HUMOR U

PSIHOTERAPIJI
BRANKICA ŠALJIĆ MILENKOVIĆ
PSIHOLOG, MA GEŠTALT PSIHOTERAPEUT
WWW.PSIHOLOSKOSAVETOVALISTE.RS
O HUMORU

 Humor je sveprisutna ljudska aktivnost koja se dešava u svim tipovima socijalne

interakcije.
 U srpskom rečniku humor ili duhovitost je sposobnost ljudi da nasmeju druge
ljude
 Fundamentalno je socijalni fenomen. Smejemo se i šalimo češće kada smo sa
drugim ljudima nego kada smo sami (R.A.Martin, & Kuiper, 1999; Provine,&
Fischer, 1989).
 Razvojno, smeh je jedna od prvih socijalnih vokalizacija (pored plakanja)
emitovana od strane ljudskih bića (McGhee, 1979)
FIZIOLOŠKE FUNKCIJE HUMORA

 Istraživanja su pokazala da smejanje i humor povećavaju protok hemikalija u

mozgu od kojih se osećamo dobro , kao što su endorfini i kateholamini.
Smanjuju nivo kortizola što znači da smanjuju stres i da mogu stimulisati
imuni sistem ( Adams, & Mylander, 1998; Cousins, 1979; Mauger, 2001;
Scott, 2007).
 Humor ojačava imuni sistem i često ubrzava oporavak od bolesti i može
biti važna lekovita snaga za decu, kako fiziološki tako i psihološki
(Kaduson, Cangelosi, & Schaefer, 2004; Cattanach, 2003; Van Eeden,
2006; Kekae-Moletsane, 2008).
 Smejanje vežba i opušta mišiće, poboljšava disanje, stimuliše cirkulaciju,
smanjuje bol i poboljšava mentalne funkcije (Martin, & Lefcourt, 2004;
Sahakian,& Frishman, 2007; Ripoll, & Rodera, 2008).
ŠTA JE PSIHOTERAPIJSKI HUMOR

 : „Svaka intervencija koja promoviše zdravlje i dobrobit, stimulišući razigrano

otkriće, izražavanje ili uvažavanje apsurda ili nesaglasnost životnih situacija.
Ova intervencija može poboljšati zdravlje ili se može koristiti kao
komplementarni tretman bolesti, kako bi se olakšalo lečenje ili suočavanje,
bilo fizičko, emotivno, kognitivno, socijalno ili spiritualno.“ (Asocijacija za
primenjeni i terapeutski humor, 2005)
https://www.aath.org/
 Terapija smehom je efektna i naučno podržana kao samostalna ili pomoćna
terapija. Što se fizioloških i psiholoških efekata na mentalno zdravlje tiče, ona
pomaže da se smanje neprijatna osećanja kao što su tenzija, anksioznost,
ljutnja, snižava stres i depresiju, potpomaže interpersonalne odnose, utiče
pozitivno na insomniju, oštećenje memorije i demenciju (Takeda et al., 2010;
Ko,& Zoun, 2011; Bains et al., 2015).
Kako se humor pojavljuje u seansi

 Humor je mehanizam koji je povezan sa sposobnošću da se kreira

distanca u odnosu na stresnu situaciju i komponenta je uspešnog starenja
(Martin, 1998: Thorson, & Powell, 1993): Nama kroz terapiju poznat kao
prekid ciklusa kontakta - defleksija
 Što se intervencija koje su kategorizovane kao terapeutski humor tiče one
uključuju: eksplicitnu šalu ili vic, prepoznavanje apsurda, ekstremno
preterivanje, spontana dvosmislenost, ilustracija nelogičnog rezonovanja,
terapeutova šala na svoj račun, ponavljanje zabavnih poenti,
demonstriranje uobičajenih ljudskih slabosti, humoristične opservacije
socijalnih interakcija, kritički humor u svrhu promovisanja promene-
zadirkivanje, provociranje, korišćenje nadimaka i slikovito izlaganje
( Bennet, 1996; Franzini, 2001; Khulman, 1984; Mosak, & Maniacci, 1993).
Poziv na oprez

 Humor je mač sa dve oštrice.(Meyer, 2000). Može da leči a može i da šteti

isto kao bilo koji drugi terapeutski alat.
 Ukoliko je neadekvatan i pogrešno protumačen onda može imati
negativan uticaj na odnos.
 Loš vremenski momenat za njegovu upotrebu može dovesti do ljutnje ili
nezadovoljstva i uvući nas u nevolju sa klijentom.
 Prema Ken Evansu (Evans, 2012) uzimamo u obzir nekoliko faktora pri
proceni: uvremenjenost, odnos i sadržaj
 U veoma ozbiljnim situacijama humor je kontraindikovan
 Treba obratiti pažnju na introjektovane poruke koje su u suprotnosti sa
humorom jer one mogu da umanje ili isključe svesnost o humoru, da
dovedu do retrofleksije ljutnje i povređenosti i do projekcije i poniženja
 Loša uvremenjenost kao i neprikladna šala mogu biti deflektovani iza
maske neautentičnog smeha. (Evans, 1994-2005). Može se desiti da to ne
shvatimo zato što klijent deluje prisutno spolja ali je otišao iznutra.
 Važno je da ne koristimo toksičan humor koji omalovažava ili umanjuje
značaj nekih grupa ili podstiče stereotipe. Dok klijent sprovodi eksperiment
ili usvaja nove oblike ponašanja humor ne koristimo. Ne smemo zaboraviti
ni kulturološke razlike pa je najbolje biti oprezan i obazriv.
 K.Evans navodi da kada podelimo šalu i oboje je shvatimo onda imamo
slobodu da uživamo u zajedničkom zadovoljstvu. U tom procesu mi
iskusimo razvojne potrebe klijenta:
 - ogledanje
 - integracija
 - inicijacija
 - efikasnost
 https://www.cairn-int.info/article-E_GEST_042_0013--humor-in-gestalt-psy
chotherapy.htm#
ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA

 Snažan terapijski odnos je primećen od strane mnogih kao jedan od glavnih

faktora promene u terapiji, čak 30% promene (Greenberg, Constantino, &
Bruce, 2006; Jonker, De Jong, De Weert-van Oene, & Gijs, 1999; Norcross,
2002; Thomas, 2006).
 Iako humor i smeh na početku odnosa mogu da doprinesu povezivanju, jer se
klijent oseća lakše i kada se njegova anksioznost svede na minimum,
zajednički smeh se češće javlja kada se razvije terapijska veza (Nelson,
2008).
 Smejanje zajedno, posebno kada terapeut inicira, može biti važno za
uspostavljanje i održavanje pozitivnog radnog saveza (Bedi, Davis & Williams,
2005). U studiji Haakana (2010) navodi se da je verovatnije da će se klijent
nasmejati na šalu terapeuta nego obratno
Depresivni klijenti

 Sultanoff (2013) je opisao svoje iskustvo sa depresivnom klijentkinjom i uvideo

da klijenti koji iskuse i koji su receptivni za humor u terapiji, mogu da nauče
kroz iskustvo, da makar za jedan momenat u vremenu, intenzitet depresije
bledi. Klijenti mogu biti naučeni da svesno traže humoristična iskustva van
terapijskog setinga kao način za nošenje sa emocionalnim distresom.
 Osobe sa akutnim simptomima velike depresije doživljavaju i regulišu svoje
reakcije na humor i druge pozitivne stimuluse drugačije nego pojedinci bez
simptoma depresije (Reed, Sayette, & Cohn, 2007). Oni brzo regulišu
pozitivne reakcije na humor i zamenjuju ih (npr osmeh) sa negativnim
reakcijama (npr tuga, namrgođenost). Rezultati nam govore da humor
korišćen sa ozbiljno depresivnim klijentima neće biti efektan rano u terapiji jer
bi sadržaj lako mogao biti preokrenut a prijatni efekti umanjeni.
Kvalitativna studija- Uticaj humora na psihoterapijski odnos iz
perspektive psihoterapeuta- ( Šaljić Milenković, Petrović, Vesić,
2019)

 izvedena je sa ciljem da se vidi kako upotreba humora utiče na odnos

između psihoterapeuta i klijenta ali iz perspektive psihoterapeuta. Rađen
je polustrukturisani intervju sa tri terapeutkinje. Podaci su analizirani
interpretativnom fenomenološkom analizom.
 Rezultati pokazuju mnoge sličnosti u doživljaju. Ispitanice humor
doživljavaju kao dobrodošao pri prvim susretima sa klijentima, kao deo
opuštajuće atmosfere a kasnije kao nešto što daje osećaj bliskosti i dolazi
iz dubine kontakta. Kako se odnos između klijenta i terapeuta razvija
postaje jasnije da je humor i intervencija i da sa njim treba takođe biti
oprezan da ne bude povređujuć. Pruža osećaj obuhvaćenosti, zajedništva
i intimnosti u odnosu.
Kvantitativna studija

 U toku je sprovođenje kvantitativne studije na temu – Humoristični

stilovi terapeuta i klijenata kao prediktori kvaliteta psihoterapijskog
odnosa kod anksioznih klijenata- Rezultati će biti dostupni tokom
2021.godine.

 Hvala svima koji su svojim učestvovanjem doprineli istraživanju .

Predlog literature:

 Humor i psihoterapija ( Thomas L.Kuhlman, 1984):

 Priručnik za humor i psihoterapiju: napredak u kliničkoj upotrebi
humora ( William F.Frz, Waleed A. Salameh, 1986):
 Upotreba humora u psihoterapiji (Herbert Strean, 1994):
 Humor i welnes u kliničkoj intervenciji (Walled A.Salameh, 2001):
 Primer istraživanja humora(Edited by Victor Raskin, 2008):
 Psihologija humora, integrativni pristup ( Rod A.Martin, 2006, drugo
izdanje Rod A. Martin i Thomas E. Ford 2018.).
 Humor u psihoterapiji (Ken Evans, 2012)