Друштвена средина

 Доласком детета у вртић неопходно је код њега створити: осећај

поверења у нову средину, осећај сигурности и осећај самопуздања.
 Неопходно је оспособити децу за самостално учествовање у друштвеној
средини предшколске устнове (да се самостално обују, пресвуку, да се
послужују у кухињи ...)
 Децу треба научити да деле са другом децом, да чекају на свој ред, да се
међусобно помажу
 Деца треба да знају ко је ко у породичном стаблу и на нацртају своје
породично стабло
 Деца треба да знају занимања родитеља, рођака и људи из окружења, да
знају основне елементе бон-тона (то могу увежбавати са сценским
луткама, игром улога, драматизацијом)
 Деца треба самостално да одржавају личну хигијену-домине са
сличицама за личну хигијену, монтажне слике, путем филмова,
презентација на компјутеру којим редоследом остваривати личну
хигијену ујутру, пред спавање, пре ручка, за време ручка ...
 Код деце треба неговати и развијати културу одевања
 Деци треба објаснити значај Нове године, Дана жена, Божића, Ускрса и
како се они славе
 Дете треба да научи значај родитељског дома (прву школу живота и
социјалног понашања), да научи да воли , да се радује, да ради и сарађује
 Дете трба да зна адресу, имена и занимања чланова шире породице,
просторије у стану и њихову намену, одржавање и коришћење, двориште
са његовом структуром, даље рођаке, комшије и породичне односе.
 Могуће активности са темом Друштвена средина могу бити: Родитељска
кућа-живот и рад у њој, Предшколска установа-живот и рад у њој, Место
и ближа околина, Занимања људи, Друштвени живот.
 Социјални развој детета зависи од околине и успостављених друштвених
и моралних норми.
 На социјализацију детета утичу: чланови породице, запослени у
забавишту, друга деца, ТВ-е емисије и људи из ближег окружења
 Занимања људи
 Деца се прво упознају са занимањима родитељ рођака, потом са
занимањима запослених у вртићу и на крају са занимањима у ближој и
даљој околини
 Занимања могу бити:
-Производна (пекар, обућар, столар, кројач, ...)
-Дрштвена (лекар, васпитач, апотекар, ...)
 Многа занимања су сродна и имају заједничко име:
-Просветни радници (васпитачи, учитељи, наставници, професори, ...)
-Здравствени радници (медицинске сестре, лекари, апотекари, ...)
-Уметници (глумци, сликари, вајари, балерине, музичари, ...)
-Услужне делатности (трговци, поштари, банкари, службеници, ...)
 Деца кроз игру често имитирају занимања одраслих и радо учествују у
активностима ове врсте. Најчешће имитирају возаче, саобраћајце,
пилоте, трговце. Код занимања продаваца импровизују се тезге и
увежбава опхођење, а на крају изврши посета продавници.
 Основна тема за активност била би: Желео бих да будем
 Упознавање жељеног занимања може се остварити: причањем, путем
филмова, демонстрирањем, игром, драматизацијом, посетом људи који се
баве тим занимањем итд.
 Основне норме правилног, лепг и културног понашања
 Правила лепог понашања налажу: учтивост у опхођењу, осмех, пажњу и
коршћење лепих речи попут молим, хвала, извините, изволите
 Пружена рука на поздрав увек се мора прихватити. Руковање се мора
обавити пристојно и лепо.
 На јавним местима водити рачуна да се никоме не смета
 При разговору саговорника гледати у лице
 За столом седети право, бити миран, правилно користити прибор за јело
 Најавити и договорити посету, време доласка, бити умерен у дужини
трајања посете
 Деца не би требало да додирују ствари у туђој кући
 Кућни љубимци се не воде приликом посета туђим кућама
 У средствима јавног саобраћаја не сме се сметати другим особама, пре
отварања прозора проверити да ли то некоме смета, не завиривати у
новине ако их неко чита, уступити место старијима, болеснима или
инвалидним особама.
 Телефон користити кратким и културним комуницирањем само по
потреби
 Треба стварати навику код деце да ставе руку на уста када зевају, да нос
бришу марамицом, да не пљују на под, да се не чешкају по глави и телу,
да не подригују, да не добацују увредљиве речи и да не псују.
 На рођенданској прослави гости, другари честитају рођендан уручујући
поклон. Слављеник са свима мора да буде љубазан и свакоме мора да
посвети пажњу. Поклоне треба одмах отворити, разгледати их показујући
их свима и поново се захвалити дародавцу. Сваком поклону се подједнако
обрадовати. Добијени поклони се никада не поклањају другоме.
 Васпитач држи слављеника у крилу и говори основне податке о детету
(када се дете родило, колико је било дуго, колико је имало килограма
итд.)Деца певају на енглеском и српском Срећан рођендан
 Дан пре прославе деца праве играчку и заједничку честитку. Честитке се
исеку и повежу у заједнички блокчић који слављеник трајно чува.
Такође, деца се послуже соковима, сендвичима, колачима, ... . Посебно
треба водити рачуна о стидљивој и повученој деци.
 На утакмицама и при играма деце утврђена правила игре морају се
поштовати. Не треба се препирати и сваљивати кривицу на друге када се
губи, пораз подносити достојанствено, честитати противнику
 Деца треба да се радују свом успеху, да не буду хвалисавци, да не пркосе
противнику.
 Лична хигијена и култура одевања
 Васпитач треба да делује на децу свим средствима како би се хигијена и
здравствена култура уградиле у свакодневни живот
 Ујутру када деца устану треба да раде гимнастику, да се истуширају,
очешљају косу и обуку памучни веш и гардеробу.
 Учење о претходно наведеном може се наћи на сличицама домина, лота,
монтажним сликама, облачењу картонске лутке итд.
 Активности са темом лична хигијена могу бити: Хигијена исне дупље,
Хигијена лица, Хигијена косе, Хигијена тела, Хигијена руку и ногу,
Хигијена одевања.
 Хигијена уста и зуба мора бити саставни део телесне неге. Деца треба да
перу зубе четкицом ретких редова и кратке длаке, са хигијенским
пастама. Како се то ради покаже се на јако увећаном моделу уз духовит и
интересантан коментар.
 Нега лица обухвата прање хладном и млаком водом, уз коришћење
сапуна и разних паста. У вртићу се могу показати слике чистог и
насмејаног лица, мусавог лица, пешкира, сапуна, лавабоа, креме, млаза
воде и тражити да их деца хронолошки сложе и коментаришу.
 Хигијена косе може се реализовати посетом фризерском салону, уз
упознавање фризерског алата, прибора и козметике. Маказе, виклери,
чешљеви, машнице, креме, дезодоранси, шампони, разни фенови
привлаше дечју пажњу, док се девојчице у слободним активностима
највише задржавају у фризерском салону.
 Деци је веома интересантно да одглуме фризера и направе фризуру једно
другом, па потом одрже модну ревију.
 Активност о хигијени тела може се реализовати кроз игру Чаробна торба
у којој се налазе пешкир, сапун, туш, жампон итд.
 Прибор за личну хигијену мора бити индивидуалан, а деца треба да знају
како да га правилно користе.
 Учење о хигијени руку може се започети и луткарском представом, у
којој су лутке чиста и прљава рука, које могу искарикирати
проблематику и заинтересовати децу да науче да прањем руку спречавају
добијање жутице и разне болести прљавих руку узрокованих вирусима и
бактеријама.
 Ноге су веома оптерећени део тела и њихова хигијена је веома значајна.
Појачано знојење и прљавштина ногу могу иритирати кожу и
стваратиуслове за гнојна и гљивична оболења.
 Правилно одевање може се учити уз коришћење разних игара. Могу се
поставити проблемски задаци. Како се обући за одлазак на рођрндан,
каква гардероба одговара за посету и одлазак у град, за игру, за спавање,
шта се носи лети, а шта зими, као и у јесен и пролеће итд.
 На тему Култура одевања могу се реализовати следеће активности: Одело
и обућа кроз векове, Поступци израде одела и обуће, Како се облачимо,
Као се обувамо
 Обредни обичаји-Божић, Врбица и Ускрс забавишту
 Сада се у предшколским установама поново прослављају верски
празници. Хришћани посебно славе Божић, Врбицу и Ускрс. Свети цар
Константин Велики је 313. годинезабранио прогањање хришћана у
римској империји и са својом мајком Светом Јеленом примио Христову
веру
 Године 1054. дошло је до великог раскола између цркава истока и запада,
који је кулминирао у средњем веку. Ривалство између седишта источног
хришћанства у Цариграду и западног у Риму, довело је до поделе на
православне и католичке хришћане.
 По учењу православне цркве Господ Христ је глава цркве, а епископи као
наследници светих апостолауправљају црквом.
 У нашем друштву деца посећују цркву и литургије, причешћују се,
крштавају се и славе крсну славу и црквене празнике.
 Обредни обичаји су пуни симболике, која се у нашем народу вековима
преноси са колена на колено. Сваки верски празник има своје обреде,
који нас на симболичан начин враћају у прошлост.
 Деци је неопходно детаљно објаснити Божић, Врбицу и Ускрс.
 Саобраћајно васпитање деце предшколског узраста
 Прва знања о саобраћају деца стичу у породици
 Активности из саобраћајног васпитања могу бити:
1. Васпитач са децом обилази околину вртића, уоизнаје их са раскрсницама,
семафорима, саобраћајним знацима, пешачким прелазима
2. При заједничким посетама позоришту, биоскопу, пијаци, пошти деца
постају учесници у саобраћају, прелазе раскрснице, упознају
саобраћајне знаке, семафоре, саобраћајце, пешачке прелазе и уче о
правилном и културном понашању у саобраћају.
3. Васпитач са децом посећује аутобуску и железничку станицу.
4. Израдом и коришћењем саобраћајног полигона у екстеријеру вртића деца
се појављују у улози пешака, бициклисте, возача малих аутомобила,
тротинета, ролера, ролшуа. На полигону се налазе нацртане
раскрснице, пешачки прелази, тротоари, место за паркирање,
семафори, и саобраћајни знаци
5. Организовање у радној соби разних игара на тему саобраћаја уз
коришћење домина, лота, магнетне табле, фланелографа.
6. Осмишљеном и организованом посетом јавном саобраћају уз учешће
саобраћајног полицајца
 Планирање садржаја саобраћајног васпитања треба остварити према
узрасту предшколске деце
 Млађа група предшколске деце
-Дете треба да зна адресу свога стана, адресу установе, своју улицу и
истакнуте зграде у њој, продавнице које користи. Дете треба да упозна
функције аутомобила, аутобуса, воза, камиона, а у селу аутомобила,
трактора и запрежних возила.
-Деца морају знати кретање тротоаром и коришћење пешачког прелаза. Све
ово се остварује уз подршку одраслих.
 За ову групу деце планирање саобраћајног васпитања може бити: Моја
улица и саобраћај у њој, Мој град и саобраћај у њему, Мој вртић и
саобраћај у његовој околини, Село и саобраћај у њему.
 Средњи узраст предшколске деце
-Знања деце треба проширити о возилима, возачима, кондуктерима и учити
их како да се понашају у аутобусу и другим превозним средствима
-Ова деца треба да знају где се крећу возила, пешаци, где је дозвољено
прелазити улицу, функцију семафора, улогу саобраћајног полицајца.
-Деци треба указати на опасности од саобраћаја на раскрсницама, прузи и
пружним прелазима, на отвореном путу, ... Са њима треба увежбавати
акустичну пажњу.
 За ову групу деце планирање саобраћајног васпитања може бити:
Саобраћај на раскрсници, Семафор и саобраћајни милиционер, На
аутобуској станици, На железничкој станици.
 Старија група деце предшколског узраста
-Деца учвршћују и прочирују знања о саобраћају у месту и околини и стичу
нова знања о аутобусу, камиону, возу, трактору, шинобусу, трамвају,
тролебусу, авиону, броду, колима хитне помоћи, полицијским колима.
-Деца уче о простору за паркирање, аутобуској и железничкој станици, о
аеродрому, луци. Упознају најновије саобраћајне знаке, пешачки прелаз,
забрањен прелаз за пешаке, деца на путу, школа.
 За ову групу деце планирање саобраћајног васпитања може бити:
Саобраћајни знаци, Ја у саобраћају, Саобраћај на рекама и морима (лука
и пристаниште), Ваздушни саобраћај-аеродроми.
 Садржаји активности деце реализују се кроз игру, шетње, занимања људи
везаних за саобраћај.
 Са децом се води разговор, приказују се дијафилмови и филмови, ТВ-е
емисије, организују се шетње, посете, игра и вежба на полигону, врши се
корелација са драмским стваралаштвом, ликовним и музичким
васпитањем, са основним математичким појмовима
 Кроз ове активности деца се играју моделима свих типова саобраћајних
средстава, домина, лота, лего и бимо коцкама, сликају и цртају
саобраћајна средства и обликују их од глинамола и пластелина.
 Еколошко васпитање деце предшколског узраста
 Екологија је наука која проучава однос човека према његовој животној
средини и утицају средине на жива бића.
 Од 19. века постоје друштва за заштиту природе. Данас су посебно
заштићене зоне национални паркови.
 Материје које загађују животну средину су индустријског, комуналног и
пољопривредног порекла.
 Према ефектима које могу да изазову загађујуће материје деле се на
супстанце које које непосредно делују:
-на људе и животиње,
-на микроорганизме или биљке,
-на атмосферу и воде,
-на метале,
-на грађевине,
-на плодност земљишта.
 Загађења у људски организам доспевају непосредно или посредно путем
исхране. Та загађења изазивају акутна или хронична обољења и промене
у генетици.
 Са децом треба водити разговор о могућностима очувања животне
средине, укључити их у акције очувања природе, сађење дрвећа, повести
их на излете на реку, одржавање чисте обале реке, повест их на планину,
ливаду, парк, задужити их да врше прехрану птица и животиња и да им
пружају помоћ, да одлазе на изложбе птица, паса, итд.
 Да сликају природу и животиње, да их обликују у палстелину и
глинамолу
 Неопходно је да деца гледају луткарске представе у којима биљке и
животиње вапе за помоћи, да гледају филмове и специјалне емисије на
ТВ-е о природним резерватима, биљкама и животињама
 Деца се морају научити да бацају отпад на за то предвиђена места.
 Посете, излети и екскурзије
1. Посете се организују у трајању од једног до неколико сати и везују се
само за једну тему. На пример, ако желимо да упознамо неко
занимање или неки објекат. Обично се иде у посету апотеци,
оптичарској рдањи, полицијској станици. Посете се углавном
реализују у близини забавишта
2. Излети се реализују ван места у коме је забавиште и трају један део
дана. На излетима се деца упознају са јесењим плодовима,
историјским споменицима, животињама у зооврту итд.
3. Екскурзије су вишедневне, са боравком деце у објектима који су
знатно више удаљени од објеката који се посећују путем излета. На
њима се одвијају активности као у забавишту. Заступљене су теме у
више активности из разних подручја рада.
-Посете, излети и екскурзије морају бити унапред планиране. Треба да
постоји јасан циљ шта деца треба да виде, са чиме да се упознају и
шта да науче.
-Прво васпитач обилази објекат и договара се за пријем и рад са децом.
Затим показује деци слике и филм објекта који ће се посетити. Потом
се води дискусија, а помало и драматизација, ради боље
припремљености деце. Деца тако имају одређене представе и знања.
-Деца могу лакше да се сналазе и комуницирају, постављају питања и
знатно више и дуже играју занимања људи које су упознали у
посети.
-По повратку у вртић, након посете следи разговор васпитача са децом
у циљу резимирања утисака.
 Планирање у методици упознавања околине
Процес планирања има следеће фазе:
• Праћење и уочавање интересовања деце
-Полази се од конкретне групе деце и уочавају карактеристике деце везане за
узраст, специфичности контекста одрастања (градска, сеоска средина,
начин живота, културни миље, ...), претходно искуство деце, сазнања
која имају о себи и околини, интересовања деце у игри и активностима,
стил и начин учења.

-До ових сазнања васпитач долази: преко протокола посматрања,

социограма, разговора-интервјуа са децом, разговора-интервјуа и анкете
са родитељима.

-Васпитач сазнаје: које врсте игара деца воле и бирају код куће и у вртићу;
које улоге имају у тим играма; шта при томе говоре; које материјале и
играчке користе, шта са њима испробавају и експериментишу; шта
конструишу, граде; како користе простор радне собе; како се групишу у
учењу и која питања постављају васпитачу.
2. Планирање физичке средине
-Физичка средина обухвата простор унутар радне собе или дечјег вртића и
шире окружење у коме дете живи. “Припремљена средина” пружа
детету могућност да упознаје себе и свет
Васпитач планира:
-Потребан број кутака или центара интересовања за упознавање околине у
којима деца истражују, проверавају, упоређују, креирају,
-Простор радне собе, тако да центри интересовања буду јасно одвојени и
дефинисани и њихова намена јасно уочљива за дете,
-Материјале, предмете, инструменте, једноставне уређаје који ће бити
стално доступни док деца изражавају интересовање,
-Производе и продукте културе и традиције,
-Паное, површину зидова и друге наменске просторе у вртићу за постере,
плакате, збирке, мајсторске радионице, мале лабораторије,
-Простор у оквиру радне собе или вртића где ће дете моћи да остави
ствари и предмете које доноси од куће,
-Кутић живе природе (биљке и љубимци)
Физичка средина се планира уз активност деце и родитеља. Родитељи
помажу у опремању, у материјалима и уређајима.
3. Планирање социјалне средине
-Планирање социјалне средине обухвата облике рада и односе између деце

4. Планирање активности деце, садржаја и улога васпитача

-Активности-
-Васпитач познаје интересовања деце у групи и планира активности и
садржаје као одговор на стил учења деце,
-Васпитач познаје програмску основу и циљ предшколског васпитања и
циљеве који проистичу из основних потреба деце,
-Васпитач поставља реалне и актуелне специфичне циљеве,
-Васпитач планира већи број активности тако да деца могу бирати
активност коју највише воле,
-Васпитач планира активности чији је акценат на учењу и истраживању, а
не на готовим знањима,
-Васпитач планира активности које се односе и на стицање вештина,
-Васпитач планира прелазе из једне у другу активност као и могућност да се
дете даље током дана или недеље бави тим активностима.
-Васпитач планира додатне активности за ону децу која раније заврше са
експериментисањем, решавањем проблема или одустану од решавања
задатка,
-Васпитач планира равнотежу активности експериментисања, решавања
проблема, посматрања, слушања, истраживања.
-Садржаји-
Садржаји треба да:
-имају културну и научну вредност,
-одговарају узрасту и интересовању деце,
-су блиски искуству и начину живота деце,
-су подстицајни и занимљиви.
-Улога васпитача-
Васпитач је:
-пажљиви посматрач деце,
-организатор физичке средине,
-организатор социјалне средине,
-партнер у истраживању и решавању проблема,
-иницијатор нових активности и садржаја,
-реализатор активности упознавања околине,
-планер активности упознавања околине који следи процес посматрања,
реализације активности и процењивања рада.

Васпитач води документацију:

1. Једнонедељним и двонедељним планирањем у оквиру групе
2. Месечним тематским планом у оквиру групе
3. Планом рада центра интересовања за децу различитих узраста у
вртићу
-Некадашњи годишњи и месечни планови и планови по областима
замењени су тематским планирањем
-У тематском планирању се полази од изражених дечјих жеља. Васпитач
може да испољи своју маштовитост, креативност и стручну
оспособљеност.
 Висока школа за васпитаче струковних студија
Алексинац

Писана припрема за активност из

Методике упознавања околине

Ментор: Студент:
др Стојан Обрадовић
Студент:
Вртић:
Датум:
Васпитач:
Узрасна група:
Број деце:
Тематска област:
Тематска целина:
Тематска јединица:
Тип активности:
Облик рада:
Методе рада:
Место рада:
Средства рада:
Корелација са:
Циљеви и задаци:
Могући токактивности
Уводни део
Главни део
Завршни део