Lisa

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Mrea za podrku ruralnom razvoju
Asocijacija za razvoj ibarske doline Podruni centar Ivanjica
PLA/PRA Studija u okviru projekta Mrea za podrku ruralnom razvoju
Selo Lisa, optina Ivanjica
Autori: Zoran uluburi mr. Dejan Manojlovi
Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A
SADRAJ:
POGLAVLJE 1: OPIS METODOLOGIJE ............................................................................................ 3 TERMINOLOKO OBJANJENJE PLA .............................................................................................................3 PREDMET PLA METODE ..............................................................................................................................3 SREDSTVA PLA METODE ............................................................................................................................4 KARAKTERISTIKE PRA ...............................................................................................................................4 SREDSTVA ZA SITUACIONU ANALIZU ILI PRA SREDSTVA ...............................................................................5 PLANIRANJE...............................................................................................................................................6 POGLAVLJE 2: REZULTATI PRIMENE PLA SREDSTAVA .............................................................. 8 PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU .............................................................................................................8 VREMENSKA LINIJA ..................................................................................................................................10 MAPA RESURSA ........................................................................................................................................13 SEZONSKI KALENDAR ...............................................................................................................................15 KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA .............................................................................................18 KATEGORIZACIJA PREMA IVOTNOM STANDARDU.......................................................................................20 STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJANJE ..........................................................................................................21 POGLAVLJE 3: LINA KARTA SELA ................................................................................................... 23 POLJOPRIVREDNI SISTEM .................................................................................................................. 23 UVOD ......................................................................................................................................................23 STOARSKA PROIZVODNJA ........................................................................................................................25 RATARSKA PROIZVODNJA ..........................................................................................................................35 VOARSTVO ............................................................................................................................................37 POLJOPRIVREDNA OPREMA I MEHANIZACIJA ...............................................................................................40 EKONOMSKI SISTEM SELA ............................................................................................................ 42 RURALNI TURIZAM ...................................................................................................................................42 SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA ................................................................................................... 43 STANOVNITVO LISE ................................................................................................................................43 INFRASTRUKTURA ....................................................................................................................................43 JAVNE SLUBE .........................................................................................................................................44 KULTURNI IVOT U SELU ...........................................................................................................................44 STATUS ENA U SELU ................................................................................................................................44
POGLAVLjE 1: Opis metodologije Principi PLA su odreeni znanjem o tome da zajednica moe ui u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih lanova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogunosti zajednice da se samopomogne uz zajedniku identifikaciju sadanjeg stanja i razvojnih potencijala.Najvaniji deo identifikacije sadanjeg stanja jeste svest lanova zajednice o tom stanju i nain na koji ga oni razumeju. Prema principima PLA upravo je ta svest osnovna za rad na razvoju. Terminoloko objanjenje PLA PLA-participijalno uenje i delovanje. PLA je odreena preko tri kljuna termina: PARTICIPACIJA-UEE UENjE DELOVANjE
PARTICIPACIJA (UEE) - podrazumeva da i lanovi zajednice i PLA pomagai moraju biti aktivni uesnici u razvojnom procesu, pri emu treba naglasiti da su lanovi zajednice kljuni. Njihove tablice vrednosti, ideje za poboljanje sopstvene situacije, predrasude, nade, strahovi, potencijali i potrebe su osnovna i polazna taka za ulazak u razvojni proces. Oni snose sve posledice svog delovanja na poboljanju, bilo one pozitivne ili negativne, tako da je i odgovornost njihova. Participacija za PLA pomagae znai uestvovanje u zajednici prilagoavanjem svog sistema miljenja i delovanja sistemu miljenja i delovanja zajednice. Tek iz ovakve pozicije mogua je podrka u inicijaciji razvojnog procesa i to sredstvima procesa intenzivne diskusije. Proces uvoenja zajednice u razvojni proces u kome participiraju i lanovi zajednice i PLA pomagai temelji se na uenju. UENjE - podrazumeva uvoenje nove informacije u svoj sistem miljenja i delovanja, teorije i prekse, koja se u taj sistem umeta, povezuje mnogostruko sa ostalim delovima celine i ini da nakon toga ta struktura za tu jednu informaciju postane drugaija. Kada postoji namera da se poboljaju kompleksne situacije, kao to su ivotni uslovi ljudi, gde ne postoje nikakva oigledna reenja, od sutinskog je znaaja da ljudi koji su pogoeni tekim ivotnim uslovima idu korak po korak kroz uenje. Ovakvo kretanje ukljuuje analizu situacije, planiranje i implementaciju i procenu preduzetih mera. Budui da se koraci uenja ponavljaju definisani su kao ciklus uenja. DELOVANjE - u smislu postizanja konkretnih poboljanja je osnovna i krajnja karakteristika uenja. Stoga bi diskusioni proces tokom situacione analize i planiranja trebalo da bude usmeren ka konkretnim rezultatima u okviru razumnog vremenskog perioda. Nain delovanja i podrka koja mu je potrebna moraju proizai iz ciklusa uenja i biti rezultat zakljuivanja metana, ali i podran od strane PLA pomagaa, odnosno, organizacije iji su oni predstavnici. Predmet PLA metode ivot poljoprivrednika nije ogranien samo na poljoprivredna pitanja, ve je mnogo kompleksniji. Pored pokuaja da se razumeju poljoprivredna gledita, mi moramo da razumemo i ivotni sistem poljoprivrednika.
3
ivotni sistem se sastoji od tri glavna sistema: ekonomskog sistema poljoprivrednog sistema socio-kulturnog sistema
Svaki od njih se sastoji od manjih pod-sistema. Cilj poljoprivrednika jeste da odrava taj sistem u ravnotei i da u skladu sa tim donosi odluke. Dakle, njegovo odluivanje obuhvata i zavisi od predstavljenog trougla i vezano je za uravnoteenje odnosa meu sistemima. Trenutno ivotni sistem poljoprivrednika nije u ravnotei. Pored suoavanja sa problemima u poljoprivredi on je suoen i sa ekonomskim i socijalnim potekoama to ga spreava da pobolja ivotni standard. Tek ukoliko poljoprivrednici i mi znamo koji delovi ivotnog sistema uzrokuju postojeu neravnoteu moemo zajedno doi i do odreenih reenja. Otuda moemo ivotni sistem farmera nazvati predmetom PLA metode. Sredstva PLA metode PLA metoda primenjena u selu Lisa obuhvata dva koraka: analizu situacije u selu planiranje
U oba koraka se primenjuju razliita sredstva PLA metode (PRA sredstva i sredstva planiranja). ANALIZA SITUACIJE (SITUACIONA ANALIZA) AKTIVNA PROCENA SELA PARTICIPATORY RURAL APPRISAL (PRA)
Situaciona analiza kao aktivna procena sela je postepeno razvijena . Usmerena je na to da sami poljoprivrednici izloe i analiziraju svoju situaciju sa ciljem da zaponu promenu i poboljanje svojih ivotnih uslova. Strana lica (PLA treneri) uestvuju kao pomagai koji koriste postignuta saznanja radi podrke daljem usmeravanju zajednice na razvojni proces i analize mera koje treba sprovesti da bi se to poboljsanje postiglo. Rezultati situacione analize, koja se vri u produktivnoj saradnji izmeu pomagaa i lanova zajednice, treba da poslue u identifikaciji problema zajednice, sa istovremenom identifikacijom potencijala, njihovih ogranienja, kao i obima i vrste potrebne podrke za prevazilaenje identifikovanih ogranienja. Situaciona analiza je prvi korak u procesu razvoja, zato to lanovi zajednice aktivno uestvuju u analizi svoje situacije, na osnovu nje donose prave i pravovremene odluke vezane za poboljanje trenutne situacije, stiui uvid u irinu konteksta u kome se ona dogaa. Karakteristike PRA Merenje uglova Budui da je osnovni interes saznanje o to irem okviru trenutne situacije, analiza treba da bude iroko strukturisana. To se postie tzv. merenjem uglova, koje se odnosi na kompoziciju PLA tima, izvor informacija, metode i sredstva PRA.
tim treba da bude sastavljen od osoba razliitog pola, godita, profesionalnog znanja. izvor informacija je miljenje lanova zajednice, sekundarni podaci o zajednici, strune osobe, sopstvena mo zapaanja i iskustvo aktivnog uea u svakodnevnom ivotu. metode koje se koriste su planiranje, dijagrami, rangiranje, polustrukturisani intervjui PRA sredstva: predstavljanje situacije u selu, vremenska linija, rangiranje na osnovu izvora prihoda, mapa resursa, sezonski kalendar i kategorizacija prema ivotnom standardu Kontinuirana analiza
Podaci koji se steknu na jednom sastanku sa lanovima zajednice odmah se analiziraju i tako pripremaju za naredni sastanak.Na taj nain se znanje o situaciji zajednice postepeno nadgrauje ve tokom diskusije sa lanovima zajednice. Fleksibilnost i neformalnost metode Sve metode su polustrukturisane. U skladu sa procesom diskusije se preispituju, prilagoavaju i modifikuju. Optimalno neznanje i odgovarajua nepreciznost U toku diskusionog procesa primaju se razne informacije. Sticanjem znanja o situaciji stie se mogunost razlikovanja potrebnih i nepotrebnih primljenih informacija. PLA treneri primaju informacije sa optimalnim neznanjem i nepreciznou, ali moraju biti osposobljeni da meru neznanja i nepreciznosti postave sami u saglasnosti sa upoznavanjem situacije, kao uslova i okvira koji odreuje informacije. Kritika svest Za sud o informaciji potrebna je kritika svest.Primenjeno u ovom kontekstu to znai da PLA trener treba da uzme u obzir sve uslove koji mogu uticati na objektivnost dobijene informacije neophodne za situacionu analizu. Npr: loa berba ini da ljudi svoju situaciju vide negativnije bogatiji u zajednici esto daju sasvim suprotne informacije od siromanijih
Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva Nabrojana sredstva se koriste kako bi se sa lanovima zajednice to sistematinije i obuhvatnije analizirala njihova situacija. Svako sredstvo pojedinano osvetljava razliite aspekte ivotnog sistema zajednice (poljoprivrednog, ekonomskog i socio-kulturnog ). Rezultati primene ovih sredstava, dakle, situaciona analiza, slue kao osnova za stvaranje opcija za poboljanje i odluivanje koje mere s tim u vezi treba preduzeti. I primena PRA sredstava, kao i analiza rezultata te primene odvijaju se u diskusionom procesu sa lanovima zajednice. lanovi zajednice uz podrku PLA pomagaa treba da sve dobijene informacije poveu u celinu koja adekvatno opisuje njihovu situaciju.
Predstavljanje situacije u selu Ovim sredstvom lanovi zajednice zapoinju diskusioni proces iji je cilj situaciona analiza, kao korak u razvojnom procesu, pre svega identifikacijom potencijala i problema zajednice. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi. Vremenska linija Primena ovog sredstva omoguava razumevanje trenutne situacije sticanjem uvida u prolost, tj.prole uspene i neuspene pokuaje da se situacija promeni i dogaaje koji su direktno ili indirektno uzrokovali trenutnu situaciju. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi sastavljenoj od starijih lanova zajednice. Kategorizacija prema izvorima prihoda Primenom ovog sredstva stiemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda lanova zajednice, upoznajemo se sa problemima u sticanju prihoda poljoprivrednim delatnostima i saznajemo obim zastupljenosti vanpoljoprivrednih prihoda. Sredstvo se ponavlja u vie grupa kako bi se stekao uvid o razliitim izvorima prihoda. Mapa resursa Primenom ovog sredstva stiemo uvid u pregled koji lanovi zajednice imaju nad svojim potencijalima, pre svega resursima, i mogunostima njihove eksploatacije radi poboljanja ivotnih uslova. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi kojoj se preputa crtanje mape i obeleavanje resursa na njoj. Sezonski kalendar Primenom ovog sredstva stiemo uvid u poljoprivredni sistem zajednice, istovremeno osvetljavajui, kroz razmatranje distribucije prihoda i rashoda, ekonomski sistem. Sredstvo se primenjuje u grupi sastavljenoj od poljoprivredno aktivnih metana, sa to irim spektrom poljoprivrednih delatnosti u toku godine. Kategorizacija prema ivotnom standardu Primenom ovog sredstva stiemo uvid u socio-kulturni sistem zajednice. lanovi zajednice koji uestvuju u radu razlikuju domainstva prema ivotnom standardu. Cilj je da se sva domainstva obuhvate kategorijama i da se navedu karakteristike razliitih kategorija ivotnog standarda u datoj zajednici onako kako ih poimaju uesnici u radu. Sredstvo se primenjuje u grupi. Planiranje Planiranje je sledei korak nakon zavrene analiza situacije i jedan od koraka u ciklusu uenja. Najvanije sredstvo koje se primenjuje u ovom koraku PLA metode jeste stvaranje opcija onoga to moe biti uinjeno za poboljanje situacije . Stvaranje opcija za poboljanje situacije Stvaranje opcija se usmerava ka sticanju ideja o onome ta moe biti uinjeno da se pobolja situacija, stoga je to proces buenja ideja. Ovo sredstvo se primenjuje na informacije koje smo stekli primenom PRA sredstava. U ovoj fazi izvodljivost ne bi trebalo da bude
6
uzimana u obzir, zato to i vidljivo lude ideje mogu imati potencijale koji vode ka promeni situacije. Da bi se zadrao jasan pogled,opcije moraju biti konstruisane na osnovu mogunosti njihovog izvoenja od strane samih seljaka od strane samih seljaka i uz pomo sa strane samo uz pomo sa strane
Vremenski aspekt takoe pomae formiranju procesa buenja ideja: u svakoj koloni, one koje verovatno mogu biti sprovedene za relativno kratko vreme mogu stajati zajedno, I one za koje treba vie vremena za sprovoenje. Prvo od sredstava planiranja je stvaranje opcija. Ono sledi situacionu analizu koja nam daje okvir za stvaranje i analizu opcija za poboljanje. U toku predstavljanja situacije u selu kao prvog primenjenog PRA sredstva lanovi zajednice iznose potencijala i probleme svoje zajednice kao odgovore na pitanja ta vam se ne/svia u vaem selu?. Spisak problema u toku situacione analize, odnosno rada sa lanovima zajednice, moe biti proiren u zavisnosti od aktivnog promiljanja lanova zajednice o svojim problemima. Ovo sredstvo omoguava lanovima zajednice da meu tim problemima razlikuju one koje mogu sami reiti, za koje im treba i pomo sa strane i one probleme koji zavise iskljuivo od pomoi sa strane. Takvo razlikovanje omoguava usredsreivanje na izvodljiva reenja i mobilizaciju vlastitih potencijala. Opcije za poboljanje su ti navedeni problemi tretirani kao oni ije bi reavanje poboljalo situaciju. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.
POGLAVLjE 2: Rezultati primene PLA sredstava Predstavljanje situacije u selu Vizualizacija PROBLEMI Nedostatak strukturnog udruivanja Loa putna mrea Veliki br. traktora bez prikljuaka Usitnjen posed i kvalitet zemljita Zaputen centar MZ bez rasvete Stara mehanizacija bez traktora sa duplom vuom Nedovren vodovodni sistem Nedostatak vrtia, bazena, ribnjaka i kulturnih sadraja neorganizovana proizvodnja i orkup Lo rasni sastav stoke Lo sortiment Problem veterinarske slube Neobeleene raskrsnice Migracije stanovnitva ka gradu Loa starosna struktura radnog stanovnitva Objanjenje rezultata Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 8 metana sela. Rezultati primene sredstva su provereni i u radu sa predsednikom MZ Lisa i lanovima saveta ove MZ. Predstavljanje situacije u selu se primenjuje kao prvo u nizu sredstava za situacionu analizu (PRA), zato to nam omoguava sticanje uvida u nain na koji metani vide svoju situaciju, koje probleme i potencijale smatraju vanim. Kao svoje osnovne poljoprivredne potencijale metani Lise vide sve uslove koji omoguavaju razvoj voarske (pre svega maline) i proizvodnje krompira, a kao najvei potencijal za razvoj sela vide u razvoju seoskog turizma. Povrine pod panjacima i livadama omoguavaju u govedarstvu kombinovani tip dranja tokom perioda kada su temperature pogodne za ispau, a u ovarstvu panjaki uzgoj skoro tokom cele godine. Ovakav nain uzgoja goveda i ovaca kao i rasni sastav goveda omoguavaju pristojnu koliinu i kvalitet mleka, tako da 5% domainstava ostvaruje prihod od prodaje mleka, a 20% od prodaje sira i kajmaka, 10% od prodaje teladi i 10% od prodaje jagnjadi. POTENCIJALI Postojanje kamenoloma Veliki umski posedi Razvoj zasada maline, ljive, jabuke Blizina Ivanjice Seoski turizam Mogunost organske proizvodnje Postojanje istorijskih sadraja Dobra gografska lokacija Ukrupnjavanje poseda
Intezivno gajenje maline a u zadnje vreme sve vie i gajenje kupine, ljive i jabuke obezbeuje najvei deo prihoda stanovnitva. Proizvodnja krompira kao nekada vodea i danas obezbeuje znaajne prihode metanima. Prihodi od eksploatacije uma se smatraju dopunskim ali mogu da budu izvanredno znaajni naroito u zimskom periodu i u rano prolee. Potencijal koji metanima sela moe obezbediti sticanje prihoda van poljoprivrede je razvoj seoskog turizma. Treba napomenuti da Liani imaju viedecenijko iskustvo u ovoj oblasti ali se danas ovom dalatnou bavi svega nekoliko kua. Geografske odrednice metani doivljavaju kao veliki potencijal sela. Udaljenost od Ivanjice od svega 6-14 km, od aka 40 km, od Kraljeva 50 km, od Gue 17 km, od Arilja 30 km, pa i od Uica 80 km ini da su im dostupna trita za dobar dao proizvoda. Za krompir, umur i jo neke specifine proizvode ni 200km udaljeni Beograd im nije daleko. Nadmorska visina od 500-1000m, krejaka kapa sa mnogo vrtaa udolina i mini krakih polja kao i injenica da je Lisa mini planina je ine izvanredno lepom, ali i lako dostupnom pa se veruje da je idealna za ruralni turizam. U prilog ovome ide i injenica da je najvei deo proglaene vazdune banje Ivanjica ustvari lociran u Lisi. S toga metani veruju da sa pravom oekuju da Lisa bude proglaena za banjsko mesto. Iako postoje potencijali za razvoj govedarstva i ovarstva, ove grane stoarske proizvodnje metani ne prepoznaju kao potencijal ve kao svoj problem. Broj goveda i ovaca je poslednjih godina u padu, a najvaniji razlozi za tu pojavu su niska otkupna cena teladi, junadi i jagnjadi, monopol u otkupu mleka i neorganizovana veterinarska sluba, kao i nedostatak radne snage. Svi ovi razlozi ine ove grane stoarske proizvodnje nerentabilnim. Repromaterijali se kupuju po visokim cenama, a u formiranju cena poljoprivrednih proizvoda proizvoai ne uestvuju, to poljoprivrednu proizvodnju ini nerentabilnom. Otkup mleka je organizovan ali, po miiljenju metana, monopolski od strane mlekare VALETA. Takvu sitaciju vide pre kao prepreku nego potencijal za revitalizaciju nekada vrlo razvijenog govedarstva. Iako skoro svako domainstvo poseduje mehanizaciju ona je stara i sa nedovoljnim brojem prikljunih maina. Interesantno je da primeuju manjak traktora sa duplom vuom. To je podatak koji nam govori da su svesni nunosti mainske obrade uprkos konfiguraciji terena. Problem vodosnadbevanja sela je gotovo reen izvanrednim naporom metana uinjenim 2005-2007 god. uz pomo optine, Republike i meunarodne zajednice. Sa ponosom naglaavaju da je to u to vreme bila najvea investicija u optini (oko 35.000.000 din), a da su sami izdvojili preko 10.000.000 dinara i platili sve fizike radove. Potpuno dovrenje sistema i reavanje problema upravljanja je sada imperativ. Prepoznavanje ruralnog turizma kao potencijala ih nagoni na potrebu reavanja pitanja kanalizacije. S obzirom na konfiguraciju i ovo pitanje zahteva veliki napor i srazmeran izdatak pa smatraju da nisu u mogunosti da sami ree problem. Kao gorui problem navode stanje zaputenosti samog centra naselja. U vreme procvata centar je bio vrlo iv. S toga ne udi da su kao ozbiljan nedostatak naveli njegovu zaputenost, ali i nedostatak bazena i ribnjaka (Vrelo u samom centru je prepostavka koja postoji), kao i nedostatak kulturnih sadraja. Pretpostsvlja se da vie ale zbog ruiniranog doma kulture nego za samim sadrajem. Ipak napominju da je selo nekada imalo ak i dramsku sekciju.
Zdravstvena zatita ne postoji u selu. Blizina Ivanjice ini da se ovo ne doivljava kao problem. Veterinarska zatita je neadekvatna. Veterinar ne obilazi selo ve dolazi po pozivu u sluaju potrebnih intervencija. U cenu veterinarskih usluga se uraunava i putovanje do sela, to ove cene ini nepristupanim veini proizvoaa. Druge strune pomoi proizvoai nemaju, a u selu nema ni poljoprivredne apoteke. Ovi problemi su jasno izraeni kroz zahtev metana za organizovanjem proizvodnje i otkupa. U selu radi samo etvororazredna kola sa veoma malim brojem aka. Diskriminacija sela i seljaka, odnosno svega seljakog pa makar to bila i kola nagoni ljude da decu koluju u Ivanjici.Blizina to omoguava ali decu suoava sa problemom prevoza koji je samo delimino reen. Metani sela kao jedan od veih problema istakli su i veliki broj neenja koji ostaju da ive i rade na selu, dok devojke odlaze na kolovanje u grad gde ostaju da rade i gde se i udaju. Vremenska linija Vizualizacija
1948 - izgradjen Zadruni dom dovedena struja u selo zemljoradnika zadruga poela sa radom prvi traktori zaorali njive otpoela ozbiljna proizvodnja krompira (sorta urgenta)
1950
1962 1963
- otpoela izgradnja magistralnog puta - kupljen seoski televizor
- zavren magistralni put 1965 - otpoeo ubrzani razvoj sela - poela migracija stanovnitva ka gradovima i inostranstvu
-
1970
poela ozbiljna proizvodnja maline korienje sredstava zelenog plana nabavleno oko 200 junica simentalske rase(nemica) najintezivnija nabavka mehanizacije i izgradnje pomonih objekata intezivna izgradnja i adaptacija stambenih objekata
1980 1900 2005
- asfaltiran magistralni put kroz selo - uradjena telefonska centrala i razvedenae linije kroz salo - selo doivljava ekonomski slom - uradjen seoski vodovod za ok 200 domainstava - primetan blagi ekonomski oporavak sela
10
Objanjenje rezultata Vremenska linija, kao PRA sredstvo, omoguava nam sticanje uvida u prolost sela. Ona idntifikuje dogaaje vane za poljoprivredni razvoj sela i kritine take u tom razvoju. Sredstvo je primenjeno u grupi od dva metana srednje dobi sela koji su bili najstariji od svih prisutnih. Kako primenjeno sredstv nije dalo najbolje rezultate kroz interviju sa nekoliko starijih metana se dolo do potrsbnih podataka. Pretpostavlja se da je selo naseljeno poetkom 19-og veka u vreme ustanaka. O ranijem periodu nema podataka. Prvi pisani podaci o selu se mogu nai u popisu iz1863. godine. U tom se dokumentu pominje kao Optina Lianska , aansko okruje sa selima Lisa, Luke i Osonica u svom sastavu. U vreme popisa u selu je bilo 115 domainstavaporeskih obveznika. Kao najbogatiji se navodi trgovac Kuzman olaja ije je imanje procenjeno na 254 dukata a meseni prihodi od trgovine na 26 talira. Kao najsiromaniji se pominje izvesni Vasilije Soldatovi bez imovine i prihoda. Proseno domainstvo je raspolagalo sa imovinom od 10-20 dukata i mesenim prihodom od nekoliko talira. Oko 1950. g. selo imalo oko 400 domainstava. Taj se broj odravao sve do 90-tih kada je poeo da opada do dananjih 350-ak kua. Iz vremenske linije se vidi da su migracije ka gradu poele jo 1965. g. ali da se domainstva nisu gasila do pred sam kraj veka. Seoska kola je etvorogodinja i sada je pohaa 15-ak uenika. Nekada je ovu kolu pohaalo i vie od 100 uenika. Migracija stanovnitva ka gradovima, starenje sela i veliki broj neenja su osnovni uzroci ovakvog stanja ali metani sa posebnom gorinom kao problem navode i izraenu diskriminaciju urbanog stanovnitva prema selu. Oni bi mogli da podnose ovu vrstu primitivizma ali decu ne mogu da izlau podsmehu.Zato ih radije alju u gradske kole. Kada je infrastruktura u pitanju primeujemo da je ona naglo razvijana u zadnjih 50. godina. Pre toga Lisa je bila jako zabaena uprkos blizini nekoliko gradova, Kroz nju je prolazio samo jedan put i to gotvo granicom prema Lukama i Svetici. Najvei deo sela je bio potpuno besputan. Izgradnjom magistralnog puta aak- Ivanjica 1965.g. a naroito njegovim asfaltiranjem jako je pospeena izgradnja lokalnih i zaseokih puteva tako da danas nema kue bez makar makadamskog puta. Metani smatraju da putna infrastruktura ni priblino nije dobra ali da je bolja nego pre. Struja je u selo dovedena 1950. g. a mrea je raena sve do 1980. Telefoni su dovedeni 1980. a 2004. je uraena digitalna centrala sa oko 200 brojeva. 2005.g. je reen najvei problem sela izgradnjom seoskog vodovoda. Stoni fond se vremenom menjao. U zavisnosti od spoljanjh faktora ova je proizvodnja doivljavala velike uspone i padove. Od najvanije, zajedno sa eksploatacijom uma, delatnosti dolo se do toga da je to danas sporedna grana privreivanja, izuzev za nekoliko domainstava. Odnos zajednice prema toj nekolicini je takav da metanima slue za primer ta ne treba raditi. Najintezivniji razvoj stoarske proizvodnje desio se sedamdesetih godina. ZZ Kotraa iz susednog sela je uvezla matini zapat goveda simentalske rase i vrlo dobro organizovala otkup mleka, mesa i priplodnih grla to je ovu proizvodnju uinilo sigurnom i rentabilnom. Pored toga ti ljudi su organizovali matinu slubu i vrlo kvalitetne veterinarske usluge. Slom se desio kada je drava odluila da veterinarsku stanicu izdvoji iz sastava zadruge. I danas rdi matina sluba ali suprotstavljena veterinarskoj slubi, preputena nebrizi zadruge spreene od tadanjih vlasti da po svojim pravilima razvija ovu proizvodnju nije uspela da ouva matini zapat koji se sveo na jedva primetne tragove. Gajenje ovaca, svinja i ivine je tradicionalno zastupljeno, uglavnom za sopstvene potrebe. Tu i tamo javljaju se i trini vikovi, ali radi se o vrlo malim koliinama.
11
Pelarstvom se bavi svega nekolicina, uglavnom iz hobija. Zadnjih godina profesionalni pelari naseljavaju pele u selu ili ih dovoze na ispau jer selo jo uvek nije zagaeno. Sa nabavkom mehanizacije se poelo, kao to smo videli, jo 1950.g. ali gro traktora je nabavljen izmeu 1970 i 1985. god. Uz traktore je nabavljana i oprema, kao i prikljuci ali uglavnom uniformno. Naime kupovani su plugovi, drljae i prikolice. Prve prskalice su nabavljane devedesetih, a prve balirke posle 2000-ite. Zadnjih godina je uoen nedostatak traktora sa duplom vuom koji omoguavaju korienje poveanog broja prikljuaka. Voarstvom,naroito proizvodnjom ljive liani se bave od kada pamte.Pored ljve gajene su i jabuke, kruke, trenje, dunje, mumule i orasi. Do danas je kao znaajna opstala proizvodnja ljve i donekle jabuke. Osrale tradicionalne vone vrste se gaje za sopstvene potrebe. Sada je daleko najzastupljenija malina a u najnovije vreme i kupina. Gajenjem maline se bave svi na povrinama od 0,10 ha do 1,00 ha, a u nekoliko sluajeva i na nekoliko hektara. Sve proizvedene koliine su namenjene tritu a otkupom se bave firme iz cele Srbije. Seska zadruga je osnovana 1950. g. i vrlo je uspeno radila, naroito bavei se proizvodnjom i otkupom krompira, sve do 70-ih kada je integrisana u ivanjiku zemljoradniku zadrugu. Kao radna jedinica jednog od OOUR-a te zadruge polako je zamirala a devedesetih se i potpuno ugasila. Danas ta radna jedinica moda postoji negde na nekom papiru. Metani naglaeno istiu nepostojanje organizovane proizvodnje i otkupa u poljoprivredi upravo seajui se svoje zadruge. Seoski turizam je tradicionalna delatnost u selu ali njime se ozbiljno bavilo malo domainstava. Danas sa kategorisanim smetajem raspolae svega 5-6 domainstava. S obzirom na dosta novih savremeno ureenih kua, kao i zbog injenice da Lisa praktino jeste banjsko mesto sa dobrom infrastrukturom ruralni turizam se doivljava kao izvanredno veliki potencijal. S toga se moe razumeti izraena tenja metana za ureenjem centra sela i to uz obaveznu gradnju bazena i drugih sportsko-rekreativnih sadraja. U vremenskoj liniji nije pomenuta gradnja seoske crkve koja je zavrena 2002. godine a na koju su jako ponosni. Vremenska linija pokazuje da je ozbiljan razvoj sela poeo 50-ih godina, da je najvei prosperitet doivelo 70-ih i 80-ih godina, da se ekonomski slom zbio 90-ih, a da je blagi oporavak primeen posle 2000-ite.
12
Mapa resursa Vizualizacija
Objanjenje rezultata Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 2 metanina sela Lisa. Primenom mape resursa (PRA sredstvo), dobijen je uvid u prirodne potencijale za postojanje i razvoj pojedinih grana poljoprivredne proizvodnje kojima selo raspolae i nain na koji ih metani sela vide. Mapa oslikava prostornu strukturu tipinog , brdsko-planinskog sela. Domainstva su rasprostranjena po celoj teritoriji sela to ukazuje na veliku razudjenost, ali to je odlika planinskih sela. Kroz Lisu prolazi put aak- Ivanjica. Sevetno od sela se nalaze Gua na 17km i ak na 40 km. Istono je Kraljevo na 50 km , zapadno Arilje na 30 km i Poega na 50 km, a juno je Ivanjiva na 12 km od sela. Selo se sa istone i june strane granii sa ivanjikim selima Luke, Svetica, ume, Bukovica i Prilike. U ostalom delu se granii sa Trenjevicom, Belim Kamenom i Vukovicom. Selo se nalazi na trovrhu starovlake mini planine sa vrhovima od oko 1000 m. Prostire se na povrini od 38 km kvadratnih i trenutno u njemu ivi 1200 stanovnika. Podeljeno je u nekoliko zaseoka nastalih iz nekadanjih porodinih zadruga. Domainstva su rasprostranjena po celoj teritoriji sela. Po zaseocima kue su uglavnom ratrkane ali esto se sreu i grupe od nekoliko kua. Neto vea koncetracija kua se primeuje pored starog, a u novije vreme i pored glavnog puta. Moe se rei za selo da je tipino planinsko. Selo je pokriveno zaseokim, uglavnom, makadamskim putevima. Tri-etiri lokalna puta su delimino asfaltirana ali davno tako da je asfalt u jako loem stanju. Metani misle da
13
je situacija sa purnom infrastrukturom neto bolja nego pre ali daie ovo problem koji se mora prioritetno reavati. Smatraju da e se u suprotnom selo vrlo brzo ugasiti. U centru sela smetena je etvorogodinja kola, mesna kancelarija, pota i dom kulture, nekadanji zadruni dom. U samom centru sela je kaptiran izvor za seoski vodovod. Povremeno radi i prodavnica. Na delu zvanom Bioa radi kafana, seoska prodavnica, izgraen je i objekat u kojem je smetena digitalna centrala, a pre neku godinu je zavrena i seoska crkva. U zaseoku Madari radi druga prodavnica u okviru prduzea '' Lisaprodukt''. U uluburama radi hladnjaa u okviru preduzea ''Agrolisa''. Na ulazu u selo iz pravca Ivanjice se nalazi peina sa nedovoljno ispitanim odajama u kojoj su pronaeni ostaci praistorijskih ivotinja. U zaseoku Milievii i na Bioi blizu glavnog puta egzistira nekoliko domainstava sa kategorisanim sobama, odnosno koja se ozbiljnije bave seoskim turizmom. Selo raspolae velikim povrinama prirodnih i gajenih livada koje su preduslov za razvoj stoarstva. Pretvaranje livada u povrine na kojima se gaji krompir je samo delimino umanjilo ovaj potencijal, ali je selu omoguilo ubrzani razvoj 60-ih godina. Krompir je i danas zajedno sa malinom vodea proizvodnja. Lisa raspolae i sa prilino oranica, dodue, loeg kvaliteta koji vredni metani nadoknauju pojaanom negom sa velikim udelom rune obrade. Iako je selo na dosta velikoj nadmorskoj visini raspolae sa velikim povrinama pod voem naroito malinom i ljivom ,neto manje jabukom, a znatno manje pod ostalim vrstama voa koje se tradicionalno gaji u selu. Mada se povrine pod umama ubrzano smanjuju zbog preterane eksploatavije u vermenu krize to je i dalje ogroman potencijal sela. Rasporeene su po celom selu uglavnom na jugozapadnim padinam brdskoplaninskih vrhova, a vei kompleksi se nalaze uz potoke i reice, kao i pri najveim visovima. Najcenjeniji proizvodi sela su malina, ktompir, mleko i mleni proizvodi,stoka, ogrevno drvo i umur(drveni ugalj) koji se odvajkada proizvodi u Lisi Mapa resursa, kao PRA sredstvo i pokazatelj razvojnih potencijala sela, namee zakljuak o visokim potencijalima Lise u tradicionalno zastupljenim proizvodnjama, kao i perspektivu kada su u pitanju nove delatnosti, naroito u oblasti usluga.
14
Sezonski kalendar
Vizualizacija
Septembar
Novembar
Sezonski kalendar
Padavine Temperat
berba berba Malina nega prihrana obrada zemljita i obrada
zatita
nega
Krompir
priprema priprema Setva zemljita zemljita nega prodaja prodaja i setva
vaenje vaenje skladiten prodaja prodaja krompira krompira je
zatvore ni Govedarstvo
sistem
dranja
kombinovani
sistem
dranja
zatvoreni
sistem
Ovarstvo
zatvoreni sistem
i s p a a i s p a a i s p a a i s p a a i s p a a i s p a a zatvoreni zatvoren sistem i sistem ubrenje rezidba prebiranj peenje peenje e rakije rakije vaenje i skladitrapljenje tenje
ljiva
zatita
berba
prodaja krompira Jabuka
priprema nega i zemlje i zatita setva
prodaja
prerada prerada prerada proizvod ogrevnog ogrevnog ogrevnog nja i proizvod drveta drveta i prodaja nja Eksploatacija drveta umura prodaja ume umura
proizvod proizvod Proizvod proizvod nja i nja i nja i nja i prodaja prodaja prodaja prodaja umura umura umura umura
Proizvodnja itarica
Setva ovsa
Setva ovsa
etva
etva
upotreba upotreba u ishrani u ishrani
Decembar
Oktobar
Februar
Januar
Avgust
April
Mart
Maj
Jun
Jul
15
prihodi
Rashodi
Dinamika aktivnosti mukaraca
Dinamika aktivnosti ena
Objanjenje rezultata Primena sredstva ne podrazumeva dobijanje preciznih informacija koje bi u kalendar bile uneene od strane samog PLA pomagaa, ve se izvoenje sredstva preputa samoj grupi farmera. Tako i cilj primene sredstva nije samo prikupljanje potrebnih informacija, ve i ukljuivanje farmera u proces samopredstavljanja sopstvene situacije. KLIMATSKI USLOVI Sezonski kalendar primenjen u Lisi govori o, dodue ublaenoj, tipino brdsko planinskoj klimi sa dugim i hladnim zimama i kratkim i sunim letima. Znaajniji pad temperature zapoinje ve sredinom novembra da bi se tokom decembra, januara i februara zadrala na najniim vrednostima . Tokom marta temperatura poinje da raste i taj kurs zadrava i u aprilu i maju. Maksimalne temperature oekuju se krajem juna, tokom jula i u prve dve treine avgusta, sa prosenim vrednostima i preko 30 C. Krajem avgusta i tokom septembra, temperatura je u konstantnom opadanju, da bi se tokom oktobra zadrala na odreenom nivou, a sredinom ili krajem oktobra i kratkotrajno skoila (Miholjsko leto). Izuzev jula, avgusta i septembra koliina padavina je prilino ravnomerna sa oekivanim maksimumom u aprilu i maju. Iako se ak ni letnji meseci u smislu koliine padavina ne mogu smatrati sunim, naroito u tom periodu se osea nedostatak vlage a vrlo esto i s prolea i u jesen. Naime zemljite je plitko, uglavnom loeg kvaliteta sa vrlo malim vodnim kapacitetom pa su neophodne este padavine. Neto vie rezerve vlage obezbeuju snegovite zime. Ukoliko izostanu godina je suna obavezno. Ve uoene klimatske promene utiu na to da su ovakve godine sve ee. U toku primene sezonskog kalendara, metani Lise su kao najznaajnije grane poljoprivrede za svoje selo izdvojili voarsku(malina), ratarsku (povrtarsku) i sroarsku proizvodnju. Voarstvo: Radovi u malinjacima poinju ve krajem februara ili poetkom marta. Prvo se dodaju osnvno ubriva a im to vreme dozvoli vezuju se rodni izdanci,vri ienje, ubrenje stajnjakom, kultiviranje zemljita a najee i prvo tretiranje sredstvima na bazi bakra. U aprilu i maju se maline iste od zaperaka, okopavaju, prihranjuju i najmanje jednom tretiraju zatitnim sredstvima. Berba poinje krajem juna i traje do poetka avgusta. Poetkom septembra se uklanjaju stari izdanci i vri jesenje tretiranje zatitnim sredstvima. Ove se
16
aktivnosti smatraju obaveznim, ali i tokom maja i juna malina zahteva negu. U povoljim godinama zaperke treba zakidati vie puta a i tretiranje zatitnim sredstvima je poeljno bar jo jednom poetkom juna kada se ova kultura titi od truljenja. Nega ljive i jabuke poinje ve krajem februara ubrenjem osnovnim ubrivima kao i rezidbom jabuke kad god je to mogue a ljive neto kasnije, Ovde treba naglasiti da su rzidbom obuhvaeni samo novi zasadi. Do berbe voe se jo titi od bolesti i tetoina i to tretiranjem ljive 2-4 puta a jabuke 5-6 puta. I ovo se radi samo u novozasnovanim zasadima. ljiva se bere odnosno sakuplja u julu i avgustu kao i poetkom septembra u zavisnosti od sorte, a jabuka u septembru i oktobru. Ratarstvo: S obzirom na geografsko odreenje liani se ratarskom proizvodnjom bave samo uzgredno. Proizvode uglavnom ovas, neto penice, kao i malo kukuruza u klipu. Izuzetak predstavlja gajenje silanog kukuruza koji se gaji na veim povrinama. Velike povrine zauzimaju i zasejane livade koje se koriste za proizvodnju sena. Detelina se gaji na malim povrinama jer zahteva kvalitetnu zemlju. Metani Lise, dodue, i krompir smatraju ratarskom kulturom, a ovom se proizvodnjom tradicionalno bave. Gajenje krompira je od posebnog znaaja za selo jer uz malinu metanima obezbeuje najvei prihod, a videli smo da je presudno uticalo na modernizaciju sela. Stoarstvo: U Lisi se tradicionalno gaje goveda i ovce. Svinje i ivina se gaje iskljuivo za sopstvene potrebe. Eventualno se za trite spremaju prasad za klanje i jaja. Kada je govedarstvo u pitanju najznaajniji rezultati su postizani 70-ih i 80-ih godina i vezani su za poslovanje ZZ Kotraa, zadruge iz susednog sela. Kao i druge i ova je proizvodnja doivela veliku stagnaciju pa se farmerskim uzgojem bavi nekoliko desetina domainstava. Iz sezonskog kalendara vidimo da je nain uzgoja kombinovani, odnosno da se grla isputaju na ispau kada god je to mogue. Uoava se smanjenje povrina pod panjacima ali jo uvek ima povrina namenjenih za ispau. Tritu su namenjeni mleko i telad za tov koja su traena zbog rasnog sastava gajenih grla.Steonih junica namenjenih tritu gotovo da vie nema to je velika teta. Ovce se gaje tradicionalno, uglavnom u stadima od 10-15 komada, ree do 30 komada. Zadnjih godina se pojavolo nekoliko farmera reenih da se ozbiljnije bave ovim poslom. Tritu su namenjea jedino jagnjad. EKONOMSKI STATUS DOMAINSTVA SA SVIM NAVEDENIM DELATNOSTIMA Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omoguava, kako samom farmeru tako i PLA trenerima, da kroz vizualizaciju prate tok prihoda odnosno rashoda tokom godine na jednoj farmi sa kombinovanim tipom proizvodnje. Ovo sredstvo primenjeno u ljivovici pokazuje da su prihodi i rashodi u toku jedne godine na farmi uglavnom nesinhronizovani, to znai da u vreme visokih prihoda rashodi su niski i obrnuto. Kao najkritiniji period, sa najveim nivoom rashoda na farmi, navodi se proleni period i period kraja leta i poetka jeseni. Ovakve tvrdnje opravdavju se nabavkom repromaterijala (semenski materijal, vetako ubrivo, zatitna sredstva, plaanje mehanizacije i radne snage, kao i poveana potronja nafte) i intenzivnijim oboljenjima ivotinja koja se javljaju u toku prelaska sa jedne na drugu vrstu ishrane. Najvee prihode farmeri ljivovice oekuju tokom maja meseca od prodaje jagnjia , tokom letnjih meseci od prodaje maline, kao i u toku zime od prodaje krompira i rakije. Neto nii prihodi ostvaruju se tokom celog letnjeg perioda od prodaje mleka i mlenih proizvoda. Kao dopunsku ali znaajnu delatnost metani pominju i eksploataciju ume. Za trite spremaju ogrevno drvo i drveni ugalj koji prave na prastari nain u umuranama od cigle i
17
kamena zidanih penica u obliku igloa. Ova je aktivnost od izuzetnog znaaja jer obezbeuje prihode kada su najpotrebniji. PODELA RADA NA FARMI PREMA POLNOJ RAZLICI I DINAMIKA AKTIVNOSTI Ova je podela i dalje prisutna kada su kuni poslovi u pitanju. Kada je rad u polju u pitanju ove se razlike briu. Starosna struktura i nedostatak radne snage su razlozi koji presudno utiu na promenu tradicionalnih polnih razlika, ali i za njihovo ilavo opstajanje. Moe se rei da se po ovom pitanju liani sporo ali konstantno emancipuju. Za oba pola najaktivniji period je od samog poetka prolea, kada se nivo aktivnosti i dalje penje, da bi tokom dueg perioda od kraja maja pa sve do poetka novembra ostao na istom nivou visokih aktivnosti. Period sa neto manje aktivnosti je jedino zimski period, kada se aktivnosti svode iskljuivo na aktivnosti koje podrazumeva zatvoreni sistem uzgoja stoke i voenje domainstva. Jedine aktivnosti u kojima ene ne uestvuju jesu poslovi u umi, rad sa mehanizacijom i kosidba. Kategorizacija prema izvorima prihoda Vizualizacija
POLjOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA PRIHODI OD MALINE 80% PRIHODI OD KROMPIRA 20% PRIHODI OD PRODAJE UMURA 10% PRODAJA STOKE 20% PRODAJA MLEKA 5% PRODAJA MLENIH PROIZVODA 20% PRODAJA TELADI 10% PRODAJA PRASADI 10% PRODAJA JAGNJADI 10% PRODAJA MEDA 3% PRODAJA NEKOENE TRAVE 5% 18
VANPOLjOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA 1 2 3 4 5 6 PRIHODI OD PLATA 15% PENZIJE 20% POLJOPRIVREDNE PENZIJE 30% SEOSKI TURIZAM I UGOSTITELJSTVO - 1% SEZONSKI RADOVI 5% ZANATSTVO 2%
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15
PRODAJA OGREVNOG DRVETA 10% PRODAJA TEHNIKOG DRVETA 5% PRODAJA JABUKA PADALICA 10% PRODAJA LJIVE I RAKIJE 50%
Objanjenje rezultata Sredstvo je primenjeno u grupi od dva me[tanina sela mukog pola. Primena ovog sredstva ima za cilj vizualizovano predstavljanje uea poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela. Sredstvo razdvaja prihode iz poljoprivrednih i vanpoljoprivrednih delatnosti i pokuava da izvore prihoda rasporedi na osnovu dva kriterijuma unutar svake grupe. Prvi kriterijum je znaaj pojedinog izvora prihoda sa obzirom na njegov ekonomski doprinos domainstvu koje ga ostvaruje. Na osnovu ovog kriterijuma, izvori prihoda su oznaeni rednim brojevima. Drugi kriterijum je broj domainstava, izraen procentualno, koji ostvaruje navedeni izvor prihoda. Vanpoljoprivredni izvori prihoda u Lisi imaju vei znaaj u ekonomskom sistemu, kako pojedinanog domainstva, tako i sela u celini. Prema tvrdnji metana ovo je s toga to je zemljite loeg kvaliteta i to vanpoljoprivredni prihodi slue za obezbeivanje neophodnih sredstava za setvu i negu useva,kao iza nabavku stone hrane.Eventualna nabavka mehanizacije ili bilo koji vei izdatak nije mogu bez ovakvih prihoda. Ono to nije pokazano u vizuelnim pregledima a to metani u razgovoru rado istiu jeste izraeni trgovaki duh sela. Znatan broj njih poseduje manji ili srednji kamion koji slui za trgovinu svim i svaim. Ovaj vid poslovanja i dalje doivljavaju kao verc a ne kao preduzetnitvo zbog ega ga nisu prezentovali u tabelama. Tvrdnje da je to sada uz odreene uslove legalan vid poslovanja njima nisu uverljive s obzirom na uasna iskuustva sa saobraajnom policijom i nekim inspekcijama koje ih redovno maltretiraju i, kako kau, pljakaju.Za njih je to jo jedan od dokaza teke diskriminacije sela i seljaka. Kategorizacija prema izvorima prihoda, proizvodnju maline stavlja na prvo mesto.Ovom se proizvodnjom bave gotovo svi jer donosi najvei prihod.Tradicionalna proizvodnja krompira je i dalje jako zastupljena ali ju je malina malo potisnula.Ipak i dalje se seju znaajne povrine.Nekada jako razvijeno stoarstvo je u prilinoj krizi, naroito govedarstvo. Odlazak mladih iz sela a naroito devojaka kao i slabljenje zadruga-organizatora proizvodnje su osnovni uzroci za ovakvo stanje.Iz tih razloga vidimo da se kao prihod pojavljuje i prodaja sena to je nekada bilo nezamislivo.Znaajni prihodi se ostvaruju i eksploatacijom uma kroz prodaju tehnikog drveta, ogreva i umura(drvenog uglja). Iako je gajenje ljive tradicionalno prihodi od ove proizvodnje iako znaajni vie se doivljavaju kao hobi a manje kao prihod pa su stavljeni na kraj.
19
Kategorizacija prema ivotnom standardu

Vizualizacija DOMAINSTVO IZNAD PROSEKA (10%) DOMAINSTVA ISPOD PROSEKA (25%) Solidna ali zaputena kua vrlo stari traktor ili kultivator penzija 3-4ha obradive zemlje 0,5ha ume 1 krava ili do 10 ovaca nedostatak radne snage VIKENDAI (1O%) nasleena zemlja, kua ili vikendica bez mehanizacije povremeno borave Objanjenje rezultata Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 2 stanovnika sela mukog pola. Kategorizacija prema ivotnom standardu, kao PRA sredstvo, omoguava nam sticanje uvida u nain na koji metani sela prave razlike prema standardu domainstava, koliko razliitih kategorija standarda u selu ima i koliko domainstava je obuhvaeno svakom od navedenih kategorija. Metani, uesnici u radu grupe, su razlikovali pet razliitih kategorija prema ivotnom standardu, koje obuhvataju sva domainstva sela. Prosenih seoskih domainstava ima oko 50%. Karakteristike prosenog domainstva u Lisi su: Imaju solidnu jednu kuu a najee i manju pomonu, pristojnu talu upu, svinjac a esto i hlebnu furunu i sl.Poseduju neto od mehanizacije, oko 5 ha obradive zemlje, malo ume i neto stoke za sopstvene potrebe. Vanpoljoprivredni prihodi su penzije i plate. Zato ne udi to su metani prpoznali kamenolom kao potencijal. Naime u njemu je mogue nai zaposlenje za polukvalifikovanu radnu snagu. Domainstava koja su iznad ovog proseka u Lisi ima oko 10%. Karakteristike ove kategorije su sledee: ima dovoljno radno sposobnih lanova. Od vanpoljoprivrednih izvora
20
PROSENO DOMAINSTVO (50 %) SAMAKO DOMAINSTVO (15%) penzija nedostatak radne snage bez poljoprivredne mehanizacij proseno jedna krava i par ovaca proseno 1 ha zemlje zemlja zarasla korovom Solidna kua Traktor ili kultivato Plata, ee penzija Do 5ha obradive zemlje Do 1ha ume 1-2 krave do 10 ovaca, 1-2 svinje,neto ivine
Dobra kua i pomoni objekti Kamion,traktor,vie prikljuaka,kultivator jedna ili vie plata ili penzija 5ha i vie obradivog zemljita 2ha i vie ume 3 i ve komada krupne stoke ,10 i vieovaca, 2 i vie svinje
prihoda pojavljuju se plata jednog zaposlenog lana i penzija starijeg lana porodice. Ovo domainstvo moe da priuti plaanje sezonske radne snage. Pored kamiona i putnikog automobila ova domainstva raspolau i sa mehanizacijom sa nekoliko prikluakaa. Poseduju obavezno veliku novu ili renoviranu kuu kao i manju pomonu,sa stajama magacinima i jo nekim pomonim objektima. Raspolau sa dovoljno obradive zemlje i ume. Domainstava ispod proseka (sa dva starija lana) u Lisi ima oko 15%. Karakteristike ove kategorije su sledee: nedovoljna radna snaga (mlai lanovi ive u gradu i dolaze povremeno), jedna ili dve penzije kao vanpoljoprivredni izvor prihoda. domainstvo nije opskrbljeno mehanizacijom a zemlju estodaju pod zakup i uzgajaju u proseku 5-6 grla sitne stoke i 1 kravu. Mleko i sir se proizvode samo za sopstvene potrebe. Samakih domainstava (samo sa jednim starijim lanom) u Lisi ima oko 15%. Karakteristike ove kategorije su: nedostatak radne snage, penzija kao vanpoljoprivredni izvor prihoda. Mehanizaciju ovo domainstvo ne poseduje, proseno poseduje oko 1 ha zemlje koja je uglavnom zarasla korovom, ima 1 kravu, a mleko prizvodi samo za sopstvene potrebe. U ovom domainstvu se mleko ne prerauje. Vikendaa ima oko 10%. Karakteristike ove kategorije su sledee:Radi se o praktino naputenim domainstvima. Stariji su izumrli a naslednici odselili u gradove i dolaze povremeno. Najee gaje malinu a ostalo ili daju u zakup ili ne obrauju. umu koriste za obezbeivanje ogreva. Stvaranje opcija za poboljanje Vizualizacija MI SAMI
Nedostatak strukturnog udruivanja
MI SAMI UZ POMO SA STRANE

Loa putna mrea Nedostatak prikljuaka Stara mehanizacija nedostatak traktora sa duplom vuom Zaputen centar MZ
SAMO UZ POMO SA STRANE

Lo rasni sastav stoke Lo sortiment Problem veterinarske slube Neobeleene raskrsnice sa magistralnim putem Migracije stanovnitva Loa starosna struktura radnog stanovnitva Diskriminacija seoskog stanovnitva
Nedovren vodovodni sistem Nedostatak vrtia, bazena, ribnjaka, kulturnih sadraja Usitnjen posed i kvalitet zemljita Nedostatak organizovane proizvodnje i otkupa
21
Objanjenje rezultata Ovo sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od svih 8 prisutnih metana. Stvaranje opcija, kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene prvog sredstva situacione analize-predstavljanje situacije u selu. Nakon primene drugih PRA sredstava i dovretka situacione analize, ovo sredstvo se, u fazi planiranja PLA metode, vraa na probleme koje su metani identifikovali primenom PRA sredstva predstavljanje situacije u selu i kategorizuje ih prema njihovim mogunostima da u reavanju tih problema uestvuju. Otuda su sve identifikovane probleme metani, uesnici u radu grupe, podelili na one koje mogu da ree sami, za ije reavanje im je osim mobilizacije vlastitih resursa potrebna i pomo sa strane i one u ijem reavanju ne mogu da uestvuju. MI SAMI: Problemi koje metani mogu sami da ree je udruivanje. Smatraju da u selu postoje ljudi sposobni da osnuju zadrugu koja bi zajedno sa postojea dva poljoprivredna preduzea reila problem organizovanja proizvodnje i prodaje. MI SAMI UZ POMO SA STRANE: Svi problemi svrstani u ovu kategoriju su oni u ijem reavanju metani mogu da uestvuju jednim delom, unosom vlastitih sredstava (udruivanjem ili individualno), ali im je potrebna dodatna podrka, pre svega, finansijska. Prema miljenju metana, problemi kao to su nabavka nove mehanizacije, nekih potrebnih prikljunih maina su reivi uz pomo MPV. Metani smatraju da uz podrku sa strane mogu reiti i problem vodosnabdevanja, zaputenosti centra MZ, uz izgradnju ili rekonstrukciju kulturnih, sportsko-rekreativnih i drugih sadraja. Kvalitet zemljita iusitnjenost poseda takoe zahteva pomo sa strane, pre svege MPV-A. SAMO UZ POMO SA STRANE: Problemi kao to su migracije iz sela ka gradu, diskriminacija sela i seljaka su takvi da ih oni ne mogu reavati .Smatraju da su ti problemi kao i problemi kao to su problem veterinarske slube,problem rasnog sastava stoke, problem obeleavanja raskrsnica isl. problemi ire zajednice. Ovde je zanimljivo to da metani problem rasnog satava stoke svrstavaju u ovu grupu problema.U razgovoru se moglo uti da su Liani davno nabavili goveda simentalske rase ali da drava mora da obezbedi mere selekcije...
22
Poglavlje3:LINAKARTASELA
Poljoprivrednisistem
Uvod
Lisa se ubraja u brdsko-planinski tip sela, ije su klimatske karakteristike determinisane nadmorskom visinom, oblicima reljefa kao i prisutnou veih umskih kompleksa. Sa svojom nadmorskom visinom koja se kree od 634 do 938 m, omoguava intezivan razvoj stoarske proizvodnje. Osnovna karakteristika klime je duga, hladna zima i kratka, topla leta. Prosena srednja dnevna temperatura iznosi 9,30C, dok je srednja temperatura vazduha u vegetacionom periodu 11,90C. Apsolutni maksimumi i minimumi javljaju se u julu, odnosno decembru. Apsolutni temperaturni minimum iznosi -25,20C, dok je apsolutni temperaturni maksimum 38,40C. Ukupna godinja koliina padavina iznosi 920 mm, to omoguava razvoj ratarske i voarske proizvodnje. Treba istai da je raspored padavina relativno povoljan jer u toku vegetacionog perioda izlui se oko 450 mm vodenih taloga, ali su ipak meseci jul i avgust izuzetno suni. Relativna vlanost vazduha iznosi 78,2%. to se tie uestalosti pojave mrazeva, treba istai da se poslednji javljaju u aprilu mesecu, dok prvi pozni mrazevi nastupaju poetkom tree dekade oktobra meseca. Debljina snenog pokrivaa iznosi 44-60cm. Broj sunanih dana 100-110, dok je ukupna insolacija 1933 h. Najvea insolacija je u julu mesecu i iznosi 257 h, a najkraa insolacija je u februaru 87 h.
23
Opta ocena klimatskih uslova ukazuje na opravdanost ulaganja u pojedine grane poljoprivredne proizvodnje, sa posebnim akcentom na uzgajanje jagodastog voa ( maline, kupine, jagode, ribizle, borovnice...). Lisa kao katastarska optina obuhvata 8.664 katastarske parcele ukupne povrine 3.814 ha, 76 ari i 37 m2, od kojih je u privatnoj svojini 95,80%, a u drugim oblicima svojine 4,20%. Lisa je povrine od 38 km2 to predstavlja dosta veliku zemljinu povrinu, o emu govori i mapa resursa. Struktura zemljita po kulturama je: oranice 13,55%, vonjaci 6,91%, livade 18,06%, panjaci 16,57%, ume 39,21% i neobradivo 5,70%.
Struktura zemljita po kulturama
Neobradivo 5,7%
Oranice 13,55% Vo njaci 6,91%
ume 39,21%
Livade 18,06%
Panjaci 16,57%
Gragikon 1- Struktura zemljita po kulturama U hemijskom pogledu zemljite se sastoji od dva kompleksa: neorganskog (mineralnog) i organskog. U veini zemljita mineralni kompleks sainjava 90 do 95%, pa i vie u odnosu na celokupnu zemljinu masu. Na organsku supstancu dolazi uglavnom od 1 do 5%, a retko i vie. Uprkos malom procentualnom udelu, organske supstance zbog svoje velike aktivnosti i mobilnosti utiu na najznaajnije bonitetne karakteristike zemljita. Neaktivni deo te organske supstance naziva se humus. Vie od polovine zemljinog fonda sainjavaju obradiva poljoprivredna zemljita, koja predstavljaju osnov za sticanje materijalne dobiti na istim. Zemljini fond jednog poljoprivrednog domainstva dosta je heterogen i usitnjen tako da iziskuje za potrebu razvoj svih grana poljoprivrede. Ekspozicija i nagib omoguavaju selektivnu primenu mehanizacije, koja posebno dolazi do izraaja u centralnom i jugozapadnom delu Lise. Primenom vremenske linije, PRA sredstava, dobijen je uvid u ulogu, pre svega, ratarske, voarske i stoarske proizvodnje u ivotnom sistemu poljoprivrednika u poslednjih 60 godina. Rezultati primene ovog sredstva potvruju tradicionalnost ratarske, voarske i stoarske proizvodnje.
24
Slika 1 umski kompleks bukove ume Evidentno je prisustvo i umskih kompleksa, koji sa svojim kapacitetom mogu da doprinose boljem standardu. Tu se pre svega misli na prodaju ogrvnog drveta, zatim preradu istog u umur, kao i za potrebe drvnopreraivake industrije. Uporedo sa razvojem socijalistikog samoupravljanja razvija se i radnika klasa i sinovi nekadanjih uglednih domaina odlaze u varoicu u potrazi za boljim i lakim ivotom. To indikativno ukazuje da dolazi do promene demografske strukture. Devojke takoe odlaze u grad i tu zasnivaju svoje porodice. Sve ovo utie u kom pravcu e ii dalji opstanak (ne)razvoj sela i seoske sredine. Sa poveanjem broja starakih domainstava, opada vitalna snaga za dalji razvoj svih grana poljoprivrede. Osetio se ubrzan pad i ivotnog standarda i nemogunosti za reavanjem vitalnih interesa seoske zajednice. Zbog nemogunosti starakih domainstava da nabave i koriste mehanizaciju, trenutni presek situacije uraen na osnovu PRA sredstava ukazuje da e se jedino odrati stoarska proizvodnja (govedarstvo, svinjarstvo, ovarstvo i ivinarstvo) u cilju zadovoljenja sopstvenih potreba. Jedan mali deo, ako ostane, predstavlja trini viak koji e biti plasiran sa ciljem nabavke neophodnih osnovnih ivotnih namirnica.
Stoarskaproizvodnja
Stoni fond sela Lisa

konja- 15 goveda- 437
Stoni fond sela Lisa sainjava 15 konja, 437 goveda, 1.409 ovaca, 529 svinja, i 2.770 ivine.
ovaca- 1409 ivine- 2770
Gragikon 2- Stoni fond u Lisi

svinja- 529
Ovarstvo
Razvojproizvodnje
Ovarstvo i ovarska proizvodnja u Lisi u poslednjih pola veka imala je svoj maksimum tokom 70-ih i 80-ih godina da bi svoj sunovrat doivila 1992 i 1993 god. kada
25
dostie svoj minimum, nakon kojeg se vrlo teko oporavlja. Poslednjih godina prepoznatljiv je trend poveanja kako broja tako i poboljanje rasnog sastava.
Rasnisastav
Osnovu ovarske proizvodnje sainjavala je sjenika pramenka koja je oplemenjena sa virtembergom i dobijena je sjeniki oplemenjena ovca, koja:
o o o o o o o o
Spada u nase najkrupnije pramenke, trojnih je proizvodnih osobina, tj. slui za proizvodnju vune, mesa i mleka; Visina grebena ovaca iznosi oko 67 cm, a u ovnova oko 75 cm; Masa ovaca je u proseku 52 kg i vie, a ovnova 70 kg i vie; Tipini predstavnici ovog genotipa imaju crne kolutove oko oiju u obliku naoara, zatim crnu gubicu i ui; Prinos vune u ovaca oko 2,5-3,0 kg, u ovnova oko 3,0-4,0 kg; Vuna je bele boje, debljina vlakna 28 i vie mikrometara; Kolicina mleka za 5-6 meseci laktacije iznosi 60-80 litara; U pogledu mlenosti je velika varijabilnost, u emu se prosena mlenost u pojedinim zapatima kree od 60-150 lit.; Plodnost je 100-120%, a u boljim zapatima dobija se od 100 ovaca do 130 jagnjadi. Slika 2 Sjeniki oplemenjena ovca
Nainuzgojaiishrane
Osnovne karakteristike naeg ovarstva su nepovoljan rasni sastav u kome jo uvek dominira pramenka, i ekstenzivni uslovi dranja, sa nedovoljnom i nekvalitetnom ishranom, a posebno u zimskim mesecima. Naime, najvei broj ovaca se gaji u brdsko-planinskim uslovima koji su manje ili vie nepogodni za intenzivniju proizvodnju stone hrane, pa je samim tim i njihova ishrana kvalitativno i kvantitativno neadekvatna. Posebno je problematina zimska ishrana ovaca, jer period prekida vegetacije u navedenim predelima traje 6 i vie meseci. U tom vremenu ivotinje se hrane konzervisanim hranivima, a to su na prvom mestu seno osrednjeg ili loeg kvaliteta, kukuruzovina, pa ak slama ili lisnik. Istovremeno, to je i period bremenitosti i jagnjenja ovaca, to zahteva bolju i raznovrsniju hranu. Kako toga esto nema, dolazi do brojnih problema kao to su: smanjenje plodnosti, komplikacije pri jagnjenju, smanjene vitalnosti i porasta jagnjadi, niska proizvodnja mleka, mesa i vune itd. Pored poboljanja genetske strukture naih stada, vana mera koja se mora preduzimati u cilju unapreenja ovarstva jeste i popravljanje ishrane. U tom pogledu najznaajnije promene koje se mogu realno preduzeti jesu vee korienje koncentrata, ali i uvoenje silae u zimsku ishranu. Sve to treba biti praeno i boljim cenama, da bi proizvoai bili zainteresovani za unapreenje ove proizvodnje.
26
Za ovce je karakteristino da su ivotinje panjaka, te je njihova ishrana u toku vegetacije bazirana na korienju zelene hrane napasanjem. Manja stada uglavnom uvaju stariji obani i to po pregonskom sistemu uvanja. U tom pogledu postoje brojna reenja kojima se mogu znatno poboljati efekti ishrane, kao to su: popravljanje botanikog sastava prirodnih panjaka i zasnivanje vetakih, sprovoenje odgovarajuih agrotehnikih mera za odreene reone, pregonska organizacija ispae i dr. Slika 3 Dananji srpski pastir Meutim, zimska ishrana ovaca je najee problematina jer se u navedenim reonima i u ekstenzivnom gazdovanju mogu proizvesti ograniene koliine konzervisane hrane, na prvom mestu travnog sena nezadovoljavajueg valiteta. Pri spremanju sena malo se panje posveuje izboru optimalne faze koenja u cilju postizanja to boljeg hranljivog sastava. Takoe, botaniki sastav prirodnih panjaka je esto nezadovoljavajui, sa nedovoljnim prisustvom kvalitetnih vrsta trava i leguminoza. Zbog navedenih razloga obrok ovaca se dopunjuje kukuruzovinom, ukoliko je ima, pa i slamom, a u nekim sluajevima i lisnikom. U takvim sluajevima o nekoj intenzivnijoj proizvodnji u ovarstvu ne moe biti ni govora. Uvoenje silae u zimsku ishranu ovaca stoga bi predstavljalo znaajan napredak, jer je silaa po kvalitetu i hranljivoj vrednosti najblia zamena zelenoj hrani. Za ishranu ovaca silaa se moe spremati od razliitog biljnog materijala, slino kao i za goveda. I u ovom sluaju najprihvatljivija za proizvoae jeste silaa kukuruza, jer je postupak njenog spremanja najjednostavniji. Brdski predeli, istina, nisu pogodni za gajenje kukuruza zbog kraeg vegetacionog perioda. Meutim, u ovom sluaju cilj i nije potpuno sazrevanje kukuruza radi dobijanja zrna kao glavnog proizvoda, ve se njegovo ubiranje moe obaviti znatno ranije, u fazi votane zrelosti. Tome pogoduje i postojanje brojnih sorti sa znatno kraim vegetacionim periodom, koje su selekcionisane upravo za takve uslove. U ovom sluaju ne mogu se oekivati visoki prinosi zelene mase, ali se dobro zna da se radi o reonima u kojima postoje vea ogranienja u sprovoenju potrebnih agrotehnikih mera nego to je to sluaj sa ravniarskim zemljitem. Pored izbora optimalne faze za siliranje, vana mera je i dobro sitnjenje biljaka, u cilju to boljeg sabijanja, ali i ograniavanja mogunosti biranja kvalitetnijih i ukusnijih delova. Samim tim e i rastur, odnosno nepojedeni ostaci biti manji. Poto se siliranje obavlja u krajevima koji se odlikuju niskim zimskim temperaturama, treba predvideti i mogunost da se pri nailasku izuzetno hladnih dana obavi dodatno utopljavanje silae korienjem bala slame ili snopova kukuruzovine. Time bi se izbegla ili smanjila mogunost smrzavanja silae. Slika 4 Kukuruz predvien za silau Pored korienja cele biljke kukuruza za siliranje, u obzir dolaze i druga ita, kao i silae trava, leguminoza i travno-leguminioznih smea. Brdsko-planinski tereni pruaju najvie mogunosti za gajenje trava i leguminoza, a hrana za zimu ne treba se konzervisati
27
samo suenjem, ve i siliranjem. Silae leguminoza mogu biti odlian izvor proteina upravo u mesecima intenzivnog razvoja ploda i jagnjenja ovaca, kao i u periodu dojenja. Pri siliranju trava i leguminoza preporuuje se prethodno provenjavanje pokoenog materijala, jer e silaa tee izmrzavati. U ovakve silae se pri spremanju mogu ukljuiti manje koliine prekrupe ita (10 - 20 %), pri emu se bitno poveava energetska vrednost. U niim, brdskim reonima gde se za proizvodnju stone hrane koriste i oranice, silae se mogu spremati od ozimih ili jarih krmnih smea koje sadre leguminoze (graak i grahoricu) i strna ita (ra, jeam, ovas ili penicu). Takoe, u obzir dolaze i silae od sirovih repinih rezanaca, glava i lia eerne repe pa i razliitih sporednih proizvoda povrtarstva. Zbog visokog sadraja vlage u silae od nabrojanih sporednih proizvoda treba ukljuiti i neko suvlje hranivo. Meutim, pri spremanju i korienju ovakvih silaa mora se voditi rauna o dva bitna momenta. Kao prvo, silaa se kod nas koristi za ovce u zimskim mesecima, kada su bremenite, te treba da bude to boljeg kvaliteta. To znai da pri siliranju moraju biti ispunjeni svi neophodni uslovi za kvalitetnu fermentaciju, zatim, sabijanje obaviti to bolje uz dobro pokrivanje, odnosno zatvaranje siloobjekta, ne dozvoliti da silirani materijal bude zagaen zemljom zbog buternog vrenja, itd. Drugi vaan momemat je da se silae spremljene od razliitog biljnog materijala bitno razlikuju po hemijskom sastavu, odnosno koliini proteina i energije. Iz tog razloga neophodno je znati kako i koliko pojedine vrste silaa koristiti u ishrani ovaca, kao i kako korigovati obroke u kojima je ukljuena odreena vrsta silae. Nakon oplodnje, u toku 3,5-4 meseca, ovce nemaju neke poveane potrebe u ishrani. Ishrana u ovom periodu moe da se zasniva na kvalitetnoj pai ili senu. Meutim, u brdsko planinskim reonima zbog otrije zime vei deo bremenitosti protie na obrocima od konzervisane hrane. U tom pogledu, najvanije mesto uglavnom zauzima kvalitetno seno trava, mada bi bilo dobro da bar treina dnevne norme sena bude od lucerke. Seno treba da je pripremljeno od biljaka koenih u optimalnoj fazi razvia, i sueno u povoljnim vremenskim uslovima. Pored sena, u ishrani bremenitih ovaca koristi se i kvalitetna silaa, mada ima pogrenih miljenja da ona nije dobra hrana za bremenite ivotinje. Za ovce u ovom periodu koristi se obino 1,5-2 kg sena i 2-3 kg kvalitetne silae ili korenasto-krtolastih plodova. Ukoliko se raspolae veoma kvalitetnim senom, njegova koliina moe da se smanji na svega 0,5 kg dnevno, a da se kvalitetna kukuruzna silaa povea na 4-5 kg dnevno. Potpuno iskljuivanje sena iz obroka i ishrana iskljuivo silaom se, ipak, ne preporuuje. Uz kukuruznu silau ovcama treba davati i oko 10 g stone krede dnevno, da bi se neutralisala kiselost i spreila pojava acidoze. Za bremenite ovce ne sme se koristiti pokvarena, plesniva i smrznuta silaa, jer u protivnom moe doi do poremeaja u varenju, naduna, pobaaja, itd. Slika 5 Sakupljanje slame Smrznutu silau treba najpre uneti u staju ili neku prostoriju gde e se raskraviti, pa je tek onda dati ovcama. Da bi se spreilo smrzavanje silae potrebno je da se deo silosa odakle se silaa izuzima zatiti balama slame ili snopovima kukuruzovine. Letnja ishrana ovaca se zasniva na korienju kvalitetne pae i sena.
28
Potreba za pojaanom ishranom se javlja na oko 6 nedelja pred jagnjenje, odnosno, u periodu intenzivnog razvoja ploda To se postie tako to se uz uobiajeni obrok dodaje jo i 200-400 g kukuruzne ili neke druge prekrupe, uz njeno postepeno uvoenje do postizanja potrebne koliine. Ukoliko se u ovom periodu u ishrani ovaca koristi kukuruzna silaa, zbog pokrivanja potreba u proteinima poeljno je da se u koncentratnom delu obroka nae i suncokretova sama. Slika 6 Baliranje slame Meutim, ako se koriste kvalitetne travno-leguminozne ili leguminozne silae, koncentrat moe da predstavlja samo prekrupa nekog ita. Silaa se, takoe, efikasno koristi i u tovu izluenih ovaca. Poto tovne ovce nemaju posebne potrebe u proteinima, za njih se preporuuje kvalitetna kukuruzna silaa, u koliini od oko 5 kg dnevno. Uz silau se daje i neko suvo kabasto hranivo (seno, slama), i manje koliine koncentrata. U vreme pred jagnjenje ovci treba dati samo kvalitetno seno, i to smanjenu koliinu. Nakon jagnjenja ovci treba dati topli napoj od mekinja, a u sledeih 2-3 dana samo seno. Tek posle tog vremena u ishranu treba uvoditi koncentrat, pa 7-10 dana po jagnjenju obrok ovaca treba da se sastoji iz 1-2 kg sena, najbolje leguminoznog, 1,5-3 kg sonih hraniva (silae ili korenasto-krtolastih plodova), kao i dovoljnih koliina koncentrata. Za ovce u dobroj telesnoj kondiciji u periodu dojenja potrebno je 200-250 grama koncentrata, za ovce slabije kondicije ili za one sa blizancima 350-400 g, a za ovce loe kondicije i 500 g koncentrata. Posle 1,5 meseca od jagnjenja koliina koncentrata se postepeno smanjuje, tako da se sa 2,5-3 meseca od jagnjenja koncentrat iskljuuje iz obroka. Za jagnjad, silaa poinje da se koristi u drugom mesecu. Najpre su to male koliine, u drugom i treem mesecu oko 200-300 g, da bi u etvrtom jagnjad dobijala i do 800 g silae. Objekti za dranje ovaca su dosta skromni u pogledu tehniko-tehnikih karakteristika i dosta su vremeni (starost od 30 do 40 god.) pa im neophodna rekonsrukcija, iz razloga jer sa poboljanjem rasnog sastava i objekti za smetaj i ishranu moraju biti adekvatni.
Proizvodnjamlekaimlenihproizvoda
Proizvodnja mleka i mlenih proizvoda je zanemarljiva, jer postoje mali trini vikovi, ali u pogledu proizvodnje podmlatka kroz proizvodnju i uzgajanje jagnjadi za proirenje stada i za klanje perspektiva je evidentna. To omoguava starakim domainstvima da dou do znaajnih i sigurnih materijalnih sredstava za ivot. Vidljiva je upotrebna vrednost i dobijene vune koju sami metani koriste za sopstvene potrebe, naroito za pletenje vunenih arapa, dempera, prsluka i sl. Manji broj starijih domaica ove proizvode iznose na lokalnu pijacu petkom i ostvaruju neznatne prihode. Proizvodnja mesa svodi se na uzgajanje jagnjadi starosti 7 do 8 meseci koji u momentu za klanje imaju proseno od 25 do 35 kilograma. Prosean randman kree se oko 52%. Meso je izuzetne vrednosti, jer organo-leptike karakteristike u direktnoj su zavisnosti
29
od kvaliteta svee i suve kabaste stone hrane koja dolazi sa panjaka i livada na kojima nema prisutnosti pesticida, ak ni u tragovima.
Perspektiveovarskeproizvodnje
Vremenska linija objanjava da je ovarstvo u u proteklom periodu bilo od prvorazrednog znaaja za opstanak poljoprivrednih domainstava, a prema tvrdnjama samih metana predstavlja i dobru osnovu za budunost. Ta bliska i neminovna budunost u ovom vremenu tranzicije namee potrebu povratka istih onih sinova na ognjite naih roditelja iz dva razloga. Prvi je da roditelji stare i umiru, a drugi jer farmerski pristup ovarstvu koji podrazumeva od vie desetina pa do nekoliko stotina grla koji ima ekonomsku opravdanost. Sami metani koji su nekad otili kao momci u grad sada su u raskoraku kako sami kau jer su im se fabrike zatvorile ili preorjentisale se na neku drugu proizvodnju gde za njih nema mesta. Iz razloga nude vraaju se selu gde sa otpremninama koji su dobili obnavljaju objekte i kupuju matina stada sa kojima e zapoeti proizvodnju i pokuati da se odbrane od trine ekonomije sa svojim komparativnim prednostima. Borba za opstanak i egzinstenciju daje odgovore da e njihov rad i trud biti isplativ. Veterinarskazatita Veterinarska zatita je po miljenju metana na zadovaljavujeem nivou, ali dosta skupa, pa nema paralelu u ekonomskoj opravdanosti sa cenom njihove robe i proizvoda. Sve kategorije su shodno uredbama Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede adekvatno obeleena shodno standardima evropske unije. Redovne mere koje sprovodi veterinarska sluba odnose se na redovne preventivne mere u suzbijanju zaraznih bolesti koje su propisane i finansirane od strane resornog ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, izuzev trokova podvoza. Te mere odnose se na: vakcinacija svinja protiv kuge u prolee i jesen, tuberkulinizacija , vaenje krvi na leukozu i mastitis test u leto kod goveda. Govedarstvo Razvoj proizvodnje Govedarsku proizvodnju posmatrajui kroz PRA sredstva-vremenske linije predstavljaju injenice da je pre 30 do 40 godina bio znatno vei broj svih kategorija u govedarstvu. To je predstavljalo osnov jakog poljoprivrednog domainstva, ija se snaga merila sa brojem krupnih grla stoke. U to vreme nije postojala prisutnost mehanizacije u tom obimu, pa su bikovi, volovi, pa i krave sluile kako za obradu zemljita, tako i za prevoz tereta. Broj grla kroz vremensku liniju menja se od 60-ih i 70-ih godina od oko 2500 kada imaju svoj maksimum, pa do rapidnog pada 90-ih god. kada broj grla pada na najnie grane. A danje brojno stanje od 437 goveda ukazuje na nedovoljan oporavak nekada jakog srpskog seljaka.
30
Promena brojnog stanja goveda
2500
1970
1990
2008
2000 1500 Godine 1000 500 0 1 2 Broj grla 3 350 2500
437
Grafikon 3- Promena brojnog stanja goveda u Lisi Meutim zahvaljujui nizu inilaca i svesti o kapacitetima i neophodnosti daljeg razvoja govedarstva, kao i nizu podsticajnih mera resornog ministarstva kojima dolazi do poboljanja rasnog sastava sve vie se ide na farmerski nain uzgoja. Govedarstvo je neophodna karika u sveukupnom razvoju poljoprivrede, jer bez stajnjaka je nezamisliva biljna proizvodnja.
Rasnisastav
Rasni sastav goveda u Lisi pripada tipu domaeg arenog goveeta i rasi u tipu simentalca. Nekada su postojale bue koje su bile slabih produktivnih osobina, ali i koje su bile skromne u pogledu ishrane. Po kazivanju metana javila se potreba za meliotativnim ukrtanjem u cilju poboljanja postojee rase i kroz nekoliko generacija je uz pomo bikova i njihovog genetikog materijala dobijeno domae areno govee. Ono je izuzetno dobro prilagoeno svim ambijentalnim uslovima kao i nainu smetaja i ishrane ovoga podruja. Kada se odabiraju krave koje e se ostaviti za dalji priplod polazi se od nekih vrlo znaajnih parametara kao to su: visina grebena 136 cm, duina trupa 165 cm, dubina grudi 73 cm, obim grudi 200 cm, telesna masa od ok 686 kg. i sl. Slika 7 Domae areno govee
31
Nainuzgoja
Proseno poljoprivredno gazdinstvo u Lisi koje dri goveda u proseku ima 3 do 5 grla, koji se uvaju u dosta zaputenim stajskim objektima sa zadovoljavajuom higijenom. U toku zimskih meseci ishrana je najveim delom sa kabastim stonim hranivima u tipu sena sakupljenih tokom letnjih meseci, sa malim udelom koncetovane stone hrane. U toku prolea, leta i jeseni kabasta stona hrana obezbeuje se na livadama i panjacima. I u tom periodu dodaju se koncetrovana stona hrana u cilju maksimalnog prirasta, davanja mleka sa najveim udelom proteina i masnih jedinica, od kojih e se praviti mleko i mleni proizvodi. Od govedarstva se dobija ako se na pravi nain uskladi stajnjak koji e biti nakon zgorevanja u prolenom periodu neophodan za ubrenje celokupne biljne proizvodnje.
Ishrana
Obrok u govedarstvu treba da sainjava skladnu celinu. Kada se goveda hrane ogranienim koliinama koncetrata uz kabastu hranu po volji to obino nije sluaj. Rezultati primene PRA sredstava ukazuju na nedostatak u proizvodnji koncetrovane stone hrane. To utie na smanjenu produkciju mleka. to se tie kabastih hraniva u letnjem periodu uglavnom se vri ispaa na prirodnim travnim populacijama livada i panjaka s jedne strane, i s druge strane na travno- leguminoznim smeama na vetaki zasnovanim povrinama. Ovakav nain ishrane doprinosi da dnevne koliine mleka budu oko 15 litara. Slika 8 Kabasta hrana u tipu sena Ishrana se moe podeliti na dve grupe grla, i to na ona koja su u ekstenzivnom i ona koja su u intezivnom nainu dranja i korienja. Grla koja su u ekstenzivnom nainu dranja imaju samo osnovni obrok, dok grla u intezivnom nainu dranja imaju obrok koji se dopunski normira prema proizvodnji. Ishrani teladi poklanja se velika panja posebno grlima sa visokim genetskim potencijalom za proizvodnju. Pod tehnologijom podrazumeva se kompletan pristup ishrani koji se na nekoj farmi sprovodi, a ne samo ispunjavanje odreenih preporuka i normativa. Ima mnogo detalja koji nisu izraeni u normativima, a mogu imati vanog uticaja na ukupne rezultate proizvodnje. Rezultati primene PRA sredstava ukazuju da se znaajan dohodak ostvaruje podajom teledi nakon odluenja i dodatnog prihranjivanja, a sve u uzrastu od 2 do 3 meseca.
Proizvodnjamlekaimlenihproizvoda
Na osnovu primene PRA sredstava uoava se da je proizvodnja mleka i mlenih proizvoda od vitalnog znaaja za jednu prosenu porodicu na selu. Ta proizvodnja koja podrazumeva 1 do 2 grla omoguava samo zadovoljavanje sopstvenih potreba, i neto ako preostane predstavlja viak koji se plasira kroz mlene proizvode svojim delovima porodica koje su u gradu, kroz vid neposrednog poseivanja.
32
Sva gazdinstva koja imaju 3 i vie grla imaju ekonomsku raunicu za proizvodnju mleka i mlenih proizvoda. Pri tom, takvim grlima poklanja se velika panja pa prosena dnevna mua po jednom grlu iznosi oko 25 litara mleka. Gazdinstva koja imaju 10 i vie grla su prisutna sa manje od 2%, ali ona su preteno opredeljena robnoj proizvodnji. U ovakvoj proizvodnji znaajna je uloga ena koje kao domaice ostvaruju materijalnu dobit. Mleko otkupljuje kroz trne vikove mlekara VALETA iz Kotrae kroz svoja otkupna mesta po celoj mesnoj zajednici Lisa.Trenutna trina cena je 23 dinara za litar mleka. Mleko je odlinog hemijskog sastava i sadri u proseku: 4,2-4,4 mlene masti, 3,5-3,7 proteina i oko12,4-14,8% ukupne suve materije. Oko 10% domainstava ostvaruje dodatne prihode na ovakav nain. Odreene ustanove (pekare) trenutno otkupljuje sir po prosenoj ceni od 130 din./1 kg. to se tie higijensko-sanitarnih uslova sve vie se obraa panja na to iz razloga trine konkurentnosti, ali i posmatrajui kroz redovne preventivne mere veterinarske zatite.
Perspektivegovedarskeproizvodnje
Ako bi dolo do ekonomske raunice da jedna etvorolana porodica moe iveti od svog rada, onda sigurno ovaj vid poljoprivredne proizvodnje ima budunost. Uspeh nee zavisiti samo od sadanjih ve i od novih mini farmi koje e se formirati iz razloga jer tranzicija jasno rasdvaja selo i grad, tako da su meovita domainstva osuena na neuspeh, sa aspekta ekonomije. Potencijali kroz zemljine povrine postoje, u pitanju je samo finansijska potpora sa strane i ljudski faktor koji ne nedostaje. Pored ove dve grane stoarske proizvodnje primenom PRA sredstava dolazi se do podataka da se poljoprivrednici snalaze i na druge naine u cilju stalnog uspostavljanja jednog funkcionalnog gazdinstva. Tu se pre svega misli na svinjarstvo, ivinarstvo, kozarstvo i konjarstvo koji takoe pozitivno utiu na ekonomski status poljoprivrednika. Tu se ne moe govoriti o nekom posebnom razvoju kroz vreme, jer i rasni sastav, kao i nain uzgoja i ishrane nije se bitnije menjao. Uglavnom je zasnovan na tradiciji i tradicionalnim navikama, koje su dobro proverene i koje daju zadovoljavajui rezultat. U kozarstvu imamo samo nekoliko grla alpino rase ija je fluktuacija promenljiva, tako da ne moemo govoriti o nekom stalnom broju. Koza je visoko-plodni sitni preivar, daje 1 do 5 jaradi. Njihova mlenost je 15 do 20 puta vea od njene ive mase. Slika 9 Alpino rasa koza Nain ishrane tokom vegetacionog perioda zasnovan je na brstu velikog broja zaraslih povrina, kao i na dranju u ispustima. Utroak koncetrovane stone hrane je minimalan, odnosno ( 6 do 7 kg pae i 0,3 kg koncetrata). U zimskom periodu pored kabaste stone hrane u tipu sena, koristi se i koncetrovana hrana. U svojoj ishrani koristi 547 vrsta biljaka. U
33
Intezivnim uslovima kartira se posle etvrte laktacije kada i poinje opadanje mlenosti. U poluintezivnim uslovima kartira se posle este laktacije kada poinje naglo opadanje mlenosti. Za pojedine kategorije potreban je sledei prostor: za koze 0,7-1,0 m2 za koze sa jednim jaretom 1,25 m2 za jarad 0,5-0,6 m2 za jareve 1,5-2,0 m2
Koze su poznate kao ivotinje sa dobrim apetitom. Njihov sistem za varenje je 27 puta dui od duine tela i ima kapacitet do 44 litara. Ukoliko bi mogle da biraju koze bi dnevno pojele 20% trave, 20% korova i 60% brsta ( lia i mladih granica). Perspektiva je zadovoljavajua, iz razloga postojanja preraivakog kapaciteta kao to je mlekara Valeta koja se bavi otkupom kozjeg mleka, kojega za sada nema u zadovoljavajuoj koliini. Zato je proizvodnja mlenih proizvoda od kozjeg mleka na znatno skromnom nivou. Fluktuacija u svinjarstvu i ivinarstvu je evidentna iz razloga postojanja proizvodnje samo za zadovoljenje sopstvenih potreba.
Slika 10 Ekstenzivan uzgoj peradi
Slika 11 Intezivan uzgoj peradi
U konjarstvu imamo situaciju, da pored ere mehanizacije, prisutan je odreeni broj konja koji slue u poljoprivredi i umarstvu. Konja kojih trenutno ima 15. Koriste se za osnovnu obradu zemljita na poljoprivrednom gazdinstvu, prevoz tereta (stajnjaka, ubriva, semena i sl.), kao i u poslovima umarstva gde vre izvlaenje drva na teko pristupanim terenima. Slika 12 Domai brdski konj.
34
Ratarskaproizvodnja
Proizvodnjakabastestonehrane Ekonomina stoarska proizvodnja u selu Lisi zasniva se na ishrani kvalitetnom stonom hranom koja se sakuplja tokom letnjih meseci sa prirodnih i vetaki zasnovanih livada i panjaka. Trava moe sluiti stoci za ispau ili se moe konzervisati u vidu sena ili silae, to je vano za zimski period godine. U proizvodnji trave, glavne smernice po miljenju metana su sledee:
-
travu treba kositi u periodu izmeu pune botanike zrelosti, kada trave bacaju seme za naredni otkos i maksimalnog prinosa sa jedinice povrine; prinos po jedinici povrine od jednog hektara kree se od 25 do 35 tovara; obavezno se prate meteoroloka predvianja pre datuma koenja, kako bi se aktivnosti oko koenja i suenja trave smestile u period od 3 sunana dana; travu trpaju u sena u 75%, dok baliranje vre u 25%, iz razloga nepostojanja balirki, koje su dosta skupe, pa ih moraju iznajmljivati.
Primena PRA sredstava- mapa resursa pokazuje da je heterogenost zemljita maksimalno prisutna, sa posebno izraenim nagibima na najveem broju katastarskih parcela. To znaajno onemoguava primenu mehanizovanog koenja, pa je neophodna moba gde je runo koenje od prvorazrednog znaaja. Drugi otkos, ili otava koristi se za slobodno napasanje domaih ivotinja. Jedan manji broj domainstava vri obogaivanje svojih povrina sa travno-leguminoznim smeama, kojima znaajno poveava prinose sa jedinice povrine. U ishrani domaih ivotinja je dosta prisutno korienje lucerke i detelinskih smea za sveu ishranu tokom celog vegetacionog perioda. Suva kabasta stona hrana koristi se u zimskom periodu zajedno sa koncetrovanom u cilju odravanja kondicije grla i dobrih proizvodnih karakteristika. Da bi poljoprivrednici u Lisi podmirili svoje potrebe najee pored svojih povrina, jedan deo uzimaju u zakup da bi upotpunile potrebe za kabastom stonom hranom. Te povrine se uzimaju od onih metana koji pripadaju grupi meovitih domainstava, tj. ive u varoici i nisu egzistencijalno vezani za te povrine. Njima je osnovni cilj da im te povrine ne zarastaju u trnje i korov, kako sami kau. Proizvodnjakrompira
Razvojproizvodnje
Proizvodnja krompira ima tradicionalni znaaj na podruju sela Lisa. Sa svojim irokim arealom rasprostranjenja, povoljnim odnosom i sadrajem hranljivih materija, kao i svojim komparativnim prednostima predstavlja ratarsku vrstu koja je omoguila u znaajnoj meri opstanak samih poljoprivrednika.U poetku proizvodnja je bila skromna, samo na povrinama neposredno uz okunicu. Danas ta proizvodnja ima karakter robne proizvodnje koja omoguava znaajna finansijska sredstva.
35
Slika 13 Znaajne povrine pod krompirom

Tehnologija
U poetku tehnologija je bila izeuzetno ekstenzivna, i zasnivala se na upotrebi domaih ivotinja za najraznovrsnije oblike obrade zemljita ( oranje, drljanje, ogrtanje...). Sortiment je u poetku bio dosta monolitan, zastupljen sa samo dve odnosno tri sorte, da bi danas sa poljoprivrednim proizvoaima mogli da govorimo o sortimentu od nekoliko desetina sorti sa svih meridijana ( Dezire, Kenebek, Kondor, Jerla, Kleopatra...). Na slikama su prikazane crvene i bele sorte, kako su u osnovi i podeljene. Njihove karakteristike su: visok genetiki potencijal rodnosti; tolerantnost na suu i bolesti; dobra prilagoenost podneblju; svestrana upotrebna vrednost i sl.
Slika 14 Sorta Dezira
Slika 15 Sorta Jerla
U proizvodnji osnovno to se mora primeniti po preporukama poljoprivrednika je da pored dobrog sortimenta mora se koristiti:

kvalitetan sadni material; novo zemlite; korienje stajnjaka i mineralnih hraniva; blagovremena zatita i sl..
Proizvodnja se obavlja iz godine u godinu na razliitim povrinama koje se kreu od 20 ari do 10 hektara. Najvee slabosti u proizvodnji su jake sue u junu, julu i avgustu kada je najintezivniji vegetativni porast i nalivanje krtola. Limitirajui faktor u proizvodnji mogu predstavljati i obilne padavine, koje mogu prouzrokovati intezivan napad bolesti i tetoina u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Svi ovi inioci sainjavaju jednu celinu koja limitira prinos. Nakon ubiranja prinosa u toku jeseni i njegovog lagerovanja u toku zimskog perioda, nastupa proleni period kada metani zapoinju dakiranje i prodaju semenskog i merkantilnog krompira po celoj zemlji. Trude se da postignu najbolju moguu cenu za svoju robu, iz razloga zasnivanja nove proizvodnje kao i kupovine od zarade svega onoga to im je neophodno u procesu reprodukcije. PRA sredstvo-sezonski kalendar ukazuje da krompir predstavlja jedan od najznaajnijih izvora prihoda za metane sela Lisa.
36
Perspektiveratarskeproizvodnje
Nesumlivo proizvodnja krompira predstavlja prolost, sadanjost i budunost sela Lise u ostvarivanju ekonomskog interesa iz razloga svoje komparativne prednosti u odnosu na druga proizvodna podruja.
Voarstvo
Proizvodnja ljive
Razvoj proizvodnje
ljivi kao voarskoj kulturi pripada jedno od najznaajnijih mesta u tradicionalnom odnosu prema poljoprivredi, metana sela Lisa. Na to ukazuju i PRA sredstva koja kompatibilnost ljivarstva i opstanka na selu determiniu kao jednu celinu. Poetkom prologa veka ljivarstvo ima stalni razvoj, broj stabala neprekidno raste. Najintezivniji razvoj je u poratnim godinama, kada i broj stabala i prinos dostiu neki svoj maksimum. Danas preko 95% domainstava poseduje manje ili vee povrine pod ovom vonom kulturom. Od ukupne povrine pod voem od 6,91%, najvei udeo pripada ljivama. Tehnologija to se tie sortimenta do 2000-e god. uglavnom se moe govoriti o starim autohtonim sortama, kombinovanih osobina kao to su (Madarka, Crvena ranka, Cerovaki piskavac Derosavka...). Ove sorte koriste se najvie za proizvodnju rakije, ali i za demove, marmelade, kompote, slatko i sl. Ove sorte se uzgajaju u sistemu ekstenzivnog voarenja sa rastojanjima 5 x 5m, i karaktristine su da imaju mali prosean prinos od 12 kg. po stablu. Slika 16 Tretiranje zasada od bolesti i tetoina Zbog neposredne blizine Instituta za voarstvo u aku u poslednjoj deceniji naglo se poveava broj sorti, menja se tegnologija proizvodnje, poveava se gustina na 4 x 2m, tako da imamo veliki broj intezivnih vonih zasada pod najsavremenijim ljivama kao to su ( aanska rodna, aanska lepotica, aanska rana, Stenlej i dr.). Primenom PRA sredstava dolazi se do saznanja da visoka rodnost i osetljivost na bolesti i tetoine su pratei elementi. Tako najvei broj zasada ima potrbe za primenu visokih tehnologija u gajenju. Slika 17 ljiva u rodu
37
Ekonomski znaaj Prerada ljive u rakiju sada je manje prisutna iz razloga male proizvodnje, zatim zbog neophodnosti brendiranja iste, sa jedne strane. S druge strane otvaranjem trita javila se potreba za ljivom za sveu upotrebu, kao i za najrazliitije vidove prerade u konditorskoj industriji.
Proizvodnja maline
Razvoj proizvodnje Malinarstvo kao grana voarske proizvodnje, a u okviru jagodastog voarstva nesumljivo zauzima najznaajnije mesto. Uzgajanje maline karakteristino je za brdskoplaninski rejon kao to je selo Lisa. Proizvodnja ima svoje zaetke od 70-ih god. prolog veka, kada je bila sporadino zastupljena, u poetku kao korov po kazivanju samih metana. Vremenom dobija na znaaju, posebno od devedesetih godina pa sve do dananjih dana, zbog veeg broja razloga kao to su:

Visoka ekonominost; Uzgajanje na malom prostoru; Mogunost manuelne obrade; Siguran plasman; Uee svih lanova porodice ravnopravno... i sl.
Danas ovom proizvodnjom bave se preko 95% gazdinstava i ostvaruju znaajnu ekonomsku dobit.
irenje proizvodnje maline kroz dve decenije

2010 2005 2000 1995 Godine 1990 1985 8 1980 1975 1 2 povrine u ha 3 1988 12 1998 43 2008
Grafikon 4- Povrine maline kroz vreme

38
Tehnologija to se tie sortimenta, trite je dalo jasne smernice da to moraju biti sorte crvenog ploda, kao to su Vilamet i Miker. Vilamet ima primat i na osnovu PRA sredstava dolazimo do saznanja da je prisutna u proizvodnji sa 95 do 97% zbog svojih komparativnih prednosti, u odnosu na sve ostale. Tehnologija uzgajanja je po ugledu na Ariljsko malinogorje koje je ranije prednjailo u pogledu tehnologije, povrina i prinosa sa istih. Rastojanje izmeu redova je 2,2-2,4 x 0,20-0,25 metara. Potpora je u vidu stubova (direka) i kosnika od bagrema, graba, cera i drugih liara. Slika 18 Uzgajanje maline u sistemu palira Za postizanje visokih prinosa neophodna je upotreba velikih koliina stajskog ubriva. Mineralno ubrivo koristi se za korekciju plodnosti zemljita u cilju postizanja visokih prinosa. Poslednjih godina poljoprivrednici vre permanentnu analizu zemljita u renomiranim institutima i fakultetima, gde nakon dobijanja rezultata vre kalcifikaciju po strunim savetima agronoma. To doprinosi, maksimalnom postizanju visokih i kvalitetnih prinosa kroz korienje genetikog potencijala date sorte. Poslednjih godina poinju na zahtev kupca i promene u sortimentu, kao odgovor na permanentno snadbevanje trita sveim plodovima. Pored jednorodnih, uvode se u proizvodnju i stalnoraajue sorte, kao to su Polana, Polka, Tjulamin... Slika 19 Puna rodnost malinjaka Ekonomski znaaj Ovakav vid proizvodnje dodatno jaa seosko domainstvo u selu Lisi da moe samo da odgovori na veliki broj postavljenih pitanja. Postoji u selu izreka da do branja malina se mogu zaduivati, a od branja razduivati. Ovogodinja trina cena od 2,5 eura po 1 kg. dodatno je motivisala poljoprivrednike da razmiljaju o proirenju proizvodnje. U sklopu novih voarskih kultura koje polako ali sigurno zauzimaju svoje mesto u selu Lisa je i Leska. Ona je do sada bila prisutna samo u okviru autohtonih populacija, kao i sporadino po nekoliko sadnica u okviru naprednijih poljoprivrednih gazdinstava u selu. Sa jedne strane selo koje je pokazivalo znake postepenog odumiranja, poinje polako sve vie da dobija na znaaju.
39
Tu se pre svega misli na povratak mladih na selo kroz ambiciozne projekte podizanja novih visokointezivnih vonih zasada. Leska kao novija vona vrsta na ovim prostorima ve je zauzela svoje mesto. Razlog je jednostavan, ne zahteva velika poetna materijalna ulaganja u proizvodnju sa jedne strane, dok sa druge daje proizvod koji se moe plasirati na trite uvek i koji je traen jer je deficit proizvodnje na dravnom nivou i uglavnom smo zavisni od uvoza. Slika 20 Zasad leske Potrebe konditorske industrije su velike tako da u projekciji vremena ova proizvodnja ima ekonomsku opravdanost. Hranljiva vrednost se ogleda u visokom sadraju proteina i njihovom kvalitetu. Sadri esencijalne aminokiseline, kompleks vitamina E,C,A,B i dr. Vitamin E ili tokoferol ima fudamentalnu ulogu u reproduktivnom ciklusu oveka. On pojaava imunitet organizma i neobino je vaan za umni rad. Kao prirodni oksidant usporava starenje ljudi, spreava pojavu raka, bolesti srca i arterioskleroze. Slika 21 Puno plodonoenje
Poljoprivredna oprema i mehanizacija

Mehanizacija Zastupljenost mainskog parka kod poljoprivrednika sela Lisa, pokazuje izvesne specifinosti. One se ogledaju u tome da srazmerno mali broj domainstava poseduje ( njih manje od 5%) traktore sa svim prikljucima. Ti prikljuni agregati trebalo bi da se koriste od osnovne obrade zemljita pa sve do predsetvene i setvene pripreme, kao i za aplikaciju sredstava zatite (prskalice, atomizeri...). Slika 22 Zastarelost mehanizacije Primenom PRA sredsva dolazi se do zakljuka da je prisutna traktorizacija, a ne mehanizacija. Znai pored traktora za osnovnu obradu zemljita poljoprivrednici imaju samo plug ili drljau. Najvei broj poljoprivrednika se meusobno ispomae, jer moramo podsetiti da se radi i o velikom broju starakih domainstava, koja ni fiziki nisu sposobna za upotrebu iste.
40
esto se na nepristupanim delovima gazdinstva primenjuje prosta fizika radna snaga u cilju nabavke (donoenja) kabaste stone hrane. Starost mehanizacije je u proseku od 25 do 30 god. Poljoprivrednici su istu nabavljali u vreme zelenog plana koji je bio aktuelan 70-ih god. Od tada su se promenile potrebe i oni danas istiu da su im potrebni traktori duplaci, koji imaju vie konjskih snaga. Do kreditnih dugoronih sredstava ne mogu doi zbog velikog broja razloga, tako da poslednjih godina je samo jedan novi traktor kupljen. Uglavnom pria se svodi na popravku ve dotrajalih maina ili u najboljem sluaju kupovinu polovnih. Navodnjavanje Vodosnadbevanje metana sela Lisa je reeno tek u periodu 2002-2006 god. kada je jednom optom akcijom metana, kao i uz pomo lokalne samouprave reeno pitanje pijae vode. Tom prilikom je iskopano i postavljeno cevi za oko 45 km. od jednog dela izvorita Lisanske reke. Tu se radi o vodi za pie, dok voda za upotrebu u poljoprivredi jo nije reena za sve i uglavnom se oslanja na vremenske uslove, kao i upotrebu lokalnih izvora koji su prisutni na pojedinim mestima u selu. Ta voda se koristi za navodnjavanje kanalima ili se lageruje, pa onda u sistemu kap po kap koristi se najee za zalivanje malinjaka, plastenika i sl. Protivgradna zatita Tokom vegetacionog perioda, tj. od 15.04 do 15.10. svake godine poljoprivredni usevi na podruju sela Lisa, tite se protivgradnom zatitom. Ona je sistemski definisana, to znai da protivgradna stanica u selu Lisa predstavlja samo deo od ukupnog sustema koji sainjavaju 24 stanice koje obezbeuju prostor cele optine Ivanjica. Stanicu sainjavaju po dva protivgradna strelca koji su finansirani delom iz budeta Republike Srbije, a delom iz jedinice lokalne samouprave, tj. iz optine Ivanjica. Slika 25 Protivgradna stanica Meutim nekada sistem koji je pod kontrolom regionalne stanice u Sjenici, koja inae i izdaje komandu za dejstvovanjem, to i ne uini zbog preleta aviona. To indikativno prouzrokuje ogromnu materijalnu tetu na poljoprivrednim usevima.
41
Slika 23 Dostava sena
Slika 24 Navodnjavanje malinjaka
Primenom PRA sredtava dolazi se do zakljuka o neophodnosti postavljanja protivgradnih mrea, kao jedinog sigurnog naina zatite poljoprivrednih useva. Poljoprivrednici ukazuju da osiguranje useva i vonih zasada predstavlja samo trenutno, ali ne i efikasno reenje. To pokazuju i podaci da viegodinji zasadi pod voem imaju vidljive posledice u narednih nekoliko godina, to predstavlja veliki materijalni gubitak. Slika 26 Ogromne koliine leda po jedinici povrine Ministarstvo poljoprivrede vri povraaj dela novca na polisu osiguranja u iznosu od 40%. Meutim, teak poloaj poljoprivrenog proizvoaa u ruralnim sredinama koje pripadaju marginalnim selima i optinama, dodatno oteavaju situaciju. Ekonomski sistem sela Ruralni turizam Bavljenje seoskim turizmom ima dugu tradiciju. Na alost ovim se vidom privreivanja bavilo svsga nekoliko domainstava. Prirodne lepote, dobra putna infrastruktura za ove potrebe,idealna nadmorska visina,ista i zdrava voda, ist vazduh, blizina prirodnih i istorijskih atrakcija i naroito injeica da je dobar deo Lise u okvirima vazdune banje Ivanjica je ine izvanredno dobrim mestom za ovaj vid aktivnosti. Primeuje se pojaano interesovanje metana za ruralni turizam. Dodue od ministarstva poljoprivrede oekuju pomo u razvoju ove aktivnosti. Danas es ovim poslom ozbiljno bavi svega 5-6 domainstava.Zato ne udi to liani seoski turizam doivljavaju ka najveei potencijal sela koji bi izmeu ostalog najvie doprineo zaustavljanju procesa odumiranja sela.
42
Socio-kulturni sistem sela Stanovnitvo Lise Vremenska linija nam pokazuje da je 50-ih godina u Lisi ivelo oko 400 domainstava i da se taj broj taj broj zadnjih decenija smanjuje. Danas u Lisi ivi oko 350 domainstava sa 1100 stanovnika. Metani pamte da nije bilo velikih migracija prema gradu radno sposobnog stanovnitva, sve do ezdesetih godina prolog veka. Prema broju lanova domainstva se dele na sledei nain: samakih domainstava (sa jednim lanom) je 15%, , domainstva iznad proseka kojih je 10% i prosena domainstva kojih je 50% najee sa 4-6 lana. Starosna struktura stanovnitva sela je nepovoljna. Primena svih sredstava pokazuje da se veina prihoda ostvaruje iz poljoprivrede, ali da ima i relativno veliki broj korisnika penzije i da raste broj onih koji kroz zaposlenje u oblinjim gradovima ostvaruju ili dopunski ili glavni prihod domainstva. Na osnovu rezultata primene PRA sredstava moe se dobiti profil tipinog poljoprivredno aktivnog domainstva Lise: od 3 do 5 lanova domainstva, jedan je zaposlen u gradu ili prima penziju, zavrena srednja ili osnovna kola, radno je , u polovini svojih prihoda zavisi od poljoprivrede, poseduje osnovnu mehanizaciju,putniki automobil,kamion ili neko dostavno vozilo obrauje 2-4 ha zemlje, uzgaja do 2-3 grla krupne stoke, 5-10 grla sitne stoke, poseduje do 5 ha povrina pod livadama i panjacima, prerauje mleko sa malim trinim vikovima koje prodaje stalnim kupcima i sa potencijalima za poveanje proizvodnje. Infrastruktura Saobraaj i putevi Lisa je udaljena od Ivanjice 12 km, od Gue 17 km, a od aka 40 km. Infrastrukturni problemi sela su delimino reeni. Oko 20% puteva u selu je asfaltirano. Kako je selo veliko i ratrkano izgradnja i modernizacija lokalnih i zaseokih puteva je nuan prioritet. Vodosnabdevanje i kanalizacija Izgradnjom seoskog vodovoda za oko 200 domainstava vodosnadbevanje je dramatino popravljeno. Konanim dovravanjem ovog za selo kapitalnog objekta uz obnavljanje pojedinanih i zaseokih kaptaa ovaj problem bi gotovo trajno bio reen. Pitanje kanalizacije se tek zadnjih godina doivljava kao problem i to kao posledica poveane ekoloke svesti ali i zbog ideje ruralnog turizma. Elektro i PTT mrea Oko 90% domainstava ima telefonski prikljuak.Uraena je digitalna telefonska centrala. Zadnjih godina je neto poboljan signal za mobilnu telefoniju. itavo selo je elektrificirano i prihvatljiv je kvalitet snabdevanja elektrinom energijom.
43
Javne slube Zdravstvena i socijalna zatita U selu ne postoji ambulanta. Lokalna uprava Od lokalnih administrativnih institucija u selu postoji mesna kancelarija. Saradnjom sa mesnom kancelarijom su metani zadovoljni. Obrazovanje U selu radi etvororazredna kola sa svega petnaestak aka. Blizina Ivanjice kao i odumiranje sela su razlozi za ovo alosno stanje. Savetodavne poljoprivredne slube Poljoprivredno domainstvo Lise se u svom delovanju ne moe osloniti na neku lokalnu instituciju. Seoska zadruga odavno ne radi a dva poljoprivredna preduzea u slu su uglavnom zainteresovana za trgovinu.Domainstava su zainteresovana za organizovanje edukacije i modernizaciju svoje proizvodnje, budui da je njihov nain uenja sveden na meusobnu razmenu iskustva. Naini uenja koji bi im najvie odgovarali su TV i radio emisije, preko asopisa i broura, predavanja strunjaka u selu i poseta strunjaka njihovim gazdinstvima. Trgovina i usluge Dve prodavnice omoguavaju metanima neophodnu snadbevenost potrebnim ivotnim namirnicama. Kulturni ivot u selu O kulturnim aktivnostima u sel se moe govoriti sve do 70-ih godina prolog veka kada su potpuno zamrle. Migracija naroito mlaeg stanovnitva,televizija,a naroito ruiniranje zadrunog doma su osnovni razlozi ovakvog stanja. Metani se sa setom seaju da su nekada organizovali seoske sabore i igranke, da su u selo dovodili poznate umetnike i da su ak imali i dramsku sekciju koja je bila rado viana i u okolnim mestima. Danas u selu egzistira jedino enska pevaka grupa koja nastupa na nekoliko smotra narodnog stvaralatva. Pitanje je koliko e i ona opstajati zbog nebrige zajednjce. Sve kulturne potrebe metani danas zadovoljavaju kroz takozvane izlaske (svadbe, sahrane, slave ispraaje i sl.) kao i gledanjem televizije. Knjiga je davno zaboravljena a velike kulturne manifestacije poput sabora trubaa su retke. Otuda al metana za svojim zadrunim domom kao i izraena elja da se centar sela obnovi i obogati raznim kulturno-sportskim sadrajima. Status ena u selu Stepen obrazovanja lianki je razliit i to u zavisnosti od starosti. Starija populacija je slabo obrazovana zbog nekada izraene neravnopravnosti ena u selu. Mlae lianke se
44
jednako obrazuju sa svojim vrnjacima a to je s toga to je emancipacija ena snanozahvatila i Lisu. Mali broj ena u Lisi stie prihode kojima samostalno raspolae i malo je ena zaposlenih u vanpoljoprivrednim delatnnostima, a to su najee mlae ene srednje koje su emancipovanije, kolovanije i uglavnom zaposlene u gradu . Do posla putuju sopstvenim prevozom ili javnim saobraajem. Neke od njih su zaposlene u samom selu. Uglavnom obavljaju kune poslove, a prihodom koji ostvaruju (plata) raspolau ili samostalno ili sa domainom. Ekonomska zavisnost od supruga enama ovog sela odreuje neravnopravnu ulogu u celokupnom ivotnom sistemu farmera. Sezonski kalendar pokazuje da ene imaju visoko uee u poljoprivrednim delatnostima; one su angaovane tokom godine u svim poljoprivrednim aktivnostima jedino ne uestvuju u kosidbi i radu sa mehanizacijom. Rad sa mehanizacijom se u ovom selu tretira kao specifino muki posao. U zemljoradnji ene su angaovane tokom itave godine na kopanju, setvi krompira, kao i skupljanju sena nakon kosidbe. Najvei deo poslova u stoarskoj proizvodnji obavljaju ene. One su angaovane na hranjenju ivotinja, ienju objekata, ispai i mui. Mlekarska proizvodnja u selu gotovo sasvim zavisi od angamana ena. ene su nosioci itavog procesa proizvodnje i prerade mleka - od mue do sira. U govedarstvu ene uestvuju u pripremi stone hrane, hranjenju goveda i ienju objekata. Mua i prerada su posao ena. Patrijahalni porodini reim onemoguava enama tipinog seoskog domainstva uee u prodaji i kupovini stoke. I u ovarstvu je situacija ista. U ovarstvu ene podjednako uestvuju u svim aktivnostima oko hranjenja i ienja objekata. ene, zajedno sa mukarcima , uestvuju u uvanju stada ovaca. U voarskoj proizvodnji, koja je zastupljena u skoro svim domainstvima ovog sela, ene su angaovane na berbi ljive i maline. Kada je re o seoskom turizmu angaovanje ena je na zavidnom nivou. Doek gostiju, priprema hrane i odravanje soba je iskljuivo posao ena. Odnos ena prema organizaciji poslova u domainstvu u okviru razliitih porodinih varijateta odren je patrijahalnom organizacijom odnosa u porodici. U veini sluajeva sve odluke vezane za poslovanje u gazdinstvu donose muki lanovi porodice, kao i odluke o poveanju poljoprivredne proizvodnje.
45

Lisa

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lisa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Mrea za podrku ruralnom razvoju

Asocijacija za razvoj ibarske doline Podruni centar Ivanjica

PLA/PRA Studija u okviru projekta Mrea za podrku ruralnom razvoju

Selo Lisa, optina Ivanjica

Autori: Zoran uluburi mr. Dejan Manojlovi

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

- otpoela izgradnja magistralnog puta - kupljen seoski televizor

1980 1900 2005

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mapa resursa Vizualizacija

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

berba berba Malina nega prihrana obrada zemljita i obrada

priprema priprema Setva zemljita zemljita nega prodaja prodaja i setva

vaenje vaenje skladiten prodaja prodaja krompira krompira je

prodaja krompira Jabuka

priprema nega i zemlje i zatita setva

upotreba upotreba u ishrani u ishrani

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Dinamika aktivnosti mukaraca

Dinamika aktivnosti ena

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Kategorizacija prema ivotnom standardu

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

MI SAMI UZ POMO SA STRANE

SAMO UZ POMO SA STRANE

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Oranice 13,55% Vo njaci 6,91%

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Stoni fond sela Lisa

ovaca- 1409 ivine- 2770

Gragikon 2- Stoni fond u Lisi

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Promena brojnog stanja goveda

2000 1500 Godine 1000 500 0 1 2 Broj grla 3 350 2500

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Slika 10 Ekstenzivan uzgoj peradi

Slika 11 Intezivan uzgoj peradi

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Mrea za podrku ruralnom razvoju PODRUNI CENTAR IVANJIC A

Slika 13 Znaajne povrine pod krompirom

Slika 14 Sorta Dezira