Како спортско рекреативне

активности делују на наше

хормоне
ХОРМОНИ И ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ
• Бројни хормонски системи у телу
имају кључну улогу у регулацији
скоро свих функција организма,
као што су метаболизам, раст и
развој, равнотежа воде и
електролита, размножавање и
понашање.
• На пример, без хормона раста
особа би била патуљак. Без
тироксина и тијодтиронина из
штитасте жлезде скоро све
хемијске реакције у телу постају
успорене, а самим тим и особа
постаје трома. Без инсулина из
панкреаса ћелије тела могу
користити само мало угљених
хидрата из хране за енергију. Без
полних хормона изостају полни
развој и сексуалне карактеристике.
Аеробне вежбе
• Редовно аеробно вежбање
обнавља нервне ћелије у мозгу,
регулише ниво серотонина
(познатог као хормона среће),
повећава лучење ендорфина,
хормона који је задужен за
побољшање расположења и
енергије, регулише ниво
допамина, супстанце за
„награђивање“ у мозгу,
побољшава ефикасније
суочавање са стресогеним
ситуацијама, побољшава
памћење, повећава
емоционалну стабилност,
смањује депресију, утиче на
квалитет сна.
Aнаеробне вежбе
• За разлику од аеробних,
анаеробне вежбе активирају
мале групе мишића кроз, на
пример, дизање тегова или
истезање. Истраживање
спроведено у Ванкуверу у
Канади 2008. године, у којем је
учествовало 155 жена старости
од 65 до 75 година, показала су
да вежбе које оснажују
мишиће повољно утичу на
способност мирног решавања
конфликата и на одржавање
концентрације. Ове вежбе су
добре и за оснаживање
мишића и припремање за веће
напоре.
Хормони и њихове бенефити на организам
• Хормон раста: Током физичке
активности долази до природног
пораста концентрације хормона раста,
и то највише током наизменичне
примене интензивних тренинга са
кратким интервалима одмора. Хормон
раста, познат и као соматотропин, је
важан хормон нашег организма који
делује на многа ткива изазивајући:
раст, првенствено дугих костију,
повећање мишићне масе и синтезу
протеина, утиче на обнављање
колагена, повећава покретљивост
зглобова, ојачава кости и тетиве.
Тестостерон
• Тестостерон је стероидни хормон
који је производ секреције полних
жлезда и коре надбубрега, одговоран
за појаву мушких сексуалних
карактеристика, насталих током
пубертета. Лучење тестостерона се
стимулише и код мушкараца и код
жена током физичке активности (код
мушкараца више), а највише током
интензивних тренинга.
Тестостерон
• Што је добро, јер он делује на
многа ткива припремајући
организам за наступајући
стрес или физичку активност.
Па такo тестостерон учествује
у обнављању мишића,
побољшава циркулацију у
мускулатури и одлаже појаву
замора. Такође, омогућава
искоришћавање масти и
шећера за добијање енергије,
али и искоришћавање
протеина из мишића у случају
недостатка других извора
енергије.
Кортизол
• Кортизол лучи надбубрежна жлезда
као одговор на интензивно
вежбање, снижен ниво шећера у
крви и стрес. Има значајну улогу у
регулацији метаболизма масти,
угљених хидрата и протеина.
Одржава нормални енергетски
метаболизам током вежбања тако
што стимулише синтезу глукозе и
учествује у мобилизацији масних
киселина и разградњи протеина.
Такође, има снажно противупално
дејство.
Инсулин
• Инсулин: Хормон који је
најважнији када је реч о
искоришћавању шећера из крви
јесте инсулин кога лучи
панкреас. Концентрација овог
хормона скочи увек када
порасте ниво шећера у крви. И
његова улога је да управо тај
шећер складишти у јетри,
мишићима, масном ткиву. На
почетку тренинга наш нервни
систем спречава пораст
инсулина и на тај начин чини
глукозу у крви доступном као
ефикасни енергетски извор.
Инсулин
• Због тога треба избегавати уношење
хране богате шећерима пре тренинга
јер ће то довести до повећања
концентрације инсулина. Последица
тога ће бити складиштење „вишка“
шећера уместо да се искористи у
току вежбања. Везано за неактиван
начин живота и последичну
гојазност, важан је и ефекат физичке
активности као терапијског средства
на смањење резистенције организма
на инсулин у оквиру метаболичког
синдрома.
Утицај физичких активности на расположење и
когнитивне способности

• Вероватно вам се дешавало да

утеху, када сте нерасположени,
тражите у дужој шетњи или
получасовном џогирању.
Могући разлог томе јесте ваша
инстинктивна жеља да се
орасположите. Наиме, током
напорних аеробних тренинга
долази до отпуштања
ендорфина, хормона који
представља „природну дрогу"
и који изазива добро
расположење.
Утицај физичких активности на
расположење и когнитивне способности
• Колико је физичка активност корисна и у
борби против депресије показује и
истраживање које су у сарадњи спровела
четири универзитета у Сједињеним
америчким државама (три из Северне
Каролине и један из Џорџије) 1999.
године на пацијентима који пате од тешке
депресије. Наиме, истраживање је
обухватало четири месеца лечења и шест
месеци праћења пацијената. Пацијенти су
подељени у три групе, од којих је једна
добијала класичне лекове за депресију,
друга је била подвргнута редовним
физичким вежбама, а трећа је лечена
комбинацијом лекова и вежбања.
Резултати су показали да је физичка
активност најефикаснија терапија - не
само да је највећи проценат пацијената
излечен, већ је и проценат поново
оболелих најмањи.
Литература
• https://poslovi.infostud.com/savet/Kako-fizicka-aktivnost-utice-na-psi
hu-i-mozdane-aktivnosti/267
• https://www.pansport.rs/tekstoteka/zdravlje/fizickom-aktivnoscu-do-
stimulacije-lucenja-hormona
• https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D
1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D0%B5%D0%B6
%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B5
• https://www.google.com/search?
q=INSULIN&tbm=isch&ved=2ahUKEwiP4Kjb2tLuAhVc8OAKHbhlB_kQ2
cCegQIABAA&oq=INSULIN&gs_lcp=CgNpbWcQAzICCAAyAggAMgIIADI
CCAAyAggAMgIIADICCAAyAggAMgIIADICCABQ884PWKPoD2CG6w9o
AHAAeACAAdwBiAH7BpIBBTAuNi4xmAEAoAEBqgELZ3dzLXdpei1pbW
ewAQDAAQE&sclient=img&ei=GDUdYI_0Etzggwe4y53IDw&bih=969&
Хвала на пажњи