КРЕТЊЕ ДОЊЕ

ВИЛИЦЕ
 Анатомски
Анатомски склоп
склоп виличних
виличних зглобова
зглобова ии
хармонична
хармонична спрега
спрега између
између периферног
периферног,,
централног
централног нервног
нервног система
система ии ОФ
ОФ мускулатуре
мускулатуре,,
омогућују
омогућују доњој
доњој вилици
вилици широк
широк дијапазон
дијапазон
кретњи
кретњи ии велики
велики варијабилитет
варијабилитет положаја
положаја..
 Класификација виличних кретњи
кретњи
Према
Према смјеру
смјеру

По
По сложености
сложености основне кретње
сложене кретње

Према
Према остваривању
остваривању
контаката
контаката зуба
зуба контактне кретње
слободне виличне кретње

Према
Према обиму
обиму ((дијапазону
дијапазону ))
граничне кретње
Према
Према функционалности
функционалности и
и све остале кретње унутар граница
сврсисходности
сврсисходности
функцијске кретње
парафункцијске кретње
Основне кретње доње
вилице

 Отварање
Отварање уста
уста
((спуштање
спуштање мандибуле
мандибуле))

 Затварање
Затварање уста
уста
((подизање
подизање мандибуле
мандибуле))

 Кретња
Кретња напријед
напријед
((пропулзија
пропулзија,, протрузија
протрузија))

 Кретња
Кретња уназад
уназад
((ретрузија
ретрузија,, ретропулзија
ретропулзија))

 Латерално
Латерално усмјерене
усмјерене
кретње
кретње ((десна
десна и
и лијева
лијева
латеротрузија))
латеротрузија


 Све
Све кретње
кретње мандибуле
мандибуле,,
укључујући
укључујући и
и најсложеније
најсложеније
функцијске
функцијске су
су комбинација
комбинација
њених
њених основних
основних покрета
покрета
 Граничне кретње доње вилице
Екстремне
Екстремне екскурзије
екскурзије које
које доња
доња вилица
вилица може
може да
да изведе
изведе уу
одређеном
одређеном правцу
правцу без
без оштећења
оштећења зглобних
зглобних структура
структура..

 Имају
Имају карактеристичне
карактеристичне димензије
димензије ии облик
облик код
код сваке
сваке индивидуе
индивидуе


 Ограничене
Ограничене коштаним
коштаним структурама
структурама зглобне
зглобне јаме
јаме и
и еластичношћу
еластичношћу
зглобне
зглобне чауре
чауре ии лигамената
лигамената


 Стабилне
Стабилне ,, тј
тј.. независне
независне од
од присуства
присуства зуба
зуба ии фактора
фактора који
који утичу
утичу на
на
мишићни
мишићни тонус
тонус (( стање
стање нервног
нервног система
система ,, положај
положај тијела
тијела и
и главе
главе итд
итд.).)


 Почињу
Почињу ии завршавају
завршавају уу граничним
граничним положајима
положајима мандибуле
мандибуле ((максимална
максимална
пропулзија
пропулзија,, максимално
максимално отворена
отворена уста
уста...
...итд
итд.).)


 Не
Не изводе
изводе сесе при
при нормалним
нормалним функцијама
функцијама ОФ
ОФ система
система ((жвакање
жвакање,,
гутање
гутање,, говор
говор))


 Уоквирују
Уоквирују подручије
подручије унутар
унутар кога
кога се
се одвијају
одвијају све
све функцијске
функцијске и
и
парафункцијске
парафункцијске кретње
кретње доње
доње вилице
вилице
 Граничне
Граничне кретње
кретње доње вилице
вилице
у сагиталној
сагиталној равни
равни
Поселтов дијаграм
дијаграм
Сагитални приказ пута који прелази тачка између доњих централних
инцизива при максималном отварању уста из различитих граничних
положаја мандибуле


 Отварање
Отварање уста
уста из
из
централног
централног положаја
положаја

 Отварање
Отварање уста
уста из
из
интеркуспалног
интеркуспалног положаја
положаја

 Отварање
Отварање уста
уста из
из
пропулзионог
пропулзионог положаја
положаја


Граничне кретње доње вилице
у сагиталној равни
Поселтов дијаграм
СR- централна релација
МI- максимална интеркуспација
ЕТЕ- инцизални однос (зуб на зуб)
МР- максимална протрузија
МОА- путања маx. отварања из МР
МО- максимално отварање уста
НА-МО- путања маx. отварања из С
НАТ
НА.- шарнирско отварање уста
 Отварање
Отварање уста
уста из
из централног
централног
положаја мандибуле
мандибуле ии враћање
враћање уу ЦР

 Одвија
Одвија сесе као
као чиста
чиста
ротација
ротација кондила
кондила око
око
заједничке
заједничке хоризонталне
хоризонталне
осовине
осовине која
која пролази
пролази кроз
кроз
њихове
њихове центре
центре све
све до
до
интермаксиларног
интермаксиларног размака
размака
од
од 20-25
20-25мм
мм..


 Ова
Ова осовина
осовина се
се назива
назива
терминална
терминална шарнирска
шарнирска
осовина
осовина,, аа отварање
отварање уста
уста
из
из централног
централног положаја
положаја,,
шарнирска
шарнирска или
или ротациона
ротациона
кретња
кретња доње
доње вилице
вилице..


 Сви
Сви положаји
положаји мандибуле
мандибуле
на
на шарнирском
шарнирском путу
путу
отварања
отварања ((застварања
застварања ))
уста
уста одговарају
одговарају централној
(ЗАДЊЕ ГРАНИЧНО ОТВАРАЊЕ И ЗАТВАРА
централној
релацији
релацији УСТА)
Отварање
Отварање уста
уста из
из централног
централног
положаја
положаја мандибуле
мандибуле
 Хабитусно,
Хабитусно, спонтано
спонтано отварање
отварање ии
затварање
затварање уста
уста

 Почиње
Почиње из
из ИКП
ИКП или
или из
из положаја
положаја ФМ
ФМ
мандибуле
мандибуле


 Представља
Представља комбинацију
комбинацију ротације
ротације
mp ikp
кондила
кондила ии транслације
транслације кондилно
кондилно cr
дискусног
дискусног комплекса
комплекса fm


 УУ положају
положају максимално
максимално отворених
отворених уста
уста
размак
размак између
између инцизалних
инцизалних ивица
ивица горњих
горњих ии šo
доњих h
доњих сјекутића
сјекутића износи
износи између
између 45
45 ии 55
55мм
мм..


 Стабилност
Стабилност ии поновљивост
поновљивост хабитусног
хабитусног
отварања
отварања ((затварања
затварања)) уста
уста зависе
зависе од
од::
присуства
присуства зуба
зуба,, проприоцептивних
проприоцептивних
импулса
импулса из из пародонцијума
пародонцијума,, положаја
положаја mou
тијела
тијела ии главе
главе,, стања
стања мишићног
мишићног система
система
 Гранична протрузија
мандибуле (контактна кретња)

 Екстремна
Екстремна кретња
кретња
доње
доње вилице
вилице усмјерена
усмјерена
напријед
напријед ии надоле
надоле


 Дужина
Дужина кретње
кретње 8-10
8-10мм
мм


 Детерминисана
Детерминисана
нагибом
нагибом кондилних
кондилних
путања
путања ии положајем
положајем
предњих
предњих зуба
зуба
Гранична протрузија
мандибуле (као контактна
контактна кретња)

ЕТЕ МР
Гранична протрузија
мандибуле (слободна кретња)


 Гранични
Гранични протрузиони
протрузиони
положај
положај мандибула
мандибула
може
може достићи
достићи ии из
из
положаја
положаја МОУ
МОУ


 ((ПРЕДЊЕ
ПРЕДЊЕ ГРАНИЧНО
ГРАНИЧНО
ОТВАРА
ОТВАРАЊ
ЊЕ Е И
И
ЗАТВАРАЊЕ
ЗАТВАРАЊЕ УСТА
УСТА))
Гранична ретрузија мандибуле

 Максимална
Максимална кретња
кретња уназад
уназад из
из
интеркуспалног
интеркуспалног положаја
положаја

 Клижење
Клижење уу центар
центар

 Среће
Среће се
се код
код 75-90%
75-90% особа
особа са
са
физиолошком
физиолошком оклузијом
оклузијом

 Хоризонтална
Хоризонтална компонента
компонента 0,5-
0,5-
11мм
мм

 Вертикална
Вертикална компонента
компонента 0,5-
0,5-
1,5
1,5мм
мм

 Детерминисана
Детерминисана стањем
стањем
зглобних
зглобних структура
структура и
и стањем
стањем
оклузионог
оклузионог комплекса
комплекса
Гранична латеротрузија

Облик “дијаманта”
 Гранична латеротрузија

Просјечан дијапазон граничне латеротрузије износи 8 – 10мм

Гранична латеротрузија
Гранична латеротрузија
Гранична латеротрузија

Приликом отварања уста,

дијапазон граничне кретње
у хоризонталној равни се смању
Дијаграм граничних кретњи доње
вилице у хоризонталној равни
-- готски
готски лук
лук или
или стреласти
стреласти угао
угао --

L D

CR
Угао између кракова Готског лука износи просечно 140°
Гранична кретња у фронталној
равни
Гранична кретња у фронталној
равни
Гранична кретња у фронталној равни
Тродимензионални
Тродимензионални просторни
просторни дијаграм
дијаграм
граничних
граничних кретњи
кретњи мандибуле
мандибуле уу све
све три
три
равни
равни
 Функцијске кретње доње
вилице

 Сврсисходне
Сврсисходне вољне
вољне или
или рефлексне
рефлексне кретње
кретње које
које доња
доња вилица
вилица изводи
изводи уу току
току
основних
основних моторних функција ОФ система: жвакања, гутања, говора, дисања,,
моторних функција ОФ система : жвакања , гутања , говора , дисања
сисања
сисања ии мимике
мимике


 Представљају
Представљају комбинацију
комбинацију основних
основних покрета
покрета


 Одвијају
Одвијају се
се унутар
унутар оквира
оквира граничних
граничних кретњи
кретњи доње
доње вилице
вилице,, али
али су
су много
много мање
мање
по димензијама . Дијапазон отварање уста при говору износи од 30-36%
по димензијама. Дијапазон отварање уста при говору износи од 30-36% од од
граничног
граничног отварања
отварања уста
уста,, аа при
при жвакању
жвакању зависно
зависно од
од величине
величине залогаја
залогаја од
од 18-
18-
90%
90%


 Сем
Сем виталних
виталних функција
функција ((дисање
дисање,, сисање
сисање,, гутање
гутање)) које
које су
су стечене
стечене рођењем
рођењем ии
одвијају
одвијају се
се аутоматски
аутоматски,, кретње
кретње доње
доње вилице
вилице при
при жвакању
жвакању ии говору
говору се
се уче
уче ии
аутоматизују
аутоматизују током
током раста
раста ии развоја
развоја индивидуе
индивидуе


 Функцијске
Функцијске кретње
кретње доње
доње вилице
вилице имају
имају индивидуални
индивидуални карактер
карактер.. Ово
Ово се
се запажа
запажа
већ
већ код
код детета
детета од
од 3.5
3.5 године
године
 Жвакање – мастикацијa

 Жвакање
Жвакање је
је витална
витална функција
функција ОФ
ОФ система
система


 То
То је
је комплексан
комплексан механички
механички ии биохемијски
биохемијски
процес
процес којим
којим се
се храна
храна ситни
ситни ,, мјеша
мјеша са
са
пљувачком
пљувачком ,, дјелимично
дјелимично вари
вари ии припрема
припрема
за
за гутање
гутање


 За
За нормално
нормално одвијање
одвијање жвачне
жвачне функције
функције
неопходна
неопходна је
је апсолутна
апсолутна координација
координација
између
између периферног
периферног,, централног
централног нервног
нервног
система
система ии орофацијалне
орофацијалне мускулатуре
мускулатуре
 Жвачне кретње
Жвачне
Жвачне кретње
кретње сусу научене
научене функцијске
функцијске кретње
кретње доње
доње вилице
вилице
које
које се
се код
код одрасле
одрасле особе
особе одвијају
одвијају аутоматски
аутоматски ((рефлексни
рефлексни
механизми
механизми), ), мада
мада се
се уу сваком
сваком тренутку
тренутку зависно
зависно од
од задатка
задатка
могу
могу иницирати
иницирати и и усмјерити
усмјерити вољно
вољно ((виши
виши центри
центри ЦНС
ЦНС--аа))
 Жвакање - мастикација
Састоји
Састоји сесе из
из серије
серије
унилатералних
унилатералних жвачних
жвачних Хабитусно
циклуса
циклуса који
који се
се одвијају
одвијају Хабитусно,, природно
природно
сукцесивно
сукцесивно часчас на
на једној
једној час
час на
на жвакање
жвакање
другој
другој страни
страни зубика
зубика..
У
У току
току жвачне
жвачне секвенце
секвенце залогај
залогај
се
се 2-3
2-3 пута
пута премјести
премјести са са једне
једне на
на
другу
другу страну
страну зубика
зубика

Узорак
Узорак хабитусног
хабитусног жвакања
жвакања је
је
карактеристичан
карактеристичан за
за индивидуу
индивидуу
попут
попут говора, мимике или
говора , мимике или хода
хода..

Жвачне
Жвачне кретње
кретње које
које субјекат
субјекат
изводи
изводи вољно
вољно,, свјесно
свјесно сљедећи
сљедећи
инструкције
инструкције терапеута
терапеута или
или неки
неки
одређени
одређени циљу
циљу при
при чему
чему сесе
користи
користи једна
једна или
или подједнако
подједнако Усмјерено
Усмјерено жвакање
жвакање
обје
обје страна
страна зубика
зубика..
 Фазе жвакања

 Ингестија
Ингестија –– одгризање
одгризање ии уношење
уношење хране
хране уу
уста
уста

 Мастикација
Мастикација уу ужем
ужем смислу
смислу –– серија
серија
покрета
покрета мандибуле
мандибуле усмјерена
усмјерена на
на дробљење
дробљење,,
мрвљење
мрвљење ии уситњавање
уситњавање хране
хране,, аа затим
затим
мљевење
мљевење,, формирање
формирање залогаја
залогаја ии његова
његова
припрема
припрема за
за гутање
гутање
 Жвачни циклус

 Жвакање
Жвакање се се састоји
састоји од
од серије
серије контролисаних
контролисаних и и ритмичких
ритмичких покрета
покрета
спуштања
спуштања односно
односно подизања
подизања мандибуле
мандибуле који
који имају
имају карактеристичан
карактеристичан
облик
облик

 Пут
Пут који
који одабрана
одабрана тачка
тачка нана мандибули
мандибули пређе
пређе од
од напуштања
напуштања ИКП ИКП до
до
поновног
поновног враћања
враћања уу тај
тај положај
положај,, назива
назива се
се жвачни
жвачни циклус
циклус..

 Облик
Облик жвачног
жвачног циклуса
циклуса варира
варира зависно
зависно од
од конзистенције
конзистенције и и врсте
врсте
хране
хране и
и стања
стања зубика
зубика,,типа
типа оклузије
оклузије

 Просјечно
Просјечно трајање
трајање једног
једног жвачног
жвачног циклуса
циклуса износи 0.58-0.87ss..
износи 0.58-0.87
 Фазе жвачног циклуса
Фаза спуштања
Из ИКП мандибула се назнатно
помјера на нерадну страну и
спушта 15-18 мм,
Након тога се помјера 3-6 мм
према радној страни где долази
до препарирања хране која је
смјештана између оклузалних
површина зуба

Фаза подизања

Оклузална фаза
Враћање у ИКП уз остварење
мањег или већег броја Фронтална
оклузалних контаката раван
 Жвачна секвенца

 Серија
Серија жвачних
жвачних
циклуса
циклуса уу току
току
хабитусног
хабитусног
жвакања
жвакања одод
момента
момента уношења
уношења
хране
хране преко
преко
формирања
формирања
залогаја
залогаја до
до гутања
гутања


 Жвачна
Жвачна секвенца
секвенца уу
просјеку
просјеку има
има 15-20
15-20
жвачних
жвачних циклуса
циклуса
 Оклузални контакти у току
мастикације

 У
У почетним
почетним ии завршним
завршним фазама
фазама мастикације
мастикације жвачне
жвачне
кретње
кретње су су регулисане
регулисане ии вођене
вођене клизним
клизним контактима
контактима
зуба
зуба (( 1-2
1-2мм
мм))


 56%
56% оклузалних
оклузалних контаката
контаката уу току
току једне
једне жвачне
жвачне
секвенце
секвенце остварује се при напуштању ИКП ,, аа 60%
остварује се при напуштању ИКП 60%
при враћању у ИКП
при враћању у ИКП


 Контакти
Контакти на
на радној
радној страни
страни (( уколико
уколико су
су присутни
присутни))
остварују
остварују се
се на
на спољим
спољим аспектима
аспектима потпорних
потпорних
квржица
квржица ии унутрашњим
унутрашњим аспектима
аспектима водећих
водећих квржица
квржица
горњих
горњих ии доњих
доњих зуба
зуба


 Контакти
Контакти се
се остварују
остварују прво
прво уу предјелу
предјелу молара
молара,, затим
затим
премолара и на крају у предјелу инцизива
премолара и на крају у предјелу инцизива


 Трајање
Трајање контаката
контаката 125-150
125-150 ms
ms по
по достизању
достизању
максималне
максималне електричне
електричне активности
активности масетера
масетера
 Мастикаторне силе у току
жвакања

 Према
Према Lundeen
Lundeen--uu,, максималне
максималне силе
силе уу оклузалној
оклузалној
фази
фази жвачног
жвачног циклуса
циклуса износе
износе уу просјеку
просјеку 280
280 N,
N,
односно
односно 36%
36% од
од максималне
максималне вољне
вољне загрижајне
загрижајне
силе
силе..


 Максимална
Максимална вољна
вољна загрижајна
загрижајна сила
сила креће
креће се
се:: 160-
160-
240
240 N
N уу пред
предjjелу
елу инцизива
инцизива,, аа 490-840
490-840 N
N уу пред
предjjелу
елу
молара
молара


 Величина
Величина жвачних
жвачних сила
сила зависи
зависи одод стања
стања
оклузионог
оклузионог комплекса
комплекса,, врсте
врсте ии конзистенције
конзистенције хране
хране,,
присуства
присуства или
или одсуства
одсуства парафункционалних
парафункционалних
активности
активности
 Жвачна ефикасност

 Способност
Способност индивидуе
индивидуе дада уситни
уситни одређену
одређену
количину
количину тест
тест хране
хране уу одређеном
одређеном времену
времену


 Зависи
Зависи одод стања
стања оклузионог
оклузионог комплекса
комплекса,, присуства
присуства
зуба
зуба,, броја
броја антагонистичких
антагонистичких контаката
контаката уу ИКП
ИКП,, врсте
врсте
ии конзистенције
конзистенције хране
хране


 Број
Број антагониста
антагониста уу контакту
контакту сматра
сматра се
се објективним
објективним
показатељем
показатељем жвачне
жвачне ефикасности
ефикасности


 Носиоци
Носиоци ТП
ТП имају
имају 1/3-1/6
1/3-1/6 жвачне
жвачне ефикасности
ефикасности
особа
особа са
са природним
природним зубиком
зубиком
 Гутање


 Урођена
Урођена аутоматска
аутоматска функција
функција ОФ
ОФСС која
која базира
базира на
на
простим
простим рефлексним
рефлексним механизмима
механизмима иницираним
иницираним
сензорним
сензорним информацијама
информацијама из из ОФ
ОФ региона
региона
((присуство
присуство залогаја
залогаја,, течности
течности,, пљувачке
пљувачке,,
стимулација
стимулација слузокоже
слузокоже меког
меког непца
непца))


 Акт
Акт гутања
гутања почиње
почиње стабилизовањем
стабилизовањем мандибуле
мандибуле уу
ИКП
ИКП.. У
У том
том положају
положају супрахиоидни
супрахиоидни мишићи
мишићи подижу
подижу
хиоидну
хиоидну кост
кост и
и омогућују
омогућују да
да се
се серијом
серијом контракција
контракција
фарингеалних
фарингеалних констриктора
констриктора залогај
залогај транспортује
транспортује уу
једњак
једњак..
 Врсте гутања

Соматско
Соматско гутање
гутање Инфантилно
Инфантилно
((висцерално
висцерално)) гутање
гутање

Гутање
Гутање које Стабилизација
Стабилизација мандибуле
мандибуле
које се
се одвија
одвија код
код
већине прије
прије ницања
ницања бочних
бочних зуба
зуба се
се
већине одраслих
одраслих особа
особа
подизањем постиже
постиже интерпонирањем
интерпонирањем
подизањем мандибуле
мандибуле уу
ИКП језика
језика између
између алвеоларних
алвеоларних
ИКП ии таласастим
таласастим
контракцијама гребенова
гребенова..
контракцијама ждријела
ждријела
Некада
Некада се
се задржава
задржава ии уу
каснијем
каснијем периоду
периоду и и може
може
бити
бити узрок
узрок малпозиција
малпозиција
природних
природних зуба
зуба
 Фазе гутања

 Прва
Прва,, језична
језична или
или орална
орална фаза
фаза
Одвија
Одвија сесе под
под вољном
вољном контролом
контролом ии састоји
састоји се
се уу формирању
формирању и и
см j ештању залогаја у задњи дио усне шупљине . Присуство
смjештању залогаја у задњи дио усне шупљине. Присуство
залогаја
залогаја иницира
иницира рефлексну
рефлексну контракцију
контракцију мишића
мишића ждријела
ждријела,, чиме
чиме
се
се залогај
залогај транспортује
транспортује уу ждријело
ждријело


 Друга
Друга,, фарингеална
фарингеална фаза
фаза
Изводи
Изводи сесе таласастим
таласастим контракцијама
контракцијама констриктора
констриктора ждријела
ждријела,,
чиме
чиме се
се залогај
залогај транспортује
транспортује према
према једњаку
једњаку.. Траје
Траје 1s.
1s.


 Трећа
Трећа,, езофагеална
езофагеална фаза
фаза
Представља
Представља низ низ перисталтичних
перисталтичних контракција
контракција које
које доводе
доводе до
до
пролаза залогаја кроз једњак . Траје 6-7s., све док залогај
пролаза залогаја кроз једњак. Траје 6-7s., све док залогај не не
досп
доспиј
ијее до
до кардије
кардије..


 Акт
Акт гутања
гутања се
се зависно
зависно од
од индивидуе
индивидуе понавља
понавља око
око 600
600 пута
пута уу
току 24h..
току 24h
 Контактни однос зуба у току
соматског гутања

 Када
Када постоје
постоје природни
природни зуби
зуби за
за вр
вриј
ијеме
еме гутања
гутања
долази
долази до
до снажне
снажне контракције
контракције елеватора
елеватора
мандибуле
мандибуле ии максималне
максималне интеркуспације
интеркуспације зуба
зуба
уз
уз развијање
развијање значајних
значајних згрижајних
згрижајних сила
сила


 Контактни
Контактни однос
однос зуба
зуба током
током гутања
гутања траје
траје 0.
0.68s.
68s.
(3-4
(3-4 пута
пута дуже
дуже од
од контактног
контактног односа
односа зуба
зуба уу
оклузалној
оклузалној фази
фази жвачног
жвачног циклуса
циклуса))


 Загрижајне
Загрижајне силе
силе уу току
току соматског
соматског гутања
гутања
уу прос
просjjеку
еку износе
износе око
око 320N,
320N, односно
односно
за
за око
око 40N
40N су
су веће
веће него
него прос
просjjечне
ечне
жвачне
жвачне силе
силе
 Говорна функција

 Говор
Говор-- високо
високо диференцирана
диференцирана,, научена
научена неуромишићна
неуромишићна
активност
активност ОФ ОФ С
С која
која издваја
издваја чов
човjjека
ека од
од свих
свих живих
живих
бића
бића


 За
За нормално
нормално одвијање
одвијање говорне
говорне функције
функције,, неопходни
неопходни
су
су:: усклађена
усклађена активност
активност органа
органа и
и ткива
ткива ОФ
ОФС С,, фаринкса
фаринкса
ии ларинкса
ларинкса,, добар
добар слух
слух ии апсолутна
апсолутна контрола
контрола највиших
највиших
нивоа
нивоа ЦНС
ЦНС--аа


 Једном
Једном научена
научена говорна
говорна функција
функција одвија
одвија се
се под
под
контролом
контролом аутоматских
аутоматских рефлексних
рефлексних механизама
механизама


 УУ току
току живота
живота ствара
ствара се
се индивидуални
индивидуални узорак
узорак говорних
говорних
кретњи
кретњи мандибуле
мандибуле
 Говорна функција

 Глас
Глас-- звучни
звучни сигнал
сигнал настаје
настаје
пролазом
пролазом ваздушне
ваздушне струје
струје
из
из плућа
плућа кроз
кроз гласне
гласне жице
жице


 Звучни
Звучни таласи
таласи формирани
формирани
уу ларинксу
ларинксу настављају
настављају путпут
кроз
кроз просторе
просторе вокалног
вокалног
тракта
тракта ((фаринкс
фаринкс,, усна
усна,,
носна
носна и
и синусне
синусне шупљине
шупљине), ),
где
где бивају
бивају модификовани
модификовани уу
одговарајуће
одговарајуће говорне
говорне
гласове
гласове


 Усна
Усна шупљина
шупљина,, језик
језик и
и
зуби
зуби,, имају
имају доминантну
доминантну
улогу
улогу уу артикулацији
артикулацији ии
резонанцији
резонанцији гласова
гласова
Утицај предњих зуба на говорну
функцију

Пром
Промjjене
ене уу положају
положају горњих
горњих
ссjjекутића
екутића уу сагитали
сагитали од
од само
само 2
2мм
мм,,
доводе
доводе додо изобличења
изобличења у у говорној
говорној
функцији
функцији од од 80%
80% у
у односу
односу на
на
референтни
референтни говор
говор испитаника
испитаника
 Изговор самогласника и
сугласника

 Самогласници
Самогласници се
се стварају
стварају слободним
слободним
пролазом
пролазом ваздушне
ваздушне струје
струје кроз
кроз различито
различито
обликовану
обликовану усну
усну шупљину
шупљину


 При
При изговору
изговору сугласника
сугласника,, ваздушна
ваздушна струја
струја
наилази
наилази на на одређене
одређене препреке
препреке којекоје настају
настају
контактом
контактом усана
усана,, зуба
зуба ии усана
усана,, језика
језика ии зуба
зуба,,
језика
језика ии палатума
палатума


 Зависно
Зависно одод начина
начина како
како настају
настају,, сугласници
сугласници
се
се д
диј
ијеле
еле на
на лабијалне
лабијалне,, дентолабијалне
дентолабијалне,,
лингвопалатиналне
лингвопалатиналне,, лингводенталне
лингводенталне,, итдитд..
 Положај
Положај усана
усана ии зуба при
при изговору
изговору
одређених сугласника
сугласника
Лабијални сугласници П,Б,М
Дентолабијални сугласници Ф,В

Лингводентални сугласници Ц,З,С

ПИТАЊА ЗА АКТИВНОСТ У НАСТАВИ ЗА IV НЕДЕЉУ
1.Кретње доње вилице
2.Класификација виличних кретњи
3.Основне кретње доње вилице
4.Граничне кретње доње вилице
5.Поселтов дијаграм
6.Готски лук
7.Дијаграм граничних кретњи у фронталној равни
8.Функцијске кретње доње вилице
9.Жвакање-мастикација
10.Жвачне кретње
11.Жвачна ефикасност
12.Жвачни циклус
13.Фазе жвачног циклуса
14.Жвачна секвенца
15.Оклузални контакти током жвакања
16.Гутање и врсте гутања
17.Фазе гутања
18.Контактни однос зуба у току соматског гутања
19.Говорна функција
20.Положај усана и зуба при изговору појединих сугласника