAD takav zahvat košta 150.000 USD.
Međutim, na sreću, sada postoji i drugo rešenje. Brojni
međunarodni istraživači potvrdili su blagotvornost i mogućnost
nesmetanog korišćenja koenzima Q10 kao izuzetnog dodatka
ishrani. Istraživanja su pokazala veliki značaj koenzima Q10 u
tretiranju visokog krvnog pritiska, zatim, štiti želudac i
dvanaestoplačno crevo i može da učestvuje u zarastanju čira
na dvanaestoplačnom crevu. Druga istraživanja su ukazala na
dejstvo koenzima Q10 u tretiranju raznih alergija, astme i
respiratornih bolesti, zatim u tretiranju nekih degenerativnih
iboljenja nervnog sistema (Alchajmerova bolest, multipla
skleroza i sl.), pa i u nekim oblicima šizofrenije. Dobri rezultati
se postižu primenom koenzima Q10 u usporavanju starenja i u
tretmanu gojaznosti, kandidijaze (infekcija gljivicom Candida
albicans), bolesti desni i njihove atrofije, te šećerne bolesti. Na
kraju, ne treba zaboraviti da koenzim Q10 može da bude
izuzetno važan u tretmanu AIDS-a i jačanju imunog sistema.
AIDS Weekly je krajem 1994. godine izvestio da proces
programirane smrti ćelija (apoptoze), povezan sa
degenerativnim bolestima i AIDS-om, može biti inhibiran
koenzimom Q10.
91
Prirodni izvori koenzima Q10 su skuša, losos, sardina, goveđe
srce i jetra. Sporedni efekti koenzima Q10 ne postoje.
Pažnja!
Proizvod treba da se čuva od dejstva toplote i svetlosti, jer se

kvalitet koenzima Q10 gubi pri temperaturama višim od 35°C.
Blagotvorno dejstvo koenzima Q10 se najčešće postepeno

javlja, tako da je ponekad potrebno da protekne i nekoliko
sedmica korišćenja kako bi se ono osetilo. Ukoliko neko oseti
povoljno dejstvo tretmana znatno ranije, već posle nekoliko
dana od početka uzimanja, to ukazuje da je deficit koenzima
Q10 u organizmu bio veoma izražen. Po postizanju
zadovoljavajućeg nivoa energije u organizmu, preporučuje se
uzimanje koenzima Q10 u količini od 10-30 mg dnevno, kako bi
se sprečilo da ponovo dođe do deficita.
Trudnice i dojilje bi trebalo da kontaktiraju svog lekara pre

početka korišćenja koenzima Q10.
Selen
U mnogim zemljama sve širi krug ljudi poznaje blagotvorna

dejstva selena na ljudski organizam. U novije vreme, sticajem
okolnosti, same je u razvijenim industrijskim zemljama
skupljeno dovoljno eksperimentalnih podataka koji potvrđuju da
i selen spada u antioksidante i stoga igra važnu ulogu u
očuvanju zdravlja.
Tokom metabolizma ćelija, kao nusprodukti oslobađaju se tzv.

slobodni radikali. Oni oštećuju ćelijske membrane, razaraju
dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i, uopšte, velikim delom
su odgovorni za generalno kopnjenje organizma koje je
stvojstveno procesima starenja. Uloga slobodnih radikala je
pozamašna i u nastanku bolesti sca, pluća i raka.Istraživanja su
nesumnjivo dokazala da je dejstvo antikosinata veoma
povoljno, pošto neutrališe slobodne radikale . Najznačajniji
antioksidati su vitamin C, vitamin E, beta-karotin i selen.
92
Selen sprečava, ili bar usporava, starenje tkiva.Neutrališe
dejstvo više kancerogenih materija i pruža zaštitu protiv nekih
tumorskih procesa. Posebno povoljno deluje na žene u
menopauzi, jer proređuje pojavljivanje talasa toplote
("valunga") i poboljšava opšte stanje žene. Potreba muškarca
za selenom je još veća, pošto se selem koncetriše u testisima, a
sa spermom se iz tela gubi značajna količina selena. Selen
smanjuje stvaranje peruti u kosi. Važno je znati da je delovanje
selena sinergistično (potpomažuće u istom pravcu) sa
vitaminom E i, ako se uzimaju zajedno, postiže dvostruko jači
efekat nego ako se svaki daje zasebno.
Selen je, pored toga, neophodan za funkcionisanje pankreasa i

održavanje elastičnosti raznih tkiva. Nedostatak ili manajk
selena dovodi do ranog gubitka imuniteta.
Zemljišta nekih delova planete izrazito su siromašna selenom.
Tako je i na Novom Zelandu, gde se odgajivači goveda susreću
sa velikim problemom slabosti mišića i srčanog mišića životinja
držanih na ispaši (biljke su siromašne selenom). Sa druge
strane, potrebe stanovništva za selenom obezbeđuje pšenica
uvezena iz Australije. U kineskoj provinciji Kešan (Keshan), zbog
nedostatka selena u tlu, učestalo se javlja slabost srčanog
mišića i, pošto se dugo nije znao pravi uzrok tih poremećaja,
ovo oboljenje je dobilo naziv Kešanska bolest.
Prirodni izvori selena su pšenične klice, mekine, crni luk,

paradajz, tunjevina i brokoli (zeleni karfiol). Nedostatak ili
manjak selena dovodi do ranog gubitka imune otpornosti.
Dnevna potreba je oko 20-200 mikrograma (mcg). Ovu gornju
granicu nije poželjno prekoračiti, jer je i predoziranje jednako
štetno po zdravlje.
Vitamin C
Vitamin C (askorbinska kiselina) spada u grupu vitamina

rastvorljivih u vodi, pa se stoga izlučuje iz organizma putem
mokraće već nekoliko sati nakon njegovog unošenja, pogotovo
pri intenzivnoj fizičkoj aktivnosti. Srećom, danas već postoje
proizvodi vitamina C sa postepenom, neprekidnom
apsorpcijom, što znači da vitamin C može permanentno da
93
bude dostupan organizmu, a korist koja se time ostvaruje je
kontinuirana.
Mađari s pravom mogu da budu ponosni zbog činjenice da je

profesor Albert Sent-čerđi poklonio svetu vitamin C. On je bio
prvi čovek kome je pošlo za rukom da ekstrahuje ovu
supstancu iz paprike i za ovo veliko otkriće dobio je Nobelovu
nagradu.
Najbolji prirodni izvor vitamina C je šipurak, mada ga ima u

povrću i citrusnim plodovima. Kvalitetan vitamin C se primarno
ekstrahuje iz šipurka, jer se u tom voću on nalazi zajedno sa
bioflavonoidima, koji pojačavaju efekat vitamina C. U svetu
poznati naučnik, biohemičar Linus Panding, smatrao je da
vitamin C može da pomogne u lečenju raznih bolesti, od gripa
do maligniteta. Dobro je poznato da deficit vitamina C može da
prouzrokuje skorbut. Povećani unos vitamina C jača rad imunog
sistema i pojačava otpornost prema infektivnim bolestima
(pogotovo prema prehladama). On aktivira brojne enzime i ima
važnu ulogu u ćelijskom disanju. Vitamin C, takođe, ubrzava
procese zarastanja rana, ubrzava regereneraciju vezivnog tkiva
i učestvuje u izgradnji koštanog, kolagenog i hrskavičavog
tkiva, kao i sintezi hormona nadbubrežnih žlezda. Deluje
antistresno, potpomaže resorpciju gvožđa i zajedno sa folnom
kiselinom i vitaminom B12 pojačava sazrevanje crvenih krvnih
zrnaca. Utiče na snižavanje nivoa holesterola u krvi i pruža
zaštitu od kancerogenih materija, povećava i obnavlja fizičku
snagu.Pri povećanim fizičkim aktivnostima i potrebe za
vitaminom C rastu, tako da sportisti treba da konzumiraju veće
količine ovog vitamina, pogotovo pred takmičenja.
Kao i većina drugih vitamina, i vitamin C je sklon denaturaciji,

osetljiv je na svetlost, toplotu i vlagu. Sve ovo je potrebno imati
na umu pri skladištenju C-vitamina.
Savremeni preparati vitamina C često sadrže i bioflavonoide.

Ove materije nisu vitamini u pravom smislu te reči, ali se često
nazivaju kompleksom vitamina P. Obzirom da oni stimulišu
apsorpciju vitamina C, bolji efekat se postiže ukoliko se
konzumiraju zajedno. Ljudski organizam nije u mogućnosti da
da sintetiše bioflavonoide, pa ih stoga moramo unositi hranom.
94
Ova grupa jedinjenja se često primenjuje u tretmanu sportskih
povreda, jer oni ublažavaju bol, posledice udara, smanjuju
krvarenje, kao i simptome izazvane niskim koncentracijama
kalcijuma u serumu. Poseduju i antibakterijsko dejstvo, kao što
stimulišu i cirkulaciju krvi. Pomažu produkciju žuči, snižavaju
nivo holesterola u krvi i deluju protektivno u odnosu na
stvaranje katarakte. Bioflavonoidi i C-vitamin zajedno uspešno
se primenjuju u dopunskom lečenju herpesa.
Kvercetin, kao jedan iz klase bioflavonoida, estrahovan iz
smaragdnozelenih i modrozelenih algi efikasno ublažava
simptome astme i alergije.
Prirodni izvori bioflavonoida: bela pokožica citrusnog voća,
paprika, heljda, crna ribizla, a u nešto manjim količinama
prisutni su i u kajsijama, trešnjama, grožđu, šljivama i šipurku.
Pažnja!
U prirodnom C-vitaminu askorbinska kiselina se nalazi u obliku
poliaskorbata, čije je dejstvo mnogo dugotrajnije od obične,
sintetičke askorbinske kiseline.
U slučaju povišene telesne temperature potrebe organizma za

vitaminom C rastu.
Ukoliko se koriste kontraceptivne pilule, steroidi, analgetici ili
aspirin, ili se konzumiraju alkoholna pića, potrebno je povećati
unos vitamina C.
Korišćenje izuzetno velikih količina bioflavonoida može da

izazove dijareju.
Vitamin E
Vitamin E (alfa tokoferol) igra važnu ulogu u metabolizmu

proteina, ugljenih hidrata i masti, kao i u prometu tečnosti. Od
velike je pomoći u trenucima malaksalosti, koji slede posle
preležanih bolesti, odnosno u fazi oporavka, jer regeneriše
ćelije i skraćuje period oslabljenosti organizma. Vitamin E štiti
vitamin A od neželjenih oksidativnih promena u kojima
učestvuju brojne nazasićene masne kiseline, pa se na takav
način vrši prevencija ateroskleroze. Pod uticajem vitamina E
poboljšava se i iskorišćavanje vitamina A. Važno je napomenuti
95
da je organizam sposoban da znatno duže čuva rezerve
prirodnog u odnosu na sintetički E vitamini.
Vitamin E blagotvrono utiče na nervni sistem, seksualnu

potenciju i podmlađuje strukture kože i kosu čini zdravijom.
Odličan je i kao sredstvo za poboljšanje cirkulacije krvi, jer širi
krvne sudove, sprečava povećanu sklonost ka međusobnom
slepljivanju krvnih pločica, štiti od visokog krvnog pritiska i
ubrzava eliminaciju tečnosti. Sprečava nastanak grubih
ožiljaka.
Posebno je potrebno istaći ulogu vitamina E kao antioksidanta u

zaštiti od delovanja slobodnih radikala. Jedan molekul E-
vitamina može da zaštiti 200 molekula nezasićenih masnih
kiselina od oštećenja izazvanih delovanjem slobodnih radikala.
Ispitivanja sprovedena od strane kardiologa pokazuju da
vitamin E, dat tokom, ili neposredno nakon angioznih bolova,
može da zaštiti srčani mišić od daljeg oštećenja. Vitamin E,
takođe, ubrzava oporavak posle operacija na srcu. Redovno
uzimanje ovog vitamina ojačava imuni sistem starijih ljudi, što
se odražava na poboljšanje odbrane organizma od infekcija.
Koristan je i kod plućnih oboljenja, a može pomoći i kod
degenerativnih oboljenja nervnog sistema, jer ublažava
neprijatne prateće simptome, kao što su mišićni trzaji. Vitamin
E je bitna aktivna komponenta u prevenciji pobačaja.
Obzirom da je vitamin E neophodan za izgradnju mišićne mase,
bodi bilderi treba da povećaju unos ovog vitamina, kako bi
mogli da postignu adkvatno povećanje mišićne mase.
Poboljšava efikasnost rada mišića i usporava nastupanje
mišićnog zamora, pa je stoga veoma koristan za sportiste.
Pažnja!
Kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom potrebno je dozu
vitamina E postepeno povećavati.
Neorganske soli gvožđa modu u potpunosti da smanje dejstvo

vitamina E i neorganiskih preparata gvožđa, pa vremenski
period između unošenja neorganiskih preparata gvožđa treba
da iznosi najmanje 8 sati. Helatno gvožđe može da se uzima
zajedno sa E-vitaminom.
96
Osobe koje piju dosta hlorisane vode imaju veće potrebe za
unosom vitamina E.
Primer jelovnika od 1800 kcal

Primer dijete od 1800 kcal (7536 kJ) sa 6 obroka prema tablici
ishrane izgleda ovako:
diabeta HLEB MLEKO MAST VOĆE POVRĆE A
POVRĆE B MESO
DORUČAK 2 1 1 1
UŽINA 1 1 1
RUČAK 3 2 1 1 3
UŽINA 2
VEČERA 2 1 1 2
UŽINA 1 1
Zbir jedinica 9 2 5 4 1 7
Prethodna tabela znači sledeće:

diabeta DORUČAK UŽINA RUČAK UŽINA VEČERA
UŽINA Ukupno kcal
MLEKO 1 - - - - 1 340
POVRĆE A po želji po želji po želji po
želji
POVRĆE B - - 1 - 1/2 - 75
VOĆE - - 1 2 1 - 160
HLEB 2 2 2 - 2 1 612
MESO 1 1 3 - 2 - 385
MAST 1 1 2 - 1 - 225
Ukupno kcal 406 236 481 80 356 238 1797
Ili, kako to izgleda u vrstama namirnica i koli?inski:

diabeta DORUČAK UŽINA RUČAK UŽINA VEČERA
UŽINA Ukupno kcal
MLEKO 200 ml jogurta - - - - 240 ml mleka
340
POVRĆE A paradajz paradajz po želji po
želji
POVRĆE B - - 200 g mladog graška - 100 g
cvekle - 75
VOĆE - - 200 g lubenice 1 banana 1 jabuka -
160
97
HLEB 1 kriška hleba – deblja 1 kriška hleba 1 kriška
hleba - 1 kriška hleba 1/2 kriške hleba 612
MESO 30 g šunke 30 g mesnog nareska 90 g posnog
mesa - 45 g posnog mesa - 385
MAST 7 g majoneza 7 g margarina 10 ml jestivog ulja za
pripremu ručka - 5 ml jestivog ulja za pripremu večere
- 225
Ukupno kcal 406 236 481 80 356 238 1797
Ili,
* doručak: 1 sendvič veći

* užina: sendvič manji
* ručak: supa (od "kocke" sa malo rezanaca – nema kalorija)
+ grašak + meso + paradajz + hleb + voće
* užina: voće
* večera: cvekla + sir + hleb sa premazom + voće
* užina: malo mleka i hleba (ili voće)
Ishrana posebnih kategorija

Kategorije osoba sa dijabetesom
1. Deca sa dijabetesom
2. Trudnice sa dijabetesom
3. Dojilje sa dijabetesom
4. Pothranjena osobe sa dijabetesom
5. Gojazne osobe sa dijabetesom
6. Osobe da dijabetesom i čirom na želucu
7. Osobe da dijabetesom i oboljenjem jetre
8. Osobe da dijabetesom i oboljenjem žučne kesice
9. Osobe da dijabetesom i oboljenjem bubrega (uremija)
Ishrana deteta koje boluje od šećerne bolesti mora prema

sastavu i količini hrane da odgovara praktično ishrani zdravog
deteta. Dijetalna ishrana mora biti sastavljena tako da
omogućava dalji normalan rast i razvoj malog dijabetičara, a to
se postiže zadovoljavanjem energetskih potreba organizma.
Ukupan broj potrebnih kalorija (ili džula) grubo se preračunava,

tako da se detetu od godinu dana daje 1000 kcal na dan (4180
98
kJ/24h), a za svaku godinu dalju života po 100 kcal više na dan
(418 kJ/24h).
Energetske potrebe deteta:

Starost u godinama kcal/kg kJ/kg
1 80 – 100 334 – 418
2 80 – 100 334 – 418
5 70 293
10 55 230
12 40 – 50 167 – 209
Ova dijeta u kalorijskom sastavu je takva da sadrži 15%

belančevina, 35% ugljenih hidrata i 50% masti. U ishrani dece
obolele od dijabetesa dozvoljavaju se spororesorbujući ugljeni
hidrati, a strogo se ograni?čva upotreba brzoresorbujućih i
koncentrovanih ugljenih hidrata (šećeer, čokolada, med, džem
itd.). Pri korišćenju slatkiša za dijabetiare, smanjuje se učešće
hleba u obroku. Mora se voditi računa da hrana sadrži dovoljno
minerala, naročito kalcijuma. Dnevna količina hrane bi trebalo
da se rasporedi u šest obroka. Posebno je važno da dete
navikne na određene obroke i da ih uzima uvek u isto vreme i
da ne pravi veća odstupanja od toga.
Jelovnici za dete od 1, 3, 5, 7, 8, 9, 10 i 12 godina

Da biste razumeli ove jelovnike, koristite tablicu ishrane,
odnosno tablicu šećernih jedinica.
Jelovnik za dijabetičara starog 1 godinu od 1100 kcal (4958 kJ)

prema tablici ishrane
diabeta
doručak užina ručak užina večera užina
hleb 1 - 1 - 1 -
mleko 1 - - 1 - 1
masti - - 1 - 1 -
voće - 1 - 1 - -
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso - - 1 - 1 -
UH = 100 g, B = 50 g, M = 55 g
99
Jelovnik za dijabetičara starog 3 godine od 1300 kcal (5434 kJ)
diabeta doručak užina ručak užina večera

užina
hleb 1 - 2 1 - -
mleko 1 - - 1 - 1
masti - - 1 - 1 -
voće - 1 - - - 1
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso - - 1 1 1 -
UH = 120 g, B = 60 g, M = 65 g
Jelovnik za dijabeti?ara starog 5 godina od 1500 kcal (6232 kJ)

diabeta doru?ak uï¿½ina ru?ak uï¿½ina ve?era

uï¿½ina
hleb 1 - 2 1 2 -
mleko 1 - - 1 - 1
masti 1 - 1 - 1 -
vo?e - 1 - - - 1
povr?e A - - 1 - 1 -
povr?e B - - 1 - - -
meso - - 2 1 2 -
UH = 145 g, B = 65 g, M = 75 g
Jelovnik za dijabetičara starog 7 godina od 2000 kcal (8360 kJ)


užina
hleb 2 - 2 1 2 -
mleko 1 - - 1 - 1
masti 1 - 2 - 2 -
100
voće - 1 - 1 - 1
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso - - 3 1 3 -
UH = 165 g, B = 70 g, M = 85 g


užina
hleb 2 1 2 1 2 -
mleko 1 - - 1 - 1
masti 2 - 2 - 2 -
voće - 1 - 1 1 1
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso - 1 4 - 3 -
UH = 175 g, B = 70 g, M = 90 g


užina
hleb 2 - 2 1 2 -
mleko 1 - - 1 - 1
masti 1 - 2 - 2 -
voće - 2 - 1 - 1
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - 1 -
meso - - 3 1 3 -
UH = 190 g, B = 75 g, M = 95 g

101
užina
hleb 2 - 2 2 2 -
mleko 1 - - 1 - 1
masti 1 - 3 - 2 -
voće - 2 - 1 - 1
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso - - 3 1 3 -
UH = 200 g, B = 80 g, M = 100 g


užina
hleb 2 1 2 1 2 1
mleko 1 - - 1 - 1
masti 2 1 1 - 1 -
voće - 2 - 2 - 1
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso 1 - 3 1 3 -
UH = 240 g, B = 85 g, M = 100 g
————————————————————————–
Ostale vrste osoba sa dijabetesom:
Jelovnik za trudnicu sa dijabetesom od 2464 kcal (11060 kJ)


užina
hleb 2 2 2 - 2 1
mleko 1 1 - 1 - 1
masti 2 1 2 - 2 -
voće 1 1 1 1 1 -
102
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso 2 1 3 1 3 1
UH = 240 g, B = 129 g, M = 130 g
Jelovnik za dojilju sa dijabetesom od 3300 kcal (13794 kJ)


užina
hleb 2 2 2 2 2 2
mleko 1 1 1 1 1 1
masti 2 1 2 - 2 -
voće 1 1 1 1 1 1
povrće A 1 - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - 1 -
meso 2 1 3 1 3 1
UH = 326 g, B = 153 g, M = 164 g
Jelovnik za pothranjenu (mršavu) osobu sad dijabetesom od

3500 kcal (14600 kJ) prema tablici ishrane

užina
hleb 3 2 3 2 3 2
mleko 1 - - 1 - 1
masti 2 2 4 2 4 2
voće 1 1 1 1 1 -
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso 2 2 4 2 3 2
UH = 318 g, B = 161 g, M = 185 g
Jelovnik za gojaznu osobu sa dijabetesom od 2000 kcal (8360

kJ) prema tablici ishrane

užina
hleb 1 1 2 1 1 1
mleko 1 - - 1 - 1
103
masti - - 2 - 2 -
voće 1 1 1 1 1 1
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso 2 1 2 1 2 1
UH = 208 g, B = 89 g, M = 85 g
Jelovnik za osobu sa dijabetesom i čirom na želucu i

dvanaestopalačnom crevu od 2265 kcal (9500 kJ) prema tablici
ishrane

užina
hleb 2 2 2 1 2 1
mleko 1 - - 1 - 1
masti - - 3 - 2 -
voće 1 1 - 1 - 1
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - - - - -
meso - 2 4 - 4 -
UH = 216 g, B = 114 g, M = 105 g
Jelovnik za osobu sa dijabetesom i oboljenjem jetre od 2021

kcal (8400 kJ) prema tablici ishrane

užina
hleb 2 2 2 2 2 2
mleko 1 1 - - - 1
masti - - 2 - 2 -
voće 1 - - 1 - 1
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso - 1 3 1 3 -
UH = 253 g, B = 106 g, M = 65 g
Jelovnik za osobu sa dijabetesom i oboljenjem žučne kesice od

2185 kcal (9100 kJ) prema tablici ishrane
104
užina
hleb 2 2 2 2 2 2
mleko 1 1 - 1 - 1
masti - - 2 - 2 -
voće 1 - - 1 - 1
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso 2 1 3 2 3 -
UH = 265 g, B = 135 g, M = 65 g
Jelovnik za osobu sa dijabetesom i oboljenjem bubrega

(uremija) od 1619 kcal (6800 kJ) prema tablici ishrane

užina
hleb 2 1 1 - 1 2
mleko 1 - - - - -
masti - 2 4 - 4 3
voće 1 - - 1 1 -
povrće A - - 1 - 1 -
povrće B - - 1 - - -
meso - - 2 - 2 -
UH = 254 g, B = 42 g, M = 90 g
Saveti dijabetičarima sa bubrežnim oboljenjem

Saveti o ishrani bolesnicima koji imaju šećernu bolest i
oštećenu funkciju bubrega
Odeljenje nefrologije, KBC “Zvezdara” – Beograd
1. Ako bolujete od šećerne bolesti i imate oštećenje bubrega

treba da znate da je dijeta veoma važna, često presudna za
dalji tok vaše bolesti.
2. Prvi cilj u dijetalnoj ishrani jeste da postignete i održite

idealnu telesnu težinu. Ona se najlakše izračunava ako od vaše
visine u centimetrima oduzmete broj 100. Regulacijom telesne
težine postići ćete bolju kontrolu gilkemije, krvnog pritiska i
105
masnoća u krvi. Ako vaša težina odgovara idealnoj to je znak
da pravilo unosite energetske materije.
3. Osnovne hranljive materije su ugljeni hidrati, masti i

belančevine.
Ugljeni hidrati su glavni izvori energije u ishrani. Sa njima treba
da unesete 50-60% potrebne energije. Ima ih u svim
namirnicama biljnog porekla. Osobe sa šećernom bolesti ne
treba da unose koncentrovane šećere, a unos ostalih ugljenih
hidrata treba ravnomerno da raspodele u toku celog dana, kako
bi izbegle veća kolebanja vrednosti glikemije (šećera u krvi).
Ako je unos ugljenih hidrata praćen dovoljnim unosom dijetnih
vlakana, postiže se bolja kontrola glikemije. Dijetna vlakna se
nalaze u voću, povrću i žitaricama. Dnevno treba uneti 20-25 g
dijetnih vlakana.
Masti su takođe izvor energije. Ako imate normalne vrednosti
masnoća u krvi, postići ćete bolju kontrolu glikemije, krvnog
pritiska, sporije napredovanje bubrežne bolesti i procesa
ateroskleroze. Mastima treba da obezbedite oko jednu trećinu
potrebne energije. Treba koristiti masti biljnog porekla, a masti
životinjskog porekla smanjiti ispod trećine ukupno unetih
masnoća. Unos holesterola treba ograničiti na 200-300 mg
dnevno. Ovo možete postići ako izbegavate mast, puter,
margarin, žumanca, masne sireve, slaninu, crvena mesa,
pavlaku, a unosite belo meso, nemasne sireve, belance jajeta,
biljna ulja, morsku ribu (1-2 puta nedeljno).
4. Belančevine su gradivne materije za organizam.

Belančevine iz hrane ne utiču na glikemiju, ali ako imate
oštećenje bubrega, njihov unos treba da ograničite. Ako je
funkcija vaših bubrega očuvana, preporučuje se unos od 0,8 g
belančevina po kg telesne težine dnevno. Ako imate smanjenu
bubrežnu funkciju, tada treba da ograničite unos belančevina
na 0,6 g po kg težine dnevno. Tako na pr. ako imate 70 kg,
dozvoljen je dnevni unos od 42 g belančevina (70 x 0.6 = 42).
Ovakvim ograničenjem belančevina postiže se bolja regulacija
glikemije, smanjenje belančevina u mokraći, sporije
napredovanje bubrežne bolesti. Treba unositi pretežno
belančevine životinjskog porekla (meso, jaja, mlečne
proizvode). I u hrani biljnog porekla ima belančevina, naročito
u žitaricama, pasulju i krompiru, ali su one manje korisne, a
106
pored toga ove namirnice sadrže dosta kalijuma i ugljenih
hidrata.
5. Unos tečnosti je najčešće bez ograničenja. Ali ako imate

otoke, treba da ograničite unos tečnosti. Ako želite da se
oslobodite otoka, tada treba da unesete manje tečnosti od
količine koju ste izmokrili prethodnog dana.
6. Kako kuhinjska so (natrijum) zadržava vodu u organizmu, to

se svim bolesnicima od šećerne bolesti savetuje umereno
ograničenje soli. Ako imate povišen krvni pritisak ili otoke
tadranu ne treba dosoljavati, nekad je potrebno da se jede i
neslan hleb, a zabranjeni su suhomesnati proizvodi, slani sirevi,
zimnica i konzerve svih vrsta.
7. Neki bolesnici imaju sklonost ka povećanju kalijuma u krvi.

Ovome naročito doprinosi loše regulisana glikemija. Tada veći
unos kalijuma sa hranom može da izazove opasne smetnje u
radu srca. Kalijuma ima dosta u većini namirnica, posebno
biljnog porekla. Zbog visokog sadržaja kalijuma, ovim
bolesnicima se zabranjuje unos sušenog i koštunjavog voća,
dok je unos ostalog voća i povrća, kao i njihovih prerađevina
ograničen. Postoji i lek koji reguliše vrednost kalijuma.
8. Da biste sprečili oštećenje kostiju treba da vodite računa o

unosu fosfora i kalcijuma.
Ukoliko imate povećanu vrednost fosfora u krvi, mleko i jogurt
ograničite na jednu šolju, a sir na 50 g dnevno. Soja se ne
preporučuje, a pasulj je dozvoljen povremeno do 100 g.
Takođe, treba da izbegavate industrijske proizvode kojima se
dodaju fosfati. I pored dijete, fosfor u krvi se često ne može
zadovoljavajuće kontrolisati bez lekova.
Kako namirnice koje sadrže dosta fosfora sadrže i kalcijum, to
ako se pridržavate svih navedenih saveta obično nećete moći
da unesete potrebnu količinu kalcijuma. Zbog toga je
neophodno da kalcijum unosite u obliku gotovih preparata.
9. Alkoholna pića su dozvoljena u umerenim količinama – jedna

čaša dnevno. Dozvoljeno je i umereno konzumiranje kafe.
10. Začine možete da koristite da popravite ukus jela. Gotove

mešavine začina nisu preporučljive jer sadrže dosta kuhinjske
107
soli, ali je zato dozvoljen slobodan izbor začinskog bilja u
manjim količinama.
11. Uz ovakvu dijetu potrebno je da uzimate i neke vitamine i

minerale. Najčešće su to vitamini B grupe i preparati gvožđa.
Dijeta sa 40 grama belančevina za bolesnike koji imaju šećernu

bolest i smanjenu funkciju bubrega:
Doručak:
1. bela kafa (mleko 1,5 dl, crna kafa 0,5 dl)
2. hleb 50 g
3. jaje ili sir 30 g
4. margarin ili maslac 5 g
Užina:
1. keks 50 g
2. jabuka ili mandarina ili breskva 20 g
Ručak:
1. supa ili čorba od povrća
2. jelo od povrća (dozvoljeno povrće: kupus, kelj, karfiol,
spanać, boranija, zelena paprika, paradajz 200 g, krompir 150
g, šargarepa, luk, crvena paprika, ukuvan paradajz 100g) ili
pirinač 50 g
3. juneće ili pileće meso
4. salata 100-150 g (dozvoljeno povrće: krastavac, kupus,
zelena salata, paradajz, zelena paprika)
5. hleb 50 g
6. voće 150 g (dozvoljeno voće: jabuka, breskva, jagoda,
pomorandža, kupina, malina, grožđe ako nije slatko)
Užina:
1. kompot od jabuka 100 g
Večera:
1. jelo od povrća kao za ručak
2. jogurt 1 dl
3. hleb 30 g
4. jabuka 200 g
Obrok pred spavanje: hleb 30 g, margarin ili kajmak 5 g

Po 5 grama belančevina nalazi se u:
108
40 g testa 50 g pšeničnog brašna
75 g pirinča 1 kg skrobnog brašna
60 g hleba 150 g mleka
1 dl jogurta 200 g pavlake
12-15 g tvrdog sira 15-25 g mekog sira
50 g jaja 200 g kajmaka
25-30 g mesa 25 g ribe
5-50 g pasulja 30 g lešnika, oraha
150 g pečuraka 200 g karfiola
75 g zelenog graška 75 g čokolade
15 g sušene soje 150 g kestena
Sadržaj kalijuma u 100 g nekih namirnica
brašno 210-290 mg pirinač 210 mg
kukuruz 340 mg hleb 110-180 mg
testa 80 mg keks 150 mg
meso 200-250 mg riba 250 mg
jaje 140 mg mleko 140 mg
jogurt 130 mg pavlaka 65 mg
maslac 20 mg sir 80-100 mg
boranija, kupus 250 mg luk, krastavac 150 mg
karfiol, grašak 350 mg krompir 380 mg
paradajz 270 mg pasulj 1500 mg
soja 1800 mg zelena salata 220 mg
paprika 180 mg šargarepa 250 mg
pečurke 400 mg rotkvica 270 mg
spanać 140 mg tikvice 270 mg
banana 600 mg breskva 195 mg
limun 160 mg lubenica 160 mg
jagoda 150 mg jabuka 110 mg
kajsija 370 mg kruška 135 mg
orah, lešnik 500-600 mg sušeno voće 600-800 mg
pomorandža 180 mg trešnja 250 mg
višnja 190 mg malina 180 mg
šljiva 210 mg grožđe 220 mg
šećer 3 mg džem 80-100 mg
Rad i sposobnost za rad

Rad je sastavni deo aktivnosti svakog zdravog čoveka, a
posebno dijabetičara, pošto njegovo zdravstveno stanje
zahteva angažovanost i kretanje. Ovo ponašanje se odnosi na
109
sve dijabetičare (kao zdravi ljudi), izuzev onih koji imaju
smetnje izazvane oštećenjem srca, bubrega, pluća ili jače
hipertenzije (povećanog krvnog pritiska).
Mlad dijabetičar (šećerna bolest dobijena u detinjstvu) treba da

se psihički i fizički razvije u normalnu ličnost (pod uslovom da
su primenjene sve mere savremenog lečenja). On je sposoban
za normalno školovanje, ali kod njega treba probuditi
interesovanje za obrazovanje u strukama koje neće kasnije
zahtevati prekvalifikaciju (u slučaju da to zdravstveno stanje
zahteva). Tako, pravilna profesionalna orijentacija,
blagovremeno sagledana, postaje snažan motiv za rad u
budućoj profesiji.
Postoje struke koje su nepodobne za profesiju dijabetičara, kao

što su pekar, poslastičar, kuvar, rad sa životnim namirnicama i
dr., zbog trajnog iskušenja između degustacije svoga proizvoda
i određenih potreba prema svom zdravlju. Takođe, nepodobne
su i struke u kojima može da se ugrozi fizička bezbednost zbog
nepredviđenih hipoglikemijskih pojava, kao što su profesionalni
vozači, mašinovođe i dr., što povlači i određene zakonske i
moralne posledice.
Smena i noćni rad

Dijabetičar je uslovno spospoban za rad u popodnevnoj smeni,
pošto je kompletan način lečenja postavljen tako da je njegova
fiziološka regularnost vezana za prepodnevni rad. Međutim,
malim korigovanjem dnevnog unosa hrane dijabetičar može da
se prilagodi za rad u popodnevnoj smeni, ali pod uslovom da taj
rad nije "rad pod normom" (u industriji, fabrikama i dr.), nego
odgovarajući obim rada koji se po količini uključuje u određeni
vremenski period (nedeljno, mesečno). Uslovna sposobnost za
rad u popodnevnoj smeni odnosi se na dijabetičare koji se leče
svim vidovima terapije (dijeta, dijeta i tablete, insulin), a imaju
"stabilno" ponašanje dijabetesa na manjim dozama insulina.
Dijabetičari nisu sposobni za noćni rad iz razloga što gube ritam

redovnog načina lečenja, čime bitno doprinose oštećenju svog
zdravlja, stvarajući uslove za preranu invalidnost, koja je
prvenstveno štetna za njih same, a u širem planu za društvenu
zajednicu i porodicu obolelog.
110
Ocena sposobnosti za rad
Ocena sposobnosti ili nesposobnosti za određeni rad jeste
najčešći problem dijabetičara koji više godina boluju od šećerne
bolesti i imaju mali radni staž, a rade na poslovima koji su takve
prirode da su u raskoraku sa njihovim fizičkim zdravljem. Sama
šećerna bolest je izuzetno retko predmet ocenjivanja
sposobnosti za rad (teški, nestabilni oblici), ali su zato njene
posledice (oboljenja krvnih sudova, srca, bubrega i dr.) najčešći
predmet za ovakvu procenu.
Oštećenja većeg obima sa posledicama na funkciju vitalnih

organa česti su razlog prevremene invalidnosti ili prevremenog
penzionisanja. Mladi invalid, penzioner, ima pred sobom jedan
problem – da reši pitanje svog opstanka preko dobijene
invalidnine ili penzije. Međutim, mlad invalid ili penzioner ostaje
nezadovoljna ličnost, jer ovakvim rešenjem svoje egzistencije
ne rešava zadovoljavanje i svojih potreba ili potreba porodice.
Ovo je osnovni razlog da dijabetičar blagovremeno brine o
svom zdravlju, odlažući što je moguće više pojavu bitnijeg
oštećenja zdravlja.
Blagovremena profesionalna orijentacija dijabetičara bitnije

doprinosi smanjenju invalidnosti, a njihovo kompletno lečenje
im omogućava dug, normalan i bezbrižan život.
Dijabetičar je po pravilu dobar radnik (ima potrebu da se

dokazuje), pa ne zaslužuje nesocijalne mere ponašanja od
strane pojedinaca (najčešće neukih) u sredini u kojoj radi ili živi.
Svaki dijabetičar je svestan činjenice da su život i zdravlje jedini
i da je u njegovom ličnom i interesu porodice da ih čuva.
Prekvalifikacija za rad je najčešći problem mladog dijabetičara

(ređe starijeg). Dokvalifikacija je uglavnom problem starijih
dijabetičara (bolest dobijena u srednjim godinama), koji su se
bavili poslovima koji sada ne odgovaraju njihovom
zdravstvenom stanju. Osim ovih mogućnosti, za dijabetičara
može da se nađe izlaz u promeni radnog mesta u okviru iste
kvalifikacije.
Dijabetičari su nesposobni za vojnu službu.
111
Porodica i okolina
Porodica svakog dijabetičara mora u potpunosti biti upoznata
sa njegovim zdravstvenim problemima, a naročito zbog ishrane
koja je sastavni deo lečenja. Za ovakvog člana porodice
priprema se isključivo dijetalna hrana, a obroci se konzumiraju
u određeno vreme.
Takođe, ni sam dijabetičar ne bi trebalo da krije od svoje

neposredne okoline (nastavnika, profesora, školskih drugova,
kolega, prijatelja, komšija, devojke / mladića i sl.) da boluje od
šećerne bolesti. Naprotiv, poželjno je upoznati ih makar sa
osnovnim činjenicama o ovoj bolesti, kako bi osoba sa kojom
dijabetičar provodi vreme mogla da prepozna znake
pogoršanog stanja i da adekvatno reaguje ukoliko je to
potrebno.
Posebno treba obratiti pažnju na simptome hipoglikemije i

hiperglikemije, odnosno naglog pada ili rasta šećera u krvi i šta
u tom slučaju treba raditi.
Porodica i šećerna bolest

Doc dr Teodora Beljić Živković
Ova tema se može shvatiti na više načina – Kako žive članovi

porodice sa osobom koja ima dijabetes? Ili, da li osoba koja ima
dijabetes može da osnuje zdravu porodicu? Ili, da li atmosfera u
porodici utiče na osobu koja ima dijabetes? Nije ni malo lako
govoriti o ovoj temi.
Šta se događa u porodici kada dete, a pri tome to može biti i

dete od 2 godine, dobije šećernu bolest? Ni malo nije lako
pomiriti sva osećanja. Ne postoji uopšteni period adaptacije.
Obično postoji veliki raskorak između onog što osećaju roditelji
deteta i onog što dete misli. I pored velikog osećaja krivice, koji
uopšte nije opravdan, i pored tuge i brige, roditelji moraju da
nauče sve vezano za dijabetes i da svoje početno i neveliko
iskustvo i znanje prenesu na dete. Pri tome postoji veliki strah
da se detetu u nečemu ne naškodi. I veliki strah da će dete
imati posledice, u vidu komplikacija dijabetesa, ako se ne
postupa na pravi način, ako se šećer na drži pod kontrolom.
Dete koje ima šećernu bolest, pak i ne mora da shvata sve tako
tragično i tužno. Kakav će stav dete zauzeti, zavisi od stava
112
roditelja. Za dete, šećerna bolest postaje nešto što je normalno
i sa čim se živi. Roditelji ne smeju da pokvare takav osećaj,
brigom i sažaljenjem. A ko im u tome može pomoći? Donekle
lekari i medicinske sestre iz bolnice, donekle psiholozi (malo je
onih koji se bave tom problematikom), donekle roditelji druge
dece koji imaju taj problem ili starije osobe koje su i same
jednom bile dete, a sada su »zdravi« odrasli dijabetičari. Ono
što se ne sme uraditi je da se napusti posao, da bi se, najčešće,
majka posvetila detetu sa dijabetesom. I ne sme se ostati na
jednom detetu! Dete će u tom slučaju biti preopterećeno
brigom i sasvim su izvesti problemi u periodu adolescencije, ili
ranije.
Nije samo malo dete problem. Još je veći problem kada osoba
napuni 18 godina, napusti svoj pedijatrijski tim, a ne pronađe
internistički tim. Misli da sve zna o dijabetesu, a taj dijabetes
odjednom počne veoma nepredvidljivo da se ponaša. A treba
završiti školovanje, naći posao, putovati, družiti se i naći
partnera. Veoma često, roditelji preuzimaju ulogu lekara, ili
nekog koji ide da nabavlja recepte za insulin ili razna
opravdanja. Često se kod lekara više viđaju roditelji od mlade
osobe koja ima dijabetes. Nije retka pojava, da dete koristi
priliku što ima šećernu bolest, za razne ustupke. Ustupaka ne
sme biti! Sa punoletstvom, mladi čovek preuzima odgovornost
za šećernu bolest. Odgovornost znači edukacija, samokontrola i
redovnost poseta lekarima. Ukoliko je mlad čovek pravilno
podučen, dovoljno će biti da viđa svoj lekara jednom u 6
meseci. Gde se može podučiti? Iz knjiga, sa interneta (domaći
sajt www.diabeta.net), na predavanjima, u savetovalištima i
najbolje – na kampovima za mlade sa dijabetesom. Sedam
dana letovanja sa lekarom, stručnjakom za dijabetes, celim
timom i vršnjacima sa istim problemom može promeniti život!
Sedam dana na kampu može pomoći u prevazilaženju
problema koji postoje u porodici.
Atmosfera u porodici utiče na regulaciju dijabetesa. Prisilna

promena u režimu ishrane svih zdravih članova porodice,
nervoza zbog zabrana, osećaj žaljenja zbog »bockanja«,
preterana briga… sve to obeshrabruje i ima suprotan efekat od
željenog. Naravno, i osoba koja ima dijabetes može da pritiska
članove porodice svojom nervozom (obično kada je šećer
113
povišen), neodgovornim ponašanjem, ali i hipoglikemijama.
Jedino rešenje je u edukaciji svih!
Osoba koja ima dijabetes može da osnuje zdravu porodicu i da

ima solidan brak, samo ako je samostalna i nezavisna. Takva
osoba se smatra uslovno zdravom osobom. Može da ima zdravu
decu. I ne sme dozvoliti sebi da svog supružnika ili decu
optereti svojim stanjem, kako je nekada opterećivala roditelje.
Uslov za samostalnost i nezavisnost je ZNANJE. Ordinacije su
pune, knjige su nekad dosadne, internet je prenatrpan, a
kampovi za dijabetičare jedini mogu da pruže živu reč, emocije
i odgovor na bezbrojna pitanja.
Šta se događa kada osobe dobije dijabetes u poznijim

godinama života? Nema mnogo razlika – uvek postoje strahovi,
nedoumice, potreba za razgovorom, nervoza. Često, žena
dovodi muža koji ima dijabetes, na pregled, pošto »on to
nedovoljno ozbiljno shvata«. A kako da shvati, kada ništa ne
oseća, a i nema vremena za kontrole, rekreaciju, pravilnu
ishranu, predavanja. Osoba koja dobije dijabetes sa 40 godina,
nema »lakši« oblik bolesti, od deteta koje ima dijabetes od
svoje pete godine. Naprotiv, krvni sudovi su stariji, navike se
teško menjaju, malo je vremena, a mora isto toliko da se uči!
Kampovi su spas!! Kampovi za odrasle osobe sa dijabetesom
opuštaju i edukuju.
Dijabetološki savez Srbije vodi više grupa kampova; za

poslovne ljude, za mlade ljude uzrasta 18 do 35 godina i za
starije osobe do 80 godina. Prinicip u kampovima je isti –
druženje, putovanje, edukacija, kontrola dijabetesa,
individualno podešavanje terapije i razmena iskustva. Za sve
informacije javite se u Dijabetološki savez na telefone (011)
3283 267, 3283 485 ili posetite prvi domaći sajt o dijabetesu
www.diabeta.net
Sport i rekreacija
Sport je deo opšte fizičke aktivnosti dijabetičara, kao i zdravog
čoveka. Kod mladih osoba doprinosi usklađivanju psihofizičkog
razvoja, a starijima koristi za održavanje opšte kondicije.
114
Otežani uslovi ili mogućnosti za bavljenje sportom treba da su
razlog da se više pažnje pokloni rekreaciji.
Životno doba i način lečenja

Svako životno doba ima svoje potrebe za fizičkim
angažovanjem preko sporta ili rekreacije. Ovo ne isključuje i
posebne individualne mogućnosti (bolje očuvano zdravlje,
trajno održavanje dobre kondicije). U najmlađem životnom
dobu, pa sve do zrelosti, različite vrste individualnih ili
kolektivnih igara čine svakodnevnu fizičku aktivnost pojedinca.
Fizička aktivnost prema uzrastima je predviđena u školskoj
ustanovi od osnovnog, preko srednjeg do visokog i najvišeg
opšteg obrazovanja. Mlađi dijabetičari mogu da koriste sve
vrste sportova, ukljuđujući i najaktivniji način angažovanja
(takmičenja). Važno je da se zna da svako povećano
angažovanje zahteva dodatan unos ugljenih hidrata u odnosu
na količinu koja je dijetetskim programom bila predviđena. Ovo
je posebno važno za one aktivnosti koje neprekidno traju
određeno vreme (čas fizičkog obrazovanja, fudbal, odbojka,
košarka, trčanje, plivanje, ples i dr.). U svim ovakvim i sličnim
situacijama dijabetičar mora prethodno da uzme dodatni obrok
(jedan sok i mali sendvič ili nekoliko keksa). U početku ovakvih
angažovanja, dok još nema ličnog iskustva, dobro je da ima pri
ruci nekoliko kocki šećera (pri pojavi hipoglikemije). Svako
fizičko angažovanje dovodi do veće potrošnje šećera iz krvi (od
strane mišića), a prethodno primljena doza insulina ili uzeta
količina tabletiranog leka je predviđena za regularne dnevne
potrebe. Dodatni obrok nadoknađuje utrošeni šećer iz krvi,
"izravnava" situaciju i nema bojazni od hipoglikemije.
Merenje visine šećera u krvi pre i posle bavljenja fizičkom

aktivnošću je neophodno. Ukoliko izmerena visina šećera u krvi
pre bavljenja sportom iznosi više od 13.9 mmol/l (250 mg/dl),
fizičku aktivnost treba odložiti, jer će u protivnom visina šećera
u krvi biti još veća. Zašto?
Nizak nivo insulina signalizira Vašoj jetri da "ispumpava" još
više glukoze u krvotok. Ali, to samo pogoršava situaciju, jer
nedostatak insulina znači da dodatna količina glukoze ne može
da prodre u ćelije. Šta više, ostaće u krvotoku, što će
prouzrokovati porast šećera u krvi. Osim toga, veoma lako se
može javiti ketoacidoza, ukoliko Vaše telo počne da sagoreva
115
postojeće masnoće u cilju nadoknađivanja potreba za
"gorivom".
Ukoliko je nivo šećera u krvi između 3.5 i 5 mmol/l, potrebno je
pojesti neki slatki desert ili popiti sok. Najpovoljnije vreme za
sport je sat i po posle obroka, ali se ne preporučuju večernji
časovi. Posle večere dozvoljena je samo šetnja. Veoma toplo ili
hladno vreme takođe nije najidealnije za sport.
Dijabetičari u srednjem i kasnijem životnom dobu imaju manje

potrebe za sportom. To je doba u kome je prošao zenit različitih
intenzivnijih sportskih aktivnosti, kada postoji određena
profesionalna opredeljenost i kada celokupno zdravlje još dobro
služi. Upravo u tom periodu ne treba zanemariti bilo određenu
sportsku aktivnost (najbolje prema ličnom izboru i sklonosti),
bilo neku formu rekreacije. Za sva ovakva angašovanja je
važan ustaljeni ritam aktivnosti (dva ili tri puta nedeljno) i u
čemu treba biti dosledan, što se posebno odnosi na dijabetičare
koji se bave sedećim poslom. Bavljenje sportom nije neophodno
osobi koja se kroz profesionalnu aktivnost stalno fizički
angažuje (zemljoradnici, fizički radnici, zidari, elektromonteri,
vodoinstalateri i dr.), ali je zato važno za dijabetičare koji se
bave kancelarijskim poslovima. Vrstu sporta i rekreacije ne
treba unapred određivati, jer to treba da predstavlja
zadovoljstvo u zavisnosti od sklonosti, mesta stanovanja,
vremenskih prilika, a ne obavezu u bilo kom smislu. Stariji
dijabetičari usklađuju svoje fizičke mogućnosti sa
odgovarajućim angažovanjem, kao što su razni poslovi u kući,
kupovina, sređivanje dvorišta, odlazak na pijacu i tome slično.
Odmeravanje opterećenja
Fizičku aktivnost treba odgovarajuće odmeriti. Ona uvek zavisi
od životnog doba dijabetičara i njegovog zdravstvenog stanja.
Pošto ove dve komponente zavise od pojedinačnih slučajeva
(mlađi dijabetičar, a veće oštećenje zdravlja ili stariji
dijabetičar, a bolja očuvanost zdravlja), to se doziranje fizičke
opterećenosti obavlja individualno. U odmeravanju fizičke
aktivnosti dijabetičara pomaže lekar koji ga leči, pošto on svoje
mišljenje zasniva na proceni svih činilaca.
Procena lekara treba da je odgovarajuća i nje se treba
pridržavati, ako odgovara stvarnom stanju. Međutim, nekada se
desi da je određeno opterećenje jače i tada se savetuje
samostalno smanjenje angažovanja. Najopasnije je kada
116
dijabetičar misli da ga je lekar "slabo" procenio, odnosno da je
potcenio njegove fizičke mogućnosti, pa to samoinicijativno
reguliše dodatnim opterećenjem. Dijabetičar je u ovakvim
prilikama najčešće subjektivan i sebe izlaže riziku ili
opasnostima za bitno oštećenje zdravlja. Ovo posebno dolazi do
izražaja u kolektivnim igrama (učesnici različitog životnog doba
i zdravstvenog stanja), kada osećaj za prestiž i sujetu mogu da
prevagnu u odnosu na mogućnosti. Gimnastika je jedan od
načina za dozirano fizičko angažovanje i može se primenjivati
uzastopno, a uslovi i mesta izvođenja se mogu prilagođavati.
Potrošnja kalorija u određenoj fizičkoj aktivnosti

Aktivnost Potrošnja kalorija za 1 sat
Aktivnost Potrošnja kalorija za 1 sat
Muškarci Žene
mirno sedenje 100 80
mirno stajanje 120 95
lagane aktivnosti: sremanje po kući, rad u kancelariji 300
240
srednje teške aktivnosti: brzo hodanje, rad u bašti, vožnja
biciklom (manje od 15 km/h), ples i igranje, košarka, odbojka
400 370
naporne aktivnosti: džoging (9min/1.5 km), fudbal, plivanje
730 580
vrlo naporne aktivnosti: trčanje (7 min/1.5 km), skijanje, tenis
920 740
Uzimajte dovoljno tečnosti!

Pre vežbanja neophodno je uzeti dovoljno tečnosti. Dve čaše
tečnosti uzimaju se dva sata pre vežbanja i još dve 30 minuta
pre aktivnosti. Ukoliko je sportska aktivnost napornija, ili traje
duže, svakih 15 minuta uzimaju se po pola čaše tečnosti. To je
naročito važno za osobe sa dijabetesom, koje ne smeju da
dozvole dehitrataciju.
Merite šećer!
Šećer u krvi se meri pre, neposredno posle i dva sata posle
fizičke aktivnosti. Nije istina da svaka fizička aktivnost smanjuje
nivo šećera u krvi. To se događa samo kada se vežba iz
zadovoljstva. Svaka takmičarska aktivnost, ili aktivnost sa
zamaranjem diže nivo šećera u krvi – za kraće ili duže vreme.
117
Krivac za ovu pojavu je adrenalin. Po prestanku takmičenja,
šećer u krvi pada. Zato su važna merenja.
Korigujte insulinsku terapiju!

Redovna insulinska terapija se koriguje u zavisnosti od
planiranog sporta. Doza brzodejulućeg insulina se smanjuje,
ako se sport planira za 1-2 sata. Ako se sportska aktivnost
planira za 3 do 4 časa posle glavnog obroka, potrebno je
smanjiti dozu srednjedelujućeg insulina i obavezno uzeti manju
užinu. Potrebno je misliti o mestu davanja insulina. Insulin brže
ulazi u krv iz delova tela koji su angažovani u vežbanju. Sport
sa trčanjem zahteva primanje insulina u predeo trbuha.
Putovanja
Kada se spremate za putovanje ili odmor, uvek planirajte
unapred. Mislite na eventualne promene u režimu ishrane,
razliku u vremenskoj zoni i na smanjenju ili povećanu aktivnost.
Pre nego što pođete na odmor, uradite sledeće:
1. zakažite kontrolu kod Vašeg lekara na kojoj ćete sa njim

popričati o Vašim planovima za putovanje,
2. uzmite dodatne recepte i potvrdu da bolujete od šećerne
bolesti (naročito ako putujete u inostranstvo),
3. ukoliko je potrebno, vakcine protiv pojedinih bolesti
(malarija i slično) primite tri do četiri nedelje pre putovanja.
Neke od ovih imunoloških vakcina mogu uticati na visinu Vašeg
šećera u krvi.
Šta treba da ponesete sa sobom?
1. Broj telefona Vašeg lekara, listu lekova koje uzimate i

potvrdu da bolujete od šećerne bolesti i nosite ih uvek sa
sobom.
2. U ručnom prtljagu nosite insulin, lekove, špriceve,
glukometar sa pripadajućim priborom, vlažne antiseptičke
maramice i slično. Ako putujete avionom, imajte na umu da
ovakav prtljag ne spada pod kargo transport i možete ga
slobodno uneti sa sobom u kabinu. Osim toga, prtljag u kargo
transportu se može oštetiti. Vodite računa da Vam putna torba
118
u kojoj se nalazi insulin nije izložena velikim temperaturnim
promenama (na suncu ili velikoj hladnoći).
3. Ponesite dovoljno lekova i potrošnog materijala koji će Vam
potrajati i neku nedelju duže, u slučaju da boravak produžite ili
ukoliko se desi nešto neplanirano.
4. Uvek sa sobom nosite kocke šećera, čokoladu, sokove i
slične slatkiše, u slučaju da Vas iznenadi hipoglikemija.
5. Regulative za unošenje tečnosti i lekova u avion možete
pročitati ovde
Pripreme i davanje injekcije insulina pokušajte da sprovodite na

najregularniji mogući način. Ne preskačite obroke i užine.
Ukoliko putujete avionom, obavestite člana posade da bolujete
od dijabetesa. Većina aviokompanija može da Vam ponudi
specijalan obrok.
Merite šećer češće nego obično. Promene u ishrani, drugačiji
vid aktivnosti i razlika u vremenskoj zoni i te kako utiču na
visinu šećera u krvi.
Mislite na svoje noge i pripremite udobnu obuću.
Planiranje porodice
Planiranje porodice
Brak, planiranje porodice i njeno kompletiranje su životni
problemi sa kojima se susreće svaka dobro socijalizovana
mlada osoba, pa i dijabetičar. Najčešće se mladi ljudi
međusobno znaju ili poznaju pre stupanja u brak. Ovo je prilika
da se informišu o mnogim ličnim problemima, pa i zdravlju.
Međutim, bez obzira na predbračnu informisanost, zakonom je
predviđena obaveza partnera da budu obavešteni o zdravlju
buduće zajednice. Problem zdravlja je manje delikatan kada su
u pitanju budući supružnici dijabetičari, jer oni ulaze
"ravnopravno" u bračnu zajednicu i problem dijabetesa je
njihov zajednički problem. Takođe, pojava šećerne bolesti u već
oformljenoj bračnoj zajednici ne bi trebalo da bude predmet
nesporazuma. Ovde najčešće dolaze do izražaja vaspitne i
karakterne osobine supružnika u odnosu na uzajamne obaveze
i zaštitu porodice.
Trudnoća i potomstvo
119
Proširivanje porodice stoji kao prvi biloški problem u braku
mladih dijabetičara. Ukoliko nisu nastale promene u seksualnoj
aktivnosti oba partnera, a posebno muškarca (impotencija),
pitanje proširivanja porodice ne bi trebalo da predstavlja
poseban problem. Trudnoća i njeno normalno iznošenje su bili
ozbiljan medicinski problem do pre nekoliko decenija. Danas
postoje organizovani centri pri većim ginekološko-akušerskim
ustanovama u kojima se prati zdravstveno stanje dijabetičke
trudnice od momenta začeća do porođaja. O mogućnosti da
zdrava trudnica u toku trudnoće dobije šećernu bolest
pročitajte pod odeljkom Dijabetes u trudnoći.
Šećerna bolest mora da bude dobro regulisana pre i u toku

same trudnoće, a najcelishodnije njeno lečenje je
multipliciarnim dnevnim injekcijama insulina ili insulinskom
pumpom gde je to moguće. Potrebe za insulinom se u trudnoći
povećavaju, dok posle porođaja opadaju. Dobro regulisan
dijabetes je preduslov da ne dođe do pobačaja ploda.
Mogućnost da dete iz porodice (i uže familije) dijabetičara
dobije šećernu bolest u toku svog života veća je od mogućnosti
deteta iz porodice zdravih roditelja, a sasvim jednaka sa
mogućnošću deteta iz porodice u kojoj roditelji ne znaju za
pretke dijabetičare, a takvi preci su postojali.
Potomci iz porodice dijabetičara mogu da budu zdrave osobe

celog života, mogu da u toku života obole od šećerne bolesti
(kasnije) ili mogu da je dobiju u detinjstvu. Svaki potomak iz
porodice dijabetičara je potencijalni (pre)nosilac šećerne
bolesti, a njeno ispoljavanje najčešće zavisi od drugih uticaja
koji mogu da budu od presudnog značaja (Uzroci nastajanja).
Pušenje i alkohol
Dijabetičar koji nije pušio pre pojave šećerne bolesti ne treba
da stvara ovu naviku. Ukoliko je navika ranije postojala, treba je
obavezno otkloniti, odjednom ili postepeno. Pušenje
(nikotinizacija) ima veoma štetan uticaj na krvne sudove
(sužava ih) i na disajne organe. Po ovom svom načinu delovanja
nikotin iz duvana pojačava nepovoljne efekte šećerne bolesti na
krvne sudove. Sedenje u zadimljenim prostorijama je jednako
štetno kao i pušenje.
120
Pušenje "iz meraka" je donekle dopušteno, ali nikako više od 2
cigarete dnevno. U tom slučaju obavezno unesite 500 mg
vitamina C u vidu tablete. Pušenje iz navike i nervoze je
apsolutno zabranjeno.
Konzumiranje alkohola
Alkohol ima uticaj na ponašanje šećera u krvi. Naime,
konzumiranje alkohola pre jela dovodi do pada šećera u krvi u
periodu od 6 do 8 časova, a alkoholno piće posle jela rezultiraće
rastom šećera u krvi.
Dijabetičar može popiti jedan aperitiv (kratko žestoko piće) pre
jela, ali će preskočiti dalju konzumaciju alkohola u toku i posle
jela. Takođe, ukoliko se odluči za čašu vina u toku ili nakon
obroka, odbiće aperitiv. Pivo se, zbog svog sastava, ne
preporučuje dijabetičarima (Kolektivna ishrana).
Šta treba znati ako koristite alkohol?
* koristite alkohol umereno (1-2 alkoholne jedinice dnevno)

* nikada nemojte konzumirati alkohol na prazan stomak
* uzimajte hranu sa, ili odmah po konzumiranju alkohola
* ne preskačite obroke, a naročito ne konzumirajte alkohol
umesto obroka ili užine
* izbegavajte slatka alkoholna pića
* ako konzumirate alkohol van kuće, upoznajte prijatelje da
ste dijabetičar; tako će Vam se najlakše i najbezbolnije ukazati
pomoć, ako upodnete u hipoglikemiju
* alkohol na prazan stomak snižava nivo šećera u krvi, a na
pun ga povećava
* ako ste uveče popili npr. pivo, gricnite nešto "skrobno" pre
spavanja (tost ili hleb)
* vodite računa da alkohol sadrži kalorije koje se mogu
odraziti na Vašu telesnu težinu
* nikada ne kombinujte alkohol i upravljanje motornim
vozilom
* kontrolišite nivo šećera u krvi kada koristite alkohol,
naročito pre spavanja
Seks
Seksualna aktivnost i impotencija
121
Seksualna aktivnost dijabetičara (i zdravih osoba) vrlo je
rastegljiv pojam, pošto duboko zadire u najintimniju sferu
ljudske ličnosti. Njene granice su od pojma donžuanstva (koji
ima koren u opterećenosti iz detinjstva i najčešće vezana za
psihički i karakterno izmenjenu ličnost), do redovnih ili
skromnih mogućnosti izražavanja u ovoj sferi. Kao i svaka
psihički i fizički zdrava osoba, i dijabetičar treba da je
zadovoljan svojim sopstvenim mogućnostima, koje treba dalje
da usklađuje sa partnerom. Najvažnije u svemu je strogo
održavanje higijene genitalija, redovne kontrole kod ginekologa
ili urologa (zbog povećanog rizika od pojave infekcija i
zapaljenjskih procesa), kao i pravilan izbor partnera i zaštite od
neželjene trudnoće.
Impotencija i problemi u seksualnim odnosima

U seksualnoj sferi dijabetičara može da dođe do promena, koje
mogu da se izraze kao povremeni ili stalni pad potencije kod
muškaraca (sposobnost za snošaj). Impotencija je jedan od
relativno čestih znakova za najavu šećerne bolesti, naročito u
srednjem dobu. Kod dijabetičarki je problem ovakve vrste
znatno ublaženiji zbog građe polnih organa, pa je frigidnost
često veći problem za partnera ukoliko je žena biloški potpuno
ostvarena ličnost. Hipoglikemija, odnosno pad šećera u krvi u
toku seksualnog odnosa dovodi do gubitka želje za daljim
nastavkom odnosa, trenutne impotencije kod muškaraca, kao i
nemogućnosti doživljavanja orgazma kod dijabetičara oba pola.
Savet: Gricnite nešto pre seksa!
Upravljanje vozilom
Profesija vozača je uslovno povoljna za dijabetičara. Ova
uslovnost je povezana, kako za vrstu vozila, tako i za stanje
šećerne bolesti. Dijabetičar ne može da bude profesionalni
vozač u vazdušnom i vodenom saobraćaju, na železnici i u
transportnom saobraćaju (teška vozila, duga maršruta), pošto
se njegovo zdravstaveno stanje ne uklapa u propozicije
predviđene za ovakav tip radnih mesta.
Međutim, kada su su pitanju putnička vozila (porodično vozilo –

kola, lično vozilo, motorcikl, motorne sanke, čamac i dr.), manji
kamioneti (gradski prevoz – mleko, hleb i dr.), dijabetičar je
122
sposoban za vožnju pod uslovom da nema oštećenja vida ili
nervnog sistema, ili težak oblik šećerne bolesti (sklonost
hipoglikemijama, nestabilnost, preosetljivo reagovanje i sl.) koji
mogu da utiču na kritičnost, procenu situacije i bezbenost
saobraćaja.
Takođe, i povišen šećer u krvi ima uticaja na upravljanje

vozilom. Zamor koji se javlja, kao posledica nemogućnosti ćelija
da adekvatno koriste glikozu kao energiju, može uticati na
opažanje i vreme reakcije. Učestala potreba za mokrenjem se
javlja kada je visok šećer u krvi prisutan duže vreme, što može
odvraćati pažnju vozača i smanjiti mogućnost reagovanja.
Zamagljenje i poremećaj vida mogu veoma loše uticati na
primećenost saobraćajnih znakova i drugih učesnika u
saobraćaju, što se naročito pojačava za vreme sumraka, noći i
padavina.
Ukočenost i utrnulost ruku i nogu narušava senzitivnost i
osetljivost tako da se gubi adekvatan osećaj pritiska na gas ili
kočnicu, što je opet u kontrastu sa pravilnom i, pre svega,
bezbednom vožnjom.
Profesionalnog vozača koji dobije šećernu bolest treba u načelu

savetovati da promeni radno mesto ili profesiju (u svom
sopstvenom interesu). Ovo se odnosi na sve oblike šećerne
bolesti (od onih koji se leče dijetom, do onih koji se leče i
insulinom). Razlog za ovakav stav su otežani uslovi za
regularno lečenje i kontrolu, stresne situacije u razvijenom
saobraćaju i neredovan ili nedovoljan odmor. Svi pomenuti
momenti su preduslov da lakši oblik šećerne bolesti brže pređe
u teži, a ovo je suprotno svim nastojanjima za prevenciju
pojave invalidnosti.
Dijabetičar je sposoban za amaterskog vozača izuzev ako ima

oštećenja vida, nervnog ili kardiovaskularnog sistema, ili ima
tako težak oblik šećerne bolesti koji utiče na kritičnost, procenu
situacije i bezbednost u saobraćaju. On mora da je upoznat sa
svim pojavama svoje bolesti, a naročito sa znacima
hipoglikemije. U vezi sa ovim, obavezan je da ima pri ruci 5 –
10 kocki šećera, voćni sok i nešto keksa. Takođe, pre
započinjanja vožnje dijabetičar bi trebalo da izmeri visinu
šećera u krvi i utvrdi da vrednost nije suviše mala (ispod 4 – 5
123
mmol/l) da bi se vožnja obavila bezbedno. Vozač mora da je sit
i da je uzeo svoju dozu leka kojim se leči.
Ako je u pitanju duža vožnja, dijabetičar je dužan da je prekida

posle vožnje od 1,5 – 2 časa, na 10 – 15 minuta, radi aktivnog
odmora, ručka ili užine (šetnja zbog podsticanja cirkulacije u
nogama) i ponoćnog ili glavnog obroka.
Za vozača dijabetičara važe sva pravila kao i za sve ostale

učesnike u saobraćaju.
Stres
Stres i dijabetes
Doc. dr sci. med. Teodora Beljić
Sasvim je ispravno mišljenje da stres može dovesti do pojave

šećerne bolesti, odnosno pogoršati kontrolu šećerne bolesti.
Objašnjivi su i mehanizmi koji dovode do ove pojave i najviše se
okrivljuju stresni hormoni.
Šta je stres?
Stres je svaka promena u spoljnoj sredini ili u našem telu koja
utiče na nas pozitivno ili negativno. Neki kažu da je stres sve
ono što nas izbacuje iz stanja mirovanja ili ravnoteže. Poznati
su nam "stresori" iz spoljne sredine: loše vreme (preterano
hladno, vetrovito ili toplo), loše vesti, loše društvo, "presing" da
se ispune obaveze, nedostatak para, vožnja autom, čekanje za
prevoz, virusi i bakterije koje mogu izazvati oboljenje, mobilni
telefon u trenutku poziva (najviše zrači dok se ne uspostavi
veza), buka... čak je samokontrola šećera u krvi, za neke osobe,
stresna u momentu dok iščekuju rezultat. Unutrašnji faktori koji
utiču kao stres su: temperatura, bolest (svaka infekcija
mokraćnih puteva je stres za telo), retinopatija (slabovidost
otežava kretanje, čitanje i komunikaciju sa ljudima, što je stalni
izvor stresa), nefropatija (veoma često dovodi do iznenadnog
skoka pritiska što je stres za telo), kvaran zub i mnogi drugi.
Kako telo reaguje na stres?
124
Naše telo uvek reaguje na stres i to je dobro. To je odraz
spremnosti našeg tela da se bori. Reakcija se odigrava kroz 3
faze:
1. Alarm prvi odgovor na stres je izlučivanje hormona -

kateholamina (adrenalina) i kortikosteroida (kortizola) iz
nadbubrežne žljezde. Ovi hormoni imaju za cilj brzo
oslobađanje energije glikoze (iz rezerve glikogena u jetri), da bi
telo moglo da odreaguje aktivacijom mišića. To je naša
praiskonska reakcija, ostala još iz vremena kada je čovek
morao da beži ili da se bori, kada je napadnut. Danas, čovek je
napadnut, ali više psihički, nego fizički. Nije potrebno da beži,
niti da se bori ali je reakcija ostala ista skok šećera u krvi.
2. Rezistencija ili adaptacija stres traje dugo i ne prestaje.

Hormoni imaju i druga dejstva. Podstiču imunitet da se bori,
podstiču srce da radi jače, podstiču sušenje krvnih sudova da bi
se više krvi dopremalo u srce i mišiće, podstiču lučenje kiseline
u želucu, smanjuju san, izazivaju ustreptalost i teškoće sa
disanjem i teraju telo da stalno "pravi" još glikoze, da se "nađe
ako zatreba". Znači, telo je duže vreme spremno za borbu a
fizičke borbe nema. šećer u krvi je povišen, ali se ne troši. Srce
i krvni sudovi su spremni, ali se ne iskazuju. Promene se
dešavaju na nivou transmitera u mozgu. Povećano je lučenje
beta-endorfina, dopamina i noradrenalina. čovek je mentano
spreman za borbu i ne može da spava. Ustreptalost se često
oseća kao "knedla u grlu" i "nedostatak vazduha".
3. Zamor sve ima svoje trajanje, pa i spremnost tela da

odgovori na stres. Telo se zamorilo. Imunitet je odjednom
popustio. Zato sledi prehlada ili drugo oboljenje, posle dužeg
psihičkog napora. Pojavio se povišeni krvni pritisak. Pojavila se
aritmija srca. Pojavio se čir na dvanaestopalačnom crevu.
Ustalila se nesanica. Kod žena nastaje poremećaj ciklusa. Kod
muškaraca erektilna disfunkcija ili poremećaj u
spermatogenezi. Ustalio je zamor čovek je hronično umoran.
Sve to dovodi do lošeg raspoloženja depresije ili anksioznosti.
4. Bolest ako stres traje i tokom faze zamora, javljaju se

ozbiljne bolesti. Pad imuniteta dovodi do pojave oboljenja
kojima se "ne zna uzrok". To su autoimune bolesti (šećerna
bolest, hipertiroeza, oboljenje nadbubrežnih žljedza, vitiligo,
125
ulcerozni kolitis, M. coeliacus, vaskulitis) i maligna oboljenja.
Poremećaj u radu kardiovaskularnog sistema dovodi do
koronarne bolesti, infarkta srca, povišenog pritiska, povišenih
masnoća u krvi.
Kako se čovek brani od stresa?

To zavisi koliko je podučen. Mnogi ljudi se prepuštaju stresu i
svojim ponašanjem još više doprinose bolesti. Više puše, više
jedu, više piju, stalno se nerviraju. Oni ne znaju kako da se
opuste i sebi da pomognu. Manji broj ljudi ode kod lekara i traži
lek za lupanje srca, knedlu u grlu, nedostatak vazduha, povišen
pritisak, nesanicu, nervozu. Uobičajeni lekovi koji im se
prepisuju su: beta blokeri (propranolol, inderal, presolol,
atenolol, prinorm), anksiolitici (bensedin, bromazepam, xalol) i
antidepresivi (demetrin, amizol, miansan). Dobiju savet da se
pravilno hrane i da smanje pušenje. Koliko to lekovi i saveti
pomažu? Još manji broj ljudi nauči neku od tehnika relaksacije,
meditacije, počne da izlazi iz kuće u prirodu, da se rekreira i da
se druži sa pozitivnim ljudima. Ovi ljudi se najispravnije bore sa
stresom.
Ima li još nešto što može pomoći odgovoru našeg tela na stres?
Ima to su adaptogene biljke. Termin "adaptogena biljka" ušao
je u medicinu 1949. godine i uveo ga je ruski naučnik dr Nikolaj
Lazarev. "Adaptogen" je definisan kao supstanca koja može da
uskladi i harmonizuje odgovor tela na fizičke, hemijske,
biološke i psihičke podražaje iz spoljne i unutrašnje sredine.
Godine 1969. naučnici Brekhman i Dardymov su tačno definisali
zahteve koje mora da ispuni ekstrakt ili aktivni princip biljke da
bi se dobio naziv "adaptogena" biljka.
Tabela 1 prikazuje adaptogene biljke koje se najviše koriste.
Biljke i postoje u prirodi da bi harmonizovale funkciju našeg

tela. Mnogima pomaže i to što gledaju u "zelenilo" i što neguju
biljke. Mnogi ljudi svakodnevno piju čajeve od različitih biljaka i
uočili su da im različite biljke pomažu za različita oboljenja.
Ljudi koji su stalno izloženi stresu, pr. u Sibiru, hladnoj i vlažnoj
klimi, kuvaju čaj od biljke Rhodiole roseae (zove se još i
"arktička ruža" ili "zlatni koren"). Ta biljka im pomaže da se
"adaptiraju" odnosno prilagode svoje telo oštroj klimi. Ekstrakti
biljke rozavin, rozin, rodiolin, salidrozid, smanjuju lučenje
126
hormona kateholamina i kortizola, kao odgovor na stres.
Upotreba čaja od arktičke ruže smanjuje pojavu povišenog
pritiska, šećera u krvi, nesanice, nervoze. Ako se telo adaptira
na stres, čovek živi duže. Zato ljudi u Sibiru žive dugo, iako u
veoma nepovoljnim uslovima. Oni su naučili da iskoriste "ono
što im priroda pruža".
Rhodiola rosea je prva među adaptogenim biljkama. Ima 28

aktivna principa, flavonoida, tanina, glikozida i antioksidanasa,
od kojih su najvažniji navedeni. Ova biljka najviše može da
koristi savremenom čoveku da se adaptira na stres. Ima
zaštitno dejstvo na kardiovaskularni sistem i antikancersko
dejstvo. Ekstrakt ove biljke je testiran i kod nas, na VMA, može
se nabaviti u vidu kapsula.
Tabela 1. Adaptogene biljke

Rhodiola rosea – Artička ruža
Panax ginseng – Korejski žen-šen
Withania somnifera – Ašvaganda
Schizandra chinensis – Kineska magnolija, šizandra
Eleutherococcus senticosus – Sibirski žen-šen
Ganoderma Lucidum – Reiši pečurka
Acanthaceae – Andrographis paniculata
Cicer arietinum – vrsta stočnog graška
Komplikacije dijabetesa
Hipoglikemija
Hipoglikemija je pojava koju karakteriše nagli pad šećera u krvi
(pad glikemije), često opisivana rečima "pao mi je šećer".
Najčešći simptomi i znaci za prepoznavanje ovakvog stanja

jesu:
1. zbunjenost
2. utisak klonulosti ili nesvestice
3. smanjena orijentacija
4. lupanje srca
5. trnjenje usne ili jezika
6. zamućen vid
127
7. osećaj gladi
8. teturanje
9. znojenje
10. drhtanje
11. crvenilo ili bledilo kože
12. nesigurnost
13. strah
14. arogantno ponašanje
15. preterane emotivne reakcije
Kada se može očekivati hipoglikemija?
Hipoglikemija uvek nastaje brzo, iznenada, i može uvek da se

očekuje ako:
1. osoba sa dijabetesom izostavi obrok posle uzete doze

insulina ili nedovoljno jede
2. uzme veću dozu insulina od savetovane
3. potrebe za insulinom opadaju
4. na primljenu dozu insulina obavi jači (teži) fizički napor bez
prethodno uzetog dodatnog obroka hrane (užine)
Osobe sa dijabetesom koji se leče tabletiranim lekovima mogu

da dožive hipoglikemiju ukoliko troše veću količinu leka od
stvarne potrebe organizma ili uzimaju potrebnu dozu, ali imaju
oštećenu funkciju bubrega.
Svaka osoba sa dijabetesom mora da poznaje hipoglikemiju.

Kod dobro regulisane bolesti ona nije česta pojava i vrlo
jednostavno se leči. Dovoljno je da bolesnik uzme i pojede 2-3
kockice šećra ili 2-3 kašičice meda (slatka) ili da popije
zaslađenu vodu ili limunadu (jedna velika kašika šećera na čašu
vode). Ukoliko se posle 20 minuta (a to je period u kome
glukoza stiže u krv) osoba i dalje oseća malaksalo, potrebno je
pojesti pola parčeta hleba i popiti malo mleka.
Hipoglikemija je razlog da se osobama sa dijabetesom savetuje

da uvek imaju pri ruci 3-5 kocki šećera, ili bombone, ili nekoliko
kockica čokolade i slično. Za prevenciju pojave hipoglikemije u
toku noći važna je večernja užina. To ne znači da oko 22.00 h
sednete i pojedete još jednu večeru, već uzmite voćku ili jorugt
sa malo hleba ili 2-3 slana keska i tsl.
128
Iskustva su različita, ali dobar deo insulinski lečenih osoba sa
dijabetesom je u stanju da pojede sve što im se nađe pod
rukom za vreme hipoglikemije. Ako se proceni da je uneta
preterana količina hrane i da će sigurno doći do značajnog
porasta šećera u krvi, neke osobe sa dijabetesom u tom slučaju
pribegavaju dodavanju male doze brzodelujućeg insulina nakon
obroka.
Hipoglikemija se može uspešno sanirati i čašom koka-kole ili

gustog soka, ćak i popularnim "đusom bez šećera", koji i te
kako podiže nivo šećera u krvi.
Dalji pad šećera u krvi, odnosno produbljivanje hipoglikemije,

dovodi do pojave hipoglikemijske kome.
Hiperglikemija
Hiperglikemija, ili povišen šećer u krvi, je najlakši stepen
neposredne opasnosti za zdravlje, a štetno deluje na krvne
sudove, tkiva i organe, ukoliko je prisutna duže vreme. Ona je
znak loše regulisane šećerne bolesti i nastaje zbog:
* nedovoljne doze insulina ili tabletiranog leka

* neredovnog uzimanja terapije
* nepridržavanja ili neredovnog korišćenja dijete
* prisustva neke druge bolesti ili infekcije
Hiperglikemija je odraz nedovoljnog prerađivanja

(metabolisanja) šećera u krvi u uslovim sa kojima organizam
raspolaže. U nemogućnosti da iskoristi šećer iz krvi za svoje
redovne potrebe, organizam troši svoje masne rezerve, pa
odoba slabi, odnosno gubi na telesnoj težini.
Angažovanje sopstvenih rezervi masti dovodi do nagomilavanja

acetona, tj. produkata nastalih prerađivanjem masti, koji su
štetni za zdravlje. Postepeno razvijanje hiperglikemije može da
bude bez znakova i simptoma za ovu pojavu, a njen nagli razvoj
dovodi do pojačanog žeđanja i povećanog mokrenja.
129
Hiperglikemija se leči po uputstvu lekara. Lekar daje savet i
određuje lečenje, bolesnik prihvata i sprovodi lečenje. Iz
pregleda i razgovora sa bolesnikom lekar donosi zaključak o
razlozima za pojavu hiperglikemije i daje predlog za dalje
lečenje. Lečenje se u ovim slučajevima najčešće sastoji od
promene u dozi insulina ili tabletiranog leka, korekcije u ishrani
ili načinu života i redovne samokontrole osobe sa dijabetesom.
Hiperglikemijska koma
Hiperglikemijska ili dijabetička koma je najteža i najozbiljnija
akutna komplikacija šećerne bolesti. Da bi pala u komu, osoba
sa dijabetosom najčešće prolazi kroz već pomenute stepene
pogoršanja svoje bolesti (hiperglikemija, aceton), a izuzetno
retko nije u stanju da sagleda pojave koje prethode komi. Koma
označava stanje bolesnika bez svesti, a za njen razvoj je
potrebno više dana (izuzev kod dece). Komi obično prethode
hiperglikemija i acetonurija, mada prisustvo acetona nije
neophodno da bi se razvila koma. Stanje pre pojave dijabetičke
kome nosi naziv prekoma.
Nju karakterišu sledeći znaci:
* hiperglikemija (veoma visok šećer u krvi)

* acetonemija (aceton u krvi)
* apatija
* umor
* pospanost
* smanjeno reagovanje na direktne nadražaje (stavljanje
ruke na čelo, obraz, šiipanje i dr.)
Bez prepoznavanja i lečenja, prekoma obavezno završava

komom, kada se javlja dubok san sa odsustvom svesti (osoba
ne reaguje na jače spoljne nadražaje). Svako dalje
produbljivanje kome, a naročito dužina njenog trajanja, imaju
direktan uticaj na mogućnost potpunog oporavka.
Dijabetička prekoma i koma se obavezno leče u bolnici

postupkom i na način koji su za ovo stanje predviđeni.
130
Ketonurija i ketoacidoza
Ketonurija ili acetonurija – aceton u mokraći
Ketoacidoza i acidoketoza – zakiseljavanje krvi acetonom,

ozbiljne su akutne komplikacije šećerne bolesti. Aceton je
štetna materija nastala prerađivanjem masti, kiselog je
karaktera, pa utiče na povećanje kiselosti krvi, što ima
nepovoljan uticaj na rad važnih organa (mozak, jetra, srce,
bubrezi i dr.). On je čest, ali ne i obavezan, pratilac
hiperglikemije, koja mu je uvek prethodnica.
Karakteristični znaci za ovakvo stanje jesu:
* pojava acetona u mokraći (utvrđuje se tračicom za urin)

* zadah na aceton
* hiperglikemija (visoka vrednost šećera u krvi)
* gubitak u telesnoj težini
* brže zamaranje
* veoma izražena žeđ
* pojačano mokrenje
Aceton u mokraci
Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere lećenja, aceton se

dalje nagomilava u telu, što dovodi do pojave hiperglikemijske,
odnosno dijabetičke kome.
Pojava acetona sa hiperglikemijom je razlog da se osoba sa

dijabetesom hitno javi lekaru. Kraće prisustvo ove pojave može
se lečiti ambulantno, a kod duže pojave ili jaće izraženosti
savetuje se bolničko lečenje.
Osoba sa dijabetesom u ovom periodu mora uzimati minimum

2 litre tečnosti dnevno, naj?ešće u vidu nezaslađenog čaja,
mineralne vode ili fiziološkog rastvora (nabavlja se u
apotekama).
Bolesti krvnih sudova

Angiopatija
131
Savremeno lečenje šećerne bolesti je omogućilo osobama sa
dijabetesom da imaju normalan životni vek. Dužina života i
stanje regulacije šećerne bolesti su dva osnovna činioca, koji
utiču na sve veću učestalost oštećenja arterijskih krvnih
sudova, odnosno na pojavu dijabetičke angiopatije. Ove
promene su javljaju na krvnim sudovima kod dužeg trajanja
dijabetesa (posle 5/10/15 godina). Oštećeni krvni sudovi imaju
uticaj na funkciju organa u kome se nalaze. Oboljenje većih
arterijskih sudova (arteriole, arterije) ima medicinski naziv
makroangiopatija (macro = veliki, angio = sud, pati = trpeti,
patiti), a malih (kapilara) mikroangiopatija (micro = mali).
Oboljenje velikih krvnih sudova

Makroangiopatija je generalizovana pojava kod osoba sa
dijabetesom koje šećernu bolesti imaju više godina. Ona može
samo da bude u različitim stepenima izražena, da u pojedinim
delovima tela bude izrazitija (noge, srce), pa da ovo ima uticaja
na oštećenje funkcije tih segmenata tela. Ovakvo stanje
arterijskih krvnih sudova pogoduje povišenju krvnog pritiska (uz
druge faktore), koje dalje sa svoje strane vrši opterećenje tog
istog sistema.
Oboljenje malih krvnih sudova

Oštećeni kapilari onemogućavaju normalno priticanje krvi u
odgovarajuće organe, što ima za posledicu oštećenja funkcije
takvog organa. Oštećenje funkcije važnih organa (srce, oči,
bubrezi, mozak) može vremenom da bude potpuno i
nepopravivo, da dovede do teškog oštećenja zdravlja, pa i
nepovoljnog ishoda.
Mikroangiopatija je generalizovano oboljenje, mada njena
izraženost može da varira od organa do organa.
Očna oboljenja
Dr Nebojša Milenković
Specijalistička oftalmološka ordinacija “LASER”
Oftalmološke komplikacije izazvane šećernom bolesti
Razvijaju se kod 50% obolelih od šećerne bolesti, i to:
1. Dijabetička retinopatija
RetinopatijaDijabetička retinopatija (Retinopathia diabetica,
Diabetic retinopathy) je oboljenje unutrašnjeg dela oka koji se
132
naziva mrežnjača (retina).Oboljenje nastaje kao posledica
oštećenja krvnih sudova mrežnjače izazvanih povećanom
koncentracijom šećera u krvi.
Dijabetička retinopatija se razvija u više stadijuma:
a. Backround Diabetic Retinopathy (BDR), (Retinopathi

diabetica incipiens) je početni stadijum bolesti koji se
karakteriše sitnim intraretinalnim krvarenjima, manjim
eksudatima mrežnjače kao i dekalibracijom krvnih sudova
mrežnjače. U ovom stadijumu, vid je najčešće očuvan i
lečenje se uglavnom svodi na lečenje osnovne bolesti
(dijabetesa).
BDR može biti: početna (mild) uobičajena BDR ili izražena
(severe) BDR.
Kod postojanja BDR moguće su i eksudativne promene u žutoj
mrlji (Maculopathia Diabetica, Diabetic Maculopathy) koje
izazivaju pad vidne oštrine. Takođe, kod izražene (severe) BDR
može nastati otok žute mrlje (Oedema Maculae Luteae, Macular
oedema) koji može biti klinički bitan (CSMO clinicaly significant
macular oedema) ili klinički nebitan.
Izražena (severe) BDR i CSMO su apsolutne indikacije za
lečenje laser-fotokoagulacijom (LFK). Ukoliko se BDR ne drži
pod kontrolom onda bolest prelazi u sledeću fazu
b. PPDR (Preprolipherative diabetic Retinopathy, Retionopathia

diabetica preprolipherativa). Ovo stanje se karakteriše
masivnim krvarenjima, večom eksudacijom i znatno
izraženijom dekalibracijom krvnih sudova kao i izraženijim
promenama žute mrlje. Lečenje ovog stadijuma je
laserofotokoagulacijom. Ukoliko ovo stanje napreduje, ono
prelazi u
c. PDR (Prolipherative Diabetic Retinopathy, Retinopathia

Diabetica Prolipherativa). Karakteriše se nastankom
novoformiranih krvnih sudova ili na očnom živcu NVD (New
vessels on the disc) ili na periferiji mrežnjaće NVE (New vessels
elsewere). Dalje napredovanje PDR znači stvaranje
neovaskularnih membrana. Krvarenja su masivna, vidna oštrina
svedena na minimum a kao najgore posledice javljaju se
neovaskularni glaukom i transakciona ablacija retine. Ta stanja
definitivno dovode do trajnog gubitka vida.
133
Lečenje dijabetičke retinopatije
Od momenta kada osoba oboli od dijabeta (šećerne bolesti),

lekar koji leči obolelu osobu (dijabetolog, endokrinolog,
internista, lekar opšte prakse), prema strogim pravilima
savremene medicine, dužan je da pacijenta pošalje na
konsultativni oftalmološki pregled (obavezni pregled očnog
dna) na svakih 3-6 meseci, a najmanje 2 puta godišnje.
Najvažnije u lečenju komplikacija izazvanih dijabetom je
redovno praćenje obolele osobe od strane oftalmologa od
samog početka lečenja dijabeta kao bolesti, čak i u
slučajevima kada se komplikacije na očima još nisu pojavile.
Kada se komplikacije na očima pojave, kontrolni pregledi
oftalmologa moraju biti najmanje na 4 meseca.
Osim praćenja pacijenata putem kontrolnih oftalmoloških
pregleda, lečenje komplikacija na očima prouzrokovanih
dijabetom, vrši se LASER TERAPIJOM.
Postoje dva metoda lečenja laserom:

• Panretinalna laserfotokoagulacija (PRP) gde se vrši spaljivanje
perifernih delova mrežnjače putem lasera da bi centralni delovi
mrežnjače dobili bolju cirkulaciju
• Focal Laser, sto predstavlja fotokoagulaciju centralnog dela
mrežnjače oko žute mrlje i radi se kod postojanja pada vida
usled otoka žute mrlje ili dijabetičke makulopatije.
Lečenje laserom se sprovodi kod BDR, Severe BDR, PPDR i
PDR.
Lečenje laserom se sprovodi i kod pojave rubeoze (pojava
novoformiranih krvnih sudova mrežnjače na dužici koji izlaze iz
zenice, a predstavljaju ekstremno uznapredovalu
neovaskularizaciju – stvaranje novoformiranih krvnih sudova
mrežnjače).
Ukoliko dođe do nastanka trakcione ablacije retine (odvajanja
dva sloja mrežnjače), nastanka Heamophthalmus-a (masivno
krvarenje u staklasto telo koje se ne izbistri u roku od 6 meseci)
ili masivnog PDR-a sa neovaskularnim membranama koje
pokrivaju mrežnjaču, pacijent mora biti podvrgnut velikoj
operaciji, koja se naziva VITREKTOMIJA (Vitrectomia).
2. Katarakta
KataraktaKatarakta je stanje koje predstavlja zamućenje sočiva

oka. Utvrđeno je da se katarakta češće javlja kod ljudi koji
134
boluju od dijabeta. Tipična dijabetička katarakta ima izgled
pahuljica (to je ono što oftalmolog vidi prilikom pregleda oka).
Lečenje katarakte je isključivo hiruškim putem. Operacija
katarakte predstavlja uklanjanje zamućenog sočiva i
implantaciju (ugradnju) silikonskog sočiva. Operacija se u
pravilu radi u lokalnoj anesteziji i pacijent istog dana odlazi
kući.
Nakon operacije katarakte, u 50% slučajeva, u vremenskom

periodu od 6 meseci do 5 godina, javlja se sekundarna
katarakta – zamućenje zadnje kapsule sočiva, na kome leži
ugrađeno sočivo. Sekundarna katarakta karakteriše se padom
vidne oštrine na operisanom oku. Ovo stanje leči se izuzetno
uspešno YAG laser kapsulotomijom.
3. Glaukom
GlaukomGlaukom je oboljenje koje se karakteriše povećanjem

očnog pritiska, promenama na očnom živcu i ispadom
(skotomom) u vidnom polju. Osobe koje boluju od šećerne
bolesti češće nego drugi oboljevaju od glaukoma.
Glaukom se leči kapima (antiglaukomatoznom terapijom).
Ukoliko se bolest ne može kontrolisati medikametozno (što nije
čest slučaj), glaukom se u kratkom vremenskom periodu leči
laserskim tretmanom, a ukoliko i posle laserske terapije očni
pritisak nije kontrolisan, vrši se filtraciona operacija.
Bolesti bubrega
Nefropatija
Dijabetička nefropatija (Nephropatia Diabetica) je oboljenje
bubrega koje se uvek javlja obostrano. Ovo oboljenje je
podmuklo, počinje neprimetno. Kako ističe Mr sci Dr Zoran
Paunić, internista nefrolog sa Klinike za nefrologiju VMA,
"dijabetička nefropatija je jedna od tzv. poznih komplikacija
dijabeta i obično joj prethodi bar desetak godina trajanja
dijabeta. Ona se češće ispoljava kod pacijenata koji imaju i
hipertenziju, tj. hipertenzija može i da prethodi pojavi
nefropatije i da upozorava na opasnost od njenog nastanka, a
ne da bude njen znak. Takođe, kod bolesnika obolelih od
Diabetes Mellitus-a tip 1, pojavi nefropatije u 99% slučajeva
135
prethode i pojave retinopatije. Inače, potpuno je tačno da je
dijabetička nefropatija pritajena i o tome bi trebalo da vodi
računa endokrinolog koji leči dijabetičara, tj. da obolelog od
dijabeta, već nakon prvih 5-6 godina dijabeta šalje na redovne,
barem godišnje, kontrole i kod nefrologa (kao što to čini šaljući
ga kod oftalmologa ili neurologa). Prvi znak dijabetičke
nefropatije je pojava "isuviše dobre funkcije bubrega", tj. tzv.
"isuviše dobrog klirensa" kreatinina (preko 130-150 ml/min) ili
pojava mikroalbuminurije. Oba ova stručna pojma se odnose na
laboratorijske nalaze, ali se, dakle, početna dijabetička
nefropatija dobrim "skriningom" može otkriti, i u ovoj fazi
sasvim uspešno lečiti."
Vremenom se povišeni krvni pritisak ustali, fiksira, a
belančevine su stalno prisutne u mokraći. Gubljenje većih
količina belančevina preko mokraće ima za posledicu pojavu
otoka po celom telu (utisak nabubrelosti), a posebno na očnim
kapcima i potkolenicama.
Dijabetička nefropatija može da dovede do oštećenja bubrežne
funkcije, povećanja ureje (uremije) i nekada do uremijske
kome.
Papilarna nekroza (Necrosis Papilaris) je oboljenje bubrega koje

je najkarakterističnije za mlađe dijabetičare. Oboljenje je vrlo
ozbiljne prirode, pojavljuje se naglo kod bubrega koji imaju
prisutnu dijabetičku nefropatiju. Razvoj bolesti počinje oštrim
bolom u slabinama, koji može da se širi prema preponama,
praćenim temperaturom i pojavom krvi u mokraći (nekada
mokraća izgleda kao čista krv). Papilarna nekroza ima ozbiljnu
prognozu. Međutim, kako navodi Mr sci Dr Zoran Paunić,
"papilarna nekroza ne mora nužno biti povezana sa
dijabetičkom nefropatijom – ona se obično dešava kod velike
primene lekova za obaranje temperature tipa paracetamola, ili
kod infekcija koje zahvataju bubrežne "piramide", a u bolesnika
sa dijabetom ili drugim vaskulitisima, obično je obostrana i tu je
veća opasnost od akutne (nagle) bubrežne slabosti".
šećerna bolest može da pogoduje pojavi nekih oboljenja

mokraćnih puteva, kao što su zapaljenje mokraćne bešike
(cystitis), zapaljenje bubrega i bubrežnih karlica
(pyelonephritis) i slično.
136
Ne postoje posebni načini lečenja ovakvih stanja, koji bi dali
vidno poboljšanje zatečene situacije, "ako se bolest otkrije
kasno, tj. kad već postoji bubrežna insuficijencija i veliki gubitak
belančevina", ističe Mr sci Dr Paunić. "Ovo, međutim, ne
nastaje naglo, već postepeno i pritajeno i ovakav tok ne mora
biti neminovan – u fazi mikroalbuminurije, može se odličnom
regulacijom šećerne bolesti (uz, recimo, proveru glikoziliranog
1C) i primenom lekova iz grupe takozvanih inhibitora ACE (u
koje spadaju Kaptopril, Enalapril i slični) postići stabilno
zalečenje! (Ovi lekovi se inače daju za lečenje hipertenzije, ali
se u slučaju dijabetičke nefropatije mogu uspešno davati i kod
onih bolesnika koji imaju normalan krvni pritisak – naravno,
terapiju treba da odredi i efekte kontroliše nefrolog, tj. ovi
lekovi imaju povoljan efekat na usporavanje ili zaustavljanje
nefropatije, nezavisno od njihovog efekta na hipertenziju)".
Najkorisnije je da šećerna bolest bude dobro regulisana, a

jedino se kod pojave infekcije u mokraćnim putevima ili
bubrežne insuficijencije (otkazivanje rada bubrega)
preduzimaju dodatne mere lečenja.
Lečenje dijalizom
"Istina je, međutim, da se oboleli od dijabetičke nefropatije,
svuda u svetu, pa i kod nas, nefrologu javljaju isuviše kasno –
tek u fazi poodmakle bubrežne slabosti, sa veoma povišenim
vrednostima ureje i kreatinina u krvi", navodi Mr sci Dr Paunić.
"Tada se ni kod bilo kog drugog oblika bubrežne hronične
bolesti i slabosti ne može mnogo uraditi, a kod dijabeta, sa
svim vaskularnim komplikacijama, još i manje. Kod bilo kog
bolesnika kod koga je nastupio konačni – krajnji otkaz rada
bubrega, jedini način daljeg lečenja je dijaliza ili transplantacija
bubrega, tj. bez njih nema mogućnosti daljeg preživljavanja
ovih bolesnika. Sa druge strane, u razvijenom svetu – SAD, EU,
upravo najveći broj bolesnika koji se leče dijalizom su upravo
dijabetičari, koji čine 30-50% svih bolesnika na dijalizi! (kod nas
je ovaj procenat manji – čini mi se, do 20%, ne zbog toga što se
kod nas dijabetičari bolje leče pa i ne dođu do dijalize, nego pre
svega zbog toga što su kod nas drugi uzroci – glomerulonefritisi
i hronični pijelonefritis još uvek znatno češći razlog uremije, tj.
lošije se otkrivaju i leče nego u zemljama sa razvijenijom
zdravstvenom službom)."
137
Za kraj, Mr sci Dr Zoran Paunić kaže: "Mislim da se mora i može
raditi na ranom otkrivanju i lečenju početnih ili pretećih oblika
nastajanja dijabetičke nefropatije. I za ovo, neophodan je timski
rad, u ovom slučaju, endokrinologa i nefrologa".
Bolesti srca
Povišeni krvni pritisak
Povišeni krvni pritisak (hipertenzija) je najčešća posledica
prisutne mikro ili i makro- angiopatije kod dijabetičara. On je u
početku nestalan (labilan), pošto su i promene na krvnim
sudovima manje. Kasnije se povišeni krvni pritisak ponaša
stabilno (fiksirano). Ovo je razlog da se lečenje povišenog
krvnog pritiska započne još u fazi njegove početne pojave, čime
se njegovo fiksiranje odlaže što je moguće više. Fiksirana
hipertenzija postaje trajno, doživotno stanje. Njeno dugotrajnije
prisustvo opterećuje rad srca i drugih organa.
Pritisak
Povišeni krvni pritisak kod dijabetičara (kao i kod zdravih ljudi)

može da se pojavi i kao prolazna pojava za vreme prelaznog
doba – klimakterijuma.
Najčešći znaci za prepoznavanje povišenog krvnog pritiska su:
1. glavobolje (potiljačne i temene)

2. pritisak u glavi i ušima
3. zujanje u ušima
4. brže zamaranje
5. povremeno gušenje
6. povremeno stezanje u grudima
Opterećenje i popuštanje srca javljaju se kod nekih dijabetičara

posle višegodišnjeg prisutnog povišenog krvnog pritiska ili
oštećenja krvnih sudova srca. Jedan od osnovnih uslova za
odlaganje ovakve pojave je dobro regulisana šećerna bolest i
stanje krvnog pritiska.
Lečenje povišenog krvnog pritiska određuje lekar specijalista

(dijabetolog, endokrinolog, internista, kardiolog, nefrolog).
138
Lečenje se obavlja neprekidno, jedino se doza leka menja (uz
merenje krvnog pritiska).
Šta je važno zapamtiti:
1. Proces ateroskleroze je ubrzan kod dijabetičara koji često

imaju starije krvne sudove u odnosu na godine života.
2. Normalan krvni pritisak kod ljudi sa šećernom bolešću je
135/85 mmHg.
3. Polovina dijabetičara ima povišeni krvni pritisak.
Merenje krvnog pritiska je važna mera samokontrole šećerne

bolesti. Merenje se obavlja aparatom – samomeračem krvnog
pritiska. Osobe sa normalnim pritiskom mere krvni pritisak
jednom mesečno, a one sa povišenim to čine svaki dan u
različito doba dana. Nalazi se beleže i prikazuju lekaru na
kontrolnom pregledu.
Povišeni krvni pritisak se otklanja izmenom loših navika i

redovnim uzimanjem lekova.
Angina pektoris, stenokardija, koronarna bolest je stanje u čijoj

osnovi leži suženje krvnih sudova srca. Zbog ovakvih promena
na krvnim sudovima srčani mišić se slabije ishranjuje, što ima
za posledicu njegovu manju funkcionalnu sposobnost pri
naporima.
Bolesti srca
Vremenom ovakva stanja dovode do infarkta srca. Osnovna

pojava za prepoznavanje ovakvih oštećenja je bol u grudima pri
jačem zamoru (u početku) ili pri manjem naporu (kasnije). Bol
se javlja u predelu srca ili sredogruđa. On je oštar u vidu
probadanja, nepodnošljivog stezanja, pečenja, neizdrživog
tištanja ili neprijatnog stezanja. Ovaj bol se širi u vrat i levo
rame (ređe desno), u nadlakticu ili duž cele ruke sa završetkom
u malom prstu. Anginozni bol traje najmanje nekoliko minuta.
Oboljenje krvnih sudova srca je višegodišnja prethodnica
infarktu srca.
Oboljenja srca zahtevaju kontrolu i lečenje kod odgovarajućeg

lekara internističke grupe specijalnosti (endokrinolog,
dijabetolog, internista), a kardiološka kontrola se traži
139
povremeno u vidu konsultacije. Sva lečenja se obavljaju
lekovima koji se piju neprekidno (ili u ritmičkim prekidima).
Najmoćniji lek za anginu pektoris je nitroglicerin (ili lekovi slični
njemu po delovanju).
Infarkt srca ili srčana kap je krajnji ishod višegodišnjeg teškog

oštećenja krvnih sudova srca. Infarktu uvek prethodi anginozni
bol (retki su nemi infarkti).
Moždana kap
Prskanje moždanih krvnih sudova (moždana kap) ili zapušenje

moždanih krvnih sudova zgrušanom krvlju je krajnji ishod
višegodišnjeg oštećenja krvnih sudova mozga i drugih organa.
Posledica ovakvih stanja je “šlog” ili oduzetost jedne strane tela
ili dela jedne strane tela. Višegodišnje prisustvo povišenog
krvnog pritiska je glavna prethodnica za pojavu ovih stanja.
Pri pojavi tromboze simptomi mogu da se jave i više dana ranije

(trnjenje, žmarci, “mravinjanje”, poigravanje mišića,
zbunjenost, laka dezorijentacija, gubitak sigurnosti – ravnoteže i
slično). Posledice nastalog “šlogiranja” leče neuropsihijatar i
fizijatar, a postoje i specijalizovani centri za rehabilitaciju.
Oštećenje arterijskih krvnih sudova na nogama može da se javi
jednostrano ili obostrano. Oštećeni krvni sudovi su suženi, pa
otežavaju normalnu ishranu mišića i ostalih tkiva nogu.
Prvi znaci za prepoznavanje ovih promena su:
1. hladne noge
2. trnjenje posle napora
3. pojava grčeva
Prisustvo grčeva u listovima u toku hodanja i njihovo

iščezavanje pri stajanju upućuju na poodmaklo oštećenje krvnih
sudova. Dijabetičku angiopatiju na nogama kontroliše i leči
lekar specijalista koji kontroliše i leči šećernu bolest. Terapija se
sastoji od tabletiranih lekova ili injekcija, a lekovi se daju u
kurama koje odgovaraju stanju bolesti.
Gangrena na stopalima je završna pojava višegodišnje prisutne

dijabetičke angiopatije na nogama. Ona se uvek razvija na
140
mestima gde je potpuno onemogućena ishrana tkiva (suženje
krvnih sudova je takvo da sprečava proticanje krvi). Povreda
može da bude neposredni povod za pojavu gangrene, ali ne i
razlog. Njena pojava i razvoj su brzi, lako se prepoznaje zbog
nepodnošljivih bolova na mestu pojave, crvenila ili plavila kože i
lakšeg otoka.
Dijabetička gangrena zahteva hitno lečenje koje treba
obavezno obaviti u bolnici pod direktnom kontrolom lekara.
Gangrena kod koje je došlo do odumiranja tkiva ozbiljno
ugrožava život, pa se dalje lečenje sprovodi hirurški (skidanje
izumrlih delova, amputacija prsta, dela stopala ili noge).
Promene na koži
Promene na koži
Pored pomenutih promena koje zahvataju kožu (Oboljenja

vegetativnog nervnog sistema), na koži osobe sa dijabetesom
mogu da se jave i druge promene sa kojima treba da bude
upoznat.
Već je u narodu poznato da neke osobe sa dijabetesom imaju

sklonost za pojavu čireva u fazi loše regulisane šećerne bolesti.
Takođe je poznato da neke osobe sa dijabetesom postaju
sklonije prema gljiviinim infekcijama po koži ili sluzokožama,
koje su najčešće prolazne, pošto su vezane za pogoršanje ili
loše regulisanu bolest (svrab na polnim organima u muškaraca i
žena, ojedi i zapaljenje kože u preponama, u pazuhu, između
prstiju nogu i ruku) ili su trajnije prirode (mrljaste promene po
koži, koje se sitno perutaju).
Pojava plikova najčešće po koži stopala i šaka bezopasna je

pojava i obično sama prolazi. Plikovi su različite veličine i
obično ih je više na jednom mestu. Koža oko ovakvih plikova
ima normalan izgled (nije crvena kao kod opekotina).
Kod osoba sa dijabetesom koje više godina imaju šećernu

bolest može da se javi smanjena osetljivost prema toploti, pa se
ne može jasno razlikovati toplo od vrućeg, a posledica je
bezbolna opekotina (crvenilo kože bez ili sa plikovima). Ovo
stanje treba razlikovati od spontano nastalih plikova.
141
Žulj je često prisutna promena na stopalima starijih ljudi, pa i
osoba sa dijabetesom. Ova, naizgled nevažna, promena može
da bude presudna za pojavu vrlo ozbiljnih stanja, kao što je
gangrena. Ovo je razlog da se žuljevi blagovremeno odstranjuju
i da se nega stopala redovno obavlja.
Oboljenje nervnog sistema

Dijabetička polineuropatija (Polyneuropathia Diabetica) ili
neuropatija (Neuropathia Diabetica) je relativno česta
komplikacija, a posledica je oštećenja arterijskih kapilara u
nervnim (živčanim) stablima. Najčešće oboljevaju išijadični živci
– njihovi ogranci (noge), i to simetrično. Mogu da obole i drugi
nervi na različitim delovima tela (ruke, telo, lice).
Znaci koji najavljuju prisustvo ovakvog stanja su:
1. paljenje, sevanje ili mravinjanje po nogama (naročito

tabani)
2. povremeni ili stalni utisak utrnulosti ili tuposti
3. osećaj da su noge u čizmama ili čarapama
4. gubitak refleksa (petnih i kolenih)
Polineuropatija može da dovede do delimične oduzetosti mišića

(otežan hod) ili potpune (hod onemogućen). Ovakva stanja
nose medicinski naziv pareze ili paralize odgovarajućih nerava.
Lečenje i kontrolu dijabetičke polineuropatije (neuropatije)

najčečće obavlja lekar specijalista – neurolog. Leči se
tabletiranim lekovima ili injekcijama, a kontrola se obavlja
svakih 6-8 nedelja ili 2-4 meseca.
Vegetativni nervni sistem

Vegetativni nervni sistem ili autonomni nervni sistem
(simpatički ili parasimpatički nervi sa svojim centrima) je deo
nervnog sistema u telu čoveka koji ima uticaj na rad i funkciju
onih organa na koje čovek ne može da utiče svojom voljom (ili
samo delimično može da utiče na njihov rad), kao što su srce,
142
creva, čmar, mokraćna bešika / mokrenje, zenice, znojne
žlezde.
Oštećenje ovog sistema može da dovede do niza posledica –
pojava koje dijabetičar ne povezuje sa šećernom bolešću.
Pojačano ili smanjeno znojenje

Najčešće je izraženo na određenim delovima kože, simetrično ili
asimetrično (lice – polovina lica, noge – jedna noga, dlanovi –
jedan dlan, vrat, grudni koš i dr.).
Zenice
Zdrave zenice su kružne i jednake i sposobne da se skupe ili
prošire (svetlost, rastojanje). Stalno skupljene ili proširena
jedna zenica je znak ošte?enja vegetativnog živca koji je
aktivira. Osoba nema većih teškoća sa vidom, ali se promena
zapaža.
Povećan broj stolica (naročito noćne stolice) posledica su

oštećenja autonomnog nervnog sistema koji aktivira creva. Broj
stolica se kreće od nekoliko preko deset, a same stolice su
mekše, sadržajne i neizmenjene po boji.
Krvni pritisak
Smanjeni ili sniženi krvni pritisak jeste ređa pojava, ali ima
svoje značenje, pošto može da se javi istovremeno sa
povišenim krvnim pritiskom. DIjabetičar, obično pri ustajanju
posle ležanja ili dužeg sedenja, oseti nesigurnost, lakšu
nesvesticu, ljuljanje ili smanjenu orijentaciju. Ovakvo stanje se
ustanovljava merenjem krvnog pritiska u stojećem položaju, za
razliku od uobičajenog merenja krvnog pritiska u sedećem ili
ležećem položaju.
Pojava bezbolnih rana

Pojava bezbolnih rana na tabanima, palcu, prednjem delu
stopala, peti, koje su duboke i više od jednog centimetra (stalno
kvase čarapu i zahtevaju previjanje) nemaju direktne veze sa
gangrenom, ali mogu da predstavljaju ulazna vrata za infekciju
i pojavu zapaljenja okolnog tkiva.
Bezbolne rane
Pojava bezbolnih rana na prednjim stranama potkolenica ili na

gornjim stranama podlaktica (posle neznatnog udara ili bez
143
povoda) nastaje zbog oštećenja ishrane tkiva (oboleli kapilari i
vegetativni nervni sistem). Ove bezbolne rane mogu lako da se
šire i da zahvate celu prednju stranu potkolenica (Necrobiosis
Lipoidica Diabeticorum, ili popularno nazvana NLD), pa da
stvore ulazna vrata za infekciju. Posle zarastanja ostaju trajni
pigmentisani ožiljci po kojima se ove rane razlikuju od drugih.
Popuštanje mokraćne bešike i nedovoljno ispuštanje mokraće

može da se javi kod šećerne bolesti koja duže traje (ovaj pojava
može da se javi i iz drugih razloga). Ovakvo stanje je vrlo
neprijatno i dovodi osobu u niz neugodnih situacija.
Promene u seksualnoj sferi mogu da budu značajan problem

dijabetičara. O ovome više pročitajte pod Dijabetes i seksualna
aktivnost
Promene u usnoj duplji

Promene u usnoj duplji zbog šećerne bolesti danas su ređa
pojava. Ovakvo stanje je rezultat dobrih savremenih
mogućnosti za lečenje (efikasni lekovi, zdrava ishrana,
obučavanje obolelih i dr.). Većina ovih promena je vezana za
meka tkiva (sluzokoža, desni), a indirektno su ugrožena i čvrsta
tkiva (vilica, zubi). Crvenilo i peckanje u uglovima usana pojava
je koja se viđa kod dijabetičara koji imaju duže vreme
neregulisanu šećernu bolest. Ove promene su rezultat infekcije
(najčešće mešovite) i obično spontano prolaze prosle dobre
regulacije šećerne bolesti. Ranice ili druge promene na jeziku,
sluzokoži obraza ili na vilicama treba uvek stručno pregledati
kod zubnog lekara i odgovarajuće lečiti. Promene na sluzokoži
usta mogu da se jave i kod zdravih ljudi, pa ne treba sve
promene pripisivati dijabetesu.
Paradentoza (paradonthopatia) je oboljenje potpornog tkiva

zuba. Ovo oboljenje je u početku bez posebnih znakova za
uočavanje. Kasnije dolazi do karakterističnog zadaha iz usta (i
pored zdravih ili dobro negovanih zuba). Posledica
paradontopatije je klimavost ili (bezbolno) ispadanje zdravih
zuba. Paradontopatija se javlja i kod zdravih ljudi u velikom
procentu.
144
Nema izrazite razlike u pojavi karijesa (kvara zuba) kod
dijabetičara i zdravih ljudi.
Higijena usta
Dijabetičari imaju veće potrebe za stomatološkom kontrolom,
pošto su skloni paradentozi. Od početka bolesti potrebno je da
obrate posebnu pažnju na negu zuba i usta (pranje zuba
nekoliko puta dnevno). Redovnin pranjem zuba masiraju se
desni (vilica), što je vrlo povoljan momenat za bolju cirkulaciju
krvi u desnima, a otklanjaju se bakterije i ostaci hrane.
Dijabetičar treba da ima godišnje kontrole kod zubara.
Sušenje usta, kao jedan od prvih znakova hiperglikemije

(žeđanje), rezultat je izmenejnog prometa vode zbog prisutnog
poremećaja metabolizma ugljenih hidrata (dehidracija) i ne
predstavlja oboljenje ili oštećenje pljuvačnih žlezda. Dobro
kontrolisana šećerna bolest povlači za sobom normalan promet
vode i normalan osećaj vlažnosti u ustima. Međutim, pojava
sušenja usta može da se javi i kod gljivičnih infekcija (nisu
prisutne promene na sluzokoži ili postoje vidljive promene), na
šta se u praksi retko misli. Oboljenje pljuvačnih žlezda može da
ima za posledicu poremećaj njihove funkcije, smanjeno lučenje
pljuvačke. Ova stanja nemaju direktne veze sa šećernom
bolešću i obično su praćena uvećanjem pljuvačnih žlezda.
Dijabetes i duševno stanje

Duševno stanje
Nema razlike u opštem duševnom stanju, raspoloženju i

motivisanosti za rad između dijabetičara (sa dobro regulisanom
bolešću) od zdravog čoveka. Dijabetičar, kao i zdrav čovek, ima
način svog reagovanja koji uglavnom zavisi od naslednih
sklonosti, uslova razvoja i formiranja njegove ličnosti.
U odnosu na samu bolest dijabetičari imaju različit stav.

Međutim, praksa pokazuje da najbolje prolaze oni koji šećernu
bolest prihvate kao prijatelja, a ne kao "nužno zlo", pa svoje
zajedničko druženje neguju kao najbolje prijateljstvo.
Jedino hipoglikemija može da stavi dijabetičara (i zdravog

čoveka) u stanje nekontrolisanog duševnog reagovanja. U
145
ovakvim situacijama način reagovanja je individualan i vrlo
različit. Dijabetičar može, poređenja radi, da se ponaša kao
pijan čovek, ili da bide smiren, umoran, pospan ili razdražljiv,
svadljiv i grub u ponašanju. Kod težih hipoglikemijskih pojava,
dijabetičar može da ima (pored pomenutog) i prolazna
priviđanja, da mu se čini da čuje neke glasove (halucinacije) ili
da deluje preplašeno.
Ako su pomenuta duševna stanja nastala naglo i istovremeno

sa karakterističnim znacima za hipoglikemiju, onda nema
sumnje da su ona odraz ovakvog stanja. U prilog ovakvom
mišljenju bi išlo povlačenje svih navedenih pojava posle
saniranja hipoglikemije. Međutim, i dijabetičar, kao i zdrav
čovek, može da oboli od duševnih bolesti.
Knjiga: Moj džepni pankreas – on-line izdanje
"Moj džepni pankreas" će vam pomoći da pravilno brojite

ugljene hidrate, korigujete doze u odnosu na ishranu i fizičku
aktivnost, uz savete za mnoge situacije. Namenjena je kako
korisnicima insulinske pumpe, tako i osobama koje daju insulin
više puta dnevno.
Zanimljivosti
14. novembar – Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Za Svetski dan borbe protiv dijabetesa je Internacionalna
dijabetološka federacija (IDF) izabrala 14. novembar, rođendan
dr Frederika Bantinga, koji je 1921. godine otkrio insulin.
Dijabetes u svetu
Broj obolelih od šećerne bolesti se udvostručio u poslednjih
deset godina dvadesetog veka. Slobodno možemo reći da je
Diabetes Mellitus bolest savremenog čoveka. Procene su da
dijabetičara u svetu ima više od 246 miliona. Prema nekim
predviđanjima već 2025. godine broj obolelih će preći brojku od
380 miliona, što iznosi povećanje od 120% za poslednjih 30
godina. Najviše novih slučajeva bolesti se registruje u Indiji,
Kini, Brazilu i SAD.
Dijabetes u našoj zemlji
146
U našoj zemlji se pretpostavlja da obolelih od šećerne bolesti
ima preko 600.000, od čega 90% osoba boluje od tip2
dijabetesa, a 50% i ne zna da ima dijabetes. U Beogradu se taj
broj kreće oko 200.000. Dece do 18 godina obolele od
dijabetesa u Srbiji ima preko 2.000.
Ova, slobodno možemo reći, epidemija dijabetesa sve više
privlači pažnju lekara i šire društvene javnosti.
Mnogi poznati ljudi su bolovali ili boluju od šećerne bolesti
Teško je pobrojati i evidentirati sve čuvene ljude koji su imali
neki oblik dijabetesa, ali ovde ćemo pokušati da sažmemo
samo neka imena, kako bismo Vam pokazali da se sa ovom
bolešću može biti uspešan. Nije uvek bilo lako dijabetičaru
priznati svojoj okolini i javnosti da boluje od ove bolesti, zato
što je društvo imalo i ima poteškoća u prihvatanju onih koji se
malo razlikuju od zdravih. Ipak, danas znamo da dijabetičar koji
redovno uzima svoju terapiju, koristi fizičku aktivnost i održava
nivo glukoze na normali jeste zdrav čovek.
Da li ste znali da je osnivač McDonald's-a, Rej Kroc, dijabetičar?

Takođe, malo je poznato da je najveća zvezda rock 'n' rol-a,
Elvis Prisli bio dijabetičar. Dijabetes su imali ili imaju i teniseri
Bili Talbert i Artur Eš, političari Nikita Hruščov, Gamal Abdul
Naser, Menahem Begin, Fransoa Duvalier, Jurij Andropov, Anvar
el Sadat, Josip Broz Tito, Žorž Klemanso.
Zamislite koliko bi svet bio siromašniji da dijabetičari Tomas
Edison, Ernest Hemingvej, Džordž Lukas i H. Dž. Vels nisu bili u
stanju da kontrolišu svoj dijabetes, a samim tim i da stvaraju.
Pevačice božanstvenog glasa Ela Fitzdžerald i Mahalija Džekson
takođe su u ovom društvu. Izbockani prstići ne smetaju
slavnom B.B. Kingu da svira gitaru, kao ni Hale Beri da osvaja
filmske nagrade. Stiv Redgrejv, veslač iz Velike Britanije,
osvajač zlatne medalje na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine i
Nikol Džonson, Miss Amerike za 1999. godinu, takođe imaju
dijabetes i oni su današnji idoli mladih.
Istraživanja su pokazala da dijabetičar u toku dana mora
doneti oko 80 odluka više nego zdrav čovek.
Prema istraživanjima u SAD, 28% žena koje boluje od
dijabetesa su niske stručne spreme, a njih 40% u ovoj zemlji
ima godišnje prihode ispod proseka.
Žene koje svake noći hrču su duplo podložnije razvoju
dijabetesa, a one koje povremeno hrču, u oko 40% slučajeva
oboljevaju od ove bolesti.
147
Engleski naučnici su otkrili da dijabetičari koji spavaju uz
upaljeno svetlo mnogo manje rizikuju da oslepe. Postoje dokazi
da nedovoljno snabdevanje zenice kiseonikom može kod
dijabetičara da izazove slepilo. Tu može da pomogne veštačko
svetlo, to jest spavanje uz upaljenu sijalicu, jer se tako oči bolje
hrane kiseonikom.
_______________________________________________________
KUVAR
Domaći hleb
23. 04. 2009.
Sa semenkama
Potrebno je
- 230g integralnog ovsenog brašna
- 200g integralnog ražanog brašna
- 100g mekinja
- 50g susama
- so, voda,
- 1 kašičica šećera
- 30g svežeg kvasca
- 50g lanenog semena
- 50g semena suncokreta
- 50g semena bundeve
- 50g pšeničnih klica
Priprema
Kvasac izmrviti, pomešati sa šećerom, kašikom brašna i malo
mlake vode i sačekati da naraste. Smesu sipati u mešavinu
brašna i semenki, dodati jednu supenu kašiku soli i oko 300g
mlake vode i mesiti dok smesa ne počne da se odvaja od
posude. Posudu prekriti mokrom
platnenom salvetom i ostaviti na toplom mestu da naraste.
Kada testo udvodstruči svoju veličinu, premesiti ga, staviti u
posudu za pečenje i ostaviti da ponovo naraste. Staviti u rernu,
zagrejanu na 200oC, i peći 20 minuta. Izvaditi iz rerne,
premazati polovinom umućenog belanceta i vratiti da se peče
148
još 20 minuta. Ponovo premazati belancetom i peći još 20
minuta.
Proverite da li je hleb pečen tako što ćete donju stranu kucnuti
prstima. Ukoliko ne odzvanja, vratite hleb na rešetku u rerni,
okrenut donjom stranom na gore, i pecite još 5 minuta.
Ohladite hleb na rešetki, prekriven suvom platnenom salvetom.
100g DOMAĆEG HLEBA sadrži

241.7 kcal
24.4g UH
12.2g P
10.6g M
13g dijetnih vlakana
Glikemijski indeks je 48
Ovako pripremljen domaći hleb sadrži upola manje ugljenih

hidrata nego bilo koji kupljeni hleb, kao i izuzetno veliku
količinu dijetnih vlakana koja potiču iz mekinja i semenki.
Dijetna vlakna usporavaju apsorpciju razgrađenih složenih
šećera iz želuca u krvotok pa, samim tim, smanjuju i skokove
šećera posle obroka.
Gibanica
18. 09. 2008.
Potrebno je:
- 5 jaja
- 500g kora za pitu od ovsenog brašna
- 400g mladog kravljeg sira (25% m. m.)
- 300g kravljeg sira "ELLA" (0% m. m.)
- 80g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola)
- 400g mleka (1,6% mm)
Priprema:
Umutiti 4 jaja i dodati im izgnječeni sir, ulje i 250g mleka.
U blago podmazan pleh staviti na dno dve kore isečene na
dimenziju pleha, premazati ih filom pa zatim ređati
naizmenično kore i fil dok se sve ne potroši. Završiti korom.
Gibanicu proseći nožem negde do 1cm iznad dna, po sredini i
149
popreko na više mesta, a zatim je preliti preostalim jajetom
umućenim sa 150g mleka.
Peći u rerni zagrejanoj na 250oC, a posle 15 minuta smanjiti na
200oC i peći dok gornja kora ne porumeni. Seći na kocke i
služiti toplo.
100g GIBANICE sadrži
185.9 kcal
15.1g UH
13.1g P
8.0g M
1.3g dijetnih vlakana.
Glikemijski indeks 29.6
Kore za pitu od ovsenog brašna možete naći u prodavnicama

zdrave hrane u pakovanjima od 500g, a ono što ih izdvaja od
drugih kora je ovseno brašno čiji je glikemijski indeks 26 za
razliku od belog pšeničnog brašna koje ima glikemijski indeks
71 ili integralnog ražanog brašna čiji je indeks 64.
Kelj (ili sladak kupus) sa junećim mesom

12. 10. 2008.
Potrebno je:
- 1 veća glavica kelja (očišćenog oko 900g)
- 600g junećeg mesa od buta
- 100g crnog luka
- 100g soka od paradajza "Tomatino"
- so, začini po ukusu
Priprema:
Na ulju izdinstati sitno iseckan crni luk dok ne postane staklast.
Dodati juneće meso iseckano na kockice dimenzija oko 2x2x2
cm i doliti malo vode, da meso ogrezne. Promešati i, ukoliko
spremate u pretis loncu, kuvati oko 10 minuta kada lonac
počne da šišti, a ukoliko spremate na uobičajen način potrebno
je oko 25 minuta, dok meso ne omekne.
Glavicu kelja razdvojiti na listove, dobro ih oprati i iseći na trake
širine oko 2 cm. Dodati ih mesu, kada je već skoro gotovo,
dosuti oko 1,2l vode i sok od paradajza, posoliti, začiniti
150
"Vegetom" ili nekim drugim začinom po ukusu i kuvati još oko 5
min. u pretis loncu ili oko 15 minuta na uobičajen način, dok
kelj ne omekne.
100g KELJA SA JUNEĆIM MESOM sadrži

77 kcal
2g UH
6.7g P
4.7g M
1.2g dijetnih vlakana
Umesto ulja od grožđanih koštica možete koristiti ulje od

komine masline, za kuvanje.
Ovakvo jelo ima izuzetno malo ugljenih hidrata i veoma nizak
glikemijski indeks pa uz njega možete služiti salatu od kuvane
cvekle koja ima visok glikemijski indeks (66), a da to ne utiče
na nagli skok šećera.
Na isti način možete pripremiti i sladak kupus sa junećim

mesom, a razlike u nutritivnim vrednostima su veoma male.
100g KUPUSA SA JUNEĆIM MESOM sadrži

72.6 kcal
1.9g UH
5.8g P
4.6g M
Musaka od krompira
21. 09. 2008.
Potrebno je:
- 140g crnog luka ili praziluka
- 360g junećeg ili konjskog mesa od buta
- 700g oljuštenog krompira
- 40g sojinih ljuspica "Soja Vita"
- 3 jaja
151
- 180g mleka
- 10g peršuna (jedna šaka)
- 10g belog luka (3 do 4 čena)
Priprema:
Sitno iseckati luk ili praziluk i izdinstati ga na ulju dok ne
postane staklast. Dodati meso i propržiti ga, uz stalno mešanje,
dok ne postane rastresito (oko 10 min.), a zatim dodati sojine
ljuspice, prethodno natopljene u vodi i sve sjediniti. Dodati
jedno jaje, sitno iseckan peršun i iseckan beli luk, promešati i
začiniti po ukusu.
Krompir iseckati na kockice veličine oko 1cm i obariti ga dok ne
bude napola gotov (spustiti iseckan krompir u ključalu vodu i
kada voda ponovo proključa kuvati 3 min.). Krompir procediti i
isprati pod mlazom vode, a zatim pomešati sa izdinstanim
mesom. Sipati u vatrostalnu činiju ili pleh i preliti sa dva jajeta
umućena sa mlekom i začinjena po ukusu, tako da ogrezne.
Staviti u rernu zagrejanu na 250oC, posle 20 minuta smanjiti na
200oC i peći još oko 20 minuta.
100g MUSAKE OD KROMPIRA sadrži
109.1 kcal
9.6g UH
6.5g P
5.0g M
Krompir je dobro malo prokuvati pre nego što se pomeša sa

mesom kako bi otpustio jedan deo ugljenih hidrata. Isto to
možete uraditi i ako pripremate pomfrit ili krompir pečete u
rerni.
Sojine ljuspice sadrže priličnu količinu ugljenih hidrata, 41.5g
na 100g suvih ljuspica, ali sadrže i veliku količinu proteina
biljnog porekla, 47g na 100g suvih ljuspica, koje nigde više ne
možemo naći u toj količini. S obzirom da se koristi mala količina
ljuspica i to u jelima sa mlevenim mesom i povrćem, koja po
pravilu imaju ukupno malu količinu ugljenih hidrata, ja ih rado
koristim.
Ukoliko ne želite da koristite sojine ljuspice musaka od

krompira će na 100g sadržati:
152
101.4 kcal
8.7g UH
5.5g P
4.9g M
Čorba od koprive
23. 09. 2009.
Potrebno je za 4 osobe
- 100 g sveže koprive
- 0.8 l domaće supe ili vode sa kockom za supu
- 100 g krem sira “ELLA” (0% m. m.)
- 1 jaje
- 20g ovsenog brašna
Priprema
U proključalu domaću supu (juneću ili pileću) ili u vodu sa
kockom za supu, staviti iseckanu koprivu i kuvati oko 5 minuta.
Posoliti i začiniti po ukusu. U posebnom sudu umutiti jaje sa
20g brašna, posoliti i polako dodavati u čorbu tako da lagano
curi sa kašike (u obliku krpica). Prokuvati 2 do 3 minuta.
Servirati u dublje posude i u svaku dodati jednu kafenu kašičicu
krem sira.
Služiti toplo.
50g ČORBE OD KOPRIVE (1 porcija) sadrži:
99.5 kcal
7.3g UH
10.5g P
3.3g M
Kopriva je izuzetno bogata mineralnim solima (kalcijumom,

kalijumom, fosforom i gvoždem) i vitaminima C i A. Često se
primenjuje kod malokrvnih osoba, zbog visokog sadržaja
gvožđa, jer utiče na stvaranje većeg broja crvenih krvnih
zrnaca. Za upotrebu je obavezno treba termički obraditi.
153
Rizi-bizi
26. 05. 2009.
Potrebno je
- 80g luka (1 veća glavica)
- 300g pilećeg belog mesa
- 180g integralnog BASMATI pirinča
- 100g mladog graška (smrznutog)
- 350g domaće juneće ili pileće supe ili supe od kocke
- so, biber, začini po ukusu
Priprema
Na ulju izdinstati sitno iseckan luk dok ne postane staklast.
Dodati pileće meso iseckano na kockice stranice oko 2 cm i
malo prodinstati. Pirinač spustiti u ključalu vodu i prokuvati oko
10 minuta. Procediti ga i isprati, dodati ga mesu, a zatim sve
presuti u vatrostalnu činiju, dodati grašak, začiniti i preliti
gotovom junećom ili pilećom supom da ogrezne. Posoliti,
pobiberiti i začiniti po ukusu. Ukoliko supu zamenite vodom to
će zanemarljivo promeniti sastav u nutritivnom smislu. Staviti u
zagrejanu rernu, smanjiti na 200oC i peći dok pirinač ne upije
svu tečnost i dok ne postane mekan, oko 50 minuta.
100g RIZI-BIZI-ja sadrži:

99 kcal
10g UH
6.6g P
3.6g M
Glikemijski indeks je 46.2
Glikemijski indeks BASMATI integralnog pirinča (50) je znatno

niži od indeksa običnog belog pirinča (90), a vreme kuvanja
više nego duplo kraće od vremena kuvanja običnog integralnog
pirinča.
Punjene tikvice
154
26. 05. 2009.
Potrebno je
- 1,7kg tikvica
- 300g mlevenog junećeg ili konjskog mesa
- 50g BASMATI pirinča
- 70g luka
- 20g integralnog ovsenog brašna
- 150g paradajza (1 srednji)
Priprema
Na ulju izdinstati sitno iseckan crni luk, dodati mleveno meso i
prodinstati ga zajedno sa lukom. Pirinač obariti u posoljenoj
ključaloj vodi desetak minuta (da bude do pola kuvan) i
pomešati ga sa mesom i lukom, posoliti i začiniti po ukusu.
Tikvice oljuštiti, preseći na pola i izdubiti, a zatim ih puniti
pripremljenom smesom, ali ne do vrha već tako da ostane oko
2 cm praznog prostora (to će se popuniti kada pirinač nabubri).
Svaku tikvicu zatvoriti komadićem paradajza. Punjene tikvice
poređati u vatrostalnu dublju posudu, sa otvorom okrenutim na
gore. Zaliti ih prelivom da ogreznu i staviti u rernu zagrejanu na
250oC. Smanjiti na 200oC i peći oko 30 minuta, dok ne
omeknu. Preliv spremiti tako što ćete na malo ulja proprži
brašno desetak sekundi (paziti da ne potamni) i naliti sa 7 do
8dl vode. Čim proključa, preliv sipati oko tikvica a po jednu
kašiku preliva sipati u svaku tikvicu, pre nego što se zatvori
paradajzom.
100g PUNJENIH TIKVICA sadrži
68.4 kcal
4.5g UH
5.3g P
3.3g M
1g dijetnih vlakana
Zapečeni praziluk
23. 04. 2009.
Potrebno je
155
1 kg praziluka
300g paradajza (2 srednje velika)
4 jaja
30g prezle
so, začini po ukusu
20g seckanog peršuna
15g belog luka (3-4 čena)
250ml kisele pavlake (12% m. m.)
Priprema
Praziluk očistiti, uzdužno ga preseći i dobro oprati. Iseći ga na
komade dužine oko 5 cm i staviti ga u kipuću vodu,
prokuvati oko 10 minuta. Na zagrejanom ulju kratko propržiti
bareni praziluk i sitno iseckan beli luk, začiniti po ukusu, i na
kraju dodati sitno iseckan peršun. Vatrostalnu posudu
premazati uljem i na dno staviti polovinu pripremljenog
praziluka. Zatim složiti paradajz isečen na kolutove, posuti
prezlom i prekriti preostalim prazilukom.
U dubljoj posudi umutiti jaja, dodati pavlaku i začine pa time
preliti praziluk. Peći u pećnici zagrejanoj na 200 stepeni, 15-20
minuta.
Služiti toplo uz kuvano ili pečeno meso ili servirati kao lagan,
niskokaloričan zaseban obrok.
100g ZAPEČENOG PRAZILUKA sadrži:
66.6 kcal
5.9g UH
3.8g P
3.1g M
Glikemijski indeks je 25.6
Čorbast pasulj sa suvim mesom

26. 02. 2009.
Potrebno je:
- 600g pasulja tetovca
- 230g suve dimljene juneće kobasice (ili bilo koje druge)
- 400g svinjske kolenice
- 20g peršuna (jedna veća šaka)
- 20g lista celera (jedna veća šaka)
156
- 100g šargarepe (2 srednje)
- 100g korena peršuna (2 manja)
- 20g belog luka (5 do 6 čenova)
- 100g soka od paradajza “TOMATINO”
- 25g ovsenog brašna (3 ravne supene kašike)
- 2,5 l vode
- so, biber, začini po ukusu
Priprema:
Pasulj tetovac potopiti u posudu sa vodom i ostaviti da prenoći.
Ukoliko to niste uradili, pasulj će nabubriti i kada ga stavite u
hladnu vodu, sačekate da provri i prokuvate oko jedan minut, a
zatim ostavite da odstoji jedan sat.
U posudu za kuvanje staviti pasulj, suvo meso i kobasicu, naliti
vodom da ogrezne, pustiti da proključa i prokuvati 2 do 3
minuta. Tu prvu vodu prosuti, naliti novu vruću vodu, dodati
šargarepu, koren peršuna i beli luk, a listove peršuna I celera
povezati koncem u vezicu i tako spustiti u vodu pred kraj
kuvanja (po završetku kuvanja izvaditi). Ukoliko se pasulj
priprema u pretis loncu potrebno je kuvati ga 20 do 25 minuta
od momenta kada počne da izlazi para, a ukoliko se priprema
na tradicionalan način potrebno je najmanje jedan sat (zavisi od
starosti pasulja).
Kada je kuvanje pri kraju (probati da li su zrna mekana) dodati
brašno razmućeno u soku od paradajza (tako da nema
grudvica) i kuvati još nekoliko minuta da se malo zgusne.
Služiti sa iseckanim komadićima kobasice i suvog mesa, ali bez
kuvanog povrća, uz crni hleb.
100ml ČORBASTOG PASULJA sa suvim mesom sadrži:

80.3 kcal
4.7g UH
6.2g P
4.1g M
Pasulj je namirnica koja obiluje dijetnim vlaknima, a sadrži i

veliku količinu biljnih proteina, vitamina B, kalcijuma,
magnezijuma, gvožđa...
157
Pileći paprikaš
18. 09. 2008.
Potrebno je:
- 600g pilećeg belog mesa
- 600g krompira
- 150g crnog luka
- 40g ulja od grožđanih koštica (bez holesterola) - 6 supenih
kašika
- 20g ovsenog brašna (2 ravne supene kašike)
- 140g soka od paradajza "TOMATINO"
- 500g vode
Priprema:
Na ulju izdinstati sitno iseckan crni luk dok ne postane staklast.
Dodati pileće meso iseckano na kockice od oko 2x2cm i dinstati
podlivajući sa 500g vode dok meso ne bude do pola gotovo.
Tada dodati krompir isečen na kockice, približne veličine kao i
meso, i dinstati zajedno još oko 15 min. Krompir prethodno do
pola obariti u vodi koja se zatim baci kako bi se odstranio deo
ugljenih hidrata.
Kada je jelo pri kraju dodati 20g ovsenog brašna razmućenog u
150g paradajz soka i začine po želji (so, vegeta, bosiljak,
lovorov list...). Prokuvati još oko 5 minuta da se malo zgusne.
100g PILEĆEG PAPRIKAŠA sadrži
82.2 kcal
7.2g UH
7.0g P
2.8g M
_______________________________________________
Kokos kocke
18. 09. 2008.
Potrebno je
za testo:
- 4 jaja
- 75g zaslađivača DIAMEL
158
- 75g (od grožđanih koštica - bez holesterola)
- 110g mleka (1.6% mm)
- 100 g ovsenog brašna
- 1 prašak za pecivo
- 15g kakaoa (dve ravne supene kašike)
za fil:
- 500g mleka (1.6% mm)
- 25g ovsenog brašna
- 100g kokosovog brašna
- 60g zaslađivača DIAMEL
- 5 "Natreen" tabletica
za glazuru:
- 100g čokolade bez šećera "PIONIR"
- 20g putera ili margarina
- 25 g mleka
- 30g kokosovog brašna
Priprema:
Testo - Penasto umutiti žumanca i zaslađivač, dodati ulje,
mleko i brašno sa praškom za pecivo i na kraju čvrst sneg od
belanaca. Smesu podeliti na dva dela i u jednu polovinu dodati
kakao. Polovinu testa sa kakaoom peći u podmazanom plehu
posutom brašnom u zagrejanoj rerni dok ne bude do pola
pečeno (do 5 minuta). Vruće testo premazati ohlađenim filom i
preliti drugom polovinom testa bez kakaoa i vratiti u rernu.
Ispeći do kraja, dok testo ne porumeni i ne počne da se odvaja
od ivica pleha, ohladiti i preliti glazurom.
Fil spremiti na sledeći način: brašno razmutiti sa malo hladnog
mleka, odvađenog od 0.5 litara, pa to uliti u vruće mleko
(zaslađeno DIAMEL-om i "Natreen" tableticama) i kuvati oko 5
minuta na pari, a zatim dodati kokos i kuvati još oko 10 min.
Glazura se sprema tako što se izlomljena čokolada istopi sa
mlekom i puterom, na tihoj vatri, i meša se dok se ne dobije
glatka, gusta smesa, zatim se premaže kolač i pospe se sa
kokosovim brašnom.
100g KOKOS KOCKI sadrži
225.4 kcal
22.8g UH
6.8g P
11.9g M
159
Bilo bi dobro da za sve kolače koristite integralno ovseno

brašno zato što ima nizak glikemijski indeks (polako podiže nivo
šećera u krvi), samo 26, za razliku od integralnog pšeničnog
brašna koje ima GI 65, integralnog ražanog koje ima GI 64 i
heljdinog koje ima GI 55!
Kolač sa jabukama
12. 10. 2008.
Potrebno je:
- 4 jaja
- 130g zaslađivača DIAMEL (fruktoza 50% i sorbitol 50%)
- 40g zaslađivača DIAMEL za posipanje
- 70 g ovsenog brašna
- 40 g kokosovog brašna
- 70 g mlevenih lešnika ili oraha ili badema
- 1kg oljuštenih i izrendanih jabuka
- 150g mleka (1,6% mm)
- 1 prašak za pecivo, cimet
Priprema:
Umutiti penasto jaja sa zaslađivačem, dodati ovseno i
kokosovo brašno, lešnike (orahe ili bademe), a zatim i ulje,
mleko i prašak za pecivo. Sve dobro umutiti i polovinu testa
sipati u pleh. Peći u zagrejanoj rerni dok ne bude do pola
pečeno (da tek počne da rumeni, da malo naraste, ali da se ne
odvaja od ivica pleha), oko 10 minuta. Izvaditi pleh iz rerne i
testo, dok je vruće, prekriti izrendanim jabukama. Posuti
cimetom po ukusu i preliti preostalim testom da se prekriju
jabuke (ne brinite ukoliko niste u potpunosti prekrili jabuke...
testo će da naraste). Vratiti u rernu i peći dok testo ne dobije
intenzivno rumenu boju i dok se ne odvoji od ivica pleha, oko
30 minuta.
Kada se kolač ohladi posuti ga zaslađivačem, iseći i služiti.
100g KOLAČA SA JABUKAMA sadrži

180.4 kcal
160
18.4g UH
3.2g P
10.4g M
Poštovani,
Sadržaji predstavljeni na Diabeta Internet stranicama

namenjeni su isključivo informisanju. Ove stranice Vam ne nude
preporuke bilo koje vrste, te na njima ne bi trebalo da temeljite
nikakvu odluku ili akciju. Preporučujem Vam da se o mogućoj
primenjivosti bilo kog konkretnog aspekta sadržaja ovih
stranica posavetujete sa profesionalnim savetnicima koji se
bave pripadnim područjem.
Na ovoj lokaciji se nalaze birane informacije o šećernoj bolesti i
njenom lečenju. Te informacije nisu zamišljene kao medicinski
saveti i ne mogu biti zamena za savet profesionalnog lekara.
Ako osećate ili sumnjate na bilo kakve zdravstvene tegobe,
posavetujte se sa svojim lekarom opšte prakse ili nekim drugim
kvalifikovanim medicinskim radnikom.
Informacije na ovim stranicama iznose se “kakve jesu” i autor
ne daje nikakve izjave ili garancije vezane za celovitost,
tačnost, blagovremenost, dostupnost, funkcionalnost i
usaglašenost sa važećim zakonima. Upotrebom ovih Internet
stranica prihvatate mogućnost da informacije mogu biti
nepotpune ili netačne i da možda neće udovoljavati Vašim
potrebama ili zahtevima.
Autor neće preuzeti odgovornost za bilo kakvu štetu ili ozledu
proizašlu iz Vašeg pristupa ili nemogućnosti pristupa ovim
stranicama, kao ni iz oslanjanja na ovde iznesene informacije.
Autor se odriče svake odgovornosti za neposrednu, posrednu,
slučajnu, refleksnu, kaznenu, posebnu ili drugu štetu,
izgubljenu priliku, izgubljenu zaradu ili bilo koji drugi gubitak ili
štetu.
Zahvaljujem na razumevanju i želim Vam, pre svega, dobro
zdravlje!
161
Autor
O autoru
Stela Prgomelja: Rođena sam aprila 1970. godine u Beogradu,
gde živim i radim. Od januara 1976. godine bolujem od šećerne
bolesti tipa 1, insulin-zavisne od prvog dana. Lekari nisu utvrdili
uzrok nastanka bolesti, jer genetskih predispozicija u porodici
nema. Pretpostavlja se da je u mom slučaju dijabetes iniciran
stresom tokom saobraćajne nesreće, koju sam sa roditeljima
doživela godinu dana ranije.
Tokom svog dijabetićkog "staža" od preko 35 godina, imala
sam prilike da se susretnem sa skoro svim nedaćama koje ova
bolest sa sobom nosi i sa razli?itim vidovima terapije, manje ili
više uspešne. Od komplikacija su se razvile retinopatija,
hipertenzija i nefropatija, kao i neki oblici oboljenja
vegetativnog nervnog sistema.
Od avgusta 2001. godine koristim terapiju insulinskom pumpom
uz kratkodelujući insulin. Od tada je moj život u mnogome bolji i
drugačiji, a šećer se stabilizovao više nego što sam mogla
zamisliti.
Želja mi je da putem ovog sajta prvenstveno pomognem svim

dijabetičarima i njihovim najbližima, upotpunjujući materijal
ličnim i iskustvima i saznanjima dijabetičara koje poznajem.
Pozivam sve zainteresovane da mi se u ovoj nameri pridruže na
bilo koji način.
Koristim ovu priliku da se zahvalim svojoj porodici, izuzetnim

prijateljima i kolegama, koji mi sve ove godine pružaju
nesebičnu pomoć i podršku u svakom pogledu.
Iskreno Vaša,
Stela Prgomelja
- Od 2003. u invalidskog penziji.

- 2003-2010. predsednica Društva za borbu protiv šećeerne
bolesti grada Beograda
- od 2009. potpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije
- od 2010. predsednica Nadzornog odbora Udruženja za borbu
protiv šećerne bolesti grada Beograda - "Plavi krug"
162
kontakt: e-mail
Napomenica: sajt je ugledao svetlost Interneta aprila 2002.g.
ŠEĆERNA BOLEST: ISHRANA DIJABETIČARA – CIMET
Još 2.700 godina pre Hrista, kineski lekari su cimetom lečili

dijareju i probleme sa bubrezima.
Kasnije, grčki lekari koji su praktikovali indijsku ajurvedsku

medicinu, koristili su cimet za probleme varenja.
Cimet može da pomogne u snižavanju nivoa holesterola i
triglicerida. Pakistanski istraživači su davali ispitanicima (koji su
imali dijabetes tip 2) jednu placebo pilulu dnevno i drugoj grupi
pilulu sa 1g do 6g cimeta.
Nakon 40 dana, u grupi koja je dobijala cimet nivo holesterola

je pao minimum13% i njihov nivo triglicerida je pao minimum
23%. Placebo nije imao efekta.
U jednom od novijih istraživanja nemački istraživači su

analizirali krv 65 odraslih sa dijabetesom tip 2 koji su zatim
uzimali kapsulu sa 1g cimeta ili placebo, 3 puta dnevno u toku
4 meseca.
Na kraju su rezultati pokazali da je nivo šećera smanjen za oko

10%, a placebo korisnici su smanjili za samo 4%. Pretpostavlja
se da jedinjenja u cimetu mogu aktivirati enzime koji stimulišu
receptore insulina.
Dodavanjem cimeta u dezert može se ublažiti skok nivoa

šecera u krvi koji nastupa posle slatkiša, poručuju švedski
stručnjaci s Univerzitetske bolnice u Malmeu. Oni su kod grupe
od četrnaest zdravih dobrovoljaca ustanovili sporiji rast šećera
u krvi posle pudinga od pirinča kad je ovaj slatkiš bio začinjen
cimetom nego kad tog dodatka nije bilo.
Razlog za to delimično se pripisuje činjenici da cimet usporava

prelazak hrane iz želuca u creva, što je švedski tim ustanovio
uz pomoć ultrazvuka.
163
Još je rano da se ljudima koji boluju od dijabetesa
nedvosmisleno preporuči cimet kao dodatna terapija za bolest,
ali švedski stručnjaci podsećaju da je jedna ranija studija
pokazala da je kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 2 posle
četrdesetodnevnog konzumiranja cimeta došlo do smanjenja
nivoa šećera i holesterola.
Cimet bi mogao da bude više od začina - nađena je i njegova

medicinska primena u prevenciji i borbi protiv dijabetesa.
Prema ćelijskim i molekularnim ispitivanjima na Univerzitetu

Kalifornije, Santa Barbara (UCSB), Državnom Univerzitetu Ajove
i Ministarstvu poljoprivrede SAD cimet bi mogao da ima ulogu
zamene za insulin u dijabetesu tip 2.
"Cimet sam po sebi ima aktivnost sličnu insulinu ali može i da

potencira dejstvo insulina," izjavio je Don Graves UCSB.
"Potencirajuće dejstvo može biti iskorišćeno u lečenju obolelih
od dijabetesa tip 2. Cimet ima bioaktivne komponente koje,
kako verujemo, mogu da preveniraju ili spreče dijabetes."
Korišćenjem magnetne rezonance i masene spektroskopije

istraživači su u stanju da opišu hemijsku strukturu molekule iz
cimeta sa aktivnošću koja je slična insulinu. Već je saopšteno
da je ta supstanca proantocijanidin, i da može da ima ulogu u
prenosu signala pod uticajem insulina na masnu ćeliju.
Richard Anderson iz Ministarstva za poljoprivredu SAD nedavno

je završio studiju sa cimetom na ljudima u zajednici sa
istraživačima iz Pakistana.
U 30 ispitivanih osoba dobijeni su rezultati koji obećavaju uspeh

samo 40 dana od početka primene cimeta.
Nađen je značajan pad glikemije, LDL i ukupnog holesterola i

triglicerida. Istraživači misle da sada mogu da počnu ispitivanja
cimeta ili njegovog vodenog ekstrakta na ljudima i u SAD.
Dijabetes tip 2 je bolest u kojoj se razvija neosetljivost na

insulin i time se sprečava njegovo dejstvo na tkiva kojima je on
potreban da bi koristila glukozu.
164
Rad u UCSB je fokusirao pažnju na način na koji cimet deluje na
ćelijskom i molekularnom nivou odnosno kako utiče na
insulinske receptore i druge proteine koji učestvuju u
ostvarivanju delovanja insulina.
Blagodeti cimeta za dijabetičare
Ako ste majstor za kolače i obožavate da ih pravite, obavezno

im dodajte cimet. Neverovatno zvuči, ali ovaj začin specifičnog
mirisa bez obzira na to da li ga koristite u slatkišu ili čaju,
blagotvorno deluje na organizam.
Dovoljno je samo umakanje štapiča cimeta u čaj i milioni ljudi

koji nisu ni svesni da imaju imaju problem sa nivoom šećera u
krvi, osetiće znatno olakšanje.
Do najnovijeg saznanja došla je grupa stručnjaka centra

"Human Nutrition Research"iz Merilenda sa Ričardom
Andersonom na čelu.
Jedna kašičica cimeta u činijici sutlijaša smanjiče nagli skok

šećera u krvi inače uobičajen posle takvog obroka.
- Posmatrali smo uticaj svakodnevnih namirnica na nivo šećera

u krvi. Jedna od namirnica bila je omiljena američka poslastica,
i to pita od jabuka koja je obično začinjena cimetom. Očekivali
smo loše rezultate, međutim desilo se potpuno suprotno. Cimet
je pravo otkriće za dijabetičare - prokomentarisao je Anderson.
Aktivni sastojak cimeta MHCP simulirao je insulin toliko dobro

da se kod volontera koji su redovno uzimali ovaj začin, nivo
šećera u krvi snizio za 20%, dok je kod pojedinih dijabetičara
došlo do normalizacije nivoa šećera. Po prestanku "terapije"
cimetom nivo šećera kod svih učesnika testiranja se vratio na
uobičajene vrednosti.
Pored svega toga, cimet je snizio masnoću i holesterol i

neutralizovao delovanje slobodnih radikala, štetnih hemijskih
procesa koji se u najve�em broju slučajeva nalazi u krvi
dijabetičara.
165
- Ipak ne treba preterivati sa štapićima cimeta ili američkim
pitama. Važno je dodavati cimet onome što inače jedete -
naglasio je Anderson.
Naučna studija je pokazala da dodavanje cimeta u ishrani

dijabetičara tipa 2 već posle 40 dana daje dobre rezultate. Nivo
šećera i holesterola se smanjuje.
Međutim, kod dijabetesa tipa 1 zasad nije bilo vidljivih

rezultata.
166

Toaz - Info Prirunik Za Dijabetiare PR

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Toaz - Info Prirunik Za Dijabetiare PR

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Priručnik za dijabetičare

korisni tekstovi i na adresama

Šta je šećerna bolest

Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični,

Dijabetes se danas ubraja među najčešća endokrinološka

Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao

Šećerna bolest može da počne na različite načine. Ona se

Obično se kaže da šećerna bolest može lako da se prepozna po

Međutim, intenzitet tegoba može da varira. Oboleli najčešće ne

Ako se iz bilo kojih razloga posumnja na šećernu bolest, onda je

Vrednost šećera u krvi (glikemija) kod zdravih osoba iznosi od

Kad se nalaz šećera u krvi kreće u granicama do 7.2 mmol/l

Ako se vrednost šećera u krvi nalazi u granicama od 9.9 do

Nalaz šećera u krvi sa vrednostima oko 13.9 mmol/l (250 mg/dl)

Vrednosti šećera u krvi preko 19.2 mmol/l (350 mg/dl) uvek su

Preračunavanje mg/dl u mmol/l ("stare" u "nove") jedinice vrši

Postoje posebni testovi pomoću kojih se ispituje sklonost ka

Postupci za određivanje sklonosti ka šećernoj bolesti imaju

Osnovni razlog za pojavu bolesti je prestanak ili nedovoljno

Na slici vidimo prikaz protoka insulina i glukoze kod zdravih

Naše telo se sastoji od miliona ćelija, kojima je neophodna

Glukoza se kroz krvotok prenosi od jetre do ćelija u kojima će

Kada količina glukoze dostigne određeni nivo, pankreas luči

Uzroci nastajanja šećerne bolesti

Sklonost za dijabetes se prenosi direktno na potomke, a

Druga oboljenja i stanja

Za razliku od naslednog dijabetesa, postoje oboljenja i stanja u

Osim naslednog, postoje i drugi faktori, kao što su sklonost za

Uticaj nekih lekova

Pankreas se nalazi u trbuhu, iza želuca, u vijuzi početnog dela

U ostrvcu se razlikuje više vrsta ćelija:

Alfa2 ćelije luče glukagon i obuhvataju 15-20% svih ćelija

Tipovi šećerne bolesti

1. dečji dijabetes (od 0. do 14. godine)

Lekari stručnjaci razlikuju još neke tipove šećerne bolesti:

1. endokrini dijabetes, u vezi sa bolestima žlezda sa

Dijabetes - Tip 1 (insulin-zavisni)

Tip 1 je najteži oblik šećerne bolesti i nastaje jer ćelije

Tip 2 je najrasprostranjeniji oblik šećerne bolesti, kako u nas,

Ovaj latentni oblik šećerne bolesti je iniciran trudnoćom, tokom

Opredeljenje za način lečenja zavisi od:

1. uzrasta (kod dece i mladih osoba uvek insulin i dijeta),

Dijabetička dijeta pretpostavlja zdravu ishranu koja po količini,

Većina ljudi smatra da je dijeta uopšte, a posebno kod šećerne

Međutim, bez obzira na navedene razloge, svakom dijabetičaru

Neki oralni antidijabetici ispoljavaju svoje delovanje utičući

Zatim, postoje i oralni antidijabetici koji utiču na poboljšanje

Prema dužini delovanja svi tabletirani lekovi se dele na:

1. kratkodelujuće – dužina delovanja od 7 do 10 časova, i

Količinu i vrstu leka u odnosu na stanje šećerne bolesti

Oralni antidijabetici se uzimaju neposredno posle uzetog obroka

Sastav insulina je belančevinaste prirode, pa je ovo razlog da

Farmaceutska industrija u celom svetu priprema insulin u

Insulin se pakuje u različite forme - od bočica (flakona), preko

Dužina upotrebe insulina u lečenju šećerne bolesti je direktno

Mogućnosti su najčešće sledeće:

Postoji pogrešno mišljenje, uvreženo kod laika, da jednom

Lekovito bilje i čajevi

U farmakologiji je odavno poznato da neke vrste bilja koje se

Bilje koje raste u našem podneblju, a čini standardni sastav

Treba imati u vidu da čajevi za dijabetičare nisu zamena za

ORIGINALNI "HERBAVITA" ČAJ PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI

"HerbaVita" čaj protiv šećerne bolesti je trenutno najefikasnije

Bilje koje raste u našem podneblju, a čini standardni sastav

Treba imati u vidu da čajevi za dijabetičare nisu zamena za

"HerbaVita" čaj protiv šećerne bolesti je trenutno najefikasnije

1. Kako izgleda biti "zakačen" za nešto sve vreme?

1. Kako izgleda biti "zakačen" za nešto sve vreme?

2. Da li pumpa zahteva specijalno čuvanje i rukovanje?