PODELA UBRIVA

Mnogobrojne materije vrlo raznovrsnog sastava slue kao ubriva. Po nameni: Osnovna -Organska ubriva -Fosforitno brano -Kotano brano (Nisu direktno pristupana u godini primene. Fosfatizacija, kalcizacija, meliorativno ub.).

Dopunska Sadre hranljive elemente u lakopristupanom obliku i deluju u godini primene pod usev pod koji se unose (N,P,K)

Po poreklu: - Prirodna (nastala od materijala biljnog i ivotinjskog porekla, sa gazdinstva) - Industrijska, proizvode se u fabrici (proizvode se industrijski komercijalna)

Po hemijskom sastavu: - Organska (sadre znatne koliine organskih materijala biljnog i ivotinjskog porekla. Hranljivi elementi su u sastavu organskih jedinjenja). - Mineralna (hranljive materije su mineralni oblici u sastavu mineralnih jedinjenja).

Prema dejstvu: - Direktno dejstvujua (azotna) - Indirektno dejstvujua (P,K) Prema brzini dejstva: - Brzodelujua (azotna, rastvorljiva P,K) - Sporodelujua (sporodelujua Nubriva, nerastvorljiva P,K)

Prema broju hranljivih elemenata 1. Pojedinana - N ubriva - P ubriva - K ubriva 2. Sloena - Meana (dvojna NP,NK,PK) - Kompleksna (trojna NPK)

3. Ostala - Krena (Ca) - S mikroelementima B, Zn, Cu, Mo, S, Mg, Fe, sekundarni makroelementi 4. Specijalna - Sa dodacima pesticida - Sa bioaktivnom materijama

PODELA N-UBRIVA

Prema agregatnom stanju - vsta - Fluidna gasovita (NH3) tena (amonijakati i amonijane vode)

vrsta N ubriva su podeljena prema obliku azota na: - Nitratna (NO3-N) - Amonijana (NH4-N) - Amonijano-nitratna (NH4-NO3)-N - Amidna (NH2) - Sporodelujua N ubriva (materijali koji su sami nosai azota, ubriva sa omotaem i inhibitori nitrifikacije).

1. -

Nitratna ilska alitra NaNO3 15,7% N Norveka alitra Ca(NO3)2 13-16% N Sintetika alitra NaNO3 16 % N K-alitra KNO3 12-14% N; 44-45% K2O

2. Amonijana - Amonijum sulfat (NH4)2SO4 20-21% N - Amonijum hlorid NH4Cl 23-25% N

3. Amonijano nitratna - Amonijum nitrat NH4NO3 33-35% N - KAN NH4NO3+CaCO3 27% N

4. Amidna ubriva - Kalcijum cijanamid CaCN2+C 18-22% N - Urea (karbamid) CO(NH2)2 46% N - Uras CO(NH2)2(NH4)2SO4 32% N

IZVORI ZA DOBIJANJE N-UBRIVA

1. Prirodne naslage (veoma malo-ilska alitra, danas raritet) 2. Ugalj (suva destilacija pri fabrikaciji svetleeg gasa ~7,5%; koksovanjem uglja kao nuz produkt nekada a sada vrlo malo) 3. Vezivanjem atmosferskog N za karbide metala (CaC2) ~7,5%; 4. Sintetiki NH3 81-90%

H2

a) U SAD se potrebnog H2, 45% dobija prevoenjem vodene pare preko uarenog koksa koji se zagreva uduvavanjem vazduha u koks C+ 2H2O = CO2 + H2

b) H2 se dobija iz prirodnog gasa (metana CH4) najznaajniji izvor

CH4 + H2O CO + 3 H2 + energija (49,3J)

CO + H2O CO2 + H2 + energija (4,1J)

c) H2 se dobija elektrolizom vode (zahteva dosta energije)

H 2O H 2 + O 2

N2
a) Prevoenjem vazduha preko uarenog koksa (N2+O2) + C = CO2 + N2 b) Frakcionom destilacijom tenog vazduha na osnovu razlike u taki kljuanja -196C N2; -183 C O2

NH3
Sinteza po Haber-Boschu (19081934)=1925 god.
3H2 + N2 2 NH3

Izvori proizvodnje N-ubriva (po razdobljima)

3 razdoblja I. od 1830 do 1920 godine NaNO3 iz ilea je bilo najvanije N-ubrivo Izvor: prirodne naslage II. od 1870 do 1950 godine razvija se proizvodnja (NH4)2SO4 Izvor: koksovanje uglja (najvea proizvodnja izmeu 1930-1950 god.).

III:U Italiji je usvojen postupak vezivanja azota iz vazduha za CaC2 Izvor: kalcij karbid i vazduni N IV. Bitan napredak je uinjen sintezom NH3 po Haber-Bosh-u N2 + 3 H2 2 NH3 + energija (9,12 J)

NH3 u industriji ubriva slui za:

1. NH3 je sirovina (osnovna) za proizvodnju HNO3 a od nje se proizvode NO3-N ubriva 2. NH3 slui za neutralisanje jakih mineralnih kiselina (H2SO4;HNO3;HCl) ili kiselih soli fosfata 3. Iz NH3 i CO2 proizvodi se urea, koje je najvanije N-ubrivo

Sintetika NaNO3 16% N

Proizvodi se neutralizacijom HNO3, a koja se dobija oksidacijom sintetikog NH3, sa Na2CO3; NaCl; NaOH 4 NH3+ (vazduh) 5O2 4NO + 6H2+89,7 J Nitrozni gasovi u u oksidacionoj koloni stupaju u reakciju

2 NO + O2 2 NO2 + 11,3 J 2 NO2 + H2O HNO3 + HNO2

3 HNO2 HNO3 + 2 NO + H2O

a) HNO3 + NaOH = NaNO3 + H2O b) HNO3 + NaCl = NaNO3 + HCl c) Na2CO3 + 2 NO2 = NaNO3 + NaNO2 + CO2
Nitrozni gas

Rastvor u kome se nalazi NaNO3 zakiseli se sa HNO3 pa se proputa kroz toranj u koji se uduvava vazduh pri tom iz NaNO2 nastaje NaNO3 3NaNO2 + 2HNO3 = 3 NaNO3 + 2 NO + H2O

Sastav i osobine: Bezbojni, providni beli ili uto mrki kristali, slano-gorkog ukusa, manje higroskopno od ilske alitre. Sadri do 99% NaNO3 sa 16%N

Dejstvo Ne razlikuje se od ilske. Lako rastvorljiva u vodi, ne sadri tetne perhlorate niti korisne borate i jodate. Primese su NaNO2 i Na2CO3. Fizioloka i hemijska reakcija iste kao kod ilske alitre. Vreme, nain, kulture, sve kao kod ilske alitre

Sintetika kalcijumova alitra Ca(NO3)2 13-16%N; 25% CaO

Prvo proizvedeno sintetiko ubrivo, 1902. u Norvekoj. Vrlo je higroskopno pa se nastojalo da se ta osobina ublai dodavanjem stranih primesa: a) Bazna kalcijumova alitra (dodaje se gaeni kre b) Sulfat-nitrat (meavina u ekviv. koliinama Ca(NO3)2 : (NH4)2SO4

c) lezingova alitra d) Francuska krena alitra

Proizvodi se neutralizacijom HNO3 sa a) CaCO3; b) Ca(OH)2; a) 2 HNO3 + CaCO3 = Ca(NO3)2+ H2CO3 b) 2 HNO3 + Ca(OH)2= Ca(NO3)2 + H2O

ili kao nuz proizvod u postupku A (razaranje sirovih fosfata sa HNO3) pri proizvodnji kompleksnih ubriva
Ca3(PO4)2CaF+8HNO3=4Ca(NO3)2+2H3PO4+H2F

Sastav i osobine Proizvod je sastavljen od: - Ca(NO3)2 anhidrovan - Ca(NO3)2 4 H2O sa 4 molekula vode Boja: siva, bela, prljavo bela. Teko kristalie (vrlo higroskopna itka masa)

U zemljitu Ca(NO3)2 + 2H2CO3=2HNO3+Ca(HCO3)2 Ca(HCO3)2 u kisel. zemlj. deluje na adsorptivni kompleks i uklanja kiselost H R +Ca(HCO3)2R=Ca+2H2CO3 H

Ca2+ je koagulator (poboljava strukturu zemljita). Upotreba -Dobro dejstvo na svim zemlj. (posebno kiselim). Na tekom glinovitom zemljitu poboljava strukturu dugogodinjom upotrebom.

- Interventno ubrivo (za prihranu posle: mraza, tue, bolesti)...

- Ca2+ i NO3- su hranljivi joni. Ovo ubrivo ima visoku fertilizacionu vrednost

Sintetika kalijumova alitra KNO3 1214%N i 44-45% K2O

To je dvojno sloeno ubrivo gde su i katjon i anjon hranljivi elementi Proizvodnja - Iz prirodnih naslaga u malim koliinama kao sporedni proizvod

- Industrijski: a) HNO3 + KCl = KNO3 + HCl b) NaNO3 + KCl = KNO3 + NaCl c) Hvatanjem nitroznih gasova u rastvor KOH-a 2 KOH + 2 NO2 = KNO3+ KNO2 + H2O

Sastav i osobine
- Manje je higroskopna od drugih NO3ubriva - Veoma dobro ubrivo za fertirigaciju (hranljivi i katjon i anjon) pogodno za staklare, cvee i povre - Brzo deluje na biljke, iskljuivo za prihranu - Interventno ubrivo

Zajedniko za sve alitre je: N u NO3 obliku, da su vie ili manje higroskopne, dobro rastvorljive u vodi, iskljuiva primena za prihranjivanje useva, kristalne grae, sve su niskokoncentrovana ubriva 12-16% N u NO3 obliku.

Amonijum-sulfat (NH4)2SO4 20-21%N

(NH4)2SO4 je dugo zauzimao I mesto meu mineralnim N-ubrivima i bio je jedno od najvanijih N-ubriva 1970 god. (NH4)2SO4 je uestvovao sa 30% u ukupnoj potronji a sada sa < 15%. Izvor za proizvodnju je NH3 nastao - koksovanje uglja nuz produkt - gas za osvetljenje (suva destilacija)

a) 2NH3+H2SO4=(NH4)2SO4 cedi se, centrifugira, sui se i otklanjaju se tetne primese b) Iz gipsa meanjem sa amonijanom vodom (najjeftiniji postupak) 2NH3+CO2+H2O(NH4)2CO3 (NH4)2CO3+CaSO4 (NH4)2SO4 + CaC03

- odfiltrira - taloi se - Ispari - iskristalie

c) Iz sintetikog NH3 2NH3 + H2SO4=(NH4)2SO4

Sastav i osobine
- N=20-21% ; S=23-24% - izgled - kristalna so - boja - bela, ukasta, sivo crvenkasta - neistoe - H2SO4 (slobodna) - teti ambalai, nepovoljno deluje na biljke - katranske supstance - amonijum sulfucijanamid ili rodamid (vrlo otrovan)

Kristalne grae Rastvorljivost: velika bez obzira na t Manje higroskopno od alitra Meanjem sa ubrivima koja sadre CaCO3 i Ca(OH)2 i Tomasovim branom gubi se NH3 volatizacijom

Apsorpcija NH4 i reakcija zemljita

1.Adsorptivni kompleks zasien Ca NH4 R = Ca + (NH4)2SO4 = R + CaSO4 NH4
Reakcija bez promene

Ca se rastvara i iznosi drenanim vodama

2.Adsorptivni kompleks zasien H

H R +(NH4)2SO4 = R H NH4 + H2SO4 NH4

Fizioloka reakcija
(NH4)2SO4 unet u zemljite jonizuje (NH4)2SO4NH4+ + SO42- usled breg i veeg iskoriavanja katjona, a nagomilavanja anjona (NH4)2SO4 je fizioloki kiselo ubrivo za neutralizaciju 100kg (NH4)2SO4 treba 110 kg CaC03

Hemijska reakcija

2NH4OH + H2SO4 (NH4)2SO4 + 2H2O slaba jaka kisela baza kiselina so

Upotreba
Kulture: - odgovara svim kulturama - najbolje ga iskoriavaju biljke bogate u ugljenim hidratima (kukuruz, jeam), biljke duge vegetacije - utie povoljno na kvalitet krompira, pivskog jema, duvana, groa, jabuke... - nije za prihranjivanje u rano prolee ako uslovi nisu povoljni za nitrifikaciju

ubrivna vrednost zavisi od uslova za nitrifikaciju (zemljite i topla i vlana klima) U povoljnim uslovima puna vrednost

Izbor zemljita neutralna i slaboalkalna - gde se dugo koristi (NH4)2SO4 a zemljite je slabe buferne sposobnosti (peskovito) mogu se toliko zakiseliti da ne mogu da se gaje kulture

- Na alkalnim zemljitima sa CaCO3 moe se formirati (NH4)2CO3 NH3 + CO3 gubi se NH3 ukoliko se povrinski primenjuje

Amonijum hlorid NH4Cl 23-25%N 66%Cl

Usled visoke cene proizvodnje u poljoprivredi se malo koristi (Japan i Nemaka ga proizvode) Proizvodnja: - direktno iz sintetikog NH3 i HCl NH3 + HCl = NH4Cl neekonomino visoka cena HCl

- sporedni proizvod u fabrikaciju sode po Solvej-u

NaCl + H2O + NH3 + CO2 = NaHCO3 + NH4Cl
morska voda taloi

Sastav i osobine
- N 23, -25% ; Cl 66% - kristalni prah, bele boje ili ukaste od Fe - neistoe: 3% NaCl - higroskopnost kao (NH4)2SO4 - fizioloka reakcija kao (NH4)2SO4 (kisela) - za neutralizaciju kiselosti za 100kg NH4Cl treba 140kg CaCO3

- nepovojne osobine: umesto SO42- ima Cl- koji nepovoljno deluje na stvaranje skroba kod krompira, eera kod repe, slada kod pivskog jema; kod voa i groa stvaraju se taninske materije koje daju opor ukus Reakcija:

S obzirom na potrebnu koliinu krea za neutralizaciju 100kg NH4Cl pogrena je teza voara da se na krenim zemljitima primenom NH4Cl moe izbei hloroza - Cl- jon negativno utie na aktivnost nitrifikatora - NH4Cl zbog mogunosti ispiranja Cltreba primenjivati pod pirina (gaji se u vodi) jer primenom ubriva sa SO4dolazi do oegotina

Izbor zemljita: - neutralna - slabo alkalna - slabo kisela Vreme primene: u jesen da se Cl- ispere i predsetveno

Anhidrovani amonijak NH3 82,2%N

NH3 je sintetiki gas koji je pod pritiskom preveden u teno stanje. Ima visok pritisak 10-15 At (1At.=101325Pa=101,325KPa uva se u specijalnim sudovima tako konstruisanim da mogu da izdre pritisak i do 20 atmosfera. Sudovi su od nerajueg elika. Manipulacija transport je sloen. Iz fabrike u kojoj se uva u okruglim kupolama se pretae u cisterne na vagonima i transportuje do agrokombinata ili nekog centra.

Treba da se ubri oko 15000ha da bi se gradio jedan takav centar. Dalje se transportuje do njive, zatim se pretransportuje u cisternu na traktoru koja ima ureaj za unoenje u zemljite na 20-35cm dubine. Treba da zemljite bude dobro obraeno i povoljne vlanosti da bi se unosio NH3

im NH3 izae iz cisterne gde je u tenom stanju pod pritiskom on prelazi u gas, oslobaa se pritiska te se mora vezivati za zemljinu vodu. Malo se pomera u zemljitu ~ 5cm od take unoenja. Kada se unese u zemljite jako alkalizuje pH zemljita ak do pH=9. U tom stanju ostaje kratko vreme, 4-5 dana (i tetno deluje na mikrofloru), iri se, disperguje masu zemljita smanjuje se pH na prvobitnu ili niu (pa se mora dodavati kre).

Obino se primenjuje u jesen u onim uslovima gde ne postoje uslovi za nitrifikaciju tokom zime i nema opasnosti od ispiranja u vidu NO3

Npr: SAD u kukuruznom pojasu (smenjuju se samo kukuruz i soja) od ukupne potronje N-ubriva 50% daje kroz NH3. U danskoj 70% od potronje N-ubriva primenjuje se kroz NH3. U Francuskoj 10-15% u Belgiji malo... Kod nas INA Kutina ga je pokuala primenjivati na malim povrinama u Hrvatskoj ali se nije proirila. Primena: Modria oprema i uro akovo oprema

Razlozi: Industrija nema interesa da prodaje sintetizovan gas NH3; postrojenja nae industrije konstruisana su za proizvodnju vrstih ubriva. Veliki gubici pri primeni volatizacijom NH3 mada se cenom kotanja eliminiu; pojaana opreznost i strunost pri rasturanju te nema interesa kod agronoma; i nedostatak opreme za manipulaciju sa NH3 od fabrike do njive (treba izgraditi centre kao za benzin).

Amonijakati do 54%N
Amonijakati su rastvori NH4NO3 u NH3 i H2O ili CO(NH2)2 u NH3 i H2O ili oba ubriva zajedno u NH3 i H2O. Ovih ubriva ima veliki broj i imaju specijalizovanu nomenklaturu za obeleavanje 54,0 (44:51:0)H2O amonijum-nitratni amonijak 45,7 (37-0-33) H2O urejin amonijakat 49,0 (33-44-14) H2O zajedniki amonijakat(meoviti)

 Kod amonijakata je vano znati: - specifinu masu (radi prevoenja volumni u teinske%) - taku kristalizacije, pri kojoj tpoinje izdvajanje kristala taloenje soli (to je 0 ili je bolje) - pritisak u atmosferama=KPa (radi manipulacije)

Primer: 54,0(30:64:0) St=1.080gcm3 1m3 = 1080kg 1m3 ovog ubriva teak je 1080kg a ima istog N 100:54 = 1080:x = x= 508,6kg N/1m3

49,0 (33-44-14) H2O Izraunato: NH3 = 8233/49 = 55l ubriva NH4NO3 = 44 39/49 = 28l ubriva CO(NH2)2 = 14 46/49 = 13l ubriva 96l Do 100l dopuniti vodom

Amonijano-nitratna ubriva
- Sadre N u amonijanom i nitratnom obliku - Imaju osobine i jednih i drugih - Fleksibilna su - Dejstvo i pokretljivost: - nitrati pokretljivi i brzo deluju - amonijum: - nitrifikuje - biljka usvoji iz rastvora - adsorbije - fiksira

Amonijana alitra NH4NO3 33-35% N

Izvor za proizvodnju: - sintetika HNO3 i nitrozni gasovi - sintetiki NH3 Proizvodnja: 1. Neutralizacija razblaene HNO3 sa NH3 HNO3 + NH3 = NH4NO3 + energija (14,8J)

2. Uvoenjem gasovitog NH3 u nitrozne gasove 2NH3 + 2NO2 + 2H2O = 2NH4NO3 + H2O Izdvajanje NH4NO3 iz rastvora: - isparavanje rastvora - NH4NO3 kristalie - centrifugiranje soli - granulisanje

Sastav: 33-35% N ( NH4, NO3) 2,5% vlaga Osobine: - Vrlo higroskopno (upija vlagu iz vazduha i zgrudvava se) - Menja zapreminu - slee se usled prelaenja iz jednog u drugi kristalni oblik

- Vrlo rastvorljivo najrastvorljivije N-ubrivo

10c u 100ml H2O rastvori se 136,35g NH4NO3

20c u 100ml H2O rastvori se 187g NH4NO3

- Zapaljivost ako je ubrivo izmeano sa nekim eksplozivom - eksplozivnost ubrivo sadri oksidisana organska jedinjenja, mineralne kiseline i metale u prahu (Al; Pb; Zn). - uz veliko zagrevanje ubriva NH4NO3 se raspada uz eksploziju u zatvorenom prostoru

- meanje amonijum-nitrata sa nekim detonatorom u odreenom odnosu moe da dovede do eksplozije Fizioloka reakcija U izvesnom stepenu NH4NO3 je fizioloki kiselo ubrivo zavisno od iskoriavanja NH4+ i NO3-.

Bre iskoriavanje NO3; NH4 i preostaje NH4 koji malo zakieljava zemljite. - Nitrifikacija NH4NO2 NO3 (HNO3) zakieljava zemljite. - Zakieljavanje dva puta manje od (NH4)2SO4 i NH4Cl 59 kg CaCO3 neutralie 100 kg NH4NO3

Reakcija u zemljitu
Velika rastvorljivost, brzo joni prelaze u rastvor Rastvor NH4NO3 u zemljitu stupa u reakciju sa adsorpt. kompl. NH4 R = Ca + 2NH4NO3 = R + Ca(NO3)2 NH4

NH4 se adsorbuje, Ca(NO3)2 ostaje u zemljinom rastvoru Ca se iznosi drenanim vodama 2. U kiseloj sredini H NH4 R +NH4NO3 R +HNO3 H H

Dejstvo NH4NO3: N kao nitratno ubrivo N kao amonijano ubrivo fertilizaciona vrednost velika kao amonijani i nitratni

Upotreba: - Zemljite svako - Kulture sve - Vreme predsetveno i prihranjivanje

Popravljanje loih osobina dodavanje 7,5% kaolina ili 1% u obliku voska; pakovanje u netronske vree

Bioloka hranjiva vrednost NH4NO3

Amonijum nitrat je amonijano-nitratni azotno ubrivo. isto hemijsko jedinjenje NH4NO3 je bez primesa. ubrivo je namenjeno prvenstveno za prihranjivanje svih vrsta rararskopovrtarskih useva i dugogodinjih zasada voa i vinove loze

Zbog relativno visokog sadraja lakopristupanih oblika azota moe se primenjivati na svim zemljitima, uz potovanje kriterijuma o koliini i vremenu njegove upotrebe a u zavisnosti od fiziko-hemijskih osobina zemljita i zahteva gajenih kultura.

Viegodinja primena amonijum nitrata na ve kiselim zemljitima moe da izazove blago smanjenje pH vrednosti (zakieljavanje) zemljita, zbog njegove fizioloki kisele reakcije, o emu se mora voditi rauna.

U zavisnosti od zemljita i gajenih kultura moe se primeniti u koliini od 100400kg/ha, u jednom ili vie navrata godinje. Granulisano stanje omoguava njegovu primenu kako postojeom mehanizacijom, tako i runo.

Primenjuje se najee u prolenoletnjem prihranjivanju razliitih kultura preko zemljita, kao i u dopunskom prihranjivanju preko lista (folijarno) u koncentraciji 0,3%.

KAN (kreni-amonijum nitrat) NH4NO3 + CaCO3 27%N

Proizvodi se u Panevu, Kutini, Obiliu, Goradu, Azotara-Subotica. Dobijanje meanjem NH4NO3 : CaCO3, unoenje usitnjenog krenjaka ili dolomita u pulpu Odnos NH4NO3 : CaCO3 je u razliitim zemljama razliit

- SAD 60:40, Calk-nitro - Nemaka 60:40, Kalk-amonsalpeter (tarana) - Austrija 60:40, Nitro-monkal - Francuska 78:22 - Engleska 53:47 - U nas, KAN, 60:40, tei se da bude 80:20

Osobine: - Obojen razliito Nemaka zeleno, Austija sivo, svaka fabrika boji svojom bojom - Uvek granuliran (3-5mm) pa se lako runo i mainski rastura - Manje je higroskopan od NH4NO3 (laka manipulacija)

- Nepovoljna osobina gubi NH3 pri vlaenju (skladira se u suvom prostoru, zamena krea gipsom) - Fizioloka reakcija neutralno jer ima CaCO3

Sastav: N=27% CaCO3 =40%

NH4; NO3

Upotreba: - za direktnu primenu predsetveno i u prihranjivanju - za proizvodnju komplexnih sloenih ubriva Zemljita sva, na prvom mestu kisela Vreme predsetveno, prihranjivanje

Cilj proizvodnje KAN da se otklone nepovoljne osobine NH4NO3 higroskopnost i eksplozivnost Neke fabrike: Kutina umesto CaCO3 koriste dolomit CaCO3 MgCO3 te je dobro za zemljite gde nedostaje Mg

N-ubriva
Terafert-rastvor uree 36%N KRENI AMONIJUM-NITRAT SA DODATKOM MgO Azomag 1, 25%N; 1%Mg Azomag 2, 25%N; 2%Mg Azomag 3, 25%N; 3%Mg Azomag 1, 25%N; 1%Mg Azomag 2, 25%N; 2%Mg

AZOTO-AMIDNA UBRIVA Mikramid 45%N; 0,5%Mg; 0,3% mikroelemenata Urefert 44%N+1%Zn

Amidna ubriva
Karakteristike: - azot u amidnom obliku i ne mogu ga biljke direktno koristiti ve delatnou mikroorganizama

Kalcijum cijanamid CaCN2+C 18-22%N

- Staro ubrivo, proizvodili su ga Rue i Dugi rat - Otkrie mogunosti sinteze CaCN2+C datira iz 1895 godine - Manja potronja energije nego za sintezu HNO3 te se ovo ubrivo bre i vie proizvodilo od sintetiki alitra.

Proizvodnja ubriva se ne poveava, jer se CaC2 koristi kao sirovina za dobijanje acetilena, iz koga se sintetiki dobijaju skupocena organska jedinjenja; sintetiki benzin, kauuk i td.

Proizvodnja: 1. Peenjem krea (CaCO3) u peima CaCO3 + 1100-1300c CaO + CO2

2. Peeni kre reaguje sa koksom u elekrinij pei na 2200c pri emu se dobija topljeni CaC2 CaO + 3C CaC2 + CO 3. ist N se proizvodi iz vazduha frakcionom destilacijom na bazi razlike u taki kljuanja N - 196c a O - 183c 4. N reaguje sa samlevenim karbidom u cilindrinim peima pod slabim pritiskom i visokom t CaC2 + N2 = CaCN2 + C + energija

Sastav i osobine
Izgled: - prah crne boje (usled slobodnog C) - miris neprijatan usled acetilena - lak, 1m3=600-610kg (tomasovo brano 2000kg)

Sastav: - 60% CaCN2 = 18-22%N - primese 40%: -CaO, CaCO3= 18-28% - C = 9-13% - CaC2 = 1% - razne primese - Ca-sulfid, Ca-fosforit

Rastvorljivost = 2,5g u 100ml H2O Reakcija vrlo alkalna zbog slobodnog Ca - ne sme se meati sa sa amonijanim ubrivima i superfosfatom Razlaganjem CaCN2 ispoljava alkalno dejstvo. Fertilizaciono dejstvo mu je priblino NH4- ubrivima (90% od (NH4)2SO4) i 75% od nitratnih ubriva

Razlaganje CaCN2+C u zemljitu

hemijski proces (~7 dana)

CaCN2 H2CN2 H4C2N4

cijanamid toksian dicijanamid toksian urobacter

mikrobioloka faza (~7 dana)

CO(NH2)2 NH4CO3
urea nestabilan

ferment ureaza

NH4 + H2O + CO2 HNO3 NO2 NO3

Vreme upotrebe: zbog transformacije koja traje 8-14 dana treba ga primenjivati ranije i to ravnomerno rasturiti nikako lokalno jer deluje alkalno i smanjuje fertilizacionu vrednost

Upotreba: - Kulture : sve

- Zemljite: - povoljno dejstvo na teim i srednje tekim zemljitima sa veim sadrajem humusa i velikom mikrobiolokom aktivnosti - nezadovoljavajue dejstvo u peskovitom zemljitu siromanom organskom materijom

Mere predostronosti otkloniti udisanje praine od ubriva Zatita: - oi naoare - usta i nos pekir; gaza - ruke i lice premazati uljem - rasturanje ubriva niz vetar

CaCN2 kao herbicid deluje i insekticidno - unitava korove u itima (goruicu) - suzbijanje re na itima (primeniti ga na oroen usev) - unitava crve i pueve

Urea (karbamid) CO(NH2)2 46%N

Cilj: - Upotreba: - (NH4)2SO4 i NH4Cl za proizvodnju jako skupe kiseline koje zakieljavaju zemljite nisu pogodne za kisela zemljita traila se jeftinija kiselina - vezivanje NH3 - sa jeftinijom H2CO3 - sa jeftinijom CO2

Proizvodnja: - kod nas se proizvodi od 1969.g. 1. Na t 175-200c pritisak > 98 bara reaguje: 2NH3 + CO2 NH2COONH4 + energija amonijum (159j)
karbamat

Gubljenjem vode amonijum karbamat prelazi u ureu

-H2O

NH2COONH4 NH2CONH2 + H2O + 28,5j Vodeni rastvor uree se koncentrie radi udaljavanja vode i drugih gasova, isti od neistoa filtriranjem, zatim se nastali kristali centrifugiraju i sue

2. Vezivanje 2 molekula NH3 sa jednim molekulom CO2 suvim putem 2NH3 + CO2 = CO(NH2)2 + H2O t =150
p=98 bara

mokrim putem 2NH3 + CO2 + H2O = (NH4)2CO3 u prisustvu

H2O

zagrevanjem u zatvorenom prostoru gubi se H2O (NH4)2CO3 - H2O = CO(NH2)2 + H2O 3. Iz CaCN2 sitan CaCN2 unosi se u vodu koja sadri H2SO4 CaCN2 + H2SO4 = H3CN3 + CaSO4
cijanamid

H2CN2 + H2O = CO(NH2)2

Sastav: - N = 46% - najkoncentrovanije vrsto ubrivo - primese - vrlo malo - nekodljive osim biureta Osobine: - beli kristali

- male specifine teine, zapremina CO(NH2)2 70kg = 100kg (NH4)2SO4 - dosta higroskopno - rastvorljivost velika, raste sa t t= 10 c rastvori se 48g/100ml H2O; t= 20 c 104g/100ml H2O t= 30 c 136g/100ml H2O t= 40 c 165g/100ml H2O

- pogodno za primenu iz aviona jer avion radi od koliine a ne aktivne materije - dobro rastvorljivo u vodi pogodno za primenu u rastvoru fertirigacija - ne korodira metale pa ga je lako primenjivati - ako rastvaramo ureu u cisterni sipati je u sito pa preko sita vodu sniava t rastvora

Pri unoenju u zemljite ceo molekul uree jako je pokretljiv (slinoNO3) i moe se uneti vodenim tokom na eljenu dubinu (u zonu korena) CO(NH2)2 zadrava pokretljivost samo do hidrolize

ureaza

CO(NH2)2 + 2H2O (NH4)2CO3

urobacter

(NH4)2CO3 NH3 + H2O + CO2

nestabilno

2NH3 + 3O2 2HNO2 + 2H2O 2HNO2 + O2 = 2HNO3

1. Hidroliza CO(NH2)2 pod povoljnim uslovima (dosta organske materije) traje 3-4 dana 2. U kiselom zemljitu siromanom organskom materijom brzina hidrolize zavisi od t; traje ~ od 10 dana do 30.

Upotreba CO(NH2)2 - U vrstom stanju: - prihranjivanju - predsetveno - u zaoravanju - pri zaoravanju komposta

- U tenom stanju: - fertirigacija - navodnjavanje u brazde - plavljenje po celoj povrini - vetaka kia - folijarno - CO(NH2)2 ubaciti u zadnje doze vode da se nebi isprao sa biljke

Urea ili karbamid je visoko koncentrovano azotno, amidno ubrivo, po hemijskom sastavu organsko jedinjenje-diamid ugljene kiseline CO(NH2). Ubraja se u mineralna ubriva zbog relativno brzog razlaganja (moneralizacije) nakon primene u zemljitu.

Biljke u toku iskrane azot iz uree primenjene preko zemljita usvajaju u mineralnim (NH4 i NO3) oblicima u najveem procentu, a primenjene preko lista (folijarno) i u obliku amida (apsorpcijom celog molekula uree)

Razliito vreme mineralizacije (amonifikacije i nitrifikacije) uree, uslovljeno zemljino-klimatskim iniocima (3-30 i vie dana), omoguava permanentno produeno snabdevanje biljaka dovoljnim koliinama lakopristupanog oblika azota, ime se postiu vei efekti u ubrenju, smanjuje ispiranje azota i zagaivanje podzemnih voda nitratima, to esto nije sliaj kod drugih azotnih ubriva

U zavisnosti od snabdevenosti zemljita u azotu i zahteva gajenih biljaka, za potpunu i dopunski ishranu, moe se primeniti 100-300kg/ha uree u ishrani svih biljnih vrsta

Prema dosadanjim ispitivanjima i iskustvu iz iroke prakse ubrenja urea se, zbog povoljnih fiziko-hemijskih osobina, nesmetano primenjuje runo, traktorskim rasipaima i iz aviona. Zbog produenog delovanja moe se primenjivati delom predsetveno, a delom u prihranjivanju.

Preporuuje se njena inkorporacija (plitkom obradom ili zalivanjem) u zemljite nakon rasturanja, a u prihranjivanju ozimih useva predlae se njena primena krajem zime i u rano prolee (kada je zemljite vlano i hladno). U dopunskom prihranjivanju moe se primeniti i folijarno sa rastvorom koncentracije od 0,5 do 2%

Prilikom primene uree voditi rauna o koncentraciji rastvora, jer svi usevi nisu podjednako otporni. Npr: Kultura Koncentracija rastvora krastavac 0,30% krompir 2,4% vinova loza 7,8% penica 10%

tetno dejstvo biureta (derivat uree) 1% Penica je najtolerantnija na biuret dok su citrusi najosetljiviji Fizioloka reakcija CO(NH2)2 je slabo kisele reakcije. U poetku po primeni reakcija je kisela ali kada biljke usvoje NO3, vraa se na prvobitnu reakciju

Upotreba: - Zemljita sva neutralna, kisela, alkalna - Meanje sa drugim ubrivima ako se podie t pri meanju gubi se NH3

Sporodelujua N-ubriva
Kod ovih ubriva je hemijskim ili mehanikim putem spreena rastvorljivost i pokretljivost a time i brzina dejstva tih ubriva

Sa gledita biljne fiziologije, sporodelujua ubriva treba da kontinuirano snabdevaju zemljini rastvor hranjivima u koncentracijama koje omoguuju gajenim biljkama da ostvare maksimum svog genetskog potencijala

Sporodelujua N-ubriva podeljena su u 3 grupe: I materijali koji su sami nosioci azota II ubriva sa omotaem III inhibitori nitrifikacije

I materijali koji su sami nosioci azota a) amonumati; b) N-lignin; c) kondezati uree

a) Amonumati su organske materije; treset; humus...u kojima je vezan NH3 ili to je amonizirana organska materija, koja sadri malo N 2-3%. Amonumatima se mogu dodati i drugi makroelementi P i K, urea, tako da je broj amonumata veliki.

Znaaj ovih ubriva je u tome to pored N i drugih makroelemenata sadre i humus i popravljaju fiziko-hemijske osobine zemljita, a uz to proizvode se na gazdinstvu

b) N-lignin lignin je odpadak celuloze u koji se uz prisustvo O2 uvodi amonijak i moe da sadri dosta N~38% ili N-lignin se proizvodi oksidativnom amonizacijom odpadnih produkata lignina u industriji celuloze

c) Kondezati uree nastaju kondenzovanjem uree sa razliitim aldehidima. Kondenzovanjem se spreava rastvorljivost uree i produava njeno dejstvo

U zavisnosti od aldehida sa kojim je izvrena kondenzacija postoje sledei kondezati: UF ureaformaldehid CDU krotonildendiurea IBDU izobutilidendiurea triazini; tiourea; oxamid; guanylurea

UF ureaformaldehid je zajedniki naziv za ubriva koja predstavljaju vrste kondenzate uree i formaldehida koja sadre najmanje 35% azota veinom u nerastvorljivom ali sporopristupanom obliku. U vodi nerastvorljivog N treba da bude najmanje 60% od ukupnog N. N nerastvorljiv u vodi mora da ima aktivnost ne manju od 40%, odreeno po AOAC metodi

Index aktivnosti (Ai) je vrednost koja se odreuje hemijskim analizama i pokazuje kvalitet azota ureaforma nerastvorljivog u hladnoj vodi u pogledu njegove nitrifikacije

Index aktivnosti zavisi od sledeeg: 1. Koliine azota nerastvorljivog u hladnoj vodi, koji je izvor sporopristupanog azota 2. Kvalitet azota nerastvorljivog u hladnoj vodi odreenog kao index aktivnosti (Ai), koji se ogleda u intenzitetu kojim azot nerastvorljiv u hladnoj vodi postaje pristupaan

Izraunava se: AI=%CWIN - % HWIN/ % CWIN 100

AI = indeks aktivnosti CWIN = nerastvorljiv u hladnoj vodi (25C) HWIN = nerastvorljiv u vruoj vodi (98 100 C)

CDU krotonildendiurea ~ 35% N Proizvodi se uglavnom u Nemakoj (BASF), gde je jo 1924. patentirana proizvodnja i korienje kondezatakao azotnih ubriva. Dobija se reakcijom krotonaldehida i uree

Transformacija CDU u zemljitu. Hemijski vezan azot u CDU se oslobaa i postaje pristupaan biljkama postojanim ravnomernim koliinama zavisno od njegove transformacije (mineralizacije) u zemljitu. Oslobaanje N iz CDU je zavisno od t. To osigurava da je snabdevanje N podeeno zahtevima biljaka, poto vie t stimuliu rast biljaka

IBDU izobutilidendiurea ~ 35-38% N Proizvodi se uglavnom u Japanu iz uree i izobutiraldehida. Jedan od glavnih razloga njegove proizvodnje je taj to se izobutiraldehid dobija kao sporedni proizvod iz 2-etilheksanola. Drugi razlog je to ima dobre agronomske osobine kao sporodelujue N-ubrivo

Reakcija kondenzacije izmeu ureje i izobutiraldehida moe se izvesti u vodenom rastvoru i izmeu vrste ureje i tenog aldehida. Radi poveanja brzine reakcije, poeljno je prisustvo kiseline kao katalizatora. Poto je IBDU veoma slabo rastvorljiv u vodi mala je opasnost od poveanja koncentracije, neznatna higroskopnost i slaba tendencija slepljivanja granula

Mineralizacija rastvorljivog IBDU u zemljinom rastvoru uglavnom protie preko ureje i malo je zavisna od zemljinih mikroorganizama. Znai dekompozicija IBDU je vie hemijski nego mikrobioloki proces

ubriva sa omotaem
Omotana-kapsulirana-drairana ubriva Ovu grupu ubriva u stvari ine vodorastvorljivi materijali koji sadre hranjiva u lakopristupanim oblicima za biljke, ali je njihova rastvorljivost i pristupanost spreena nekom fizikom barijerom.

U cilju izmene fizikih karakteristika lake rastvorljivosti i materijala koristi se: a) omotavanje , b) kapsuliranje i c) matriksiranje

Za smanjenje rastvorljivosti koriste se 3 tipa omotaa: 1) Nepropustljiv omota sa sitnim porama kroz koji rastvoreni materijal difunduje 2) Potpuno nepropustljiv omota, koji pre nego to se hranjiva oslobode mora biti uniten hemijskim, mikrobiolokim ili abrazivnim dejstvom. 3) Semipropustljiv omota kroz koji voda difunduje sve dok pritisak internog rastvora ne bude dovoljan da razori omota

Sastav omotaa Pravi uspeh u oblaganju ubriva uinjen je tek u zadnjim dekadama. Eksperimentalno se kao omotai koriste raznovrsni materijali i to: voskovi, polimeri (kondenzati formaldelhida sa ureom tiourea, fenol, dicijanamid...), poliestri i akrilne smole, poliuretan, polisteren, polietilen, poliamidi, nitril, polivinil, ulja, smole

Inhibitori nitrifikacije
Nepotpuno iskoriavanje azota od strane useva u sistemu zemljite-biljka obino se pripisuje gubicima azota u obliku gasova denitrifikacijom (N2, N2O, NO) i ispiranju izvan zone korenovog sistema. Sve se ee zapaaju i neka nepovoljna dejstva azota na biljke i ivotnu sredinu

Nagomilavanje mineralnog N u biljnim tkivima, poveanje koncentracije u hranjivim rastvorima do tetnih vrednosti, oteenja korena, akumulacija NO3- u pijaim vodama i dr. Sve ove nepogodnosti se potenciraju u prisustvu velikih koliina NO3- N. Ponekad se deava i lokalno poveavanje koncentracije amonijaka, volatizacija NH3, nagomilavanje NO2- N do toksinih vrednosti i dr.

Cilj inhibitora nitrifikacije je spreavanje transformacije NH4NO3, to znai da treba toksina supstance koja e spreiti nitrozomonas da prevodi NH4+NO2- i da N ostaje u NH4+. To je u onim sluajevima gde se eli da biljke usvajaju NH4+ (npr: spana, salata...)

Preparati - ubriva su: N-serve 2.hloro-6.trihlormetil-piridin, AM-serve 2-amino-4.hloro-6.metilpiridin, koji inhibiraju dejstvo nitrozomonasa i N ostaje u NH4+

Mogu se unositi sa tenim ubrivima a mogu i same. Dejstvo inhibicije je privremeno i traje 6-12 nedelja i pod mikrobiolokim dejstvom se razlau. Dejstvo im u velikoj meri zavisi od teksture, sadraja organske materije, pH, tzemljita

Zamena NO3- sa NH4+ u ishrani biljaka

Sadraj NO3- u biljkama moe da se smanji ishranom biljaka sa NH4+. Utvreno je da se u prisustvu NH4+ usvajanje NO3- znatno smanji. Tako npr: kod kukuruza pri ishrani sa NH4NO3 biljke su usvajale upola manje nitrata nego ako se azot primeni iskljuivo u NO3 obliku

Brojni ogledi do sada su pokazali da potpuna zamena NO3- sa NH4+ nije mogua poto u mnogim biljnim vrstama dovodi do smanjenja prinosa. Meutim delimina zamena NO3 sa NH4 priblino 25-50% od ukupne doze azota ne utie nepovoljno na prinos, a istovremeno znaajno smanjuje sadraj NO3 u njima

Sve ovo vai u kontrolisanim i polukontrolisanim uslovima, dok u poljskim uslovima zavisno od tipa zemljita i drugih ekolokih inilaca, mikroorganizmi brzo oksidiu NH4+ do NO3- zbog ega oekivani efekat izostaje, te u poljskim uslovima da bi se oksidacija spreila treba primenjivati inhibitore nitrifikacije.

Zamena NO3- sa Cl- u ishrani biljaka Mogunost zamene NO3- sa Cl- posebno u nitrofilnim biljkama odavno je poznata. Joni NO3- u vakuoli uestvuju u izjednaavanju naboja sume anjona i katjona i u osmoregulaciji elije. Ove nespecifine funkcije nitrata mogu da preuzimaju drugi mobilni anjoni (Cl)

1. Azotna ubriva nisu i ne mogu biti zagaivai zemljita vode i hrane, ako se njihova primena zasniva na naunim principima i u skladu sa ekolokim naelima 2. Nekontrolisana upotreba N-ubriva dovodi do nepoeljnih posledica u biljnoj proizvodnji: nagomilavanje nitrata u zemljitu-oticanje u vodotoke i podzemne vode i njihovo zagaenje, sukulentnost biljnih tkiva, smanjenje otpornosti na poleganje i bolesti useva

3. Biljka ne raspoznaje i ne pravi razliku pri usvajanju nitratnog jona poreklom iz razliitih izvora: rezerve zemljita, organskih i mineralnih ubriva 4. Preobilna ishrana biljaka nitratima dovodi do smanjenja upotrebne i hranjive vrednosti proizvoda

5. U nepovoljnim zemljinim uslovima (bez O2, pH kiselo, vodolei) mogu se nagraditi nitrofenoli koji su postojaniji od nitrata i veoma toksini 6. Nitriti u ishrani su jaki otrovi, iz probavnog sistema resorbuju se u krv i veu sa hemoglobinom u methemoglobin koji vie nije sposoban da prenosi O2 7. Nitriti u hrani sa sekundarnim aminima i nekim aminokiselinama mogu stvarati nitrozamine od kojih je veina kancerogena

Nekontrolisana upotreba N-ubriva dovodi do: - nagomilavanja nitrata u zemljitu - oticanje nitrata u podzemne vode i vodotoke - smanjenje otpornosti biljaka na bolest i poleganje - smanjenje upotrebne i hranjive vrednosti proizvoda

Nitriti - u nepovoljnim zemljinim uslovima grade toksina nitrofenolna jedinjenja - u hrani izazivaju methemoglobinemiju kod ljudi - sa sekundarnim aminima i nekim aminokiselinama grade jedinjenja nitrozamine od kojih je veina kancerogena Nitrozna jedinjenja imaju mutageno, teratogeno i kancerogeno dejstvo