Veštačko disanje

MARKO RAJIĆ I/6

Veštačko disanje je postupak
uspostavljanja i održavanja
disanja nakon akutnog zastoja
plućne ventilacije,tj.oponašanje
prirodnog disanja s ciljem da
se ubacuje i izbacuje vazduh iz
pluća.
Postupak davanja
veštačkog disanja:
-Pre početka davanja veštačkog disanja,
potrebno je da su gornji disajni putevi
(usta, nos, ždrelo, dušnik i krupne
dušnice) prolazni, i da postoji mogućnost
širenja grudnog koša. Odnosno iz njih
treba otstraniti eventualno prisutan strani
sadržaj. Ako se radi o zapušenja krupnim
ili čvrstim predmetima, njihovo
uklanjanje može se izvršiti, što dubljim
prodorom u ždrelo, prstima ili štapićem
obmotanim maramicom.
 Ujedno potrebno je unesrećenog
postaviti na ledja sa glavom
zabačenom unazad otvorenih usta i
zatvorenog nosa.
 U normalnim uslovima spasilac se
nalazi sa strane i kleči u visini glave
unesrećenog.
 Usta moraju biti otvorena jer se tim
postupkom koren jezika odmiče od
zadnjeg ždrela čime se osigurava
prolaznost disajnog puta
Ponekad ćete morati odstraniti iz
usta zubnu protezu ili povraćeni
sadržaj.
Da bi ste proverili postoji li spontano
disanje približite svoj obraz ustima i
nosu povredjenog držeći mu glavu u
zabačenom položaju
Ako onesvešćeni ne diše započinje
se davanje veštačkog disanja
Zatim je potrebno da spasilac
udahne maksimalnu količinu
vazduha potrebno je da svoj
vazduh uduvava u povredjenog pri
čemu pogledom mora pratiti
podizanje grudnog koša,jer je
moguće da vazduh ulazi u želudac
ili da izlazi kroz nos. Vazduh se
uduvava preko maramice ili gaze
-Kada je spasilac „uduvao“ vazduh u
unesrećenog,potrebno je da odmakne
svoja usta i skloni prste sa nozdrva da
tako omogući spontani izdisaj onoga
kome se pruža prva pomoć.
Uduvavanje vazduha bi trebalo da
traje dve sekunde i tom prilikom se
izbacuje 700-1000ml vazduha,od
kojeg je količina kiseonika u izdahu
16-18%.
Veštačko disanje se može izvoditi
i preko dzepne maske kojom se
izbegava direktan kontakt sa
žrtvom.
Na njoj postoje ventili za
uduvavanje vazduha kao i za
priključivanje boce sa kiseonikom.
Ovu masku smeju koristiti samo
obučeni spasioci.
Manuelne metode

Ove metode se primenjuju kod

povrede lica,teških zaraznih
bolesti,zatrovanosti vazduha...
Dve najbitnije metode su
Holger-Nilsenova metoda i
metoda po Silvesteru.
Holger-Nilsoenova
metoda
Metoda veštačkog disanja po Holger
Nilsenu koristi se pri povredi lica kada
je nemoguće dati disanje usta na usta i
kada je moguće žrtvu okrenuti licem
prema dole. Važno je osigurati da usta
ne budu zatvorena.
Spasilac klekne ispred unesrećenog i
hvata ga za laktove ili nadlaktice.
Zatim povlači nadlaktice i rameni pojas
ka sebi i naviše,uz zabacivanje tela
spasioca unazad.
Dlanovi se postavljaju na donji deo
lopatica unesrećenog ,pa se lagano
i energično prenosi težina tela
spasioca preko ruku opruženih u
laktovima ,na ledjni deo grudnog
koša unesrećenog
Pri tom prvi i drugi takt izazivaju
udisaj,a treći i četvrti izdisaj ,dok
se taj postupak vrši 14 do 16 puta u
minutu.
Ovaj metod se dosta često
primenjuje u praksi.
Njegovom primenom vrši se
maksimalna ventilacija pluća, a
srce nije sve vreme davanja
veštačkog disanja pod
pritiskom, što olakšava njegov
rad.
Metoda po Silvesteru

Unesrećeni se postavi na ravnu

podlogu (prethodno osloboditi
disajne puteve).
Ispod lopatica poželno je
postaviti presavijeno ćebe, deo
odeće ili gumeno jastuče 15 -
20 cm visine. Glavu okrenuti
desno ili levo, a jezik izvaditi
iz usta i fiksirati ga - vezati
maramicom. U toku pružanja
prve pomoći glava se nalazi
Na taj način pri uzručenju
dolazi do širenja grudnog koša
i punjenja vazduhom, a zatim,
vraćanjem ruku na grudi i
blagim pritiskom na grudni
koš, do njegovog
ispumpavanja. Opisani pokreti
se ponavljaju 15 - 16 puta u
minutu kod odraslih, dok je
kod dece ritam brži, 17 – 20
pokreta u minutu.