FIZIKA AKTIVNOST I DIJABETES MELITUS tip 1

Efekti fizike aktivnosti Leenje dijabetesa je skup sloenih medikamentnih i nemedikamentnih terapijskih

postupaka. Terapijski pristup je individualan, kompleksan i doivotan. Ciljevi terapije su korekcija metabolikih poremeaja i svih faktora rizika koji su znaajni za razvoj hroninih komplikacija i ostvarivanje oseaja punog zdravlja i dobrog psihofizikosocijalnog stanja (1). Nemedikamentno leenje podrazumeva dijetoterapiju i redovnu, planiranu i organizovanu fiziku aktivnost. Terapija fizikom aktivnou treba da obezbedi adekvatno i ravnomerno korienje energetskih materija, optimalan rast i razvoj i fiziku spremnost. (1,2). Osniva savremene dijabetologije, Eliot Doslin, je jo 1935. godine istakao znaaj fizike aktivnosti, kao sastavnog dela leenja dijabetesnih bolesnika:,,Fizika aktivnost utie na snienje eera u krvi dijabetiara kod kojih postoji adekvatno snabdevanje insulinom endogenog ili egzogenog porekla. Ovaj efekat je toliko jasan i koristan da fizika aktivnost, zajedno sa dijetom i insulinom, definitivno ima znaajno mesto u svekodnevnom leenju dijabetesa ''. Transport glukoze u skeletne miie je kapacitetno ogranien proces insulin sensitivnim glukoznim transporterom 4 (GLUT4) i moe biti podstaknut na dva, meusobno razliita i odvojena naina: insulinskom stimulacijom i miinom kontrakcijom. Skeletni miii su najosetljiviji na insulinom stimulisan metabolizam glukoze. Poremeaj transporta glukoze u skeletnim miiima uzrokuje poremeaj ,,preuzimanja glukoze itavog organizma (6). Redovna, planirana i organizovana fizika aktivnost ima viestruke korisne efekte: pojaava snagu sranog miia i oksigenaciju tkiva, poveava lokalnu cirkulaciju, poboljava odnos lipoproteinskih frakcija u krvi stimulacijom aktivnosti lipoproteinske lipaze (smanjuje ukupan i LDL holesterol i trigliceride, postprandijalnu lipemiju, a poveava HDL holesterol ), poveava insulinom posredovano korienje glukoze u perifernim tkivima (3,4,5,7,16), i pojaava anabolni uinak insulina na skeletne miie (7,16,17). Vebe izdrljivosti pojaavaju insulinom posredovano korienje glukoze, a redovnim vebanjem ovaj efekat se odrava i u intervalima izmeu redovnih treninga. Vebe snage dominanto utiu na porast insulinske senzitivnosti, ondosno na smanjenje insulinske rezistencije tkiva. Redovnim, kombinovanim treninzima snage i izdrljivosti, u zdravih osoba, raste koncentracija GLUT4 u miiima, aktivnost miine glikogen sintaze, atipine protein kinaze C, 5'-AMP-om aktivirane miine protein kinaze, poveava se ekspresija insulin signalizirajuih molekula; zbirni efekat je poveanje insulinske senzitivnosti miia. ( 7,10,11,12,13,14).

Fizika aktivnost ispoljava efekte u dejstvu insulina i van miinog tkiva: smanjuje se hepatina glikoneogeneza i poveava insulinom posredovano preuzimanje i korienje glukoze u subkutanom i visceralnom masnom tkivu.(7,14,15). Kod dece, motorna aktivnost je potreba jednaka potrebi za hranom i vazduhom; redovna sportska aktivnost vana je za uredan psihomotorni i socioemotivni razvoj; razvija snagu, izdrljivost, fleksibilnost i elastinost miia, jaa samopouzdanje, a smanjuje anksioznost i depresiju. Kod obolelih od dijabetesa, ovi pozitivni efekti jo vie dobijaju na znaaju. Dobra metabolika kontrola bolesti postie se manjim dnevnim dozama insulina. Adaptacija na redovnu fiziku aktivnost dece sa dijabetesom tip 1 dozvoljava relativno bezbedan vei energetski unos, to je pre pravilo nego izuzetak u pedijatrijskoj populaciji, a bez opasnosti od toksinog efekta hiperglikemije (7, 18). U odraslih, prirodni porast plazmatske konentracije insulina i insulinske rezistencije tokom starenja, moe biti ublaen fiziki aktivnim stilom ivota. ( 19). U prilagoavanju organizma na miini rad centralnu ulogu igra autonomni neuroendokrini vegetativni sistem: najvaniji efekat ogleda se u smanjenju nivoa plazmatskog insulina, aktivaciji simpatike nervne aktivnosti i kontrainsularnih regulatornih hormona. (7,8). Zdrave osobe energiju za miini rad obezbeuju oslobaanjem energetskih depoa (glikogen, glukoza, trigliceridi, slobodne masne kiseline ) u jetri, miiima i masnom tkivu. Na poetku miinog rada, energija se dobija u procesu glikogenolize u jetri; due trajanje umerene miine aktivnosti stimulie glikoneogenezu. ,,Izbor goriva '' za miini rad uslovljen je raspoloivim supstratom za oksidaciju. Osobe sa dijabetesom tip 1 nemaju autonomnu prilagodljivost insulinemije na miinu aktivnost s obzirom da se insulin oslobaa iz depoa egzogeno datog insulina iz podkonog tkiva, a ne iz jetre. U toku miine aktivnosti organizam dijabetesnih bolesnika plovi izmeu Scile hipoinsulinemije i Haribde hiperinsulinizacije. Pojaana lokalna cirkulacije u miiima, koi i podkonom tkivu, poboljava i ubrzava apsorpciju insulina sa mesta davanja; istovremeno poveano preuzimanje glukoze u miiima ( posredovanog insulinom i samom miinom kontrakcijom) i inhibirana hepatina produkcija glukoze, moe biti uzrok ozbiljne hipoglikemije. (7,8). S druge strane, fizika aktivnost u uslovima nedovoljne insulinizacije stimulie snaan simpatiki odgovor i aktiviranje kontrainsularnih regulatornih hormona. U nedostatku insulina, miii ne mogu preuzeti glukozu iz krvi i koristiti je kao energetski izvor; da bi radili miima je neophodna energija, pa nastaje paradoksalna situacijaporast koncentracije glukoze u krvi, a miii ostaju ,, gladni''; kompenzatorno, glukoza se otputa iz jetre, to prevazilazi kapacitet njenog preuzimanja u miiima; posledica je hiperglikemija. Energija za miini rad se sada dobija iz alternativnih izvora: iz slobodnih masnih kiselina triglicerida iz masnog tkiva, miinim metabolizmom u pravcu laktata, poveava se

oksidacija masnih kiselina i sinteza ketonskih tela. Fizika aktivnost u uslovima loe metabolike kontrole vodi u metaboliki disbalans, ketozu i acidozu. (7,8) Ove patofizioloke mehanizme treba poznavati kako bi se iskoristili pozitivni efekti fizike aktivnosti kao nemedikamentnog terapijskog sredstva i izbegle komplikacije. Dijabetes melitus tip 1 nije kontraindikacija za aktivno bavljenje sportom, pa ni za takve psihofizike napore kao to su svetsko prvenstvo ili Olimpijske igre, ako se preduzmu sve mere predostronosti i ispuni osnovni preduslov: dobra metabolika kontrola. (7,9). Brojni olimpijski i svetski sportski prvaci su dijabetesni bolesnici od ranog deijeg doba. Ovo potvruje znaaj multidisciplinarnog terapijskog pristupa, edukacije i samokontrole bolesti. Fizika aktivnost u terapiji dijabetes melitus tip 1 Fizika aktivnost, kao nemedikamentni terapijski postupak u leenju dijabetesa, primenjuje se u vidu posebno programiranog i ponavljanog vebanja. Timskim radom i kombinovanjem individualnog i grupnog pristupa postiu se najbolji rezultati. (22,26) Pre uvoenja ove vrste terapije potrebno je analizirati dnevnu, sportsku i rekreativnu aktivnost i mogunost kontinuirane primene planirane fizike aktivnosti.(1,23). Osobe sa dijabetesom tip 1 koje su svakodnevno fiziki aktivne ( peaenje do kole, fakulteta, posla, ukljuene u nastavu fizikog vaspitanja u kolama, sportske igre sa vrnjacima i sl. ) i nemaju hronine komplikacije, imaju jednak oksidativni, stresni i radni miini kapacitet i metaboliki odgovor u toku vebi snage i izdrljivosti kao i zdrave osobe. Poboljanje kapilarizacije i neovaskulogeneze u miiima dijabetesnih bolesnika je manje izraeno nego kod zdravih. S obzirom da fizika aktivnost predstavlja stres za metabolizam, pored brojnih pozitivnih efekata, moe i da otea uspostavljanje i odravanje dobre metabolike kontrole. (20,21,22). Da bi se pozitivni efekti fizike aktivnosti u leenju dijabetesa tip 1 optimalno iskoristili i smanjila mogunost povreda i hipoglikemija potrebno je:

utvrditi potrebe za fizikom aktivnou optim i individualnim pristupom,

napraviti plan vrste, intenziteta, trajanja i uestalosti fizike aktivnosti, preduzeti mere za spreavanje hipoglikemije edukacija pacijenata i njihovih roditelja

samokontrola bolesti (1,22)

Ne postoji recept koji bi se mogao generalno svima savetovati. Paljiva evaluacija svakog pojedinca i utvrivanje stanja metabolike kontrole i stanja hroninih komplikacija. Detaljna anamneza, fizikalni pregled i sva potrebna druga medicinska ispitivanja moraju biti usmerena na procenu stanja kasnih komplikacija i funkciju kardiovaskularnog sistema, bubrega, stopala, vida i

nervnog sistema, kao i otkrivanje drugih prateih oboljenja i riziko faktora koji bi mogli biti kontraindikacija za terapiju fizikom aktivnou. (1,22,23,24). Individualnim pristupom treba proceniti i stanje uhranjenosti, potrebu za redukcijom ili poveanjem telesne mase, korekciju drugih metabolikih poremeaja, kao npr. dislipemija ili disfibrinolize. Nestabilna i loa metabolika regulacija dijabetesa, kao i postojanje odreenih kasnih komplikacija, ograniava primenu fizike aktivnosti zbog mogueg razvoja akutnih komplikacija ( hipoglikemijje, dijabetesna ketoza i ketoacidoza, gubitak svesti, konvulzije, koma, hiperosmolarnost) i pogoranja funkcije ve obolelih organskih sistema. Koronarna bolest u dijabetesu je esto i dugo asimptomatska i moe biti dijagnostiki problem u proceni individualnih potreba za fizikom aktivnou. Zato je esto potrebno primeniti brojne specijalizovane testove za procenu koronarne rezerve. Ovo je posebno neophodno u sluaju postojanja anamnestikih podataka ili EKG promena koji bi mogli indirektno da ukau na koronarnu bolest ( nespecifine promene ST segmenta i T talasa u miru i na mali fiziki napor). Preporuke su da se detaljno testiranje koronarne rezerve radi u svih pacijenata sa trajanjem dijabetesa tip 1 duim od 10 godina. Kod manifestne koronarne bolesti, fizika aktivnost se usklauje sa morfofunkcionalnim stanjem kardiovaskularnog sistema. Veoma je vano utvrditi sistolnu funkciju miokarda leve komore u miru i u toku napora. (21-25). Kod postojanja proliferativne dijabetine retinopatije fiziki napor moe da ubrza progresiju bolesti i gubitak vida zbog poveanja intraokularnog pritiska, uzrokuje intravitrealne hemoragije i ablaciju retine. Svaki stepen dijabetesne retinopatije nosi odgovarajui rizik za fiziki napor. Ni u jednom stadijumu ne smeju se primeniti anaerobne vebe, vebe snage sa optereenjem i one koje ukljuuju Valsava ili slian manevar.(1, 22, 24). Ne postoje precizne preporuke za sprovoenje fizike aktivnosti pri postojanju dijabetesne nefropatije. Individualno treba kod svake osobe proceniti mogunost i korist od bavljenja lakom ili umerenom fizikom aktivnou uz paljivu i redovnu kontrolu krvnog pritiska, posebno u toku samog fizikog napora.(1, 22-25). Periferna neuropatija, zbog smanjenog ili odsutnog senzibiliteta u stopalima je apsolutna kontraindikacija za vebe sa teretom. Ponavljane traume u toku fizikog napora su faktor rizika za razvoj dijabetesnog stopala, fraktura, ulceracija. Zato je ovde neobino vana individualna procena koristi i eventualen tete od fizike aktivnosti. Autonomna neuropatija je znaajan rizikofaktor za kardiovaskularne incidente u toku fizikog napora ( iznenadna smrt, ishemija miokarda). Na postojanje autonomne kardijalne neuropatije mora se misliti kada postoji tahikardija u miru ( srana frekvenca iznad 100/min), ortostaza ( pad vrednosti sistolnog krvnog

pritiska preko 20 mmHg pri ustajanju) ili prisustva drugih simptoma i znakova autonomne neuropatije na koi, zenicama, gastrointenstinalnom ili urogenitalnom traktu. U ovim stanjima od koristi je pre uvoenja terapije fizikom aktivnou, uraditi scintigrafiju miokarda talijumom. Zbog poremeaja u termoregulaciji fizika aktivnost dozvoljena je samo u optimalno klimatizovanim uslovima, uz adekvatnu hidraciju i strogu kontrolu krvnog pritiska pre, u toku i posle fizike aktivnosti. (21-25) Priprema i sprovoenje fizike aktivnosti u dijabetesu tip 1 Priprema za fiziku aktivnost je vana koliko i sama fizika aktivnost. Deca i adolescentni sa dijabetesom tip 1, kod kojih je postignuta dobra metabolika kontrola bolesti i koji nemaju hronine komplikacije koje bi mogle, kako je opisano, da budu kontraindikacija za fiziki napor, praktino mogu aktivno da se bave svim vrstama fizike aktivnosti. Posebnu panju treba obratiti na kvalitet, prilagoenost i higijenu odee i obue da bi se spreio razvoj uljeva, hiperkeratoza, ulceracija i dr. povrede koe koje mogu biti kasniji osnov za razvoj dijabetesnog stopala. Obua mora biti udobna, sportska, dobre veliine; arape pamune; korisna je upotreba silica gela i sl. preparata da bi stopala bila suva za vreme fizike aktivnosti. Kope i pertle na obui moraju biti pravilno nametene, zavezane i vidljive spolja, a ne samo uvuene u obuu. Gotovo sva deca sa dijabetesom mogu se baviti vebama snage korienjem malih tereta a sa velikim brojem ponavljanja. Zbog opasnosti od nastanka hipoglikemije, u toku, neposredno ili vie asova po zavrenom fizikom naporu, deca i roditelji moraju dobro da poznaju metaboliki i hormonalni odgovor na odreenu fiziku aktivnost i da poseduju vetine samokontrole bolesti u tim uslovima. Intenzivirana konvencionalna insulinska terapija (IKIT) i upotreba insulinskih analoga omoguila je veu fleksibilnost u usklaivanju ishrane i doza insulina na razliite fizike aktivnosti. Strogi, rigidni stav raunanja i planiranja unosa ugljenohidratnih ili hlebnih jedinica za odreenu fiziku aktivnost u napred, a bez este kontrole glikemije pre, u toku i posle fizike aktivnosti i bez poznavanja individualnog odgovora svakog deteta na fiziki napor, nee dovesti do optimalnog pozitivnog uinka fizike aktivnosti na dobru metaboliku kontrolu bolesti, i moe biti uzrok razvoja akutnih komplikacija. Poseban izazov je da se deci sa dijebetesom tip 1 omogui sigurno, aktivno i slobodno uestvovanje u svim vrstama rekreativnih i kompetitivnih fizikih aktivnosti, u skladu sa njihovim navikama, eljama i obiajima. To je vano kako za dobru metaboliku regulaciju, ve i za ouvanje kvaliteta ivota. Deca, posebno najmlaa, i tinejderi zbog hormonalnih bura u ovom periodu, pokazuju daleko veu varijabilnost promena glikemije u naporu od odraslih. Roditelji, nastavnici, treneri, pa i vrnjaci treba ovo da znaju, da bi mogli adekvatno i pravovremeno

reagovati, a bez naglaavanja svog stalnog prisustva i naruavanja spontanosti i slobode u aktivnosti. Ne postoje precizna i opta uputstva za sprovoenje terapije fizikom aktivnou kod dece sa dijabetesom tip 1. Nekoliko je optih smernica, ipak, opte usvojeno: Glikemija

kontrolisati glikemiju pre, u toku i posle vebanja , posebno pri promeni tipa ili rasporeda
vebi. Nauiti kakav je glikemijski odgovor na razliitu vrstu i intenzitet vebanja. Ako je glikemija pre poetka vebanja 5,5-6 mmol/l, uzeti dodatni ugljenohidratni obrok. Za dugotrajno vebanje unositi 15-30 g ugljenih hidrata svakih 30 minuta. Hipoglikemija moe nastati i kasno posle prestanka aktivnosti i u nepredvidljivim vremnskim intervalima; povean unos hrane moda e biti potreban sledea 24 asa. Glikemija iznad 14 mmol/l i /ili postojanje ketonskih tela iskljuuju fiziku aktivnost dok se ne koriguju metaboliki poremeaji. Insulin Ne sprovoditi vebe u vreme maksimalnog dejstva datog insulina. Najbolje vreme za fiziku aktivnost je 1-2 h posle obroka. Smanjiti dozu brzodelujueg insulina pred fiziku aktivnost. Kod manjih ili rutinskog programa fizike aktivnosti u trajanju do 30 minuta insulinska doza se ne mora smanjiti. Posle intenzivnih vebi, kada je poveana potreba za kalorijskim unosom, potrebe za insulinom takoe mogu biti vee. Aplikovati insulin to dalje od dela tela koji e biti aktivan u toku vebanja-poveana prokrvljenost ubrzava apsorpciju insulina sa mesta davanja i moe izazvati hipoglikemiju. Ishrana Ne poinjati fiziku aktivnost 1,5-2 sata posle glavnog obroka Uzeti dodatni ugljenohidratni obrok ( 15-25 g svakih 30 min) u sluaju neplanirane postprandijalne fizike aktivnosti kada je kasno za smanjenje insulinske doze. Jedna vona ili hlebna jedinica je obino dovoljna za 30-60 minuta umerene fizike aktivnosti kao to su etnja, vonja bicikla po ravnom terenu ili amaterski tenis. Vei fiziki napor zahteva i vei kalorijski unos, kao i dugo trajanje aktivnosti (kros, skijanje, plivanje, planinarenje ) poveavaju kalorijske potrebe i do 6000cal. Masni obroci se sporije apsorbuju i tim obezbeuju due kalorijsko snabdevanje tokom vebanja. Naravno, ne koristiti holesterol i zasiene masti. Uvek imati pri ruci brzo apsorbujue ugljenohidrate ( tena glukoza u tubi, voni sok, keks i sl.) i glukagon! Kod gojazne dece i adolescenata sa dijabetesom tip 1 planirati fiziku aktivnost takvog intenziteta koja ne zahteva dodatno uzimanje obroka, ve se normoglikemija postie smanjenjem doze insulina. Adekvatna hidracija organizma pre , u toku i posle fizike aktivnosti je neophodna. Poseban oprez je potreban kod vebanja u toplim ili hladnim klimatskim uslovima (najbolje koristiti vodu). Dehidratacija pogorava kardiovaskularnu funkciju i glikemiju. Najbolje je izbegavati nagle i neodmerene fizike napore sa velikim gubitkom tenosti (7,20-25)

Vrsta fizike aktivnosti kod dece sa dijabetesom tip 1 Standardna sportska preporuka prilikom bavljenja fizikom aktivnou, bez obrira na vrstu aktivnosti, uzrast, pol i postojanje ili ne dijabetesa, je sprovoenje vebanja u tri faze: 1. faza zagrevanja

2. faza aktivnosti ( kardiovaskularna faza ) 3. faza rashlaivanja

Faza zagrevanja podrazumeva aktivno zagrevanje i istezanje miia. Prvih 510 minuta priprema skeletne miie, srce i plua za kasnije progresivno poveanje intenziteta vebi. Tada se sprovode aktivnosti niskog intenziteta ( hodanje, blago tranje, unjevi, sedanje, ustajanje i sl.). Zatim sledi 5-10 minuta vebi za istezanja miia. Korisno je istegnuti sve miie, a ne samo miine grupe koje e biti najaktivnije. Ove dve podfaze se mogu sprovesti i obrnutim redosledom. Faza aktivnosti treba da poene polako; idealno je da se maksimum intenziteta postigne na pola ili tri etvrtine ukupnog vremena planiranog za aktivnost. Faza rashlaivanja je struktuirana kao prva; poslednjih 5-10 minuta mogu se raditi iste vebe; potrebno je postii polako sniavanje srane frekvence na istu frekvencu kao pre aktivnosti. Svrha ove faze je bolja prokrvljenost miia koji su tokom aktivne faze bili manje aktivni, i tako bolji rasporedi energetske potronje. (7,22,23,16). Izbor aktivnosti zavisi od sklonosti, interesovanja, individualnih psihofizikih sposobnosti, klimatskih, materijalnih i dr. uslova. Vebe oputanja, istezanja (stretching), hodanje i tranje mogu da rade sva deca sa dijabetesom tip1. Vebe oputanja, istezanje i statike vebe niskog intenziteta snage mogu da se izvode na svakom mestu, bez zahteva za velikim prostorom i u uslovima kada vremenske prilike ne dozvoljavaju boravak u prirodi. Hodanje i tranje su prirodni oblici ljudskog kretanja. Najbolje ih je kombinovati ( npr. naizmenino sporo i brzo hodanje, hodanje sa tranjem, tranje po ravnom, uz brdo i niz brdo i sl.) i u prirodi. Optimalna brzina hodanja za mlae ( od starijeg kolskog uzrasta ) je oko 5 km/h. Obua i odea moraju da budu komotne, lagane. Pri hodanju je najbolje da su ruke slobodne; ako se nose stvari, najbolje je staviti ih u ranc na lea, kako bi ruke ostale slobodne. Optereenje odreuje lekar, a posle odreivanja kardijalne rezerve. Obe aktivnosti su blagotvorne; ali samo dok se ne oseti zamor -tada ih treba prekinuti. (23,25-8). Pri planiranju fizike aktivnosti korisno je znati kolika je energetska potronja tokom odreenih aktivnosti:(9,20.21,26-28):

AKTIVNOST
Peaenje (5km/h) Vonja bicikla (10km/h) Kuglanje

Energetska potronja u kalorijama za 1 minut 4-5

za 1 sat 240-300

Vonja bicikla (10-13 km/h) Rukomet Tenis (amaterski) Aerobik Peaenje (6,5km/h) Vonja bicikla (16km/h) Plivanje Brzo hodanje(8km/h) Vonja bicikla (17,5km/h) Skijanje na vodi Tenis (pojedinano) Joga Gimnastika Vonja bicikla (19km/h) Skijanje niz brdo Tranje (9km/h) Vonja bicikla (21km/h) Tanje(9,5 km/h) Tanje (11 km/h) Tranje (13 km/h) Tranje (15 km/h)

5-6

300-600

6-7

360-420

7-8

420-480

8-10

480-600

10-11

600-660

11 14 17 20

660 850 1020 1200

Odreivanje intenziteta fizike aktivnosti Intenzitet fizike aktivnosti odreuje se merenjem maksimalnog aerobnog kapaciteta ( VO2max). Kako to esto nije mogue stepen optereenja se definie maksimalnom frekvencijom sranog rada prilagoene uzrastu (220 - godine starosti). Kontrola pulsa se vri nekoliko puta u toku fizike aktivnosti. Kod terapije fizikom aktivnosti razlikuje se poetna faza ( poetno optereenje, uvoenje terapije) i faza sprovoenja terapije ( maksimalno optereenje). (1,2022,26-28).

Uvoenje terapije (poetno optereenje) Optereenje 70% maksimalne frekvence sranog rada ili 50-55 maksimalnog arerobnog kapaciteta (VO2max) 20-30 minuta 3 puta nedeljeno ( sa pauzama izmeu) 5-10 minuta na poetku i na kraju vebanja hodanje, tranje, plivanje, vonja bicikla. Sprovoenje terapije ( maksimalno optereenje) Optereenje 85% maksimalne frekvencije sranog rada prilagoene godinama ili 6080% maksimalnog aerobnog kapaciteta (VO2max) 30-60 minuta 3-5 puta nedeljno 5-10 minuta na poetku i na kraju aktivnosti hodanje, tranje, plivanje, vonja bicikla i sl.

Trajanje Uestalost Prilagoavanje Vrsta aktivnosti

Trajanje Uestalost Prilagoavanje Vrsta aktivnosti

Pri bavljenju fizikom aktivnou, kao sastavnom delu terapije dece sa dijabetesom tip 1, potrebna je kontinuirana edukacija dece i roditelja za samokontrolu bolesti, ali i evaluacija strunog tima, eventualnih uzroka odstupanja od primene navedenih preporuka (1). Brojni podaci su dokumentovali vanost planirane i usmerene fizike aktivnosti za uspostavljanje optimalne metabolike kontrole eerne bolesti i u prevenciji klinikog ispoljavanja dijabetesa kod osoba sa velikim rizikom za oboljenje. (28-31). Zbog toga fizika aktivnost treba da bude neizostavni deo tretmana pacijenata u savremenoj dijabetolokoj praksi. (1,22). Literatura:

1. 2.

N. Lali i sar.:Terapija dijabetesa. U: Diabetes mellitus - Nacionalni vodi klinike prakse, septembar 2002, Beograd, 11-39. Hawley JA, Houmard JA.: Introduction-preventing insulin resistance through exercise: a cellular approach. Med Sci Sports Exerc. 2004 Jul;36 (7):1187-90

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
10. 11.

NHLBI Obesity Education Initiative Expert Panel on the Identification, Evaluation, and Treatment of Overweight and Obesity in Adults: Clinical guidelines on the identification, evaluation, and treatment of overweight and obesity in adults: the evidence report. Obes Res 6 (Suppl. 2):51S -210S, 1998 Maggio CA, Pi-Sunyer FX: The prevention and treatment of obesity: application to type 2 diabetes (Review). Diabetes Care 20 : 1744-1766,1997 R. Wing, M. Goldstein, K. J. Acton, L. L. Birch, J. M. Jakicic, J.F. Sallis, Jr.,D.Smith-West, R. W. Jeffery, R S. Surwit,: Lifestyle changes related to obesity, eating behavior and physical activity Diabetes Care 24:117-123, 2001, Koistinen HA, Zierath JR.:Regulation of glucose transport in human skeletal muscle. Ann Med. 2002;34(6):410-8. Richter EA, Galbo H.: Diabetes and exercise. International Diabetes Monitor. 2004;16 (5): 1-9. Galbo H.: Integrated endocrine responses and exercise In: De Groot LJ, ed Endocrinology, 3rd ed. Philadelphia, PA: WB Saunders, 1995; 2692-701. Harper P.: The diabetic athlete as a role model. In: Ruderman N, Devlin JT, Schneider SH, Kriska A, eds. Handbook of exercise in diabetes, Alexandria, VA: American Diabetes Association,2002; 615-24. Holten MK, Zacho M, Gaster M et al.:Strength training increases insulin-mediated glucose uptake, GLUT4 content, and insulin signaling in skeletal muscle in patients with type 2 diabetes. Diabetes 2004; 53(2):294-305. Richter EA,Derave W, Wojtaszewski JF.: Glucose, exercise and insulin: emerging concepts. J physiol 2001; 535 (part2):313-22. Nielsen JN, frosig C,Sajan MP et al. Increased atypical PKC activity in endurance-trained human skeletal muscle. Biochem Biophys Res Commun 2003; 312 (4): 1147-53. Zierath JR.: Exercise training-induced changes in insulin signaling in skeletal muscle. J Appl Physiol 2002; 93(2):773-81. Frosig C, Jorgensen SB, Hardie DG et al.: 5-AMP-activated protein kinase activity and protein expression are regulated by endurance training in human skeletal muscle. Am J Physiol Endocrinol Metab 2004; 286(3):E411-7. Stallknecht B, Larsen JJ,Mikines KJ et al.:Effect of training on insulin sensitivity of glucose uptake and lipolysis in human adipose tissue. Am J Physiol Endocrinol Metab 2000;279(2):E376-85. DurstineJL, Grandjean PW,Davis PG et al.: Blood lipid and lipoprotein adaptations to exercise:a quantitative analysis. Sports Med 2001;31(15):1033-62. Kimball SR, Farrel PA, Jefferson LS.:Role of insulin in translational control of protein synthesis in skeletal muscle by amino acids or exercise. J Appl Psysiol 2002; 93(3):1168-80. Galbo H.: Influence of aging and exercise on endocrine function. Int J Sport Nutr Exerc Metab 2001; 11:S49-57. Ewans WJ.: Exercise and aging. In:Ruderman N,Devlin JT, Schneider SH,Kriska A, eds.: Handbook of exercise in diabetes.Alexandria,VA:American Diabetes Association, 2002;567-85. Wallberg-Henriksson H.: Exercise and diabetes mellitus. Excerc Sport Sci Rev 1992; 20:339-68. Riddell MC, Bar-Or O.: Children and adolescents. In: Ruderman N, Devlin JT, Schneider SH, Kriska A, eds. Handbook of exercise in diabetes. Alexandria,VA: American Diabetes Association, 2002;547-67. Lali MN: Dijabetes i fizika aktivnost. U: orevi P. i sar.Dijabetes mellitus-Inovacije znanja X. Beograd, Medicinski fakultet, 2002;66-70. American Diabetes Association: Physical Activity/Exercise and Diabetes; Diabetes Care 27:S58S62,2004 Devlin JT, Ruderman N. Diabetes and exercise: the risk-benefit profile revisited. In Handbook of Exercise in Diabetes. Ruderman N, Devlin JT, Schneider SH, Krisra A, Eds. Alexandria, VA, American Diabetes Association, 2002. U.S. Department of Health and Human Services: Physical Activity and Health: A Report of the Surgeon General. Centers for Disease Control and Prevention, National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion, Washington, DC, U.S. Govt. Printing Office, 1996. Bojovi B.M: Fizika aktivnost u :Sve o eernoj bolesti-vodi za sve uzraste,2004; Unireks Podgorica, 129-40. Zinman B, Ruderman N, Campaigne BN et al.:Physical activity/exercise and diabete mellitus.Diabetes care 2003;26(suppl.1):S73-7. GalboH, Richter EA.:Exercise in: International textbook of diabetes mellitus. 3rd ed. Chichester, UK: John Wiley,2004; 771-994. Galbo H. Exercise and diabetes. Scand J Sports Sci1988;10:89-95. Tuomilehto J, Lindstrm J, Eriksson JG et al.: prevention of type 2 diabetes mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. N Engl J Med 2001; 344 (18):1343-50-

12.
13. 14. 15. 16. 17.

18. 19.
20. 21. 22.

23. 24. 25.

26. 27. 28. 29. 30.

10

31. Knowler WC, Barrett-Connor E, Fowler SE et al. Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intevention or metformin. N Engl J Med 2002; 346 (6):393-403.

11