PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

U strukturi faktora od kojih zavisi bezbednost drumskog saobraaja put, definitivno, zauzima znaajno mesto. Ovakva konstatacija potkrepljuje se injenicim da postoji itava lepeza uticajnih elemenata puta koji mogu biti direktni ili indirektni uzroci saobraajnih nezgoda. Najvaniji naini uticaja puta na nastanak saobraajnih nezgoda ogleda se u injenici da put utie i na vozaa, na vozilo, stvara uslove za dejstvo drugih faktora, utie na teinu posledice saobraajnih nezgoda i istovremeno odreuje okolnosti odvijanja saobraaja.
U Vojvodini (nezgode ukupno) God. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1995. Ukupan broj nezgoda 16081 17635 19406 18597 22122 22853 11143 Zbog stanja puta 507 356 411 137 169 112 83 % 3.15 2.02 2.12 0.74 0.76 0.49 0.74 U SFR Jugoslaviji (nezgode sa nastradalim licima Ukupan Zbog broj % stanja puta nezgoda 41642 1084 2.60 44878 1152 2.57 45531 1144 2.51 45313 864 1.91 45798 823 1.80

STANJE PUTNE MREE

POVEANJE DUINE PUTNE MREE 38 PUTA POVEANJE BROJA REGISTROVANIH VOZILA 120 PUTA Uee puteva sa savremenim kolovozom u ukupnoj duini puteva u zemljama Evrope u 1980. godini Belgija 99% eka 95% Finska 99% Maarska vajcarsk 84% 96% Turska 59% YU 50%

TRENUTNO STANJE PUTNE MREE

ELEMENTI PUTA ZNAAJNI ZA BEZBEDNOST SAOBRAAJA

FAKTORI BS

KOLOVOZ

RASKRSNICE

KRIVINE

OBJEKTI

BANKINE

OPREMA

OKOLINA

OSTALI ELEM

PROJEKTOVANJE I GRADNJA PUTA UTICAJ NA BEZBEDNOST SAOBRAAJA

Zahtevi bezbednosti saobraaja moraju se uvaavati na samom poetku planiranja, projektovanja i izgradnje puteva iz razloga to se greke u ovim fazama kasnije teko otklanjaju i to su ti postupci veoma skupi. skupi Bezbednosna i eksploataciona efikasnost puta zavisi najvie od toga koliko su prilikom projektovanja i izgradnje puta uvaeni odnosi izmeu: geometrije puta karakteristika ponaanja vozaa dinamike kretanja vozila i karakteristika i prirode saobaaja.

Prilikom projektovanja neophodno je uzeti u obzir svojstva i psiholoka obeleja ponaanja oveka i prirodu interakcije voza-put, put, kako bi se obezbedila adekvatna komunukacija! Raspored elemenata puta treba da obezbedi adekvatnu komunikaciju vozaa sa putem koja podrazumeva: sklad, ravnoteu i jednobraznost, odnosno komunikaciju koja iskljuuje iznenaenje a ispunjava oekivanje vozaa!

Kvalitet projektovanja i izgradnje puta direktno utie na visinu zahteva koji se postavljaju pred vozaa, s druge strane ovi zahtevi moraju biti usklaeni sa psihofizikim sposobnostima vozaa!

Projekat puta treba da omogui da voza lako i na vreme, primi i shvati odgovarajui podatak, na potrebnom rastojanju, koje mu omoguava pravovremenu i adekvatnu reakciju na neku pojavu na putu.

PODATAK

ODLUKA

AKCIJA

STANJE I KARAKTERISTIKE KOLOVOZA UTICAJ NA BEZBEDNOST SAOBRAAJA

Opte O t je j poznato t da d stanje t j i karakteristike k kt i tik kolovoza k l u velikoj lik j meri i uti tiu na nain i odvijanja saobraaja na putu posredstvom svojih elemenata, od kojih su najvaniji:

ravnost povrine kolovoza irina kolovoza i broj saobraajnih traka prijanjaje kolovozne povrine odvodnjavanje kolovoza.

RAVNOST POVRINE KOLOVOZA

Povrina kolovoza je u stalnom kontaktu sa vozilom, i sasvim je prirodno da se vremenom menja, haba i deformie. Veliina promene kvaliteta povrine kolovoza zavisi i i od: d kvaliteta k lit t materijala, t ij l uslova l mesta t izgradnje i d j puta t i saobra b ajnog j optereenja. Lo kvalitet kolovozne povrine ima negativan uticaj na bezbednost u saobraaju koji se ispoljava u sledeem: Naruava se normalno kretanje vozila Dolazi do destabilizacije kretanja vozila zanoenje Smanjuje se stabilnost vozila Produavanje zaustavnog puta vozila I a i aj udarne Izazivaju darne sile i vibracije ibracije tokova ko a i vozila o ila Izazivaju dodatni zamor vozaa Oteavaju odvodnjavanje kolovoza

IRINA KOLOVOZA I BROJ SAOBRAAJNIH TRAKA

irina kolovoza i broj saobraajnih traka imaju uticaj na koeficijent bezbednosti puta, koji pokazuje stopu nezgoda na 1 km puta, u zavisnosti od irine kolovozne trake. N no je Nau j dokazano d k d se stopa da t nezgoda d smanjuje j j sa poveanjem j b j irine broja, i i i podeljenosti saobraajnih traka.

2 trake 2,4

3 trake 2,6

4 trake nepod nepod. 4,0

4 trake pod pod. 3,0

4 trake KP 1,7

autoput 1

ire saobraajne trake smanjuju, naprezanje, zahteve i zamor vozaa, prilikom kretanja, a naroito prilikom preticanja ili mimoilaenja. S druge strane vea irina saobraajne trake omoguava vee brzine kretanja, to moe imati negativan uticaj.

PRIJANJAJE KOLOVOZNE POVRINE

Prijanjanje (athezija) predstavlja sposobnost prenoenja pofonskih i koionih sila na povrinu kolovoza. Osnovna mera za prijanjanje je koeficijent prijanjanja koji se javlja i u pneumatika izm tik i kolovoza. k l V d Vrednost t koeficijenta k fi ij t prijanjanja ij j j zavisi i i od d slede l d ih faktora:

a) Zna~ajan uticaj:

istro{enost pneumatike vla`nost kolovoza ~isto}a kolovoza po~etna brzina rapavost kolovoza debljina vodenog filma vrsta vozila optere}enje vozila koli~ina bitumenske mase veli~ina uspona/pada

b) Srednji uticaj:

c) Mali uticaj (nepoznat):

- vrsta pneumatika (radijalni/dijagonalni) - optere}enje vozila - vrste agregata u habajuem sloju

V rsta kolovoznog zastora BETON

Stanje kolovoznog zastora nov nov, posuti pesak star, istro{en, gladak nov grub nov, star, istro{en, gladak tragovi prljav{tine posuti pesak, zaprljan zabla} bl } en sa pove} anim sadr` ajem bitum. mase sitna kocka

V rsta pneumatika D /R D /R D /R D /R D /R R R R R D R R/D R R R R D /R D /R D M S1 M S1 M S1 M S2

V la` nost kolovoznog zastora suv 7.3-8.8 5.2-6.5 6.5-7.9 72 86 7.2-8.6 7.0-8.3 6.2-7.1 4.8-5.5 32 44 3.2-4.4 5.0-6.0 7.1-8.4 6.8-8.2 6.6-7.5 4.2-5.6 5.1-5.6 4.2-5.5 4.2 5.5 4.0-5.1 4.3-5.6 5.1-5.5 40 50 4.0-5.0 2.0-2.8 3.1-3.5 1.4-2.2 1.2-1.8 vla`an/mokar 6.5-7.9 4.0-6.8 62 78 6.2-7.8 5.4-7.3 3.5-4.5 25 32 2.5-3.2 3.0-4.0 5.5-6.1 4.2-5.8 4.3-6.2 2.0-3.2 2.7-4.4 2.7 4.4 3.8-4.7 2.0-2.4 28 40 2.8-4.0 1.4-3.6 1.8-2.3 0.4-0.6

A SFA L T

K OCK A

MA KA DA M POL JSK I PU T SNEG L ED

krupna kocka kerami~ka opeka tvrd, {umski, grub tvrd, pra{njav, pe{~an pe{ an tvrd, blatnjav tvrda podloga ~ista i mek{a podloga, pra{njav ~ista podloga podloga, nisko rastinje sabijeni rasuti sabijeni sneg i led poledica

RASKRSNICE
Brzo, uredno, ekonomino i bezbedno odvijanje saobraaja u velikoj meri zavisi od projektovanja i ureenja mesta na kojima se saobraajni tokovi ukrtaju. Broj, raspored d i nain i ureenja j raskrsnica k i od d velikog lik j znaaja je j za ukupnu k b b d bezbednost t puteva. U naoj zemlji, zemlji na raskrsnicama se dogaa oko 20% svih saobraajnih nezgoda, nezgoda a na broj i vrstu saobraajnih nezgoda na raskrsnicama utie: Vrsta i geometrijsko reenje raskrsnice Preglednost raskrsnice Obim, struktura i brzina saobraajnih tokova Raspored, razmak raskrsnica Nain reg regulisanja lisanja saobraaja na raskrsnicama Ureenost prilaza i izlaza raskrsnice Definisanje povrine raskrsnice

KARAKTERISTIKE KLASINIH RASKRSNICA PREDNOSTI

Preglednost Laka procena brzine i udaljenosti Mala povrina N jk i put Najkr t i vreme prolaska l k

NEDOSTACI
Sudari pod uglom od 90 stepeni Vee udarne sile pri sudaru Tee posledice Nepovolno ukrtanje pod manjim uglom

KARAKTERISTIKE KLASINIH RASKRSNICA PREDNOSTI

Protok bez zastoja P Pogodne d za vei b broj j prilaza il Ukrtanje pog malim uglom Nema skretanja u levo

NEDOSTACI
Nepovoljne za peake (stalna kretanja) Ogranien kapacitet Potreban vei prostor Nemogua primena semafora

HORIZONTALNE I VERTIKALNE KRIVINE

Prilikom prolaska vozila kroz krivinu voza i vozilo izloeni su nepovljnom dejstvu Centrifuglane sile. Centrifuglana sila tei da izbaci vozilo sa puta, a kod vozaa izaziva pojavu bonog ubrzanja. U naoj zemlji, na krivinama se dogaa oko 20% svih saobraajnih nezgoda, a na broj i vrstu saobraajnih nezgoda na krivinama utie: Poluprenik (radijus) krivine Popreni nagib kolovoza Kvalitet prelaznica Preglednost u krivini Brojnost i raspored krivina Odnos duine pravca i krivine

Uticaj vertikalnih krivina (prevoj puta) na bezbednost saobraaja naroito je izraena ako se kombinuje sa horizontalnim krivinama. Osnovni uzrok nezgoda na ovim krivinama je duina preglednosti.

PRELAZ PUTA PREKO . PRUGE

Osnovna karakteristika saobraajnih nezgoda koje se dogajaju na prelazima puta preko . pruge je da se radi o malom broju nezgoda sa najteim posledicama U naoj zemlji, zemlji na prelazima puta preko . pruge se dogaa oko oko 0,8 0 8 % svih saobraajnih nezgoda, a bezbednost saobraaja na ovim mestima zavisi od: Tehnike opremljenosti Vrste zatite prelaza V Voznog reda d . saobra b aja j Obima i strukture drumskog saobraaja Ugla ukrtanja i preglednosti Broja koloseka Kvaliteta odravanja prelaza

Od svih prunih prelaza u naoj zemlji oko 80% je u nivou sa putem, otoga oko 70% je neobezbeeno. U proseku na svakih 15 km puta postoji je prelaz puta preko . Pruge.

TUNELI
Osnovna karakteristika saobraajnih nezgoda koje se dogajaju na prelazima puta preko . pruge je da se radi o malom broju nezgoda sa najteim posledicama U naoj zemlji, zemlji na prelazima puta preko . pruge se dogaa oko oko 0,8 0 8 % svih saobraajnih nezgoda, a bezbednost saobraaja na ovim mestima zavisi od: Tehnike opremljenosti Vrste zatite prelaza V Voznog reda d . saobra b aja j Obima i strukture drumskog saobraaja Ugla ukrtanja i preglednosti Broja koloseka Kvaliteta odravanja prelaza

Od svih prunih prelaza u naoj zemlji oko 80% je u nivou sa putem, otoga oko 70% je neobezbeeno. U proseku na svakih 15 km puta postoji je prelaz puta preko . Pruge.

OPREMA PUTA
Oprema puta, puta u osnovi slui za uspostavljanje osnovne komunikacije izmeu puta i njegovih korisnka. Opremu puta ine: saobraajni znakovi, zatitne ograde, osvetljenje, smetokazi, servisi, bezinske pumpe i sl.

Saobraajni znakovi
Saobraajni znakovi predstavljaju najvaniju opremu puta jer se koriste za upravljanje lj j saobra b ajem j . Na N ovaj j nain i SZ se: reguliu li odnosi d i meu korisnicima k i i i puta, definie namena povrina za saobraaj, ukazuje na odreene opasnosti i daju relevantne informacije. Da bi saobraaajna signalizacija ostvarila svoju finkciju veoma je bitno ispotovati naela principe postavljanja saobraajnih znakova: Naelo jednobraznosti i jedinstvenosti Naelo oiglednosti odnosno itljivosti Naelo jednostavnosti Naelo uoljivosti Naelo psiholoke umerenosti Naelo kontinuiteta

OSVETLJENJE PUTA
Zbog loih uslova vidljivosti stopa saobraajnih nezgoda je 2,5 2 5 puta vea nou nego danju, i ove SN prvenstveno nastaju zbog nedostatka potrebne komunikacije sa okolinom, odnosno kasnog uoavanja pojava na putu.

Pored uticaja na bezbednost saobraaja, osvetljenje poveava propusnu mo, vonju ini prijatnijom, prijatnijom prua vei oseaj sigurnosti za sve uesnike usaobraaju, aju daje sveani izgled naselju. Osvetljenje saobraajnica natoito je vano na mestim na kojima je veliko uee peaka, bticiklista, zaprenih vozila i ostalih vozila koja nemaju svetla za oznaavanje vozila.

Uoavanje pojava na putu zavisi od: Kontrasta izmeu prepreke i pozadine Veliine prepreke Vremena opaanja.

OSTALA OPREMA PUTA

Pored saobraajnih znakova, znakova opremu puta ine zatitne ograde, ograde osvetljenje, osvetljenje smetokazi, servisi, bezinske pumpe i sl. Zatitne i odbojne ograde Smerokazi i znake

BANKINE
Deo puta koji se granii sa kolovozom i koji treba da prihvati vozilo koje sie sa kolovoza i omogui da voza ponovo uspostavi kontrolu nad vozilom.

OPASNA MESTA NA PUTEVIMA CRNE TAKE

Deo puta na kome se u odreenim vremenskom periodu dogodi vei broj saobraajnih nezoda naziva se opasno mesto crna taka. Opasna mesta su deonice puta na kojima dolazi do sukoba izmeu sposobnosti vozaa i elemenata puta. To su deonice na kojima je odstupljeno od zakonskoh propisa kod projektovanja, izgradnje ili odravanja puta.

Postupak identifikacije i sanacije opasnih mesta na putevima sastoji se iz sledeih faza: Identifikacija opasnih mesta Utvrivanje uzroka nastanka sn Klasifikacija mera Sprovoenje odabranih mera Praenje efekata primenjenih mera.