РЕВИТАЛИЗАЦИЈА И

КОНВЕРЗИЈА У
АРХИТЕКТУРИ
2., 3. и 4. предавање
 Амблем заштићеног културног добра

ЗАШТИТА
ГРАДИТЕЉСКО
Г
НАСЛЕЂА Хашка конвенција из 1954.
за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба
ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ,
НАУКУ И КУЛТУРУ (ЕНГЛ. UNITED NATIONS
EDUCATIONAL, SCIENTIFIC AND CULTURAL
ORGANIZATION)
СПЕЦИЈАЛНА ЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
БАЗИРАНА У ПАРИЗУ, ОСНОВАНА 16. НОВЕМБРА 1945.
ГОДИНЕ.

ОСНОВНИ ЦИЉ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЈЕ ДА ДОПРИНЕСЕ

МИРУ И СИГУРНОСТИ КРОЗ ПОДРЖАВАЊЕ САРАДЊЕ
МЕЂУ НАЦИЈАМА КРОЗ ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКУ И
КУЛТУРУ КАО МЕТОД ПОСПЕШИВАЊА УНИВЕРЗАЛНОГ
ПОШТОВАЊА ПРАВДЕ, ЗАКОНА, ЉУДСКИХ ПРАВА И
ОСНОВНИХ ЉУДСКИХ СЛОБОДА.
Светска баштина Унеска (енгл. World Heritage Site — досл. место/локалитет светске баштине) специфично је
место (као што је шума, планински масив, језеро, пустиња, грађевина, комплекс или град) које је номиновано за
Међународни програм светске баштине којим управља Комитет Светске баштине Унеска — организације за
образовање, науку и културу Уједињених нација
ЗАКОН О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РС“, БРОЈ 129/21)

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ЈЕ СКУП РЕСУРСА, МАТЕРИЈАЛНИХ И НЕМАТЕРИЈАЛНИХ,

НАСЛЕЂЕНИХ ИЗ ПРОШЛОСТИ, ПРЕПОЗНАТИХ КАО ОДРАЗ И ИЗРАЗ НЕПРЕКИДНО
ЕВОЛУИРАЈУЋИХ ВРЕДНОСТИ, УВЕРЕЊА, ЗНАЊА И ТРАДИЦИЈА, НАСТАЛИХ
ИНТЕРАКЦИЈОМ ЧОВЕКА И ПРОСТОРА ТОКОМ ВРЕМЕНА. КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ МОЖЕ БИТИ
МАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ.

МАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ЈЕ ДЕО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА КОЈЕ ЧИНИ

НЕПОКРЕТНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И ПОКРЕТНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ.

НЕПОКРЕТНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ЈЕ ДЕО МАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА КОЈЕ

ЧИНЕ НЕПОКРЕТНОСТИ, ЊИХОВЕ ГРУПЕ, ДЕЛОВИ ИЛИ ОСТАЦИ, А ЗА КОЈЕ СЕ
ПРЕТПОСТАВЉА ДА МОГУ ИМАТИ ИЛИ ЗА КОЈЕ ЈЕ ПОСТУПКОМ ВРЕДНОВАЊА, У СКЛАДУ
СА ЗАКОНОМ, УТВРЂЕНО ДА ИМАЈУ КУЛТУРНУ, ДРУШТВЕНУ, ИСТОРИЈСКУ, АРХЕОЛОШКУ,
ЕТНОЛОШКУ, АНТРОПОЛОШКУ, ТЕХНИЧКУ И ИНДУСТРИЈСКУ, УМЕТНИЧКУ, УМЕТНИЧКО -
ЗАНАТСКУ, АРХИТЕКТОНСКУ, ГРАЂЕВИНСКУ И ГРАЂЕВИНСКО - КОНСТРУКТИВНУ,
ПРОСТОРНУ (УРБАНУ ИЛИ РУРАЛНУ) И НАУЧНУ ВРЕДНОСТ И ВРЕДНОСТ ОРИГИНАЛА,
УНИКАТА ИЛИ СТАРИНЕ.
КУЛТУРНА ДОБРА СУ ДЕО МАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ВРЕДНОВАНА И
УТВРЂЕНА У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.

НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА СУ:

 КУЛТУРНИ ПРЕДЕЛИ,
 ПРОСТОРНЕ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ЦЕЛИНЕ,
 СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ,
 АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА И
 ЗНАМЕНИТА МЕСТА.

САСТАВНИ ДЕО НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ ДОБРА ЧИНИ ЗАШТИЋЕНА ОКОЛИНА, КАО И

ПОКРЕТНЕ СТВАРИ КОЈЕ СУ ФУНКЦИОНАЛНО, ЕСТЕТСКИ И НА ДРУГИ НАЧИН
ПОВЕЗАНЕ СА НЕПОКРЕТНИМ КУЛТУРНИМ ДОБРОМ ТАКО ДА ЧИНЕ ЈЕДИНСТВЕНУ
ЦЕЛИНУ А ЧИЈИМ СЕ ОДВАЈАЊЕМ СУШТИНСКИ УМАЊУЈЕ ЊЕГОВА ВРЕДНОСТ.
ЗАШТИЋЕНА ОКОЛИНА НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ ДОБРА УЖИВА ЗАШТИТУ КАО И
КУЛТУРНО ДОБРО.
Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)
КУЛТУРНИ ПРЕДЕО

ОЗНАЧАВА ПОДРУЧЈЕ НАСТАЛО КАО

РЕЗУЛТАТ МЕЂУСОБНОГ ДЕЛОВАЊА
КУЛТУРЕ И ПРИРОДЕ, ОДНОСНО ЉУДИ И
ЊИХОВОГ ПРИРОДНОГ ОКРУЖЕЊА.
КУЛТУРНИ ПРЕДЕО ОДРАЖАВА ЕВОЛУЦИЈУ
ЉУДСКОГ ДРУШТВА И НАСЕЉА ТОКОМ
ВРЕМЕНА, НАЧИНЕ ОДРЖИВОГ
КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА, УСЛОВЉЕНЕ
ОГРАНИЧЕЊИМА И КАРАКТЕРИСТИКАМА
ПРИРОДНОГ ОКРУЖЕЊА, КАО И
СУКЦЕСИВНИМ ДРУШТВЕНИМ,
ЕКОНОМСКИМ И КУЛТУРНИМ УТИЦАЈИМА
И СПЕЦИФИЧНИМ ДУХОВНИМ ОДНОСОМ
ПРЕМА ПРИРОДИ.

Културни предео Бача, површина 460.27км2, обхвата 7 насеља са око 20.000

становника, који се доминантно баве пољопривредом, а чија је структура изразито
мултикултурна и мултирелигиозна.

Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)

 Комплекс Дуванске индустрије Ниш саграђен у
првој половини 20.в.

ПРОСТОРНО КУЛТУРНО-
ИСТОРИЈСКА ЦЕЛИНА

ЈЕСТЕ УРБАНО ИЛИ РУРАЛНО НАСЕЉЕ ИЛИ

ГРУПА ПОЈЕДИНАЧНИХ ИЛИ ПОВЕЗАНИХ
ГРАЂЕВИНА КОЈЕ ЗБОГ СВОЈИХ
АРХИТЕКТОНСКИХ ОДЛИКА,
ХОМОГЕНОСТИ ИЛИ ПОЛОЖАЈА У
ПРОСТОРУ ПОСЕДУЈУ ПОСЕБНЕ
ВРЕДНОСТИ СА КУЛТУРНОГ, ИСТОРИЈСКОГ,
УМЕТНИЧКОГ, ЕТНОЛОШКОГ,
АНТРОПОЛОШКОГ И НАУЧНОГ ГЛЕДИШТА.

Комплекс Рајачких и Рогљевских пивница је

саграђен од 18. до 20. века.

Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)

 Зграда Старог начелства –
зграда Универзитета у Нишу, грађена од 1886.г.

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ

ПОЈЕДИНАЧНИ НЕПОКРЕТНИ ОБЈЕКАТ ОД КУЛТУРНОГ,

ИСТОРИЈСКОГ, АРХИТЕКТОНСКОГ, АРХЕОЛОШКОГ,
УМЕТНИЧКОГ, ЕТНОЛОШКОГ, ТЕХНИЧКОГ,
ПАЛЕОНТОЛОШКОГ ЗНАЧАЈА ИЛИ ДРУГОГ ДРУШТВЕНОГ
ЗНАЧАЈА.
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ МОЖЕ БИТИ:
1) АРХИТЕКТОНСКО ДЕЛО, ЊЕГОВИ ОСТАЦИ,
ПРЕПОЗНАТЉИВИ ДЕЛОВИ ИЛИ ПРИПАТЦИ;
2) ОБЈЕКАТ СА ПРИПАДАЈУЋИМ НЕПОКРЕТНОСТИМА И
ПРИПАТЦИМА;
3) АРХЕОЛОШКИ ОБЈЕКАТ ИЛИ СТРУКТУРА АРХЕОЛОШКОГ
КАРАКТЕРА;
4) ДЕЛО ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ, СЛИКАРСТВА ИЛИ
ВАЈАРСТВА, НАТПИС, ГЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ, ДЕЛО ИЛИ
ОСТАТАК ТЕХНИЧКЕ КУЛТУРЕ, СТАРЕ ИНДУСТРИЈЕ ИЛИ
ИНФРАСТРУКТУРЕ И ДРУГО ДОБРО КОЈЕ ЈЕ ТРАЈНО ВЕЗАНО
ЗА ОДРЕЂЕНИ АРХИТЕКТОНСКИ ОБЈЕКАТ ИЛИ МЕСТО;
5) МЕМОРИЈАЛНИ ИЛИ ДРУГИ СПОМЕН ОБЈЕКАТ.

Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)

 Арехолошко налазиште Медијана код Ниша с почетка 4. века

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ

ДЕО ПРОСТОРА НА ПОВРШИНИ ЗЕМЉИШТА И

У ЗЕМЉИШТУ, У ПЕЋИНАМА И ПОД ВОДОМ,
КОЈИ САДРЖИ ОСТАТКЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ
ГРАЂЕВИНА, СЛОЖЕНЕ ГРАЂЕВИНСКЕ
ЦЕЛИНЕ И ДРУГЕ ОБЈЕКТЕ, КОНСТРУКЦИЈЕ И
ЊИХОВЕ ДЕЛОВЕ, ГРОБНЕ ЦЕЛИНЕ И
НЕКРОПОЛЕ, ОСТАВЕ, ПОКРЕТНЕ ПРЕДМЕТЕ,
АНТРОПОЛОШКИ, ПАЛЕОНТОЛОШКИ И
ГЕОЛОШКИ МАТЕРИЈАЛ, КАО И ЦЕЛОКУПАН
СТРАТИГРАФСКИ КОНТЕКСТ У КОМЕ СЕ
НАЛАЗЕ

Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)

 Црна Ћуприја, Жабаљ, место масовног стрељања родољуба јануара 1942.

ЗНАМЕНИТО МЕСТО

ПРОСТОР ВЕЗАН ЗА ДОГАЂАЈ ОД ПОСЕБНОГ

ЗНАЧАЈА ЗА ИСТОРИЈУ, ПОДРУЧЈЕ С
ИЗРАЖЕНИМ ЕЛЕМЕНТИМА ПРИРОДНИХ И
РАДОМ СТВОРЕНИХ ВРЕДНОСТИ КАО
ЈЕДИНСТВЕНЕ ЦЕЛИНЕ, КАО И СПОМЕН
ГРОБОВИ ИЛИ ГРОБЉА И ДРУГА СПОМЕН
ОБЕЛЕЖЈА КОЈА СУ ПОДИГНУТА РАДИ
ТРАЈНОГ ОЧУВАЊА УСПОМЕНЕ НА ЗНАЧАЈНЕ
ДОГАЂАЈЕ, ЛИЧНОСТИ И МЕСТА ИЗ
НАЦИОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ, ОД ПОСЕБНОГ
КУЛТУРНОГ И ИСТОРИЈСКОГ ЗНАЧАЈА.

Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)

ВРЕДНОВАЊЕ КУЛТУРНОГ
НАСЛЕЂА

КРИТЕРИЈУМИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ
КУЛТУРНА ВРЕДНОСТ МАТЕРИЈАЛНОГ ВРЕДНОСТИ КУЛТУРНОГ
И НЕМАТЕРИЈАЛНОГ НАСЛЕЂА НАСЛЕЂА СУ:
УТВРЂУЈЕ СЕ НА ОСНОВУ ЧИЊЕНИЦА
О СВОЈСТВИМА И ОСОБЕНОСТИМА  АУТЕНТИЧНОСТ,
НАСЛЕЂА, ЗНАЧАЈА ЗА ОЧУВАЊЕ
ИДЕНТИТЕТА И КУЛТУРЕ, КАО И  ИНТЕГРИТЕТ,
ИСТОРИЈСКИХ, УМЕТНИЧКИХ,  ЈЕДИНСТВЕНОСТ И РЕТКОСТ У
АРХИТЕКТОНСКИХ, АРХЕОЛОШКИХ,
АНТРОПОЛОШКИХ, ЕТНОЛОШКИХ,
ОКВИРУ СВОЈЕ ВРСТЕ, И
ДУХОВНИХ, ПРИРОДЊАЧКИХ,  КОНТИНУИТЕТ КУЛТУРНЕ
ТЕХНИЧКИХ, НАУЧНИХ, ДРУШТВЕНИХ, ТРАДИЦИЈЕ.
ЕКОНОМСКИХ И ДРУГИХ ВРЕДНОСТИ.

Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)

МАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ НА ОСНОВУ УТВРЂЕНЕ КУЛТУРНЕ ВРЕДНОСТИ
ЧИНЕ:
 КУЛТУРНА ДОБРА,
 ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ (СТВАРИ И ТВОРЕВИНЕ ЗА КОЈЕ СЕ
ПРЕТПОСТАВЉА ДА ПОСЕДУЈУ КУЛТУРНЕ ВРЕДНОСТИ)
 ДОБРА ПОД ПРЕТХОДНОМ ЗАШТИТОМ (РОК ЗА УТВРЂИВАЊЕ К.Д. ОД 3 ГОДИНЕ, УЗ
МОГУЋНОСТ ПРОДУЖЕЊА ЗА ЈОШ 3Г.).

КУЛТУРНА ДОБРА ПРЕМА КАТЕГОРИЈИ СУ:

 КУЛТУРНО ДОБРО (III КАТЕГОРИЈА) – УТВРЂУЈЕ ВЛАДА Р. СРБИЈЕ
 КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА (II КАТЕГОРИЈА) – УТВРЂУЈЕ ВЛАДА Р. СРБИЈЕ
 КУЛТУРНО ДОБРО ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА (I КАТЕГОРИЈА) – УТВРЂУЈЕ НАРОДНА
СКУПШТИНА Р. СРБИЈЕ

Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)

АКТ О УТВРЂИВАЊУ КУЛТУРНОГ ДОБРА САДРЖИ, У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ
КУЛТУРНОГ ДОБРА СЛЕДЕЋЕ:
 ОСНОВНЕ ПОДАТКЕ О КУЛТУРНОМ ДОБРУ (НАЗИВ, ВРСТА, МЕСТО ГДЕ СЕ НАЛАЗИ И
ИДЕНТИФИКАЦИОНЕ ОЗНАКЕ);
 ОПИС ИЗГЛЕДА И СТАЊА КУЛТУРНОГ ДОБРА И ПОЈЕДИНИХ ЊЕГОВИХ ДЕЛОВА;
 ГРАНИЦУ НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ ДОБРА И ГРАНИЦУ ЊЕГОВЕ ЗАШТИЋЕНЕ
ОКОЛИНЕ;
 ПОДАТКЕ О ВЛАСНИКУ И ДРЖАОЦУ КУЛТУРНОГ ДОБРА И ЗАШТИЋЕНЕ ОКОЛИНЕ
НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ ДОБРА;
 ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ВРЕДНОСТИ И ОСОБЕНОСТИ КУЛТУРНОГ ДОБРА;
 КАТЕГОРИЈУ КУЛТУРНОГ ДОБРА;
 ПОДАТКЕ О ОБЈЕКТУ У КОЈЕМ СЕ ТРАЈНО ЧУВА ИЛИ ИЗЛАЖЕ ПОКРЕТНО КУЛТУРНО
ДОБРО;
 МЕРЕ ЗАШТИТЕ, НАМЕНУ И НАЧИН ЧУВАЊА, ОДРЖАВАЊА И КОРИШЋЕЊА КУЛТУРНОГ
ДОБРА, А ЗА НЕПОКРЕТНО КУЛТУРНО ДОБРО И ЊЕГОВЕ ЗАШТИЋЕНЕ ОКОЛИНЕ.
Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)
МЕРЕ ЗАШТИТЕ КОЈЕ СЕ УТВРЂУЈУ АКТОМ О УТВРЂИВАЊУ КУЛТУРНИХ ДОБАРА,
ОБУХВАТАЈУ:
 БЛИЖЕ УСЛОВЕ ЧУВАЊА, ОДРЖАВАЊА И КОРИШЋЕЊА КУЛТУРНОГ ДОБРА;
 СТРУЧНЕ И ТЕХНИЧКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ РАДИ ОБЕЗБЕЂИВАЊА КУЛТУРНОГ ДОБРА ОД
ПРОПАДАЊА, ОШТЕЋЕЊА, УНИШТЕЊА И КРАЂЕ;
 НАЧИН ОБЕЗБЕЂИВАЊА КОРИШЋЕЊА И ДОСТУПНОСТИ КУЛТУРНОГ ДОБРА ЈАВНОСТИ;
 ОГРАНИЧЕЊА И ЗАБРАНЕ У ПОГЛЕДУ РАСПОЛАГАЊА КУЛТУРНИМ ДОБРОМ И ЊЕГОВЕ УПОТРЕБЕ,
У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ;
 ОГРАНИЧЕЊА, ОДНОСНО ЗАБРАНЕ ИЗВОЂЕЊА ОДРЕЂЕНИХ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА, ПРОМЕНЕ
ОБЛИКА ТЕРЕНА И КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА У ОКВИРУ ЗАШТИЋЕНЕ ОКОЛИНЕ КУЛТУРНОГ
ДОБРА, КАО И ПРОМЕНЕ НАМЕНА ПОЈЕДИНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА;
 УКЛАЊАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ИЛИ ДРУГОГ ОБЈЕКТА ЧИЈЕ ПОСТОЈАЊЕ УГРОЖАВА ЗАШТИТУ ИЛИ
КОРИШЋЕЊЕ КУЛТУРНОГ ДОБРА.

МЕРЕ ЗАШТИТЕ УТВРЂУЈУ СЕ И ЗА ЗАШТИЋЕНУ ОКОЛИНУ НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ ДОБРА.

ПОСЛОВЕ УТВРЂИВАЊА МЕРА ЗАШТИТЕ ДОБАРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ЗАШТИТЕ ОБАВЉАЈУ КАО
ПОВЕРЕНИ ПОСАО.
Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)
НАДЛЕЖНЕ УСТАНОВЕ И
ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТРИ КУЛТУРНИХ
ДОБАРА
РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ
СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ЈЕ ЦЕНТРАЛНА
УСТАНОВА ЗАШТИТЕ И ОЧУВАЊА
НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА, У
СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.

РАДИ ТРАЈНОГ И СИСТЕМАТСКОГ РАДА НА РАЗВОЈУ И

УНАПРЕЂИВАЊУ ДЕЛАТНОСТИ ЗАШТИТЕ И ОЧУВАЊА
КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, ОДНОСНО У
ДЕЛАТНОСТИ ЗАШТИТЕ И ОЧУВАЊА НЕПОКРЕТНОГ
КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА, МУЗЕЈСКОЈ ДЕЛАТНОСТИ,
АРХИВСКОЈ ДЕЛАТНОСТИ, ДЕЛАТНОСТИ ЗАШТИТЕ И
ОЧУВАЊА СТАРЕ И РЕТКЕ БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ,
ДЕЛАТНОСТИ ЗАШТИТЕ И ОЧУВАЊА ФИЛМСКЕ И ОСТАЛЕ
АУДИОВИЗУЕЛНЕ ГРАЂЕ УСТАНОВЉАВАЈУ СЕ
ТЕРИТОРИЈАЛНО НАДЛЕЖНЕ УСТАНОВЕ ЗАШТИТЕ,
КОЈЕ ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ НА ОДРЕЂЕНОЈ ТЕРИТОРИЈИ,
КАО ПОВЕРЕНИ ПОСАО.
Извод из ЗАКОНА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ („Службени гласник РС“, број 129/21)
ЗНАЧАЈНЕ МЕЂУНАРОДНЕ КОНВЕНЦИЈЕ И ПОВЕЉЕ
(на којима се базира и наша национална политика управљања наслеђем)

• ЕВРОПСКА КОНВЕНЦИЈА О КУЛТУРИ (ПАРИЗ, 1954); - САВЕТ ЕВРОПЕ

• МЕЂУНАРОДНА ПОВЕЉА О ЗАШТИТИ И РЕСТАУРАЦИЈИ СПОМЕНИКА И ПОДРУЧЈА -

ВЕНЕЦИЈАНСКА ПОВЕЉА (ВЕНЕЦИЈА, 1964) - ICOMOS

• КОНВЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ И ПРИРОДНЕ БАШТИНЕ (ПАРИЗ, 1972) -

• КОНВЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ ЕВРОПСКОГ АРХИТЕКТОНСКОГ БЛАГА (ГРАНАДА, 1985); - САВЕТ

ЕВРОПЕ

• ЕВРОПСКА КОНВЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ АРХЕОЛОШКОГ НАСЛЕЂА (ВАЛЕТА, 1992) – САВЕТ ЕВРОПЕ

• ОКВИРНА КОНВЕНЦИЈА САВЕТА ЕВРОПЕ О ВРЕДНОСТИ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ЗА ДРУШТВО

(ФАРО, 2005). – САВЕТ ЕВРОПЕ
ПОВЕЉЕ ЗНАЧАЈНИХ СТУКОВНИХ МЕЂУНАРОДНИХ
ОРГАНИЗАЦИЈА:
ICOMOS (http://www.icomos.org) i TICCIH (http://ticcih.org)

• ПОВЕЉА О НАРОДНОЈ БАШТИНИ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ (МЕКСИКО, 1999)

CHARTER ON THE BUILT VERNACULAR HERITAGE

• ПОВЕЉА О ИНДУСТРИЈСКОМ НАСЛЕЂУ (НИЖЊИ ТАГИЛ, 2003)

THE NIZHNY TAGIL CHARTER FOR THE INDUSTRIAL HERITAGE

• ПАРИСКА ДЕКЛАРАЦИЈА : О НАСЛЕЂУ КАО ПОКРЕТАЧУ РАЗВОЈА (ПАРИЗ, 2011)

THE PARIS DECLARATION ОN HERITAGE AS A DRIVER OF DEVELOPMENT

• ДАБЛИНСКИ ПРИНЦИПИ : ПРИНЦИПИ ОЧУВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ИНДУСТРИЈСКОГ

НАСЛЕЂА, СТРУКТУРА, ПОДРУЧЈА И ПРЕДЕЛА (ПАРИЗ, 2011)
PRINCIPLES FOR THE CONSERVATION OF INDUSTRIAL
HERITAGE SITES, STRUCTURES, AREAS AND LANDSCAPES «THE DUBLIN PRINCIPLES»

• ПОВЕЉА О МЕСТИМА ОД КУЛТУРНОГ ЗНАЧАЈА (АУСТРАЛИЈА, 2013)

CHARTER FOR PLACES OF CULTURAL SIGNIFICANCE - THE BURRA CHARTER
 Општа начела у примени техничке заштите
споменика културе !
Начело чувања аутентичности споменика и његових споменичких вредности:
• Све мере које се предузимају у циљу заштите нарушавају аутентичност и губи се споменичка вредност оригинала.
• Техничке мере треба сводити на најмању меру.
• Споменик треба конзервитати, а уколико то није могуће, тек онда рестаурирати.

Начело поштовања свих стилова у једном споменику:

• Током времена мењане су стилске концепције на многим грађевинама
• Промене су саставни део историје једног споменика
• Некада је била изражена тежња ка чистоћи „првобитног израза“
• Код споменика у рушевинама, не може се тежити првобитном изгледу
• Код споменика са неуко изведеним доградњама, које су промениле изглед грађевине, може се остварити повратак
оригиналног облика
• Доградње могу допринети вредности споменика
• Венецијанска конвенција гласи: „Треба поштовати допринос свих епоха које су учествовале у изградњи
споменика, циљ није постизање стилског јединства.“
Начело поштовања свих вредности на споменику:
• Понекад архитектонски нестручне и неестетске форме
имају историјску вредност.
• Венецијанска повеља гласи: „Процена вредности
појединачних елемената који се могу укинити, као и
доношење одлуке о њиховом уклањању не сме се поверити
само аутору пројекта заштите.“
Начело сталности споменика на месту на којем је
саграђен:
• Споменик је неодвојив део средине у којој је настао.
• Живот око споменика оставља траг и окружење са
спомеником чини споменичку целину.
• Споменици су физички везани за место на којем су грађени.
Уколико је споменик уништен, његова супструкција има
споменичку вредност.
• Споменик се дислокацијом одваја од разлога свог
постојања, јер је он увек подигнут из одређеног разлога. На
новим местима постају музејски експонати.
Начело документарности или континуитета
рада:
• Потребно је све радове изводити и пратити уз
документацију
• Треба регистровати све етапе у раду
• Треба забележити све промене које се уоче кроз
време.
Начело сарадње са другим струкама:
• Заштита градитељског наслеђа је
мултидисциплинарна активност.
• Окупља стручњаке који се првенствено баве
градитељством и уметношћу (архитекти,
урбанисти, грађевинари, историчари уметности,
археолози, историчари, етнолози), али према
потреби и стручњаке из других научних подручја
(правници, социолози, економисти, хемичари...)
Техничке мере у примени заштите споменика културе !
А. Техничке мере привремене заштите В. Анастилоза културних добара

• Имају привремени карактер • Оригинални делови споменика враћају се на своје

• Масовно коришћење након великих разарања
• Примена код прекида истраживачких радова
• Дуготрајне привремене мере: заштитни кровови;
затрпавање; наџиђивање; насипање; подупирање зидова,
лукова, сводова; заштита од ратних разарања; заштита
грађевинама
Б. Конзервација
место и даје им се функција коју су имали
• То је самостални или допунски поступак при
конзервацији и рестаурацији.
• Најчешћа је за споменике класичне архитектуре као
и код рушевина након земљотреса
• Примењује се код археолошких локалитета
• Захтева одлично познавање стилова и техника
грађења у одговарајућој временској епохи

• Поступак при коме се тежи да се споменик очува у стању

у којем се налази
• Споменику се ништа не додаје
• Стабилизују се рушевине
• Ради се код споменика код којих се не може
претпоставити првобитна структура
• Честа код археолошких локалитета са непознатом
висином грађевина
Г. Рестаурација
• методолошко-технички поступак при коме се
споменику додају они делови који му недостају и то у
облику који су имали
• Нема рестаурације уколико се не зна како је споменик
изгледао или не постоји документација о њему
• Почива на начелу поштовања аутентичности старе,
оригиналне материје
• Венецијанска повеља каже: „рестаурација се
зауставља тамо где почиње претпоставка“
• Циљ рестаурације је очување споменика и његових
вредности и откривање оних вредности које су биле
заклоњене или до тада непознате, враћање оних
естетских вредности које су му биле оштећене,
умањене или уништене
• Тежи се успостављању правилног односа оног што је
остало од споменика и оног што му се додаје
• Стилским истраживањем се утврђује највероватнији
облик
Д. Реконструкција
• metodološko-tehnički postupak pri kome se spomeniku
dodaju oni delovi koji mu nedostaju i to u obliku koji su
imali Nema restauracije ukoliko se ne zna kako je spomenik
izgledao ili ne postoji dokumentacija o njemu Počiva na
načelu poštovanja autentičnosti stare, originalne materije
Venecijanska povelja kaže: „restauracija se zaustavlja tamo
gde počinje pretpostavka“ Cilj restauracije je očuvanje
spomenika i njegovih vrednosti i otkrivanje onih vrednosti
koje su bile zaklonjene ili do tada nepoznate, vraćanje onih
estetskih vrednosti koje su mu bile oštećene, umanjene ili
uništene Teži se uspostavljanju pravilnog odnosa onog što je
ostalo od spomenika i onog što mu se dodaje Stilskim
istraživanjem se utvrđuje najverovatniji oblik
Ђ. Пресељење непокретних споменика културе Е. Комбиноване методе техничке заштите

• То је последње средство за спашавање споменика, када • Многа културна добра пролазе кроз све облике
су све друге могућности исцрпљене техничке заштите
• Свесно се одустаје од основног принципа чувања • Избор одговарајуће методе за поједине сегменте
непокретних културних добара грађевине зависи од експертске процене у времену
• Не назива се методом заштите, јер овом методом када се заштита примењује
вредности културних добара се губе или значајно
умањују
• Разлози премештања: одношење као ратни плен,
куповина споменика, битно промењени природни
услови, велики јавни радови, промене економске и
друштвене ситуације када се губе могућности за
одржавањем споменика на изворном месту
• Технике пресељавања: преношење целог споменика,
растављање на делове, зидање на новом месту
ГРАДИТЕЉСКИМ (КУЛТУРНИМ)
НАСЛЕЂЕМ МОЖЕМО СЕ БАВИТИ ТЕК КАДА
ОВЛАДАМО ЗНАЊЕМ О ПРЕТХОДНИМ
(ИСТОРИЈСКИМ) ЕПОХАМА У
ГРАДИТЕЉСТВУ И АРХИТЕКТУРИ !

ИЗВОРИ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ:
• ЛИТЕРАТУРА ИЗ ОБЛАСТИ ИСТОРИЈЕ
АРХИТЕКТУРЕ,
• ОРИГИНАЛНА ДОКУМЕНТАЦИЈА О
ПРЕДМЕТНИМ ОБЈЕКТИМА,
• АРХИВСКА ФОТОДОКУМЕНТАЦИЈА.

ПРОБЛЕМ ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА:

ПРАВОВРЕМЕНА ИДЕНТИФИКАЦИЈА
КУЛТУРНЕ И ИСТОРИЈСКЕ ВРЕДНОСТИ
ОДРЕЂЕНОГ ОБЈЕКАТА, ПОСЕБНО КОД
ОБЈЕКАТА НОВИЈИХ ДАТУМА!
Бура повеља, Аустралија 2013 1. „Разумети“, упознати
се са местом
Разумевање
значаја 2. Проценити културни
значај

3. Идентификација
свих фактора, проблема,
изазова

Развој стратегије
4. Развој стратегије

5. Припрема плана
управљања

6. Имплементација
Управљање у плана управљања
складу са
7. Мониторинг резултата и
стратегијом ревизија плана
Разумевање значаја улога у
важним
догађајима

репрезент повезаност с
раста и важним
развоја личностима
аутентичан
репрезент подручја
или
периода у
пријемчив
историји
дизајн
историјска изражена
представља симболика
вредност
вредност
постојећих
архива вредност
сведочанство архитектонске
прошлости естетике
народно
градитељство
потенцијални
архивски извори
археолошки
потенцијал
Евалуација
наслеђа

значај за
индивидуални и историјски власнике и
лични значај
значај заједницу

www.north-norfolk.gov.uk
НАЈЧЕШЋИ РАЗЛОЗИ
ЗБОГ КОЈИХ СЕ
ИСТОРИЈСКЕ ЗГРАДЕ И
ПОДРУЧЈА ПОНОВО
КОРИСТЕ:
 Естетска вредност – историјске
грађевине и окружења су
вредновани зато што су
суштински лепи или зато што су
имају ретку вредност.
 Вредност због континуитета
културне моморије и наслеђа –
видљиви докази из прошлости
могу едукативно да допринесу
културном идентитету и сећању
одређеног народа или места,
дајући значење садашњости
тумачењем прошлости.
 Вредност разноликости и контраста у
урбаном окружењу – унутар многих
градова, често постоји стимулативни
контраст између историјских целина
хуманих димензија и савремених пословних
дисктрикта монументалних размера
 Вредност архитектонске разноликости и
контраста – постојећи локалитети се
вреднују због архитектонске разноликости
која је резултат близине зграда различите
старости.
 Вредност функционалне разноликости –
широк опсег различитих типова простора у
зградама различите старости, омогућава
мешавину намена. Старије објекти и целине
могу понудити ниже кирије које обезбеђују
место у граду економски маргиналним, али
друштвено важним активностима.
 Економска и комерцијална
вредност – историјска места
и средине обезбеђују
карактеристичан осећај за
место, нудећи могућности за
економски развој и туризам.
 Вредност ресурса – пошто
су зграде велики потрошачи,
њихова поновна употреба
представља очување
ограничених ресурса,
смањење потрошње енергије
и материјала у
грађевинарству и одговорно
управљање ресурсима.
Потенцијал наслеђа
Осећај за место
Наслеђе пружа јединствен
карактер који помаже да
простор поседује идентитет.
Економски просперитет
Наслеђе привлачи посетиоце,
а то заузврат помаже повећању
вредности и просперитету
подручја
Разонода и туризам
Наслеђе може да понуди
активности за доколицу и
слободно време - од
једноставне посете и уживања
у месту до детаљног
истраживања и тумачења
места.
Оживљавање
Наслеђе подржива
ревитализацију напуштених
или запуштених подручја
карактером, локацијом и
наменом.
Друштвени понос
Наслеђе доприноси
заједничком осећају поноса.
Наслеђе и прошлост
појачавају наш историјски
наратив и одјеке прошлости.
Образовање
Могућност приступа и
разумевање наслеђа могу
имати позитиван утицај на
учење и разумевање историје
и контекста.
Одрживост
Физички живот предмета
наслеђа често је већи од
њиховог функционалног
живота – враћање у употребу
је ефикасно коришћење
ресурса.
АДЕКВАТНО УПРАВЉАЊЕ
НАСЛЕЂЕМ ЈЕ ВАЖНО ЗБОГ
ВИШЕ ОСНОВА:
Здравље и добробит
Истраживање наслеђа помаже
људима у одржавању здравог
физичког животног стила и
може помоћи у смањењу
проблема са стресом и
менталним здрављем.
МОГУЋИ ИЗАЗОВИ
ПРЕНАМЕНЕ
ИСТОРИЈСКИХ ЗГРАДА У
КОНТЕКСТУ КОНЦЕПТА  елитистички приступ  неадекватне политике
ОДРЖИВОСТИ ангажовању историјских и стратегије локалних
 нове намене могу да угрозе објеката умањује резултате и националних
социјалне инклузије; администрација;
постојећи дух и идентитет
места, као и историју
места;
 постоје изазови у  недовољна
 могући су превиди на обезбеђењу континуитета транспарентност и
релацији историјске зграде друштвених образаца ефикасност политика
– окружење; локалне заједнице; адаптабилних
пренамена.
 не постоје гаранције за
економску исплативост  изазови у креирању
подухвата који ефективних и адекватних
подразумевају процесе прилика за укључивање
пренамене постојећих локалне заједнице;
зграда;
Развој стратегије
Развој политика заштите градитељског наслеђа кроз 4. таласа
Презервација Конзервација Ревитализација Управљање
објектима
Циљеви Заштита и Управљање Економски развој Управљање
очување променом у циљу заштите простором како би
(презервација) зграда кроз се заштитио и
индивидуалних активну употребу ојачао карактер и
објеката и квалитет места
структура
Изазови Заштита Заштита многих Економски развој, Конфликти
елитних зграда – мада сензитиван према управљања
објеката превише њих да би и карактеру места и различитим
све биле музеји историјским наменама простора.
или заштићене на зградама Социјални
рачун јавних карактер. Физичка
финансија промена.
Кључни Историчари Конзерватори - Конзерватори - Конзерватори-
актери уметности планери планери, експерти планери, урбани
за економски менаџери и
развој организације за
управљање

Carmona, Tiesdell, Heath, & Oc, 2010

Парадигме заштите градитељског наслеђа (Pendlebury, 1999) МОРФО-КОНЗЕРВАЦИОНИСТИЧКА
Значај историјских
Порекло - еволуција Филозофија објеката (и став према
Логика и суштина идеје интервенције фасадизму)
Очување и развијање духа Базиран на студији о Очување историјске
Акценат је на процесу
места синтезом прошлости, процесу развоја структуре је важно – мада
промене, док интервенцију
садашњости и будућности – историјског места – развој није нужно примаран
треба задржати у оквирима
„континуиран наратив“, у слике града је виђен као задатак. Интервенција мора да
карактера места (нпр.
коме је осећај места физичка манифестација буде базирана на
значај је дат очувању духа
производ изградње и развоја друштва и детаљном и софистицираном
места). Промена је
еволуције током времена. укорењена је у културном разумевању еволуције
прилагођена, постаје део
значењу, стварајући дух континуалног наратива. урбане форме, посебно
места (genius loci) креираних образаца, форми и
мотива. Прихватљивост
фасадизма зависи од
индивидуалног случаја.
Нова изградња: Просторни карактер Визуелни карактер

Неопходно је поштовати постојећу Неутралан

морфологију, размеру, волумен, и др. као
допринос карактеру места.
поштовати историјску форму (нпр. грађевинска Урбани дизајн Неутралан
линија). окружења
Парадигме заштите градитељског наслеђа (Pendlebury, 1999) ПРЕЗЕРВАЦИОНИСТИЧКА
Значај историјских
Порекло - еволуција Филозофија објеката (и став према
Логика и суштина идеје интервенције фасадизму)

„Пуристички“ Реакција на Минималне Очување историјског

приступ, једнострана претеране интервенције – ткива је најбитније, а
брига за очувањем Рестаурације из 19.в. оставити како јесте. највише се вреднује
аутентичне Резултат трагања за Промене јесу видљиве аутентичност.
„историјске“ одговарајућим и пожељно Поштовање
структуре. третманом посебно реверзибилне. интегритета
важних историјских историјске структуре
места или споменика. као целине, тако да
фасадизам није
прихватљив.

Нова изградња: Просторни карактер Визуелни карактер

Неутралан Зграде су огледало„свог времена“.

Урбани дизајн Дизајн отворених простора рефлектује савременост

окружења тренутка реализације.
Парадигме заштите градитељског наслеђа (Pendlebury, 1999) ВИЗУЕЛНИ МЕНАЏМЕНТ
Значај историјских
Порекло - еволуција Филозофија објеката (и став према
Логика и суштина идеје интервенције фасадизму)
Прагматичан – Потреба за Важност је дата Мање значајно.
холистички приступ конзервацијом очувању спољних Очување историјске
који укључује и историјских места – просторних и структуре није у
факторе одрживости реакција на потенцијале визуелних карактеристика. фокусу,
(али има проблем економског развоја Промена је сакривена оријентисаност према
експедитивности). кроз туризам и како би обезбедила естетским питањима и
Замрзава / балзамује експлоатацију наслеђа. комфорност кроз питањима урбаног
дух места. историјске теме које дизајна. Фасадизам
одговарају историјском виђен као легитиман.

Нова изградња: Просторни карактер Визуелни карактер Урбани дизајн окружења

Генерално еклектичан
Неопходно поштовати Генерално еклектичан (историјски) приступ –
размеру, волумен, и (историјски) приступ – нови урбани мобилијар одговара
др. постојећих нови објекти одговарају духу места – нпр. мобилијар „из
структура. историјском духу места. одређеног периода“
 КОНВЕРЗИЈА У АРХИТЕКТУРИ
ИЗМЕНА/ПРОМЕНА НАМЕНЕ

Флексибилност објеката је основ њихове

поновне употребе (рециклаже)

дуг живот - лабав спој - мало енергије

 ФЛЕКСИБИЛНОСТ ПОДРАЗУМЕВА СПОСОБНОСТ

ПРИЛАГОЂАВАЊА ПОТРЕБНИМ ПРОМЕНАМА БЕЗ
ПОТРЕБЕ ЗА ЗНАЧАЈНИМ ИЗМЕНАМА У ФИЗИЧКОЈ
ФОРМИ. БАЗИРА СЕ НА ОДНОСУ ИЗМЕЂУ ФОРМЕ
ФИЗИЧКЕ СТРУКТУРЕ И НАМЕНА КОЈЕ ТА ФОРМА
МОЖЕ ДА ЗАДОВОЉИ.

 ТЕРМИН „ОТПОРНОСТ“ (ЕНГЛ. RESILIENCE),

ДЕФИНИШЕ СЕ КАО СПОСОБНОСТ ПРИЛАГОЂАВАЊА
НОВИМ УСЛОВИМА КОЈИ С ПРОТОКОМ ВРЕМЕНА
НАСТАЈУ БЕЗ ПРЕТЕРАНЕ ДЕФОРМАЦИЈЕ ФИЗИЧКИХ
СТРУКТУРА.

https://www.the-possible.com/
ФЛЕКСИБИЛНОСТ & АДАПТАБИЛНОСТАдаптабилност се дефинише као способност
дуг живот - лабав спој - мало енергије
Контекст развоја и заговарања
флексибилности и адаптабилности у
савременој архитектури:
 одрживост (принципи)
 непредвидивост арх. програма (брзе измене
у потребама друштва, функционална
застарелост)
 отклон од функционалистичког приступа
(незадовољство специјализацијом објеката)
објекта да прихвати промену и прилагоди се
како
измењеним околностима физичког окружења
тако и измењеним захтевима корисника.
Флексибилност подразумева баланс у
концепту објекта између постојаности и
адаптабилности.
Флексибилност, или отпорност, није само питање односа
физичке форме и функције.
Због значаја и вредности објекта као културног,
друштвеног симбола, чије утемељење се повезано са
одређеном физичком формом и експресијом објекта,
објекти опстају током времена.

флексибилност се може дефинисати и
као функционална неутралност
објекта!?
Концепт отвореног објекта
(open building, open plan)
Простор без програма
Латентан простор
Неодређен дизајн
Принципи флексибилности објекта:
 аутономност конструктивног система
 неутралност фасаде
 оптимум (више) приступних тачака
 предимензионисаност
 правилност и једноставност
 оптимална дубина
 фиксирање сервиса
Принципи флексибилности који се овде наводе
међусобно се не искључују, већ се могу успешно
комбиновати
Манифестација
флексибилности у процесу пројектовања физичког
простора пре свега зависи од
конкретних задатака.
ХВАЛА
НА ПАЖЊИ
ДР ЉИЉАНА ЈЕВРЕМОВИЋ, ДОЦЕНТ
LJILJANA.JEVREMOVIC@GAF.NI.AC.RS
КАБИНЕТ 329, III СПРАТ