ZAGAIVANJE ZEMLJITA

ZEMLJITE OSNOVNI PODACI

PEDOLOGIJA nauka o zemljitu

Zemljite definicija = tanak povrinski sloj zemljine
kore (litosfere) koji nastaje kao proizvod geoloke podloge uz uee klimatskih faktora i ivih bia PLODNOST osnovna karakteristika zemljita koja ga razlikuje od matine stene (= geoloke podloge) na kojoj lei i od koje vodi poreklo Plodnost zemljita = mera njegove sposobnosti da zadovolji potrebe biljaka za mineralnim materijama i vodom (matina stena = geoloka podloga nema tu sposobnost)

Zemljite ima: Strukturu, Fiziko hemijski sastav, Bioloka svojstva - sve je specifino i razliito od

matine stene

Proces formiranja zemljita = PEDOGENEZA

- Veoma sloen proces

-Veoma spor dugotrajan proces

- Proces formiranja zemljita poinje povrinskim raspadanjem usitnjavanjem masivne matine stene. To je osnovni preduslov stvaranje bilo kakve rezerve vode i mineralnih materija, bez kojih nema naseljavanja biljaka. To su, inae dva paralelna procesa.

- Na raspadanje = usitnjavanje matine stene utie pre svega klima (temperaturne oscilacije , voda, vetar ....)
U procesu pedogeneze mogu se razlikovati tri osnovna procesa : 1. razgradnja usitnjavanje matine stene

2. nakupljanje koncentracija organskih materija, najvie biljnog porekla, koje se postepeno pretvaraju u humus
3. migracija rastvorenih elemenata u vodi I stvaranje zemljinih slojeva - horizonata

PEDOGENEZA proces formiranja zemljita Sloen i dugotrajan proces

Pedogeneza je uslovljena itavim nizom faktora:

-tipom podloge (magmatske stene, sedimentne stene, metamorfne stene)
-nadmorskom visinom -ekspozicijom -nagibom terena -klimom datog podruja -tipom vegetacije

- Itd.
+ VREME veoma spor proces za formiranje 2,5 cm zemljita potrebno je 300 1000 godina

Hemijska svojstva zemljita

U zemljitu su prisutni gotovo svi elementi periodnog sistema, ali u razliitim koliinama (makroelementi i mikroelementi), kao i njihovih jedinjenja soli . Npr. O=49%; Si=33%; Al=7,1%; Fe=3,8%; C=2%; Ca=1,4%; K=1,4%; Mg=0,6%; Na=0,6%; N=0,1%; P=0,08% .......
Veliki znaaj ima pH vrednost zemljita. Ona zavisi od prirode usitnjene matine stene, ali i od tipa vegetacije - krenjaka zemljita - bazinija (pH=8-9) - silikatna zemljita kiselija (pH=3-6) - serpentinitska zemljita ultrabazina (pH > 9) - neutralna zemljita (pH=6-7)

Sa gledita ljudske (humane) ekologije i ekonomije, zemljite je jedan od osnovnih uslova ivota prirodnih resursa

ovek na zemljitu proizvodi hranu i bez zemljita ne moe opstati

Meutim, zemljite je ogranieni resurs (i u prirodnom, kao i ekonomskom pogledu) i nije u stanju da se uveava po povrini praktino je neobnovljivo iz perspektive ljudskog veka NEOBNOVLJIVI PRIRODNI RESURS !?

Meutim, potrebe savremenog oveka za ziratnim (obradivim) zemljitem sve vie rastu. Da bi doao do obradivog zemljita ovek uklanja vegetaciju (prirodni ekosistem) i stvara vetaki ili agroekosistem. Uklanja se vegetacija koja je i stvorila to zemljite.

1. Neracionalno i neadekvatno iskoriavanje zemljita u poljoprivredne svrhe = poljoprivreda

Negativni efekti se manifestuju na vie naina: -Ispoavanje zemljita(stalno odnoenje supstance u vidu etve) - Prekomerna upotreba vetakih ubriva (NPK) nitrifikacija i spiranje

- Savremene agrotehnike mere (npr. teke maine sabijaju zemljite i remete njegovu strukturu = fiziko zagaivanje)

1. Neracionalno i neadekvatno iskoriavanje zemljita u poljoprivredne svrhe = poljoprivreda

Negativni efekti se manifestuju i na druge naine: - Upotreba pesticida esto nestruna i po pravilu prekomerna = hemijsko zagaivanje, unitava se bioloki kompleks zemljita

- Komasacija ukrupnjavanje parcela (uklanjanje mea i ivica=vanih biokoridora )

Srbija 5.700.000 ha (65% teritorije) obuhvata poljoprivredno zemljite

IZVORI ZAGADJIVANJA ZEMLJISTA 1. Neracionalno i neadekvatno iskoriavanje zemljita u poljoprivredne svrhe = ekstenzivno stoarstvo
Negativni efekti se manifestuju na vie naina, naroito u brdsko planinskim predelima: Negativna zoogena selekcija = degradacija plodnih livada i panjaka u neproduktivne zajednice .

+ nabijanje zemljita, nitrifikacija, erozija, zabarivanje terena

Procena UNEP a prekomernom ispaom ugroeno je 34% svetskog zemljita

2. Neracionalno iskoriavanje biljnog pokrivaa, posebno umskog = umarstvo

Uzrok totalne see uma

Posledica erozija zemljita

TA PODRAZUMEVA POJAM EROZIJA ZEMLJITA ? Fiziko odnoenje povrinskih slojeva zemljita (nekada sve do matine stene), pod uticajem vode, vetra, snega, leda ...
Erozija zemljita predstavlja prirodni proces, star koliko i zemljite, ali je zanemarljiva u odnosu na dejstvo oveka

Nestanak starih civilizacija dovodi se u vezu sa prekomernim iskoriavanjem prirodnih resursa i erozijom zemljita (=Mesopotamija, Egipat, Vavilon, Grka, Rim ... !?) June padine Kopaonika jaka erozija = II stepen

EROZIJA ZEMLJITA U osnovi erozionih procesa nalazi se unitavanje prirodnih oblika vegetacije (naroito umske), pre svega na strmim brdskim i planinskim terenima, ali i u ravniarskim podrujima

Postoji vie oblika (tipova) erozije u zavisnosti od uzroka koji je pokree:

Vodna erozija (erozija vodom)

-Fluvijalna (erozija tekuom vodom) -Pluvijalna (erozija kinim kapima)

Eolska erozija (erozija vetrom)

Nivalna erozija (erozija snegom snene lavine) Glacijalna erozija (erozija lednicima koji se kreu)

Eolska erozija (erozija vetrom)

Najee prisutna u ravniarskim predelima, ali se javlja i u brdsko planinskim oblastima Vetar nosi zemljite sa povrine i razvejava ga na sve strane Naroito je izraena za vreme dugotrajnih sua i jakih vetrova U Srbiji je eolska erozija najizraenija u Vojvodini

- Poljoprivredne kulture su slaba zatita

- etva je obino pred suni period, zemljite ostaje ogoljeno Erozija zemljita predstavlja ne samo lokalni i regionalni, ve i globalni problem savremenog oveka. Neki primeri, ilustracije, upozorenja ....

Opasnost od erozije je za oveanstvo vea od nuklearnog rata

Savremena civilizacija je udaljena od svoje propasti onoliko santimetara koliko iznosi debljina zemljita po kojem hoda i na kojem ivi

3. Urbanizacija
- Nije tano utvreno koliko je urbanizacija unitila ili prepokrila plodnog zemljita u svetu, ali je sigurno da se radi o veim povrinama - Gubici plodnog zemljita su neminovni, ali bi mogli biti racionalniji = Ljudska naselja i industrijska postrojenja nije neophodno podizati na najplodnijem zemljitu - Prostorno planiranje urbanisti (velika odgovornost i krivica)

Negativni primeri:

Panevo aak ...........................

4. Izgradnja razliite infrastrukture

(= putevi, pruge, kanali, dalekovodi ....)
- Naroito su pod udarom plodne rene doline i ravnice

- Sa ovim gubicima se takoe mora raunati, meutim ...... !? SAD 2,5% ukupne povrine zemljita izgubljeno (zauzeto) urbanizacijom + infrastrukturom (= kao povrina bive SFRJ)

5. Hidrotehniki radovi
Akumulaciona jezera, odbrambeni nasipi, kanali za navodnjavanje i odvodnjavanje ....

Hidroakumulacija Peruac na Drini

Zaovinsko jezero na pl. Tari

6. Razliiti (drugi) oblici zagaivanja zemljita

Direktno zagaivanje zemljita deponije industrijskog otpada (= pepelita TE)

U Srbiji se godinje produkuje i deponuje 6 -7 miliona tona pepela

Deponija pepela TE Kostolac = 250 ha

Deponije pepela i ljake u Srbiji zauzimaju 1.800 ha plodnog zemljita

6. Razliiti (drugi) oblici zagaivanja zemljita

Direktno zagaivanje zemljita deponije flotacijske jalovine

Rudnici obojenih metala zauzimaju u Srbiji ukupno 13.500 ha plodnog zemljita

Flotacijska jalovita rudnika na Suvom ruditu NP Kopaonik (= I zona zatite) !?

Direktno zagaivanje zemljita deponije flotacijske jalovine

Negativan primer:

Rtb - BOR
Samo se u flotaciji Bor Cerovo se odlaze 11.500 tona jalovine dnevno

6. Razliiti (drugi) oblici zagaivanja zemljita

Indirektno zagaivanje zemljita preko vazdiha i vode

7. Eksploatacija uglja i ruda iz povrinskih kopova

Kamenolom, flotacijska jalovina i divlja komunalna deponija u Branskoj klisuri kod Gornjeg Milanovca

7. Eksploatacija uglja i ruda iz povrinskih kopova

= Poseban oblik direktnog unitavanja zemljita U Svetu se godinje (na ovaj nain) uniti = premesti 40 miliona tona plodnog zemljinog materijala ZEMLJA SE KRUNI Povrinski kopovi uglja i ruda su prisutni u svim regionima Sveta Najvei ugljenokopi u Srbiji su: Kosmetski, Kolubarski, Kostolaki Povrinski kopovi uglja zauzimaju u Srbiji ukupno 11.000ha Rudnik lignita sa povrinskim kopom DRMNO kod Kostolca

6. Razliiti (drugi) oblici zagaivanja zemljita

Direktno zagaivanje zemljita deponije komunalnog otpada
U Srbiji se godinje proizvede oko 3,5 miliona m3 komunalnog otpada (0,65 0,85 kg/stanovnik/dan) U Srbiji postoji 170 zvaninih deponija, ali i vie stotina divljih deponija

Subotica deponija komunalnog otpada

Vrbas deponija komunalnog otpada

 OTPAD NUNO ZLO?

Stvaranje otpada esto ne moemo spreiti. No, ako s njim odgovorno postupamo, otpad ne mora

biti NUNO zlo.

KORACI:

Prevencija otpada Minimizacija otpada Reavanje problema otpada na mestu

nastanka Odvojeno sakupljanje i sortiranje otpada Reciklaa i druge metode korienja materijala iz otpada Ekoloki usklaeno(odrivo) konano odlaganje otpada

NAINI ODLAGANJA SMEA

Nekontrolisano deponovanje-zatrpavanje; Kontrolisano deponovanje- zatrpavanje; Spaljivanje sa korienjem energije; Odvajanje korisnih sastojaka-RECIKLIRANJE Kompostiranje Spaljivanje Ostali postupci tretmana otpada

KATEGORIZACIJA LOKACIJA DEPONIJA U SRBIJI

Velike sanitarne deponije Zvanine deponije-

sanacija i ureenje po EU standardima Zvanine deponijesmetilita, ( koriste se do 5 godina ) Zvanine deponijesmetlita koja treba odmah zatvoriti

Sanitarna deponija izbor lokacije

*locira se na mestu koje je udaljeno najmanje 1,5km od uorenog naselja i naselja zbijenog tipa(moe i na 400m ukoliko je zaklonjena vetakim zaklonima ili geomorf.) *0,5km od obale reke, jezera, akumulacija, stanice, voj.obj. *1,5km od spomenika kulture ili zatienog prirodnog dobra *2km od zdravstvenog objekta, prehrambene industrije *3,2km od aerodroma *0,1km od gasovoda, naftovoda, dalekovoda *Na terenu sa veom propustljivou itd *planira se za period dui od 20 godina(moe i krae)

SANITARNA DEPONIJA izgled-graa

Dno- glina, loa

zemlja Folija, zadrava vodu Sloj otpada Sabijanje otpada Sloj zemlje Otpad +zemlja.... Drenaa vode Cevi za izvod deponijskih gasova Zatvaranjeremedijacija rekultivacija i ozelenjavanje terena

CEV ZA ODVOD GASOVA

DRENAA FOLIJA

Komunalni otpad- zbrinjavanje zatrpavanjem

Deponija Dovoz smea Smanjenje otpada

bagerom ili valjkom Dodaje se sloj zemlje Dodaje se sloj otpada Ostavlja se mogunost za izlazak gasova Zatvaranje deponije, slojem zemlje Ozelenjavanje

KOMUNALNI OTPAD otvoreno smetilite

Smee se dovozi nekontrolisano, Ne zatrpava se Pristup imaju svi i iz nehata mogu izazvati poar, Poar moe izbiti i zbog deponiskih gasova, Rezultat je zagaenje vazduha, zemlje i voda

smetlite

RECIKLAA
Mora se smanjiti
RECIKLANO DVORITE

otpad i vriti reciklaa u: **domainstvu **industriji **medicinskim ustanovama U skladu sa tim planirati u Srbiji:

Mrea regionalnih deponija

Planira se 29 sanitarnih-deponija za 160 optina)

***Mrea transfer stanica 44 za 63 optine

***Reciklani centar 17 za 160 optina ***Centar za kompostiranje 7 za 143 optina

FAZE U SANACIJI DEPONIJE