PRODUKTIVNOST

FAKTORA
Ukupna produktivnost faktora
Prosena i marginalna produktivnost faktora
Prinosi obima
Merenje produktivnosti
Ciljevi i znaaj merenja produktivnosti preduzea
Ukupna produktivnost
faktora
Ukupna produktivnost faktora treba da odgovori
na pitanje koliko e se promeniti ukupna
koliina proizvoda, kada se promeni koliina
samo jednog varijabilnog faktora, sa datom
koliinom fiksnog faktora
Kada je koliina fiksnog faktora data ukupan
proizvod zavisi od koliine varijabilnog
faktora
Ukupna produktivnost
faktora
Ukupna produktivnost faktora izraava se
konceptom ukupnog proizvoda
ta je ukupan proizvod?
Ukupan proizvod pokazuje maksimalnu
koliinu proizvoda koja moe da se
proizvede ulaganjem razliitih koliina
varijabilnog faktora, sa datom koliinom
fiksnog faktora
Ukupna produktivnost
faktora
Ukupan proizvod moe da se prikae
matematiki, tabelarno ili grafiki
Ukupan proizvod
Ukupan proizvod
Ukupan proizvod: Grafik
Rastua produktivnost
faktora
Rastua produktivnost faktora je proporcionalno
vei rast ukupnog proizvoda od koliine
varijabilnog faktora
Rastua produktivnost faktora nastaje zbog
disproporcije izmeu fiksnog i varijabilnog
faktora, odnosno kada je koliina fiksnog faktora
daleko vea u odnosu na koliinu varijabilnog
faktora
Disproporcija se smanjuje daljim ulaganjem
varijabilnog faktora, to ima za rezultat rast
ukupnog proizvoda
Rastua produktivnost
faktora
PRAVILO:
U fazi rastue produktivnosti faktora,
preduzee treba da nastavi sa daljim
ulaganjem varijabilnog faktora, jer sa
poveanjem koliine varijabilnog faktora,
ukupna produktivnost faktora raste
Konstantna produktivnost
faktora
Konstantna produktivnost faktora postie
se na granici prve i druge faze
proizvodnje
Konstantna produktivnost faktora znai
da je rast ukupnog proizvoda
proporcionalan poveanju koliine
varijabilnog faktora
Konstantna produktivnost faktora znai
da je uspostavljen srazmeran odnos
izmeu fiksnog i varijabilnog faktora
Konstantna produktivnost
faktora
PRAVILO:
Kada je postignuta konstantna
produktivnost faktora preduzee treba da
nastavi sa daljim ulaganjem
varijabilnog faktora, zato to se
ukupan proizvod poveava
Opadajua produktivnost
faktora
Opadajua produktivnost faktora znai da je rast
ukupnog proizvoda proporcionalno manji od
porasta koliine varijabilnog faktora
Opadajua produktivnost faktora se javlja zbog
nesrazmere izmeu fiksnog i varijabilnog
faktora, pri emu je koliina varijabilnog
faktora vea u odnosu na koliinu fiksnog
faktora
Opadajua produktivnost
faktora
PRAVILO:
Preduzee treba da proizvodi na gornjoj
granici druge faze proizvodnje, kada je
ukupan proizvod najvei
Negativna produktivnost
faktora
U treoj fazi proizvodnje dolazi do pada
ukupnog proizvoda
Zakon promenljivih odnosa
Zakoni rastue i opadajue produktivnosti su dve
strane istog zakona proizvodnje, a to je zakon
promenljivih odnosa
Zakon promenljivih odnosa kae da, kada se
datoj koliini fiksnog faktora dodaje sve vea
koliina varijabilnog faktora, ukupan proizvod
e pre, ili kasnije, poeti da opada
Naziv zakona promenljivih odnosa oznaava da
produktivnost faktora zavisi od odnosa izmeu
fiksnog i varijabilnog faktora
Zakon promenljivih odnosa ima skoro univerzalnu
vanost
Prosena i marginalna
produktivnost faktora
Prosena i marginalna produktivnost
faktora izraavaju se konceptima
prosenog i marginalnog proizvoda
Prosena produktivnost
faktora
Prosena produktivnost faktora izraava se
konceptom prosenog proizvoda
Prosean proizvod je kolinik izmeu
ukupnog proizvoda i ukupne koliine
varijabilnog faktora, tj.
PPrL = Q/L
Prosean proizvod pokazuje ukupnu
koliinu proizvoda po jedinici uloenog
varijabilnog faktora proizvodnje
Marginalna produktivnost
faktora
Marginalna produktivnost faktora izraava
se konceptom marginalnog proizvoda
Marginalni proizvod je promena ukupnog
proizvoda, koja nastaje ulaganjem
jedne dodatne jedinice varijabilnog
faktora, uz konstantnost svih ostalih
faktora, tj.
MPr = Q/L
Prosena i marginalna
produktivnost faktora
Prosean proizvod pokazuje doprinos svih
jedinica varijabilnog inputa promeni
ukupnog proizvoda
Marginalni proizvod pokazuje doprinos
jedne jedinice varijabilnog inputa promeni
ukupnog proizvoda
Proseni i marginalni proizvod se mogu
prikazati i tablerno i grafiki
Prosena i marginalna
produktivnost faktora
Prosean i marginalni proizvod se grafiki
prikazuju krivama prosenog i
marginalnog proizvoda
Prosena i marginalna
produktivnost faktora:
Grafik
Prosena i marginalna
produktivnost faktora
Kada kriva PPr raste, marginalni proizvod je vei
od prosenog proizvoda, tj. kriva MPr je iznad
krive PPr - sluaj rastue marginalne
produktivnosti varijabilnog faktora
Krive PPr i MPr se seku u taki maksimuma
prosenog proizvoda: sluaj konstantne
marginalne produktivnosti varijabilnog
faktora
Prosena i marginalna
produktivnost faktora
Kada prosean proizvod pone da opada,
marginalni proizvod je manji od prosenog
proizvoda, tj. kriva MPr je ispod krive PPr - sluaj
opadajue mariginalne produktivnosti
varijabilnog faktora
Kada se MPr izjednai sa nulom i postane
negativan, to je faza negativne produktivnosti
inputa
Prinosi obima
Prinosi obima se ostvaruju kada su svi inputi
varijabilni, tj. kada preduzee moe da menja
koliinu svih inputa da promeni veliinu
kapaciteta, opremu, maine, tehnologiju
proizvodnje, broj radnika
U zavisnosti od toga koliko e se promeniti
veliina obima proizvodnje, ako se promeni
koliina svih inputa razlikuju se rastui,
konstantni i opadajui prinosi obima
Rastui prinosi obima
Rastui prinosi obima se ostvaruju kada je
promena obima proizvodnje
proporcionalno vea od promene
koliine inputa L i K (na primer, ako se
koliina rada L i kapitala K povea za 15%,
a obim proizvodnje se povea za 25%)
Konstantni prinosi obima
Konstantni prinosi obima javljaju se kada
je promena obima proizvodnje
srazmerna, tj. proporcionalna
promeni koliine inputa L i K (na
primer, ako se koliina inputa udvostrui, i
obim proizvodnje e da se udvostrui)
Opadajui prinosi obima
Opadajui prinosi obima nastaju kada je
poveanje obima proizvodnje
proporcionalno manje od od
poveanja koliine inputa L i K (na
primer, ako se koliina rada L i kapitala K
povea za 30%, a obim proizvodnje za
20%)
Razlozi rastuih prinosa
obima
Podela i specijalizacija rada
Specijalizacija i nedeljivost kapaciteta
Geometrijski odnos zapremina/povrina
Rezervni kapacitet
Razlozi konstantnih prinosa
obima
Konstantni prinosi obima nastaju kao
rezultat ekspertskog prorauna
optimalne veliine kapaciteta, a to je
proizvodno-tehniki najefikasnija veliina
fabrike
Razlozi opadajuih prinosa
obima
Neefikasnost upravljanja velikim proizvodnim
kapacitetom, tj. fabrikom
Neefikasnost upravljanja velikom fabrikom
posledica je nepotpune informisanosti glavnih
menadera i gubitka kontrole - oteana
kominukacija, zbog neblagovremene i nepotpune
transmisije informacija sa vrha preduzea na
dole, i sa dna na gore; odluke kasne; delegiranje
odluivanja na zamenike, koji nisu dovoljno
kompetentni poveava birokratiju; problem
koordinacije velikog broja aktivnosti
Merenje produktivnosti
Krajem 19 veka, produktivnost se merila
odnosom izmeu koliine proizvoda i broja
asova rada, to predstavlja produktivnost rada
Razlozi, zbog koji se produktivnost
poistoveivala sa produktivnou rada su:
1. Radno-intenzivni karakter proizvodnje
2. Uticaj teorije radne vrednosti
3. Znaaj i vanost ljudskih resursa, koji nisu samo
ljudski inputi, ve su inicijatori, organizatori
proizvodnje i inovatori
Problem merenja
produktivnosti
Proizvod i inputi se izraavaju fizikim
jedinicima mere, pa su razliiti proizvodi
i inputi meusobno nesamerljivi
Reenje:
Primeniti jedinstvenu metodologiju, koja
e se kao standard koristiti za merenje
produktivnosti
To je metod stalnih cena
Metod stalnih cena
Metod stalnih cena je vrednosni, tj. novani
metod merenja produktivnosti
Heterogeni proizvodi i inputi se svode na novanu
vrednost, ime se prevazilazi problem njihove
nesamerljivosti
Produktivnost se meri stalnim, a ne tekuim
trinim cenama, zato to se trine cene
menjaju, pa ne bi bilo mogue odrediti da li se
produktivnost promenila zbog promene cene ili
zbog promene koliine
Obraunom fizikog proizvoda i inputa u stalnim
cenama izraavaju se samo promene koliina, a
ne promene cena, jer se stalne cene ne menjaju
Metod stalnih cena
Dva metoda stalnih cena:
1. Metod stalnih cena izabranog baznog
perioda
2. Metod deflacioniranja tekuih cena
na cene bazne godine
Metod stalnih cena izabranog
baznog perioda
Metod stalnih cena izabranog baznog perioda
primenjuje se kada se raspolae podacima o
fizikom obimu proizvodnje
Bazni period je period u odnosu na koji se vri
poreenje
Izbor baznog perioda ima veliku vanost, zato se
za stalnu bazu poreenja uzima onaj period u
kome je pojava pokazivala normalno stanje, ili se
uzima prosek nekoliko godina
Bazni period treba da bude to blii posmatranom
periodu
Metod deflacioniranja
tekuih cena na cene bazne
Metod deflacioniranja tekue vrednosti
godine
proizvodnje primenjuje se kada se ne
raspolae pdacima o fizikom obimu
proizvodnje
Tekua vrednost proizvodnje svodi se na
cene bazne godine - deflacioniranje se vri
indeksima cena
Merenje fizikog proizvoda
metodom stalnih cena
Ukupna koliina proizvoda ili usluga se
ponderie stalnim cenama
Promena proizvoda izraava promenu
koliine proizvoda ili usluga, a ne promenu
cena, poto cene ostaju nepromenjene
Merenje koliine inputa
metodom stalnih cena
Rad se meri brojem radnika, ili brojem asova
rada, tako to se radovi razliite vrste
kvalifikovanosti ponderiu stalnim cenama
rada izabranog baznog perioda
Opredmeen kapital se meri brojem
maina/as, koji se mnoi stalnim cenama
zakupa na sat, izabranog baznog perioda
Investicioni kapital se meri realnim godinjim
prinosom kamate na uloeni kapital
Pokazatelji produktivnosti
Pokazatelj ukupne produktivnosti
Parcijalni pokazatelji produktivnosti
Pokazatelj ukupne
produktivnosti
Pokazatelj ukupne produktivnosti faktora je
kolinik izmeu proizvoda i svih uloenih inputa,
P = Q/I, ili P = Q/L + K
Pokazatelj ukupne produktivnosti pokazuje
doprinos svih inputa u stvaranju proizvoda
Indeksni broj, koji pokazuje relativnu, u
procentima izraenu promenu produktivnosti u
posmatranom periodu u odnosu na bazni period
koji iznosi 100
Parcijalni pokazatelji
produktivnosti
Parcijalni pokazatelji produktivnosti su:
1. Produktivnost rada
2. Produktivnost kapitala
3. Produktivnost poljoprivrednog
zemljita
4. Ostali parcijalni pokazatelji
produktivnosti
Produktivnost rada
Produktivnost rada je odnos izmeu
proizvoda i uloenog rada
PL = Q/L
Racio produktivnosti rada poredi proizvod
sa uloenim radom i izraava doprinos
rada u generiranju proizvoda
Produktivnost kapitala
Produktivnost kapitala je odnos izmeu proizvoda
i uloenog kapitala
PK = Q/K
Produktivnost opredmeenog kapitala pokazuje
doprinos kapitalne opreme u stvarnju proizvoda
Produktivnost investicionog kapitala, koji se
izraava realnim godinjim prinosom kamate na
uloeni kapital, pokazuje koliko je odricanje od
sadanje potronje da bi se kroz porast
produktivnosti investiranog kapitala, ostvarila
vea potronja u budunosti
Produktivnost poljoprivrednog
zemljita
Produktivnost poljoprivrednog zemljita
izraava se kao odnos izmeu
proizvoda, tj. poljoprivredne kultura i
odreene merne jedinice zemljita,
najee po hektaru
Ostali parcijalni pokazatelji
produktivnosti
Ostali parcijalni pokazatelji
produktivnosti su:
1. Na nivou privrede - racia
produktivnosti preduzea, grana ili
privrednih sektora
2. Na nivou preduzea - racia
produktivnosti pojedinih organizacionih
jedinica (divizija, fabrika) ili pojedinih
vrsta rada
Parcijalni pokazatelji
produktivnosti
Parcijalni pokazatelji produktivnosti
pokazuju doprinos samo jednog faktora
promeni proizvoda
Parcijalni pokazatelji produktivnosti ne
pokazuju koliki je doprinos svih
uloenih faktora promeni proizvoda
Merenje produktivnosti
preduzea
Centri za produktivnost afrmacija zanaaja
produktivnosti i unapreenje merenja
produktivnosti primenom jedinstvene
metodologije (stalih cena)
Merenje proizvoda metodom stalih cena
Merenje produktivnosti preduzea zasniva se na
konceptu bruto proizvoda (uteda ukupnih
ulaganja)
Merenje proizvoda neprofitnih preduzea (metod
prosenih trokova izabranog baznog perioda)
Merenje produktivnosti uloenih inputa rada,
kapitala (opredmenog, investicionog)
Pokazatelji produktivnosti
preduzea
Racio ukupne produktivnosti se dobija kada se izraunati
indeksni broj proizvoda podeli sa indeksnim brojem svih
uloenih faktora
Racia parcijalne produktivnosti se dobijaju kada se
izraunati indeksni broj proizvoda podeli sa indeksnim
brojem svake kategorije inputa, posebno
Poveanje vrednosti racia oznaava rast produktivnosti i
vice versa
Racia produktivnosti mogu da pokau samo nivo i
dinamiku promene produktivnosti
Ne mogu da pokau da li preduzee koristi njaefikasniju
tehnologiju, da li optimalno koristi kapacitet, da li proizvodi
u fazi maksimalne proizvodno tehnike efikasnosti, kao ni
da li je obraun inputa u stalnim cenama odraz njihove
marginalne produktivnosti (zbog prenosa pariteta cena iz
baznog perioda)
Ciljevi i znaaj merenja
produktivnosti preduzea
Pokazatelji produktivnosti kao integralni
deo upravljakog informacionog sistema
(MIS) preduzea (dvostruka
uloga:1.koriste se za kontrolu ostvarenih
rezultata; 2.koriste se za formulisanje
ciljeva)
Poreenje produktivnosti
Informisanje i mobilisanje radnika
Dugorone projekcije i budetiranje
sredstava