RADNA OBAVEZA POJAM I

ELEMENTI POVREDE
Vebe

RADNA OBAVEZA
Dunost zaposlenih da se pridravaju
radne discipline, podrazumeva da
savesno i marljivo izvravaju radne
obaveze, poverene poslove i radne
zadatke, i pravo da stalno
usavravaju svoja znanja,
sposobnosti, s ciljem to uspenijeg
vrenja odreenih poverenih poslova
i zadataka.

RADNA OBAVEZA
Radne obaveze su pravnim propisima
utvrene dunosti u ponaanju radnika na
radu ili u vezi sa radom. Mogu se uslovno
podeliti na:
obaveze izvravanja rada,
obaveze ponaanja prema drugim radnicima
obaveze ponaanja prema klijentima
poslodavca i
opte obaveze civilizovanog ponaanja.

RADNA OBAVEZA
Moguaje i podela na osnovne
(sutinske) i pomone obaveze
radnika, kao i podela na obaveze u
toku i po prestanku radnog odnosa.
Podela se vri na pozitivne i
negativne obaveze, kao i na redovne
i vanredne obaveze.

RADNA OBAVEZA
Osnovna, pozitivna, obaveza radnika u toku radnog
odnosa j este izvravanje rada, radnih naloga i koje
radniku izdaje poslodavac (menader). Obaveze
radnika mogu biti i I negativne-da ne prisvaja sredstva
poslodavca, da mu ne nanosi tetu, da ne dolazi u
konflikt sa poslodavcem i drugim radnicima, da ne
odaje poslovnu tajnu i sl. Odreene obaveze radnika
vezuju i po prestanku radnog odnosa - obaveza
uvanja poslovne tajne i obaveza nezasnivanja radnog
odnosa kod konkurentskog poslodavca. U svim ovim
konkretnim obavezama sadrana je i najoptija
obaveza - obaveza lojalnosti poslodavcu.

RADNA OBAVEZA
Zaposleni koji svojom krivicom ne ispunjava
svoje dunosti i radne obaveze ili se ne
pridrava odluka donetih kod poslodavaca,
ini povredu radne obaveze. Iz ove odredbe
proizilazi da je, za disciplinsku odgovornost
potrebno da zaposleni uini povredu radne
obaveze i da je kriv za njeno izvrenje.
Zaposleni se ne moe pozvati na odgovornost
ukoliko njegove radne obaveze i dunosti nisu
prethodno utvrene i normirane.

RADNA OBAVEZA
Da bi zaposleni bio pozvan na
disciplinsku odgovornost potrebno je da
pravila ponaanja zaposlenih na radu ili u
vezi sa radom budu propisana kao opte
pravilo ponaanja i opta pravna norma
za sve zaposlene. Naelo legaliteta
(nullum crimen sine lege) i kod
disciplinske odgovornosti dolazi do punog
izraaja, predstavljajui osnovu na kojoj
se i bazira.

RADNA OBAVEZA
Disciplinska odgovornost je posledica uinjenog
disciplinski kanjivog dela (disciplinsko delo,
disciplinska greka). U teoriji, a ponekad i u
zakonodavstvu se disciplinsko delo, greka
definie kao svaka greka uinjena u
vrenju slube ili prilikom ovog vrenja,
bilo da je ona inkriminisana i kao krivino delo
ili ne, odnosno disciplinska krivica kao povreda
slubene dunosti ili povrede slube od strane
javnog slubenika, kao povreda javnog reda od
strane radnika.

RADNA OBAVEZA
Neispunjavanje dunosti u radu treba razlikovati od
neispunjavanja radnih obaveza u uem smislu.
Radna disciplina ne zavisi samo od toga kako
radnik izvrava svoje poslove i zadatke, nego i od
njegovog ukupnog ponaanja u radu i povodom
rada. Izazivanje nereda ili tue, upotreba alkohola,
vreanje radnika, naruavanje ugleda oranizacije,
prisvajanje ili neovlaena posluga sredstava rada,
pretstavlja naruavanje radne discipline, iako se
nijedna od ovih radnji ne moe podvesti pod
povredu odreene radne obaveze, u smislu
neizvravanja poslova i zadataka.

RADNA OBAVEZA
Prema tome, da bi radnik disciplinski
odgovarao, za povredu radne
obaveze potrebna je kumulacija
objektivnih i subjektivnih elemenata.
Drugim reima, povreda radne
obaveze zavisi od: naina, mesta,
vremena izvrenja, kao i razloga
kojima se iskljuuje njeno postojanje.

RADNA OBAVEZA
Objekat povrede radne obaveze je, pravnim
propisima utvrena radna disciplina, kao skup
propisanih prava i obaveza na radu i u vezi sa
radom. Drugim reima, disciplinsko delo je
upravljeno na predvienu radnu disciplinu.
Povreda radne obaveze se propisuje
zakonom, optim aktom, kolektivnim
ugovorom. Radnik moe biti pozvan na
disciplinsku odgovornost samo za povredu
radne obaveze koja je bila propisana pre nego
to je uinjena.

RADNA OBAVEZA
Napad na postojee utvrene radne obaveze
odnosno radnu disciplinu je takoe objektivni
element povrede radne obaveze. Napad se
ostvaruje protivpravnom radnjom uinioca
disciplinskog dela. Ova radnja treba da je
voljna akcija ili delatnost radnika, tako da ona
radnja koja je izvrena pod silom, prinudom,
sluajno, tj. u sluajevima protiv volje
uinioca (kad je on nije hteo) ne bi se mogla
okvalifikovati kao protivpravna radnja u
smislu disciplinskog prava.

RADNA OBAVEZA
Sama radnja napada kao voljno ponaanje, kojim
se ini povreda radne obaveze moe se preduzeti
injenjem kao aktivna radnja (izazivanje nereda,
nezakonito raspolaganje sredstvima i dr.) ili
neinjenjem, odnosno pasivnim dranjem,
proputanjem, nepreduzimanjem da se uini ono
to je zaposleni bio duan da uini u skladu sa
zakonom, optim aktom, kolektivnim ugovorom,
neopravdano izostajanje sa posla, neopravdano
odbijanje izvravanje poslova i radnih zadataka i
drugo).

RADNA OBAVEZA
Sa aspekta bia povrede radne obaveze
nije od znaaja razlikovanje injenje ili
neinjenje, kao naina izvrenja povrede
radnih obaveza i drugih povreda radne
discipline. Ovo s toga, jer kada god radnik
ne izvri radnu obavezu, bilo da je
postupio suprotno od obaveze ponaanja
- radne obaveze (injenje) ili nije uinio
ono to je bio duan da uini (neinjenje),
radnik je izvrio povredu radne obaveze.

RADNA OBAVEZA
Iako za postojanje povrede radne
obaveze nije od znaaja da li je
uinjena injenjem ili neinjenjem,
radnja povrede mora da ima svoju
posledicu. Bez posledice nema ni
disciplinskog dela, pa samim tim ni
disciplinske odgovornosti.

RADNA OBAVEZA
Izmeu radnje i uinjene povrede mora postojati uzrona
veza. Uzrona veza postoji kada se postupci zaposlenog
odnose prema povredi kao uzrok prema posledici. Radnja se
javlja kao uzrok povrede odreene radne obaveze, radne
dunosti, odnosno povrede radne discipline. Ovim
postupanjem zaposlenog najee se neposredno ugroava
radna disciplina (na primer, neopravdano odbijanje
izvravanja radnih zadataka) ali ima i povreda radnih
obaveza koja se mogu uiniti i podstrekavanjem ili
pomaganjem (zloupotreba poloaja, kraa).
Za neke povrede radnih obaveza (npr. falsifikovanje, kraa)
nema sumnje da i sam pokuaj treba sankcionisati, jer je
sasvim evidentno da su i u pokuaju opasni za radnu
disciplinu.

RADNA OBAVEZA
Kao i kod drugih kanjivih dela i kod
disciplinskih dela est je sluaj sticaja povrede
radne obaveze.
Sticaj je postojanje vie povreda radnih
obaveza, uinjenih od istog radnika, za koje se
izrie jedna disciplinska mera. Sticaj moe biti
idealni i realni.
Idealni sticaj postoji kada zaposleni jednom
radnjom uini vie povreda radne obaveze, a
realni kada se sa vie radnji uini vie povreda
radnih obaveza.

RADNA OBAVEZA
Sticaj je homogen kada su uinjene ili samo lake
ili samo tee povrede radne obaveze. Sticaj je
heterogen kada su uinjene i lake i tee radne
obaveze. Postoje sluajevi kad vie povreda radne
obaveze, zbog meusobne povezanosti i ritma
izvrenja, ine jedinstveno bie povrede radne
obaveze. To je tzv. produena povreda radne
obaveze i razlikuje se od sticaja, jer mnoinu
povrede u jedinstveno disciplinsko delo povezuje:
istovrsnost radnji, vremenski kontinuitet,
iskoriavanje iste prilike, itd, (npr. svakodnevno
ili uestalo potkradanje, tue i sl.)

RADNA OBAVEZA
Produena povreda radne obaveze ne sme se
poistovetiti sa trajnom povredom radne obaveze.
Trajanje povrede radne obaveze dovodi do odreenog
stanja nediscipline, tako da sve dok ona postoji, postoji
i povreda radne obaveze. Takve povrede su npr.,
neopravdano, uzastopno izostajanje sa posla, nemarno
vrenje poslova i radnih zadataka i dr. Trajne povrede
se ee izvravaju neinjenjem nego injenjem.
Za razliku od trajne povrede radne obaveze, kao
etanje nediscipline, trenutne povrede radne obaveze
su akti nediscipline. Takve povrede su: davanje
netanih podataka, kraa, i el.

RADNA OBAVEZA
Mesto gde je zaposleni preduzeo radnju
povrede, ili je propustio radnju koju je bio
duan da preduzme, smatra se mestom
izvrenja povrede radne obaveze. Ukoliko je
povreda uinjena na radu ili je u vezi sa
radom, zaposleni e disciplinski odgovarati
bez obzira na mesto izvrenja povrede.
Pretpostavlja se da je povreda uinjena na
radu ili u vezi sa radom, ako je izvrena u
radnom prostoru preduzea ili njenim
dislociranim jedinicama.

RADNA OBAVEZA
Mesto izvrenja povrede je najee
u radnom prostoru. Na to ukazuje
odluka Vrhovnog suda Srbije (od
26.11.1992. god.): "Povreda radne
obaveze postoji i kad je uinjena
izvan prostora i vremena rada, ako je
njena radnja ili posledica u vezi sa
radom.
Postojanje ovog uslova odgovornosti
se dokazuje.

RADNA OBAVEZA
Mesto izvrenja povrede radne
obaveze vano je utvrditi, jer od toga
moe zavisiti primena propisa o
disciplinskoj odgovornosti. Tanije
reeno, zavisi i da li e se prilikom
utvrivanja odgovornosti zaposlenog
primeniti propisi koji vae u seditu
preduzea ili pak mestu poslovanja,
njenog dislociranog dela.

RADNA OBAVEZA
Kod realnog sticaja povrede radne obaveze,
mesto izvrenja radnje odreuje se prema mestu
gde je svaka od radnji u sticaju preduzeta.
U sluaju produene povrede radne obaveze za
odreivanje mesta izvrenja merodavno je svako
mesto gde je subjekat preduzimao ili propustio
da preduzme radnje koje tu povredu ine.
Mesto izvrenja kod trajne povrede radne
obaveze, je svako mesto gde je zaposleni bio u
stanju nediscipline.

RADNA OBAVEZA
Vreme izvrenja povrede radne obaveze je
vreme kada je zaposleni preduzeo radnju
povrede ili je propustio radnju koju je bio
duan da preduzme. Odrediti vreme kada je
uinjena povreda radne obaveze vano je iz
vie razloga. Najpre, odgovornost zaposlenog
se utvruje prema propisima (zakonu, optem
aktu, kolektivnom ugovoru) koji su vaili u
vreme uinjene povrede iako su u momentu
odluivanja o odgovornosti i izricanju
disciplinske kazne, prestali da vae.

RADNA OBAVEZA
Od vremena uinjene povrede rauna se i
poetak roka zastarelosti, pokretanja i voenja
postupka. Takoe, vreme izvrenja relevantno
je za ocenjivanje uraunljivosti uinioca.
Kod realnog sticaja vreme izvrenja povrede
odreuje se prema svakoj radnji posebno.
Kod produene povrede radne obaveze, vreme
uinjene povrede odreeno je vremenom
izvrenja svih povreda, koje su zahvaene
produenom povredom.

RADNA OBAVEZA
Kod trajne povrede radne obaveze, kao
vreme uinjene povrede uzima se itav
period u kome je zaposleni bio u stanju
nediscipline.
U sluaju produene i trajne povrede radne
obaveze za primenu propisa i raunanje
rokova zastarelosti merodavan je momenat
zavretka radnje. Produena povreda se
zavrava poslednjom radnjom, a trajna
povreda prestankom stanja nediscipline.

RADNA OBAVEZA
Ako je vreme izvrenja, zahvaeno
vremenom rada, pretpostavlja se da je
povreda uinjena na radu ili u vezi sa radom,
ali tu pretpostavku zaposleni moe da obara.
Neke povrede radne obaveze (odavanje
slubene tajne, naruavanje ugleda
preduzea i sl.), mogu biti izvrene pre i
posle rada. Uslov odgovornosti, da je
povreda uinjena na radu ili u vezi sa radom,
mora se dokazati.