Pesnicka slika Umetnost predstavlja licni dozivljaj sveta I zivota predstavljen u sliki tj.

u obliku dostupnom nasim clima I fotografija je dozivljaj sveta predtavljen u obliku dostupnom nasim culima,ali ne predstavlja licni dozivljaj nego pasivnu kopuju Pesnicki jezik stvara slike,pojave pa mi iz tih slika donosimo dublje I sire zakljucke Pesnicki jezik takodje utice na nasu mastu osecanja I raspolozenja Kada je rec o konkretizaciji pesnickih slika,ono sto zeli da nam bude prestvaljeno pesnik odabira iz zivota sve pojedinosti koje karakterisu zivot onako kako on zeli da nam ga predstavi.. Pesnicki jezik takodje ima sposobnost da prenese poruku sa punim culnim zadovoljstvima. U naucnoj literature dominiraju pojmovi Vazan factor je I imaginacija,odnosno masta koja se deli na reproduktivnu I kreativnu Kreativna predstavlja udaljavanje od stvarnosti,tj.od pocetne tacne,i prelazi u sve imaginarnog . Pesnicke slike se mogu podeliti I prema culnim utiscima Vizuelne pomocu cula vida !uditivne pomocu cula zvuka "aktilne culo dodira "oplotne slike #inteticke kombinacija vise tipova slika Prema semantici $oslovne prikazuju stvarnost onakvom kakva zaista I jeste %etaforicke &metaforicko zanacenje !legorijske #limbolicke Prema prirodi #taticke ne promenjive,ne uticu na radnju,to su najcesce opisi slika,prirode,enterijera,raspolozenja,izgleda junaka $inamicke su suprotno od statickih I bitno uticu na radnju,uticu na dinamicnost radnje,promenjivost Prema dominantnim obrascima #lobodne slike koje mogu biti samostalne unutar jedne celine Vezane one koje su integrisane #a stanovista funkcije Primarne &ako je zznacaj izrazit #ekundarne ako su slike u podredjenom polozaju

Kao smislena 'elina tema govori o necem jedinstvenom. (a grckom thema oznacava primarnu ili izvornu rec.. Pojam teme zasniva se na cinjenici da knjizevno delo ima znacenje"o znacenje mora biti jedinstveno,jer govor bez znacenja ne bi smo prihvatili kao govor,a govor kao takav ne moze biti prihvacen kao knjizevno delo Ponekad je nemoguce odrediti temu je jer nemogu I svesti sve ono sto je receno u jednom delu na opsti utisak (aslov dela upucue na temu U mnogim knjizevnim delima vec Iz samog naslova mozemo predpostaviti o kojoj je temi re',ne uvek ali u vecini slucajeva "ako npr.iz naslova dela )*locin I kazna $ostojevskog+ Vec iz naslova moze se predpostaviti da je tema zlocin iz idejnog uverenja I nacin na koji biva osudjen,jer se po autorovom misljenju protivi nacelima prirode Pojam teme ukazje I na to kako se govori Kada umetnik stvara jedno knjizevno delo,treba na umu imati pre svega da to delo treba da zainteresje citaoca I privuce njegovu paznju Ukoliko nije tako potrebno je istraziti razloge I uticati na njih #rodni pojmovi Pojam srodan temi,ali koji se nikako ne moze koristiti kao sinonim je gradja ,snovni detalj od kog pocinje stvaranje jednog knjizevnog dela #vako delo koje je stvoreno ima gradju koja potice iz stvarnosti. -radja je vezana za ljude,pojmove,istoriju (ikad se ne pitamo kako je doslo do gradje nego sta se aktuelizovalo da ta gradja postane tema Kada govorimo o gradji moze se reci da je zasnovana na izvorima koji se mogu podeliti u grupe Izvori utemeljenog kada npr.zelimo da stvorimo jedno jnizevno delo o napoleonu,koristicemo se knjigama u kojima postoje podatci o njemu,I zivotu bitkama ili vec o onoj temi koju zelimo da pisemo Usmena knjizevnost *a mnoga dela domace knjizevnosti kako gradja posluzile su I dela usmene knjizevnosti Primer za to je balada .asanaginica na osnovu koje su nastala neka od poznatih dela %itovi Ponekad I mit moze da bude dobra gradja za delo -ete je za svoj roman faust uzeo za gradju jedan germanski mit 'ovekova svakodnevica (ajcesci izvori za nastanak dela su ljudske svakodnevice *a bogattsvo gradje vazno je da licnost ima zanimljiv zivot,tj.svakodnevicu,I od velikog znacaja moze biti io okruzenje u kom se nalazi Istorijski izvori/ (a osnovu istorije,proslost,I dogadjaja koji su se zbili anstala su mnoga dela kako usmene tako I posane knjizevnosti 0edno od najvaznijih su #eobe milosa crnjanskog kojima su za gradju posluzili memoari !leksandra piscevica,pored memorara dobra gradja mogu biti I hornike,I dnevnici Vest ili novina / najbolji primer za to je 1loberovo ostvarenje %adam 2ovari.. *atim dostojevvski je za svoje delo pronasao gradju u crnoj hronici ! aleksandar tisma za soje )nasilje+ nalazi gradju u sudskim spisima Ideja predstavlja licni stav o fenomennu U filozofiji je ovo bio veoma zastupljen termin

Platon je rekao da svet ideja prethodi celokupnoj stvarnosti Ideja predstavlja osnovni smisao koji moze da se izdvoji iz svega sto delo oznacava *ajedno sa gradjom cini temu Poruka , poruci govorimo kada znacenje jednog knjizevnog dela mozemo da predstavimo pojednostavljeno kao jezgrovitu poruku (ajcesce se poruka ostvaruje u samom naslovu dela,ili kroz pojedine celine u delu )smrti nema ima seoba+ ukazuje na zivotnu patnju pod seobama )3ukopisi ne gore+ 2ugakov %ajistor I %argarita ,no sto je vazno je da se jedno knjizeno del one moze temeljiti samo na porukama "endencija Predstavlja pojam koji obuhavata osobine povezane sa znacenjem iz politike I ideoloske sfere..vaj izraz je koristen izmedju dva rata u levicarskoj knjizevnosti (akon drugog svetskog rata pojavljuje se pod pojmom angazman Pristalica koji se koristio samim terminom bio je Pol #arti(ekada veoma zastupljen,danas termin koji se ne koristi u vecoj meri Kada govorimo o temi treba naglasiti da je ona sacinjena o namanjih testualnih jedinica a to su motivi %otiv predstavlja najmanju tematsku jedinicu Ima relativno I samostalno znacenje u okviru teme $ele se na primarne I sekundarne (ajbolje primer motiva mozemo prikazati iz jednog zapisa na stecku I pojedinacno objasniti svaki od njih #tah 2oga ne molec *la ne mislec ,vden ubi me grom Prvi dominantan motiv je motiv zaustavljanja $rugi motiv je motiv obracanja bogu "reci motiv predtavlja odsustvo geha u tom trenutku 'etvrti tomiv & je smrt nastala od groma 2rojnost mootiva zavini I od samog knjizenog dela Kraca knjizevna dela su bogatija motivima,za razliku od duzih %nogi teoreticari su se slozili da se motiv kako tematska jedinica moze prepoznati u mnogim delima o motivu rastanka zaljubljenih,motivu prstena I td Prema prirodi motive se mogu podeliti na $inimicke znatno uticu na radnju,menjaju njen tok,pokrecu

#taticki ne menjaju radnju ne pokrecuje je prepoznatljivi su samo pri opisu pojedinih likova,prirode,enterijera Prevladjivanje jednog od tih motiva utice na karakterizaciju dela denog pisca #tevan sremac je bio pristalica dominantnih motiva te je u predgovoru jedne svojeknjige rekao parafraziracu da se taj deo moze I preskociti to jest da nije vazan na dalji tok radnje I da ne utice na njega Postoji podela na Vezane & oni od kojih zavisi dalji tok radnje,I ne mogu se iskljuciti #lobodne oni koji ne uticu na tok radnje javalju se samostavlno I od njih ne zavisi nista (ajcesce su to pojedini delovi,ili epizdoe Kompozicija Pod pojmom kompozicija shvatamo slozeno jedinstvo imedju spoljasnih I unutrasnih motiva,ukratko to je jedinstvo forme I sadrzine #vako delo ima svoju kompoziciju 4irska pesma/Kopmnozicija lirske pesme ogleda se u stroficnosti . (ema fabulu U prvi plan se isticu pesnikova osecanja 5pska pesma/ (arativna je ,I u njoj imamo uzrocno posleicnu vezu dogadjaja $rama #censka forma kazivanja .. U njoj je prikazan razvitak radnje koja sluzi kao okosnica kompozicije 3azlika izmedju drame I epike je u tome sto drama jedinnstvena,napeta,I ima radnju koja tezi razresenju Postoje spoljasnji I unutrasnji cinioci kompozicije Kada je rec o spoljasnim ciniocima oni se mogu prepoznati vizuelno Kada ovorimo o usmenoj knjizevnosti ti cinioci su intonacija pauza ! u pisanoj forma,stampa Unutrasnji cinioci nisu prepoznatljivi odmah I tesko ih je uociti,ali je moguc pazljivim citanjem

%otivacija Predstavlja poostupak uvodjenja motiva u delo tako da se nijedan od njih ne oseca nepotrebnm,suvihnim,ili neiskoristenim #istem uvodjnja mora biti pazljiv ekonomican,prirodan I ubedljiv 'ehov je govorio !ko na pocetku svoje pripovetke imace klin koji je zakucan u zid do kraja pripovetke vas junak mora biti okacen o taj isti klin.. ,dnosno !ko je uveden jedan motiv,on treba sa razlogom da bude tu,I isto tako I iskoristen

%otivacija je ubedljivost uvodjenja novih motiva I njihova povezanost Ukoliko je uveden motiv mora biti objasnjen da se nadje u nekoj radnji,akciji %ora biti neka posledica ili uzork (ikada ne moze da ostane neobjasnjen ili izostavljen ukoliko ga je umetnk uveo u svoje delo 3uski formalisti odredili su tri vrste motivacije Kompozicijska /Ukoliko je jedan motiv uveden u delo,do kraja tog dela mora biti objasnjen 3ealisticna/ utice da se stvarnost prikaze sto realisticne,onakvom kakva zapravo I jeste. Umetnicka smarta se fantastickom (estvarnom (pr zivotinje govore

1abula (a latinskom fibula ili prica ,znacava sistem dogadjaja uzrocno povezanih u vremenu (ikada ne saopstava sve detalje teme niti su saopstene hronoloskim redom 1abulu I sadrzaj ne treba mesati jer fibula za razliku od sadrzaja predstavlja samo nih dogadjaja,bez detaljisanja I dodatnih obajsnjenja (emaju sve knjizevne vrste fabbulu (a primeru $ostojevskog romana *locin I kazna moze se obasniti pojam fabuule poblize Pocevsi od 3askoljnjikove zelje da ubije staricu da bi sebi dokazao vlastitu izuzetnost,priznavanja z6locina,pa do odsluzenja kazne Velika I slozena dela svoju fabulu razvijaju u spletu dogadjaja #ize latinski predmet razlog povod ,znacava nacin na koji su dogadjai prikazani ,ba termina sluze da bi objasnili radnju knjizevnog dela 3adnju mozemo podeliti prema tipu naracije I ekspozicija/ uvodni deo,nema radnje,upoznavanje sa likovima II zaplet /Pocetak radnje,I dogadjaja III / vrhunac radnje #adrzina/ ,buhvata sve sto je prikazano u delu ukljucujuci I vreme I proctor Knjizevnost je vremenska umetnost,za razliku od sculpture npr jer nam je potrebno vremen za neko delo Isto tako vremenski lociramo pocetak neke radnje dogadjaja ili njen kraj *animljiv je nacin na koji neki pisci predstavljau prolaznost vremena nakon nekog vremena a sutradan "o je veoma bitno za percepciju samog dela Prostor takodje moze da se odr.ali vrlo direktno "isma se koristi procesom lokalizacije Predstavlja postupak tacnog odredjivanja prostora

%ihajl 2alin je definisao pojam .ronotopa Predstavlja objedinjavanje I vremena I prostora .ronotop #U#35"! %enjajuci vreme I proctor junaci se susrecu &fatalni prelomi .ronotop puta mesto slucajnih susreta .ronotop zamka mesto u kom ljudi zive u dr.vremu I prostoru .ronotop sualona mesta slusreti uz caskanje I muziku