Profesor:Vesna Rodić Studenti: Miloš Glavonjić

Margita Atić
Vojislav Krstić
Dijana Đukić
Marko Džigurski
 Životna sredina je sačinjena iz tri osnovna
abiotksa (neživa) segmenta :
 Vazduh (atmosfera)
 Voda (hidrosfera)
 Zemljina kora (litosfera)
 Proizvodnja hrane dovodi do značajnih izmena u
biosferi Zemlji i uz prateće aktivnosti značajno
utiče na povećanje zagađenja. Osnovni načini
zagađivanja i uticaja poljoprivrede na životnu
sredinu su :

o Primena mineralnih đubriva

o Primena pesticida
o Iscrpljivanje prirodnih komponenti i đubriva u zemljištu
o Nakupljanje soli i minerala zbog navodnjavanja
o Odlaganje stajskog đubriva
o Odlaganje otpadaka iz poljoprivrede
o Odlaganje otpadaka iz procesa proizvodnje hrane
 Poljoprivredna aktivnost odigrava se na 1/3
kopna.
 Stalno povećavanje populacije zahteva sve
intenzivnije mere u poljoprivredi radi što
većeg prinosa.
 To podrazumeva veliku primenu pesticida i
veštačkih đubriva, navodnjavanje i
mehanizaciju što direktno i indirektno
ugrožava postojeći ekosistem
 Direktno  Indirektno
ugrožavanje ugrožavanje

◦ Povećanje ◦ Erozija
anorganskog i ◦ Iscrpljivanje zemljišta
organskog otpada ◦ Degradacija zemljišta
◦ Zagađenje metalima i ◦ Deforestacija (seča
radio nukelidima šuma da bi se dobilo
(primese u veštačkim zemljište čijoj
đubrivima) nameni šuma nije
◦ Salinizacija zemljišta potrebna)
 Intenzivna biljna proizvodnja vodi ka
tehnologijama koje mehanizacijom vrše
pritisak na zemljište čime se ono razmazuje
lepi ili sabija.
 Točak traktora je jedan od ključnih inicijatora
sabijanja zemljišta
 Kao posledica sabijanja zemljišta narušava se
vodno-vazdušni režim.
 Stvara se nepropusno zemljište za spuštanje
vode u donje slojeve, ali i za dizanje vode
(ascedentno) iz donjih slojeva u sušnim
uslovima.
 Narušavanjem fizičkih osobina zemljišta
narušavaju se i biološke i hemijske osobine
istog.
 Ako u zemljištu ne postoje makro pore (u
kojima se zadržava vazduh) stvaraju se
anaerobni uslovi, pri kojima izumiru aerobni
mikroorganizmi koji su od velike koristi. Na
njihovo mesto dolaze anaerobni
mikroorganizmi, te se ne može očekivati ni
dovoljna mehanizacija ni humifikacija.
 Danas se najviše koriste azotna i fosforna
mineralna đubriva.
 Mineralna đubriva imaju širok spektar dejstva
na životnu sredinu.
 Doprinose nakupljanju štetnih materija u
biljkama i zemljištu.
 Zagađuju površinske i podzemne vode.
 Balastne materije u đubrivima dodatno
opterećuju zemljište.
 Osiromašen ekosistem nije sposoban da
prirodno reguliše populaciju korova i
štetočina, pa je čovek prinuđen da koristi
pesticide.

 Upotreba pesticida povećava proizvodnju

hrane, bilo da uništava štetočine ili da
produžava rok trajanja hrane.

Da se pesticide ne koriste svet bi na godišnjem

nivou gubio trećinu useva.
 Primenu pesticida prati
niz negativnih efekata.
 Njihovom primenom
dolazi do zagađenja
okolnog zemljišta i vode,
što pogađa korisne
insekte (pčele), kopnene i
vodene životinje.
 Primena pesticida u većoj
količini može negativno
da utiče na ljude, samim
tim što ostaju njihovi
ostaci na hrani (sveže
konzervirano voće i
povrće, hleb, sokovi...)
 Istraživanja koja su
vršena na primeru DDT-
a, pokazala su da na
dugoročan štetan uticaj
pesticida, pa je njegova
primena zabranjena u
svim razvijenim zemljama
širom sveta.

 DDT je veoma stabilno

hemijsko jedinjenje koje
se veoma sporo
razgrađuje.

 Štetni uticaji : uzročnik

tanke ljuske jaja, kod
ljudi izaziva tumore...
 Ambalaža ima značajnu ulogu u dostavi
sredstava za zaštitu bilja ka tržištu, pri čemu
treba da svede na najmanju meru rizik od
curenja i osipanja, najviše zbog radnika i
životne sredine.
 Upravljanje ambalažama daje sliku o strategiji
industrije kao odgovornog partnera u
upravljanu životnom sredinom, odnoseći se
pre svega na poljoprivredu.
Proizvođač mora da garantuje da materijal od kog
je izrađena ambalaža ne sme da reaguje sa
otrovima.
Pesticidi moraju da budu smešteni u ambalaže sa
jakim zatvaračima koja deca ne mogu da otvore.
 Proizvođač je dužan da omogući kupcu da
vrati ambalažu nakon korišćenja.

 Proizvođač otpada mora svoj otpad mora

predati osobi koja u skladu sa zakonom ima
dozvolu za skupljanje i zbrinjavanje otpada

 Jedna od inovacija svakako je smanjenje

ambalaže, pri čemu se menjanju formulacije i
uvode se nove aktivne supstance.
 Prema projekcijama FAO, potražnja za
hranom će se do 2050. godine povećati za
oko 70% u skladu sa porastom stanovništva
pre svega u zemljama u razvoju.
 Potražnja za proizvodima animalnog porekla
će se još brže povećavati, uzimajući u obzir
promene u ishrani pojedinih populacija.
 Paralelno s tim, klimatske promene utiču na
proizvodnju hrane i njenu sigurnost (češće
pojave ekstremnih klimatskih uslova,
nastajanje novih patogena i bolesti, itd.)
 Međutim, sama stočarska proizvodnja prema
FAO je odgovorna za nastajanje 18% gasova
staklene bašte ugljen-dioksida (CO2), metana
(CH4), azot-suboksida (N2O) itd. koji se
smatraju najvećim krivcem globalnih
klimatskih promena na Zemlji.

 Stočarska proizvodnja, direktno ili indirektno

odgovorna je za 37% emisije metana, 65%
azotnih oksida, a 9% emisije ugljen-dioksida.
 S obzirom da će porast u proizvodnji mesa
biti najizraženiji u zemljama u razvoju (neke
Afričke zemlje) te u zemljama u tranziciji
(npr. Brazil), biće potrebno taj rast pratiti
određenom strategijom kako bi se smanjila
emisija gasova staklene bašte, a bez
uzrokovanja ekonomske, socijalne i ekološke
štete
 Četvrtina gasova dolazi od samih životinja,
uglavnom od krava, ovaca i koza, zbog
mikroflore u njihovom stomaku
 Evropa je pokrenula projekat AnimalChange projekat
(Integracija ublažavanja i opcije prilagođavanja za
održivo stočarastvo u uslovima klimatskih promena

 AnimalChange projekt ima za zadatak da koristi

klimatske, ekonomske, energetske i poljoprivredne
parametre da bi se odredile karakteristike sistema
stočarske proizvodnje u 21 veku. Partneri projekta će
da razviju serije scenarija, bio-fizičkih i socio-
ekonomskih modela koji će biti uvezani u
eksperimente. Ovi će prema tome dati mogućnost
istraživanja budućih scenarija stočarenja u odnosu na
klimatske promene i koncetraciju CO2 u atmosferi
 Povećati stručni kadar kako bi se kontrolisano
koristile hemikalije u poljoprivredi
 Strateški prići problemu koji se odnosi na
štetan uticaj intenzivne stočarske proizvodnje
 Zakonski uvesti odredbu po kojoj će se na
određena mesta odlagati ambalaže pesticida.
 Utvrditi periode kada je najmanja mogućnost
štetnog uticaja na fizičke osobine zemljišta.