О појму права

(проблем
дефинисања)
 Различите дефиниције –
која је „тачна“?

1. “Право је државна воља; то је скуп правила којима је држава дала

обвезну снагу.” (Слободан Јовановић)
2. “Право је воља за правдом.” (Густав Радбрух)
3. “Оно што подразумевам под правом јесте прорицање шта ће
судови у ствари учинити и ништа претенциозније.” (Оливер Вендел
Холмс)
Појам права – теоријска
спорења
 Свака од наведених дефиниција наглашава неко друго својство
права као одлучујуће:

а) принудне норме створене вољом државе

б) минимум правде
в) оно што судови примењују као право
 О дефинисању уопште

 Човек се оријентише у свету путем категоризовања; definio

(ограничити)

 Дефиниција – разликовање, односно повлачење граничне линије

између предмета дефинисања и сродних ствари и појава, које језик
означава посебним речима.

 Према класичном схватању, појам се изједначава с дефиницијом, а

појам је мисао о битним, суштинским особинама онога о чему
мислимо
1. Дефиниција per genus et
differentiam
 Овај класични облик дефинисања се састоји од два
корака:
1. тражење најближег рода (genus proximum) којем
припада предмет дефинисања
2. тражење особене разлике (differentia specifica), на
основу које се дати предмет разликује од других
који припадају истом роду
Примери

 Шта је Земља?  Шта је

1. Земља је столица?
планета  Столица је
сунчевог 1. комад
система (genus намештаја
proximum) (genus
2. На којој proximum)
постоји живот 2. који служи за
(differentia седење
specifica) (differentia
specifica)
Шта је Земља?
Амфибија
Рer genus et differentiam дефиниција права

 “Право је скуп принудних

норми које важе у једној
држави” (Рудолф Јеринг)
1. нормативни поредак (genus
proximum)
2. који је принудан (differentia
specifica I) и важећи у једној
држави (differentia specifica II)
Шта (ни)је право?
 “Право је скуп принудних норми које важе
у једној држави” (Р. Јеринг)
 Дали норме иза којих не стоји принуда
државе (нпр. највећи број уставноправних
норми) нису правне?
 Дали норме које регулишу понашање
субјеката у међународним односима (нпр.
путем међународних уговора) нису право?
 2. Прескриптивна

дефиниција
Она не описује битна својства једне појаве
 Она прописује како треба да изгледа идеалан примерак једне појаве с
обзиром на циљ (вредност) којем та појава служи
 То је дефиниција која креће од средишњег, жаришног значења и
омогућује нам разликовање зрелог од још неразвијеног облика
исте врсте, доброг од поквареног, узорног од изопаченог
 Прескриптивна дефиниција
права
Право није природна појава, већ људска
творевина, културни артефакт
 Уобичајено се сматра да право служи
одређеним вредностима, пре свега правди
 “Ius est ars boni et aequi.” (Право је умеће
доброг и правичног) (Celsus) – само добри и
правични закони (прописи) заслужују да се
назову правом
 Последица: нацистичким законима или
законима апартхејда се одриче својство права
(иако су их институције примењивале)
Дилеме
 Да ли само праведни закони заслужују да се назову правом? “Lеx
iniusta non est lex.”
 Ако је одговор потврдан, чији стандард праведног треба узети у
обзир приликом прескриптивног дефинисања?
 Ако је одговор одричан, постоји ли ипак граница неправедности
преко које је неки пропис немогуће више смислено називати
правом?
3. Прототипска дефиниција
 Когнитивна психологија је доказала да људи
праве разлику између типичних и нетипичних
примерака појма (нпр. готово нико неће
навести пингвина или ноја као типичан
примерак птице)
 Према овој дефиницији, појам је прототип –
збир типичних особина једне појаве
 Типичне су оне особине које су најзаступљеније код
централних примерака дате појаве (нпр. типична
банана је златно жуте боје, умерено слаткастог
укуса; типична столица има четири ногаре и
наслон и на њој може да се седи)
Предности прототипске дефиниције права

 Прототипски тип дефиниције није затворен

и искључив
 Изван таквог појма не би остале многе
појаве које се и у правној пракси и међу
лаицима интуитивно сматрају правом –
норме уставног, међународног, обичајног
права, права ЕУ
 Прототипска дефиниција нам омогућава
разликовање типичног од нетипичног
примерка права (нетипична би нпр. била
„тестостеронска правила“ Светске атлетике)
 Прототипски појам права
 Типичне карактеристике права:
1. институционалност
2. принудност
3. нормативност

 То нису једине карактеритике права –

праведност - “Увек има смисла поставити
питање да ли је неко право праведно.”
(Лесли Грин)