1.

1 Еволуција примата
Примати, филогенетско стабло, адаптивна радијација,
арбореална ниша, изведене особине, предачке особине,
последњи заједнички предак, трихроматски вид,
стереоскопски вид, опозициjа палца
 Да се подсетимо:
1. Које су заједничке карактеристике свих
амниота?
2. Објасните зашто се кљунари сврставају у
сисаре иако легу јаја имају клоаку и кљун.
3. У чему је значај појаве длаке код сисара?
4. Објасните кључни узрок адаптивне радијације
сисара почетком мезозоика.
•
Сисари (Mammalia)
Сисари су клада амниота којој и ми припадамо
• Данас броје око 5 300 рецентних врста.
– Изузетно успешна и разноврсна група, освојили су све копнене
и водене екосистеме, са веома различитим еколошким
нишама.
• Предачка линија амниота од које воде порекло сисари (синапсида)
издвојила се пре око 312 милиона година.
• Поступно су еволуирали, до краја палеозоика и током мезозоика
– Током тог периода нису били доминантна група (осим у перму),
а величина им обично није прелазила 1 m, јер су већину
еколошких ниша заузимали гмизавци
– претежно ситне животиње активне ноћу
• Тек са великим изумирањем диносауруса, отворио се пут за веома
велику и брзу адаптивну радијацију сисара, која се десила почетком
кенозоика.
• најважније заједничке изведене особине сисара:
– Млечне жлезде
– Материца и плацента
– Длака
– Лојне и знојне жлезде
– Ендотерми
– Продужено време бриге о младунцима
– Један слепоочни отвор на лобањи (синапсиде)
– Диференцирани зуби
• Најближи сродници примата су:
– Dermoptera – (“летећи лемури”) -
сисари са кожним наборима између
предњих и задњих екстремитета
– Scadentia - мали сисари који личе
на ровчице, али живе на дрвећу,
сроднији су приматима него Колуго
глодарима
• Најстарији представници примата
- креда, пре више од 70 милиона
година
 Примати (Primates)
• Припадају класи сисара (Mammalia)
• Данас: око 300 врста реда Primates
• Већина примата живи у тропским шумама и
прилагођени су на живот на дрвећу.
• Већина живи у групама и имају веома развијено
социјално понашање и изражену способност
учења.
• Хране се углавном плодовима, семењем, али и
инсектима и другим бескичмењацима. Неке врсте
и лове, у групама.
• Данашњи примати (ред Primetes) припадају
следећим кладама:
• Strepsirrhini – две надпородице лемури и лорији
• већи број предачких особина у односу на друге
примате.
• имају влажан нос

• Haplorrhini
– Catarrhini
• Сув нос
– Tarsiiformes (тарзијуси и авети)
– мали примати који насељавају југ
Азије
– Platyrrhini - Широконоси мајмуни
(мајмуни Новог света – Јужне и
централне Америке)
– раван и широк нос са
размакнутим ноздрвама
– реп служи за хватање
– Искључиво на дрвећу
– Дихроматски, а неки
трихроматски вид
– ноздрве које су близу једна другој и окренуте надоле
– трихроматски вид
– реп не може да хвата
– Већи број група живена тлу
• Cercopithecoidea - Усконоси мајмуни (мајмуни Старог света
– Африке и Азије)
– задебљања коже на доњем делу карлице (ишијални калозити),
који служе за седење
• Hominoidea - Човеколики мајмуни (гибони, орангутани,
гориле, шимпанзе) и људи
– руке су дуже од ногу, доњи део тела је краћи и флексибилнији,
рамени и ручни зглобови су покретнији, а репа нема
– мозак у односу на тело много већи
 Распрострањење главних група примата
Tarsiiformes
Strepsirrhini

Platyrrhini
Cercopithecoidea
ФИЛОГЕНЕТСКО СТАБЛО ПРИМАТА
ФИЛОГЕНЕТСКО СТАБЛО ПРИМАТА
 лемури,
лорији и
галагои

тарзијуси

Мајмуни Новог
света
Мајмуни Старог
света

Филогенетско гибони

стабло примата
орангутани

nadporodica
гориле
Hominoidea

шимпанзе
и бонобои

аустралопитекус

Модерни
људи и
tribus изумрле
Hominine људске
врсте
 прва се
Временска скала пре одвојила
отприлике 15 еволуцион
милиона а линија
пре око 7
која је
година, прва милиона
водила ка
се одваја данашњим
година,
еволуциона раздвајају се
горилама,
линија која еволуциона
пре
од пре 66 линија која
најстарији води ка најмање 9
води ка
милиона орангутанима милиона
представници данашњим
година до година
шимпанзама и
примата пре 56 пре око 20 еволуциона
појавили у милиона линија људи
креди, пре милиона
година – година се
више од 70 адаптивна
милиона одваја
радијација линија која
година
води ка
гибонима
1. 2.
3.
4.

5.
6.
7. 8.
1. Прстенорепи лемур (Lemur catta), 2. Сифака (Propithecus diadema), 3. Петерсов
мишји лемур (Microcebus myoxinus), 4. Патуљасти лењи лори (Xanthonycticebus
pygmaeus), 5. Ај-ај (Daubentonia madagascariensis) 6. Лемур гриваш (Varecia
variegata), 7. Црвени витки лори (Loris tardigradus), 8. Гарнетов галаго (Otolemur
garnettii), 9. Авет (Tarsius sp.)
9.
Лемури, лорији и тарзијуси
 Platyrrhini - Широконоси мајмуни (мајмуни Новог света)

Обични мармозет Златноглави лавовски

(Callithrix jacchus) тамарин
(Leontopithecus chrysomelas)
Црни паук- Црни дрекавац
мајмун (Ateles paniscus) (Alouatta caraya)

Царски тамарин Патуљасти мармозет

(Saguinus imperator) (Cebuella pygmaea)

Рунасти паук- Хумболтов рунасти мајмун

мајмун (Brachyteles (Lagothrix lagothricha)
капуцин (Cebus sp.) Гелдијев мармозет arachnoides)
 Cercopithecoidea - Усконоси мајмуни (мајмуни Старог света)

Мандрил
Гривасти павијан (Mandrillus sphinx)
(Papio hamadryas)
Ћубасти заморац
(Cercopithecus pogonias)

Резус макаки
Мајмун носоња (Macaca mulatta)
(Nasalis larvatus) Гелада бабуни (Theropithecus gelada)
 Hominoidea - Човеколики мајмуни и људи

Човек (Homo sapiens)

горила (Gorilla gorilla)

Шимпанза (Pan troglodytes)

Северни белообрази гибон

(Nomascus leucogenys)
Bonobo (Pan paniscus) Суматрански орангутан (Pongo abelii)
• Сви човеколики мајмуни показују ниво вештина и интелигенције далеко изнад способности осталих мајмуна (укључујући и гибоне).
Праве сложена гнезда за спавање. Друштвени односи се често заснивају на стратешком планирању. Дивље шимпанзе и орангутани
праве једноставне алате и преносе их на места где их користе, што је додатни доказ предвиђања и планирања. Такође, користе више
алата у исто време. Неке гориле у прихватилишту су примећене да штапом испитују дубину базена. Приликом тестирања у
лабораторијски условима, решавају сложене психолошке тестове. Могу да препознају себе у огледалу (као и људи), што указује да су
свесни себе. 1. Oрангутани имају развијен таленат за механику и
иновације. Праве кишобране од лишћа или
љубопитљиво штапићем отварају воћке да провере
да ли су зреле.
2. Различите популације шимпанзи користе различите
технике извлачења термита из термитњака.
3. Да би дошли до воде у удубљењима дрвећа,
шимпанзе праве “сунђере” од лишћа.
4. Гориле, као и други човеколики мајмуни, разбијају
орашасте плодове користећи камење као чекић и
наковањ.

5 5. ЈЕЗИЧКЕ ВЕШТИНЕ
Човеколики мајмуни могу
да науче једноставну
комуникацију са људима (и
међусобно). Научници су
их подучавали знаковном
језику, а импресивне
резултате су постигли са
бонобоима користећи
специјалне симболе.
ПРЕДАЧКЕ ОСОБИНЕ ПРИМАТА ИЗВЕДЕНЕ ОСОБИНЕ ПРИМАТА

• Петопрстост • Стереоскопски вид

• Трихроматски вид
• Покривеност • Опозиција палца
длакама • Осетљиве јагодице прстију
– набори коже на прстима (који чине
• Дихроматски вид људске отиске прстију)
• Нокти на врховима прстију
• Велики мозак у односу на величину
тела
• Кратке вилице, што им даје равно лице.
• Мањи број потомака
• Спорије развиће и изражена брига о
потомству
 АРБОРЕАЛНА НИША
-живот на дрвећу-
• Многе особине примата су адаптације на живот у арбореалној ниши (живот
на дрвећу)
• Зашто су примати прешли на арбореални начин живота?
• Oсновни узрок - смањење компетиције:
– После нестанка гмизаваца из великог броја еколошких ниша, између две групе
сисара - примата и глодара, дошло је до оштре компетиције.
– Међу раним приматима који су остали на тлу дошло је до изумирања,
– Они који су отишли на дрвеће доживели адаптивну радијацију.
• Живот на дрвећу ставља пред животиње неке занимљиве изазове, као што су:
– кретање међу дрвећем и гранама,
– брига о потомству,
– сакупљање и складиштење хране и
– склоништа у екстремним временским условима.
 Адаптације на промене у исхрани и за
кретање по дрвећу
• Прелазак са исхране инсектима на исхрану биљном храном
– Пентадактилија и опозиција палца према осталим прстима - чврсто
хватање објеката (гране, храна);
– осетљиви јастучићи на врховима прстију - фина манипулација
ситним предметима.
– одвојене кости предњих удова (улна и радијус) - већа покретљивост
предњих екстремитета.
– седећи положај - ослобађа предње екстремитете за друге
активности (нпр. приношење хране), а то доприноси побољшању
координације руке-очи (последично и повећање масе мозга)
– Промене у грађи зуба, скраћивање вилице
• Допринели формирању равног лица
Повећање масе мозга и промене везане за чула (посебно за
чуло вида)
• Тренд повећања масе мозга – могућност да се обрађују све сложеније
информације.
– координација руке-очи
– арбореални начин живота дао је предност визуелном чулу, а чуло мириса је
редуковано.
– са преласком на дневни начин живота, величина мозга је знатно порасла.
Важну улогу добија способност разликовања боја – трихроматски вид
• Захваљујући овој особини, примати су могли да разликују зрело воће и свеже листове,
које користе у исхрани, од незрелих плодова и сувих листова.
– померање очију напред омогућило је стереоскопски вид (тј. прецизну
процену раздаљине и дубине), што представља изузетно важну адаптацију на
кретање по гранама.
• Последица овога је равно лице
 Продужена брига за потомство
• Женке примата на свет доносе мали број
потомака,
• продужен је период у коме родитељи
воде бригу о потомству и подучавају га.
• Учење даје велику селективну предност
– на тај начин може да се пренесе знатно
већа количина информација за краће време
него на уобичајен биолошки начин - путем
гена.
 Сложено социјално понашање
• Многи примати живе у друштвеним групама.
– У социјалним групама, појединачни чланови координирају своје активности,
комуницирају једни с другима и интерагују како на припаднички (пријатељски)
тако и на агонистички (агресиван или покоран) начин.
– У многим друштвеним групама појединци су дружељубиви; то јест, они често
међусобно комуницирају, учествују у разним врстама социјалних интеракција и
обично формирају и одржавају социјалне везе (снажне социјалне везе) са другим
појединцима
• Јасна хијерархија
– Појединци морају да деле ресурсе хране, воде, места за спавање и партнере.
– обично организоване по принципу хијерархијске доминације у којима појединци
вишег ранга имају приоритет приступа ограниченим ресурсима
• Нега (требљење)
– уобичајене друштвене активности међу приматима у којој један појединац
пажљиво провлачи крзно другог и уклања остатке или ектопаразите
– Одржавање односа у групи (субмисивни – доминантни; мужјаци-женке; мајке-
млади)
• Комуникација - сарадња са другим врстама, сложена вокализација
(обележавање територије, за потрагу за члановима групе, за претњу или
упозорење хранидбеним конкурентима и сл.)
• Култура
– научени обрасци понашања који се преносе с генерације на генерацију
 Вежба 1
ПИТАЊА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ
• Које су кључне заједничке изведене особине свих
сисара? Када су се на Земљи појавили први сисари с
тим особинама?
• Шта су примати? Које све данашње групе обухватају?
Где живе примати? Какав је начин кретања код
примата? Које су кључне адаптације примата?
• Постави људску врсту на филогенетско стабло
примата.