%

Nacionalna
ekonomija
Jana Topličević, Anđela
Milošević IV3
 POJAM I ZNAČAJ
ŽIVOTNOG
STANDARDA
Definisanje životnog standarda?
-u najširem smislu: svi uslovi života i rada ljudi, dostignuti
stepen zadovoljavanja raznovrsnih potreba ljudi 
a) životni uslovi: lična i zajednička potrošnja
Značaj životnog b) radni uslovi: mogućnost zaposlenja, higijensko-tehnološki
standarda? uslovi, dužina radnog vremena...
Privredni razvoj c) društveni uslovi: karakter političkog i privrednog sistema

- uži pojam životnog standarda: životni uslovi (lična i zajednička

potrošnja)
FENOMEN SIROMAŠTVA
Cilj ekonomskog razvoja: suzbijanje siromaštva

Bitno iz: Evolucija shvatanja o siromaštvu

Etničkih razloga Tradicionalni pristup

Ekonomskih razloga Savremeni pristup: višedimenzionalan

fenomen
VRSTE SIROMAŠTVA
01
APSOLUTNO
SIROMAŠTVO (linija
02
PRIMARNO
SIROMAŠTVO (beda) i
siromaštva) i SEKUNDARNO
RELATIVNO SIROMAŠTVO SIROMAŠTVO
(zaostajanje za većinom u
društvu)

03
PRIVREMENO
SIROMAŠTVO I
HRONIČNO
SIROMAŠTVO
 1. POKAZATELJI RAZMERA
MERENJE SIROMAŠTVA SIROMAŠTVA
A) Broj siromašnih (head count – HC)
B) Stopa siromaštva (head count ratio –
HCR)
Uobičajeni metod merenja siromaštva je
zasnovan na dohotku ili potrošnji. HCR = HC/n
HC – broj siromašnih
Merenje siromaštva na nivou zemlje n – broj stanovnika
Utvrđivanje linije siromaštva za datu zemlju
2. POKAZATELJI DUBINE SIROMAŠTVA
Merenje siromaštva na globalnom nivou A) stopa jaza siromaštva (poverty gap
Dve linije siromaštva ratio – PGR)
1,90$ dnevno i 3,20$ dnevno (PPP dolari iz
2011.)
B) stopa dohodnog jaza (income gap
ratio – IGR)
Indeks multidimenzionalnog siromaštva (Multidimensional
Poverty Index - MPI), koji je 2010. godine zamenio Indeks
ljudskog siromaštva (Human Poverty Index - HPI), definisan 1997.
godine u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). 
Što se tiče drugih aspekata siromaštva, koji nisu uključeni u MPI,
pomenimo samo da se u novije vreme velika pažnja
poklanja merenju ranjivosti (vulnerability) domaćinstava ili
pojedinaca na rizike različitih vrsta.
Sa definisanjem siromaštva kao višedimenzionalnog fenomena
otvara se složeno pitanje kako meriti sveukupno siromaštvo i kako
porediti rezultate koji se ostvaruju u različitim dimenzijama.
 EKONOMSKA
NEJEDNAKOST
Pojam ekonomske nejednakosti:
1. Nejednakost u dohotku (tekućem ili
životnom)
2. Nejednakost u bogatstvu

Dohodak (tok) Bogatstvo (stanje)

Dva vida raspodele dohotka:

3. Personalna raspodela dohotka –
raspodela dohotka među pojedincima I
domaćinstvima
4. Funkcionalna raspodela dohotka –
raspodela dohotka među faktorima
proizvodnje
Nejednakost zaslužuje pažnju iz:
• etičkih razloga
jednakost – empirijski koncept
pravičnost – normativni koncept; Merenje ekonomske nejednakosti
pravičnost vs. efikasnost
• funkcionalnih razloga
a) uticaj nejednakosti na ekonomski
razvoj (privredni rast,
zaposlenost, investicije...)
Lorenz-ova kriva može da služi i kao
kriterijum za poređenje nejednakosti.
Pritom važe sledeća pravila:
•Ako jedna Lorenz-ova kriva leži u
potpunosti iznad druge, raspodela
dohotka je ravnomernija u prvom,
nego u drugom slučaju;
•Ako se dve Lorenz-ove krive
poklapaju, stepen nejednakosti je u
oba slučaja isti;
•Ako se dve Lorenz-ove krive seku,
potrebne su dodatne informacije da bi
se izvršilo poređenje nejednakosti.
GINI
KOEFICIJENT
Gini koeficijent izražava odnos između površine koju Lorenz-ova
kriva zatvara sa linijom jednakosti i ukupne površine trougla ispod
te linije.

1 n n
G  2  yi  y j ,
2n y i 1 j 1
• Vrednost koeficijenta se teorijski kreće u rasponu od 0
(potpuna jednakost) do 1 (potpuna nejednakost).
• Gini koeficijent se može izražavati i u procentima
(decimalni zapis se vrlo lako prevodi u procentualni -
množenjem sa 100). Tako, na primer, ovaj pokazatelj
može da uzme vrednost 0,45 ili 45%.
ŽIVOTNI STANDARD U JUGOSLAVIJI/SRBIJI
Karakteristike životnog standarda u Jugoslaviji
posle II svetskog rata:

Ekonomske nedaće kroz koje su Srbija i Crna Gora

prošle u devedesetim godinama nepovoljno su se
odrazile na životne uslove stanovništva.
Prosečna zarada u 2000. iznosila je tek 37% zarade
ostvarene u 1990, a prosečna penzija 40% njenog
nivoa iz pomenute godine. U takvim okolnostima
osetno je smanjena lična potrošnja stanovništva.
Veliki pad lične potrošnje početkom devedesetih izazvao je negativne promene u njenoj strukturi (udeo izdataka za
ishranu u 1993. preko 50%).
Proces siromašenja stanovništva (“plitko” siromaštvo); nejednakost se smanjila.
 
Ekonomske teškoće kroz koje smo prošli u devedesetim godinama, ostavile su dubok trag i na funkcionisanje
obrazovanja, zdravstva i drugih javnih službi značajnih za životni standard stanovništva. Mada se za obrazovanje
i zdravstvo izdvajao relativno visok procenat društvenog proizvoda:

1990. 2000.
izdaci za obrazovanje (% DP) 4,5 4,4
izdaci za zdravstvo (% DP) 6,5 6,4
 KARAKTERITSIKE
ŽIVOTNOG
STANDARDA U SRBIJI
POSLE 2000. GODINE
2001-2008. g.
Realne zarade su se dinamično povećavale, brže od
rasta bruto domaćeg proizvoda i produktivnosti rada.
Rasle su i penzije, po pravilu, nešto sporijim tempom.
Oporavak lične potrošnje je praćen i pozitivnim
promenama u njenoj strukturi (udeo rashoda na
ishranu se smanjivao, tako da u 2008. godini iznosi
oko 41%).
Oktobra 2003. Vlada Republike Srbije je usvojila
Strategiju za smanjenje siromaštva.
Rashodi za obrazovanje i zdravstvo 2008 g. : 3,8 i
5,7% respektivno.
 
2009-2018. g.
Od 2009. godine došlo je do osetnog usporavanja rasta neto zarada (čemu su, jednim delom,
doprinele i metodološke promene), pa i do njihovog smanjenja.
Od novembra 2014. godine primenjivani su propisi o redukciji plata u javnom sektoru i penzija zbog
problema u domenu javnih finansija, što se odrazilo na njihovu dinamiku. Smanjenje penzija je ukinuto
oktobra 2018. godine.
Lična potrošnja je od krizne 2009. godine vrlo često bila u padu, a blag kontinuirani rast ispod
pretkriznog nivoa je zabeležen od 2016. godine.

Apsolutno siromaštvo u Srbiji 2009-2018.

 2 0 1 6 . 2 0 1 7 . 2 0 1 8 .

2019 – са високом школом 0,9% је сиромашно; виша школа 1,2%; средња 4,6%; основна школа 14,1%.

2020 – проценат сиромашних запослених 2,7%; незапослених 19,2%; пензионера 8,1%.

 NEJEDNAKOST U
POTROŠNJI
Relativno siromaštvo u Srbiji
2020.
•stopa rizika od siromaštva - učešće lica ispod relativne
GODINA
linije siromaštva definisane na nivou od 60% medijane lične
potrošnje po potrošačkoj jedinici.
• Podaci o tome sadržani su u Anketi o prihodima i uslovima
života (Survey on Income and Living Conditions – SILC),
koja se u našoj zemlji sprovodi od 2013. godine.

Gini koeficijent, koji meri nejednakost u raspodeli prihoda je relativno visok i

iznosi 33,3 u 2020. godini, s tim što pada od 2014.
ZAJEDNIČKA
POTROŠNJA
U strategiji Srbija 2020 je zacrtano da se do
2020. učešće javnih rashoda namenjenih
obrazovanju poveća na 6%. BDP (у 2017 –
3,4%, 2020 – 3,5%).
Učešće javnih rashoda za zdravstvenu i
socijalnu zaštitu u BDP u 2017. godini 3,7%,
a u 2020. 4,5%. Po ukupnim izdvajanjima za
zdravstvenu zaštitu (javnim i privatnim), Srbija
bolje stoji od većeg broja evropskih zemalja,
ali su apsolutni rashodi za te svrhe kod nas vrlo
skromna.
 
SOCIJALNA
POLITIKA
U užem smislu ona obuhvata samo socijalnu zaštitu stanovništva
(prvenstveno siromašnih lica) i socijalno obezbeđenje radnika,
odnosno članova njihovih porodica (zdravstveno, invalidsko i
penzijsko), te zaštitu invalida, žrtava rata i boraca.
Šire gledano, socijalna politika predstavlja sistem mera kojima se
utiče na životni standard stanovništva. Kao takva, ona uključuje
unapređivanje životnih i radnih uslova, socijalnu sigurnost,
blagostanje ljudi, zaštitu od nezaposlenosti, ostvarivanje prava na
zdravstvenu negu, ograničeno radno vreme, plaćeni odmor, prava
dece na jednaku socijalnu brigu, kao i prava na školovanje i kulturu.