Naslov originala

Eric Van Lustbader

ZERO
ERIK VAN IDSTBADER
Prevod s engleskog ValerijaPOR
Copyright Eric Van Lustbader
Under agreement with Permissions and rights
Agency Mimchen-London
DEJE NOVINE, 1990
Priznanje
Mnogi ljudi su mi pomogli u raznim fazama tokom istraivanja i prikupljanja materijala
za knjigu NULA. Hvala im.
Hvala Mari i Brusu i Nemcu Donu to su mi otvorili Kahakulou.
Zahvaljujem se Badu Dejvidsonu i njegovoj leteoj posadi sa Batler interneenela za
otkrivanje tajni avijacije.
Stjuu za kontrolu leta.
Henriju za pomo u ureivanju.
Koristio sam injenice i citate iz lanka Riarda Rivza iz Universal Press Syndicate,
objavljenog u Honolulu Advertisers pod nazivom Azija se plaila supermoi, za tekst koji
Lilijan Dos ita u etvrtoj knjizi.
Posebno hvala Ronu Ronku za njegovu dragocenu pomo pri otvaranju dokumenata u
Honolulu advertiseru koja se odnose na Jakuzu.
Hvala Kejt to je sve itala i to me je savetovala.
Ova knjiga je namenjena svim mojim prijateljima na Mauiu, koji su mi pomogli da
otkrijem i drugu stranu. Aloha i mahalo.
Posebno, namenjena je V. koja je - kao i uvek -toliko mnogo pomogla.
Nula ne bi bila roena bez nje.
Goke no kimi
tasogaregao no
uiva kana
Sa lepotom, uhvaenom u sumraku, udovica
polako pokree svoju lepezu
Bao
Tek u promenama
stvari nalaze svoj cilj
Heraklit
Knjiga prva
Inka: irenje vatre
Prolee, sadanjost
Zapadni Maui, Havaji, Tokio, Japan
Samo ne jo jedna no.
ovek poznat kao Sivet (cibetka - krvoedna ivotinjica nalik na lasicu) otvori oi.
Sivozeleni gekon je buljio u njega. Nepokretan, siuni guter je visio na cvetu
anturijuma na tapetama. Glavu je iskrenuo tako da bi mogao neprekidno da fiksira Siveta.
Samo ne jo jedna no.
Iza zasenjenih velikih prozora aputale su kokosove palme na sveem povetarcu koji je
dolazio sa Zapadnih Maui planina i koji je milovao njihove duge senzualne listove, neno
kao ljubavnik. Sivet je uvek dolazio na ovo posebno mesto na Havajima posle obavljenog
posla. Ali ovo je bilo vie od obavljanja posla. Ovo je bilo ak vie od smrti.
Sivet obrisa znoj sa visokog ela. Oseao je kako mu prsti drhte dok ga je komar jo
opsedao. Ali prisustvo komara znailo je bar jedno a to je da je spavao.
Da, jo jedna no.
11/
Video je bledozlatnu svetlost kako dodiruje vrhove palmi dok se sunce dizalo iznad
vrhova na istoku i pomislio je: Preiveo sam jo jednu no.
Uvek je bilo tako posle obavljenog nareenja. Ipak, ovo je bilo neto drugaije. Bilo je to
toliko razliito da ga je svaka kost bolela od saznanja da je ispunio sopstveno nareenje.
Um je kljuao od pomisli na to da je ovo bio ili poetak njegovog ivota - ili kraj.
Sivet sede u ogromnom krevetu. aravi se zguvae na njegovim grudima. On privue
kolena.
Bacio je pogled na sat kraj kreveta. Stajao je na nonom stoiu a pored njega
poluispijena flaa irskog viskija i aa za vodu. Sivet posegnu za flaom i opomenu
samog sebe. Okrete brzo glavu na drugu stranu.
Tu ga susrete gekonov pogled. Taj pogled je bio tako optuujui.' Bar se Sivetu uinilo.
Znao je da to njegova sopstvena savest pretvara gekonov pogled u optuujue buljenje
mada je u njemu bilo samo radoznalosti. On moda ak i ne zna ta sam ja - pomisli
Sivet. Ali on lino je znao. Znao je suvie dobro ta je.
Bilo mu je hladno. Bilo mu je hladno a znojio se. Uz jecanje prebaci noge sa strane
ogromnog kreveta. inilo mu se da se iza njega iri veliko prostranstvo arava i
pokrivaa. Taj prazan prostor tako je loe delovao na njega da on u seanju opet oseti
Miikin miris, udesnu kombinaciju parfema i mirisa njene koe.
Vrtelo mu se u glavi. Stavio je glavu u ake i pomislio: O, boe, koliko mi nedostaje. I
posle svih tih godina rana je jo bila bolna i otvorena. inilo mu se da je koliko jue
vodio ljubav s njom.
Razmiljanje o Miiko razdiralo mu je srce. Pomislio je da je ak i to bolje nego
razmiljanje o onome to je upravo obavio. I to pre tri dana. To je bilo
12/
neto drugaije. Sasvim drugaije. Kako je mogao da zna da e to biti toliko drugaije?
Vena agonija jer sada nije bilo povratka unazad.
Nita nije pomagalo to je bio svestan da je ovog puta sve bilo drugaije. To ga je samo
podsealo na ono to je nekada bio, da se vie osea kao Sizif, da uvek iz poetka stavlja
rame pod stenu i gura je neprestano uz breg. Nita nije menjalo na stvari to je bio u
slubi svoje zemlje. Nije bilo slave ni asti u njegovom zvanju - samo odlikovanja sa
njegovim ugraviranim imenom, zakljuana u zapeaenoj sobi, i krv na rukama. (Da li je
zbog toga stekao naviku da spali odeu uvek posle obavljenog zadatka? Da li je to bilo
zbog krvi?)
Sivet pomisli da je to u stvari zbog unitenja drugog ljudskog bia: bio je to svojevrsni
silazak u istilite. Tamno zatvaranje svake noi, pod optuuju-im prstom Gospoda.
ivotna reka pretvorena u prah u tvojoj ruci, pepeo koji je Gospod nekada oiveo svojim
dahom. Zastraujue, skoro kao razmiljanje o smrti miliona.
Sivet je mnogo razmiljao o Bogu ovih dana. Oseao je da je sa svakim zadatkom, sa
svakim ivotom koji je ugasio korak blie svome tvorcu. Nou bi drhtao zbog njegovog
prisustva: upijao je energiju koju nije mogao da shvati. Ipak, to je bila mo koja ga je vie
plaila nego to mu je davala snagu.
Sledei taj trag unazad - logika i povezivanje bile su mu jaa strana - shvatio je da taj
uas dolazi ne od injenice to se on kaje zbog grehova ve zbog aljenja to je odabrao
takav nain ivota. Nikada nije mislio da e ga ivot povesti ovom posebnom stazom.
Prvi put u toku decenija on je bio sasvim sam.
Nema sumnje da su ga zbog toga toliko opse-
13/
dale misli o Bogu. Od njega je sada sve zavisilo. On je postao begunac da bi spasao ivot.
Jednom su ga skoro uhvatili. Zamalo da sve nestane u dimu. Ali uspeo je da im pobegne i
da doe ovamo.
Koliko dugo u biti miran? pitao se. Koliko e im biti potrebno dok ne stignu dovde? Dva
dana, tri najvie! Bili su pametni. I imali su organizaciju. Hriste, niko to ne mora da mu
ponavlja. Skoro se nasmejao zbog gorke ironije: ugrizao se za usne umesto da se
nasmeje!
A sada mislio je sve je propalo u jednoj paklenoj igri. Nada moe da ivi veito ali ona je
tako krhka stvar. Kockam se sa svim, sa mnogo vie nego to je sam ivot, o, mnogo vie
- kockam se instinktima. Iskreno verujem da sam u pravu. A ta ako nisam?
Oko sebe je oseao kretanje obinih ljudi za koje su dokazi ivota bili dva deteta, dvoja
kola i odlazak svakog dana na posao. Sivet zadrhta na pomisao da ivi tako obinim
ivotom.
Ipak, to ga je nekako i privlailo. Oseao se kao kaluder koji, iako daleko odmakao u
svojim eklezija-stikim studijama, otkriva da ne eli da da krajnji zavet.
Tokom ivota bio je na mnogim mestima hodoaa. Jednom, pre dvadeset godina, skoro
je bio ubijen na jednom od tih mesta. Bio je prisiljen da likvidira svog napadaa.
Pobonost, shvatio je to, retko je imala veze sa istotom duha. Sivet je poznavao mnoge
ljude iz svoje profesije koji su svake nedelje ili u crkvu. inilo mu se da su ba oni
najvie uivali u ubijanju.
Sivet nije uivao u svom poslu na taj ivotinjski, seksualni nain kao drugi. Ali, naravno
bezbroj puta je ponavljao samome sebi niko ne moe da bude tako dobar kao to sam ja u
ovom poslu koji obavljam a da ne uiva u njemu.
14/
Voleo je taj svet senki u kome je iveo. Sivet je u tome uivao, kao Englez u olji aja,
uvek prisutnoj i toploj. Oseao se odvojen, krajnje nezavisan, slobodan. Bio je areno
obojeni zmaj koji je leteo na vazdunim strujama i vetrovima za koje veina ljudi i ne
sanja da postoje. Bio je od posebnog kova - uvek napet.
Ipak, uvek posle obavljenog posla imao je krizu i uvek bi iz poetka prolazio kroz
istihte. Ah ovo je sada bilo neto drugaije i samo je on znao zato je tako.
Gekon ga je netremice posmatrao. Sivet zgrabi flau i nasu pie u au. Pogleda pie i
stavi au u kraj. Kliznuo je s kreveta na kolena. Poeo je da se moli bogu, to ranije nije
nikada mogao ni da zamisli ali je sada sasvim razumeo. Da li se molio Budi? Jehovi?
Isusu? Sivet na to nije mogao da odgovori. Ali sada u ovom kriznom trenutku svog ivota
morao je da govori sa neim monijim od sebe samog. Miiko bi rekla da je to priroda.
Sivet je mogao samo da obori glavu i pusti misli da mu blude sve do izvora.
Bacio je pie u lavabo. Led koji nije potroio tokom noi istopio se i on srknu malo te
vode koja je jo bila hladna. Da bi izbegao pogled gekona otapkao je do vrata. Izaao je
na lanai. Guterova upornost sve je vie liila na upornost oveka.
Bio je na jednom od gornjih spratova, oseao je zategnutost itavog tela. Dobro je bilo
to je bio ovako visoko. Imao je dobar pregled okoline. Bio je nauen da bude veoma
obazriv.
Iza zaljuljanih palmi i tople vlanosti vrtova sa orhidejama videle su se primamljive,
nebeski plave vode Kanala Molokai. Vetar je zamro. Sivet je znao da je pred njim miran
dan. Divan dan za ribarenje.
Ve je mogao da zamisli sjajni najlon kako
15/
nestaje u plavetnilu vode, kako se zatee, drhti i kako se pojavljuje veliko udovite
Onaga, riba iz dubina koju je voleo da jede. Pomislio je kakva je to radost osetiti kapljice
slane vode po licu, trzanje ogromne ribe, njeno otimanje. Trebalo mu je takvo uzbuenje
da ga proisti od tekih misli koje su ga opsedale posle svakog obavljenog zadatka.
Ljudi Sivetove profesije imali su udan argon, nalik na jezik afrikih bumana. Tako su,
na primer, narueno ubistvo nazivali ekstrakcija.
Vide mladia i devojku, ne starije od dvadeset godina, kako tre kroz visoku travu.
Uznemirene ptice podigoe se u vis, knei. Pratio je oima let ptica koje su se sputale u
blagom luku. Tada, ispod kokosove palme, ugleda nekoga kako stoji.
Covek je bio delimino u senci ali energija koja je izbijala iz njega dopre do Siveta,
sedam spratova
vise.
Sivet zaboravi na ptice, na mladia i devojku. Bio je svestan vlanog vazduha i divnog
pogleda na Molokai koji je toliko voleo. Sada se koncentrisao na figuru ispod palme.
Sivet koji je bio savreno obuen za otkrivanje tragova ba kao i za ubijanje, bio je
obuen i da identifikuje ljude na velikoj razdaljini.
Bio je sada na najudaljenijem kraju Lanaia. Palmine grane su podrhtavale i zaklanjale
figuru. Ali sada je ugao, pod kojim je mogao da osmatra, bio bolji i Sivet ugleda lice
oveka.
aa koju je drao u ruci pade na pod. On shvati da, kao poludeo, stee ogradu da ne bi
pao na kolena. Vrtoglavica je pretila da ga savlada. Usta su mu bila otvorena i borio se za
vazduh. Nemogue mislio je. Jo ne. Potreban mi je odmor. Izmoren sam od sve te trke.
To jednostavno ne moe da bude.
16/
nali.
Ali on je dobro znao ta to znai: ve su ga
Okrenuo se i jurnuo natrag u sobu, udarivi kolenom o ivicu kreveta. Posrnuo je prema
kupatilu gde je povratio, grei se. Nije jo bio emocionalno spreman. Dragi Boe
pomislio je zatiti me od onoga to moram da uinim. Zatiti one koje volim ako ne
uspem.
Njegova mata, podstaknuta panikom, razvijala je sada ono to je bilo pred njim.
Prestani! naredio je samom sebi. Najzad je uspeo da se pribere, ispljuskao je lice ledenom
vodom, isprao je i usta, pljusnuo je vodu po vratu i leima. Onda se brzo obukao, stavio
je u depove novanik, kljueve od kola, paso i torbicu od f okine koe. Ponovo je
proitao razglednicu koju je napisao te noi a onda je krenuo prema vratima.
Nije hteo da ide liftom, poao je stepenitem. Preskakao je po dva stepemka. U holu je
proao pored turista u veselim aloha kouljama. Predao je kartu portiru i ovaj mu ree da
e biti poslata ujutro.
U podzemnoj garai brzo je pregledao svaki ugao, saekavi prethodno da mu se oi
naviknu na pomrinu. Kad je bio zadovoljan bezbednou, priao je svom iznajmljenom
mustangu. Spustio se na kolena i uobiajenom pedanterijom, pregledao je svaki deo
automobila.
Pregledao je auspuh itavom duinom, zagledao se i u samu cev. Pregledao je sva mesta
gde bi mogao da bude sakriven eksploziv. Poto je zavrio proveravanje, poeo je prana
polumistino duboko disanje koje mu je pomagalo da jasno razmilja u tekim
situacijama.
I dalje na kolenima, pregledao je bravu na prtljaniku traei ogrebotine koje bi
nagovestile da je
17/
neko pokuavao da ga nasilno otvori. Nije nita otkrio. Ustao je i otvorio prtljanik.
Par sa malim deakom pojavi se u garai. Morao je da saeka da uu u kola i odvezu se.
Radei brzo, prebacio je sve ono to je bilo u prtljaniku na prednje sedite. Onda se hitro
bacio na sedite iza volana, podigao krov. Za trenutak mustan-gov motor se zakaljao,
oiveo i, ubacivi u brzinu, Sivet se odvezao iz garae.
Krenuo je drumom Napili jer nije voleo novi autoput koji je nedavno bio izgraen po
ivici brega. To, ba kao i njegova vonja, bilo je instinktivno.
Lice lice zaklonjeno senkom! Te crte su buk-tale u njegovom umu, sijale kao
raspaljeno ugljevlje. Zadrhtao je kao da ima temperaturu. Za trenutak, njegova odlunost
se pokoleba: smrt je pucketala kotu-njavima prstima pred njegovim licem. Prsti, pobeleli
na volanu, zabolee ga od preteranog stezanja.
Izjurio je iz Napilija kao da ga jure duhovi. Kod metodistike crkve skrenu na
Honoapilani autoput sa tri trake gde je mogao da razvije veliku brzinu.
Ba je poeo da ubrzava kad ugleda iza sebe ferari marelo crne boje. Krenuo je
Kapalua autoputom i ukljuio se u reku saobraaja nekih stotinak metara iza Sivetovog
mustanga. U jednom trenutku Sivet je jasno video vozaa. Srce poe da mu udara kao
ludo.
Poeo je da trepe da bi se oslobodio znoja iz oiju i brzo okrete volan nadesno. U istom
trenu snano dodade gas. Mustang skiknu i, u oblaku crvene praine i iskidanog lia,
jurnu napred.
Automobilske sirene su urlale dok su zaprepa-eni vozai protestovali zbog ovog
opasnog manevra. Bacivi pogled u retrovizor, Sivet je mogao da vidi crni
18/
marelo kako se probija kroz saobraaj da ga ne bi izgubio iz vida.
Sivet opsova svoja amerika kola koja po snazi i pokretnosti nisu mogla da se mere sa
fera-rijem. Vratio se ponovo na asfalt autoputa i skrenuo je pod uglom od 85 stepeni. S
njegove desne strane blistale su vode Naipili zaliva. S njegove leve strane dizale su se
planine, jo u polumagli. Jedna je bila otvorena, primamljiva, druga udna, tajanstvena.
Sivet je mislio: Sada sam samo slabo ljudsko bie koje vozi tonu zavarenog metala.
Poto je proao pored runih graevina Kahane, ubrzao je. Povremeno je koristio iroku
stazu sa strane puta da bi zaobiao vozila. Ona je ponekad bila samo od nabijene zemlje a
ponekad od kocki. Mustang se opasno ljuljao.
Bacio je opet pogled u retrovizor i video da ga ferari ne naputa. Bio je sada jedva
pedesetak metara iza njega.
Pribliavali su se Kanapaliju, najrazvijenoj turistikoj zoni Mauia. Kompleks od pet
hotela i bezbroj stambenih zgrada bio je glavni uzrok ovako ivog saobraaja i peake
guve. Sivet je odluio da krene prema Kanapaliju. Nadao se da e tu, u optoj guvi,
imati prilike da izgubi svog progonitelja.
Pritisnuo je sirenu, nogu nije skidao sa gasa, a kola poee da ulaze na put s desne strane.
Sivet je psovao, pritisnuo je gas jo jae i tada zauo strahovito kripanje guma kad je
voza u kolima s desne strane snano pritisnuo konicu. U magnove-nju je video bledo
lice ene. Bila je skamenjena od straha. Njegova sirena je neprestano urlala.
Ali ovaj incident je imao svoje poraavajue
19/
posledice. Marelo je sada bio samo dvadesetak metara iza njega.
Sivet se koncentrisao na saobraaj ispred sebe, trudei se da nae praznu jednu od tri
trake. Traka je bila slobodna ali na njoj su neto radili radnici. Iao je suvie brzo. Morao
je da se potrudi da izbegne nian koji se kretao presporo.
Sivet je bio primoran da drastino smanji brzinu. Bacio je pogled u retrovizor i ugledao je
mar-elo skoro sasvim iza sebe. Znao je da e sa njim biti gotovo ukoliko se ne probije
kroz saobraajnu guvu.
Drum ispred njega bio je pun masnih fleka. Boje su bile zamagljene: plavo se pretapalo u
zeleno, crveno u narandasto i obrnuto. Svetlost se smanjivala i pojaavala, zavisno od
toga kako se sunce skrivalo ili pojavljivalo iza oblaka. Nije skidao nogu sa gasa a onda je
odjednom skoro skoio na konicu. Bio se gotovo popeo na kola ispred sebe. Vide mali
prazan prostor koji se ukaza na mestu gde su kola prolazila pored dela na kome se radilo i
koji je bio ostavljen da se ne bi zaustavljao saobraaj na autoputu. Do avola -pomisli i
pritisnu pedalu za gas do daske.
Duboko je disao, pokuavao je da smiri svoj poludeli puls i ne obraajui panju na
zavijanje automobilskih sirena, na povike pobesnelih vozaa i kripanje guma, on se
uputi prema tom prorezu.
Jurio je brzinom od osamdeset kilometara na sat ali marelo je sada bio sasvim blizu
iza njega dok je on izvodio razne bravure kolima. Iscrpeo je svoj repertoar i digao ruke
od pomisli da se izgubi u Kana-paliju. Nije mogao da nadjaa ferari i, prema tome, nije
mogao da se izgubi u kompleksu odmaralita.
Kretali su prema glavnom izlazu za Kanapali. Tu je, nasred autoputa, bilo postavljeno
ostrvo zelenila
20/
zasaeno velikim palmama i dinovskom paprati. Autoput se delio na dva dela.
Brzo proraunavi neto Sivet ubrza jo vie kroz saobraaj i kliznu levo-desno. Sirene
kao da su poludele, ljudi su urlali na njega. Ostrvo mu je dolazio s leve strane. Sivet
uspori, prebaci se na desnu stranu kao da eli da skrene prema Kanapaliju. Marelo ga
je pratio.
U poslednjem trenutku, Sivet dodade jo gasa i okrenu volan. Udario je o evrolet
ispred sebe. Desni toak mustanga zakai ivicu u putu, kola se nakre-nue na jednu
stranu da bi u sledeem trenu snano bubnula o tlo ljuljajui se na amortizerima.
Skrenuo je to je mogao vie ulevo, opet je dodao gas.
Marelo je bio sada ipak na bezbednoj udaljenosti, odvojen od Siveta nizom
automobila i ostrvom na sredini autoputa.
Sivet pogleda unazad i isceri se. Oseao je kako adrenalin kola njegovim krvotokom,
kako ija kao okean na suncu, jer je marelo sada bio nemoan. Sivet oseti navalu nove
snage, pogleda ispred sebe i odjednom kriknu.
Tamo gde je do pre jednog trenutka bilo sve isto sada su se pojavile dve tinejderke u
trenerkama. Odevene u svetloplave tonove, sa konjskim repovima koji su blistajui na
suncu plovili za njima, ruiaste. Trale su, razgovarale i smejale se zbog neeg. Bile su
tako mlade, tako pune ivota. Njihova potamnela lica su sijala dok su trale.
Hriste! Ne vide me - pomislio je Sivet. Jurio je brzinom od osamdeset pet kilometara na
sat prema njima. Paklena brzina. ak i da pritisne konice, Sivet je znao, juri suvie brzo
da bi se zaustavio na vreme. S
21/
njegove leve strane bila je ivica obrasla bugenvi-leom. Potoci ruiaste, narandaste i
crvene boje sputali su se niz ivicu.
Bio je suvie blizu, brzina je bila prevelika. Znao je da e ubiti obe devojke...
Skrenuo je na onu stranu koju je jedino mogao, na desno, prema kolima koja su mu ila u
susret. Mustang udari o branik kamiona, otkide mu far i deo zatitne mree. Bilo je to
suvie za mustang. Propeo se kao pobesneli drebac. Kad je ponovo pao na asfalt,
sigurnosni pojasevi se otki-doe.
Instinktivno, Sivet se okrete da pogleda tinejderke. Bile su skamenjene, gurale su
pesnice u usta. Bile su van opasnosti. Bile su spaene.
U sledeem trenutku on se prevrtao, prevrtao i prevrtao. Ponovo u mislima vide ono lice.
Lice koje ga je proganjalo! I prvi put otkako ga je ugledao, on shvati kako je ime tom
oveku: Nula!
Trenutak kasnije, mustang knknu kao da je ivo bie. Plamenovi suknue na sve strane,
zaklome mu svet.
Hiroi Taki je leao nag do pojasa. Pomina vrata prema vrtu bila su otvorena tako da je
hladan noni vazduh milovao njegovo telo.
Postojao je starac mislio je Hiroi nevero-vatne snage. A sada je mrtav.
Pre tri dana Hiroi je bio svedok poslednjih trenutaka u ivotu svog oca. Video je kako se
u oevim oima ogleda mudrost za kojom je eznuo vie nego za bilo im na svetu.
Beskrajno znanje. Bilo je to znanje sakupljeno decenijama. Bilo je
22/
mnogo ljudi u Japanu - monih, bogatih, uticajnih koji bi sve dali da su imali to znanje.
Meutim, ono je trebalo da pripadne Hiroiju Takiju, najstarijem sinu Vataro Takija. On
e naslediti sve te informacije koje su pomogle da se osnuje najmonije carstvo senki na
svetu.
Ili je bar Hiroi verovao da e biti tako. Onda je modani udar paralisao levu stranu
oevog tela - i uma. Njegovo znanje je jo bilo prisutno, u to je bio siguran. Hiroi je to
mogao da oseti. Znanje je plivalo kao tamna umrtvljena riba u moru bola koji je
ispunjavao oi Vataro Takije.
Nije poteno, mislio je Hiroi, da ljudsko bie kao to je njegov otac mora da trpi takve
bolove i takvu frustraciju. Ba kao to nije bilo poteno da oveku kao to je on bude
uskraeno ono na ta je imao pravo svojim roenjem. To nije bilo poteno. Ali to je bila
njihova karma - karma oca i najstarijeg sina.
Hiroi Taki nije mislio na brau, Dodija i Masa-ija. Oni nisu bili vani. Ono na ta je
imao pravo roenjem, naslee informacija i saznanja, bie samo njegovo. A sada se to
sve vie udaljavalo od njega. Bio je preplavljen eljom da posegne u oev um i izvue to
dragoceno znanje. Smrt Vataro Takija pre tri dana opljakala je Hiroija. Ostao je bez
svega. To je izazivalo straan bol.
Prevaren sam mislio je Hiroi sada u tami i tiini noi.
Nesvesno, njegove pesnice se stegoe sa strane, dodirnue kou, nenu kao dim, vitke
devojke koja je naga leala kraj njega. Pomaknula se, uznemirena u snu, i Hiroi joj neto
tiho promrmlja da je umiri, pa ona opet potonu u san.
Ja sam novi ojabun Taki-gumija. Moram da
23/
preuzmem ulogu kuma Jakuza klanova za koju se moj otac borio trideset godina i koju je
uspeo da osvoji i zadri. Mene je ostavio bez odbrane. Neprijatelji su oko mene sa svih
strana. Sada e oni, kada njega nema., biti kao grabljivice, kruie iznad moje glave
spremni da me ubiju. Moram da zatitim porodicu, klan, moram da sauvam mo. Ah
kako?Ja ak ne znam ni kome mogu da verujem.
Hiroi Taki je Jeao na svom futonu i posma-trao paradu senki koje su marirale po
pJafonu.
A napolju, jedna senka krik se iza drvea. ovek nijednom nije dodirnuo tlo nogom.
Popeo se na krov, preao je preko ceJe kue. Uspeo je da se ubaci' kroz prozor u jednu od
soba.
Bio je odeven u crno, sa kapuljaom na glavi.
Tamo gde mu se videlo malo koe oko oiju bio se
namazao crnom bojom. I nadlanice su mu biJe isto
premazane crnom bojom. Na nogama je imao meke
cipele s gumenim onom.
Kua nije biJa prazna i ovek u crnom morao je da bude krajnje obazriv. Dobro
istrenirani jakuze, kao to su kobun ili vojnici Takigumija bili su neto na ta je
trebalo raunati.
ovek proe kao senka kroz mnoge sobe koje su uglavnom bile namenjene gostima.
Najzad je doao do intimnijih prostorija namenjenih domainima. ovek se dobro
snalazio u svim tim prostorijama, ose-ao je njihov prostor, oseao je razne tonove tiine,
kao i arhitekturu. Senka je videla nekoliko kobuna - vojnika, ali oni nisu videli nju. Kad
bi osetio da se pribliavaju, ovek bi se pribijao u tamu i nije bio nita drugo nego samo
jo jedna nepomina senka vie. Zatvorivi svoj duh, jednostavno bi prestao da postoji i
om su prolazili pored njega.
24/
Hiroi Taki se okrete prema devojci koja je leala kraj njega. Oslukivao je njeno mirno
disanje, posmatrao podizanje i sputanje njenih vrstih dojki. Nije mislio na njeno ime
ve na zadovoljstvo koje mu je pruila. Sada kao da je to bilo jedino i nepromenljivo u
ovom nesigurnom svetu.
Duboko je udahnuo, pritisnuo svoje usne na njene. Njena toplina se prenese na njega i on
oseti da se oputa. Postojao je nain da se suoi sa najstranijim... Uvek je postojao nain.
Zar ga nije tome otac nauio jo pre mnogo godina? Da. Tome je nauio sve svoje
sinove. ak i neprijatelji mogu, pod odreenim okolnostima, da budu dobro iskonem.
Zar mu nije sam otac priao o oveku koji je pre mnogo godina doao da ga ubije a onda
je ostao uz njega da ga uva? Hiroi se upoznao sa tim ovekom. Takva uda mogu da se
ponavljaju. Hiroi je bio ubeen u to. Moda bi on mogao da angauje tog istog oveka.
On je spasao ivot Vataro Takija, zar ne bi to isto uinio i za njegovog najstarijeg sina?
Da odlui Hiroi. Upravo u to uiniti...
Lomljava. Udarac kao udar groma negde u sobi natera ga da se trgne, da se uspravi.
- ta...?
Grede na krovu se razmakoe, na sve strane prsnu maker i iverje. Poe da pada na njega.
Ukaza se mesec, kao reflektor. A neto se obrui dole prema njemu, sjajno i vrsto. Neto
sevnu i abi se u grudi usnule devojke.
Jadno stvorenje se nakalja, izvi se. irom otvori oi, gr joj zahvati lice dok je
bezuspeno pokuavala da se uhvati za Hiroija, traei spas.
Taj oblik kao da se spustio po meseevom zraku.
25/
Hiroi okrenut prema senkama ree:
- Ko...?
Zau se smeh, kratak i priguen, taman kao lava.
- Nula...
Hiroi oseti kako mu se stomak gri. Vrtelo mu se u glavi. Nula! Ubica koji je godinama
unosio uas u redove Jakuze. Zato je on bio ovde? Ko ga je poslao? I ko je on bio? Neko
ko je dosta znao o jakuzama. Tako se bar prialo. Ipak, niko nije mogao da ga
identifikuje.
uo je poslednje devojine izdisaje. To ga pod-seti na sopstvenu smrt. Njen miris ispuni
sobu.
Hiroi Taki hitro, desnom rukom, ispod futona na kome je sedeo, izvue djite i zavitla ga.
Bio je to tradicionalni bode koji su najpre koristili policajci pred kraj japanskog
feudalnog doba. Izmeu drke i seiva bila je prepreka sa parom metalnih rogova koji su
izbijali sa svake strane. Hiroi Taki je bio majstor u borbi tim orujem.
Sada kad je otrica Nulinog dugog maa fijukala prema njemu, Hiroi zavitla djite uvis
tako da je ma bio zahvaen izmeu seiva bodea i jednog metalnog roga. On se iskrenu
i vrh dugog maa zabode se u futon kraj njega.
Odmah je oslobodio djite i pokuao da ga zabode u grlo napadaa. Nula udari u njegov
lanak zaslepljujuom snagom, oslobodi katanu i istim pokretom uperi zvidei vrh
prema Hiroijevom licu.
Hiroi, pripremljen na ovu strategiju, iskoristio je djite na isti nain kao i ranije. On
upotrebi Anvil, u pokuaju da slomi katanu nadvoje svojim djiteom. Ali Nula je tako
manevrisao dugim maem da je bode samo bezbolno zatandrkao po otrici. Hiroi je
sekao oajniki nagore, ubeen da e naleteti na ovekovo grlo i da e tako zauvek
ukloniti tu pretnju.
26/
Ali u suprotnom pokretu, suvie brzom i za Hiroija da ga prati, Nula skrenu djite, izvi
dugi ma tako da on izbaci Hiroijevo oruje i ono zatandrka po podu.
Hiroi je sada grozniavim pogledom posma-trao kako se blistava otrica Nulinog maa
sputa prema njemu i preseca meseev zrak. Ledena vatra suknu prostorijom, oruje
pogodi cilj i Hiroi kriknu.
Prva od stotinu malenih rana, veoma dubokih, otvori se pod vrhom oruja kojim je
rukovao strunjak. iknu krv. Hiroi je urlao zagledan u zaklonjeno lice. Trudio se da se
oslobodi. Borio se oajniki ali Nula ga je napadao natprirodnom snagom.
Hiroi se prepusti. Mo oajanja ga je savladala. On je ujedao usne od bola koji ga je
razdirao. Kroz suze je mogao da vidi kako mu se sopstvene kosti pomaljaju kroz kou i
miie. Znao je da mu je rame iaeno.
- Ko si ti? Ko si ti? - dahtao je.
Posegnuo je nagore slobodnom rukom, uhvatio je ma i krv poe da se sliva niz seivo.
Uspeo je da oveka epa za koulju na grudima. Stegao ga je. Zagledao se u njega.
Trudio se da pogledom probije tamu.
- Ko si ti?
ak i u tom samrtnom asu eleo je da zna istinu. eleo je da otkrije tajnu. Mislio je da
e tada shvatiti... da e prepoznati...
Ali taj jezivi smeh... sledio se.
- Nula.
Na drugom delu imanja, Hiroijevi ljudi su bili budni. Uznemirivi se, odjednom epae
svoje oruje i pojurie prema kui. Ali u trenutku kad su uleteli u kuu zatekli su samo
dva lesa koja su buljila u srebrnu
27/
\
svetJost to je JiJa kroz rupu na plafonu. Sve je izgledalo tako strano, kao da su ovo
mesto pohodile Budine sudije.
Prolee, sadanjost
Pariz/ Tokio/ Vaington/ Mauiu
Tano u zoru Majki Dos je poeo sa vebama disanja udji uriken.
udji uriken je doslovce znailo presecanje devet izraza to se odnosilo na izgovaranje
devet maginih reci. Vekove taoistike tradicije preuzele su budistike sekte koje su se
bavile maevanjem, ninu-cuom i slinim disciplinama.
Kao uvek, Majki je zamiljao da uje japansku sviralu od bambusa, instrument iji je
zvuk uvek sluao prilikom treninga. Tvrdomeki jm-jang tonovi odjekivali su samo u
njegovom umu, probijali su se kroz obiaje, dijalekte i tradiciju bilo koje zemlje u kojoj
bi bio kako bi udji uriken oiveo. Nije bilo dovoljno samo izgovoriti devet reci za
samozatitu trebalo ih je prizvati u svest i kad bi to uspelo onda ih je trebalo obraditi s
najveom panjom i brigom.
To je bila neka vrsta maginog rada, starinskog i
monog.
Sedei prekrtenih nogu ispod granica razgra-
29/
natog drveta, Majki podie desnu ruku sa dlanom prema zemlji.
- U - ree on. Biti. Okrenuo je dlan nagore.
- Mu. Ne biti.
ake mu se spustie na kolena. Videlo se kako se Pariz budi. Zagledao se preko krovova.
Pojavi se ruiasta svetlost na ivicama oblaaka.
- Suigecu. - Meseina na vodi.
U daljini^ dizala se uvis matematika struktura Ajfelove kule. udno je izgledala, sa tom
tamnom konstrukcijom iznad jo usnulog grada.
- To. - Unutranja iskrenost.
Sin. Gospodar uma.
Prvi zraci sunca probie se i sinuse kroz konstrukciju kule. Izgledalo je kao da je za
trenutak obasjana reflektorima.
So. Misao prethodi akciji.
- Sinmmken. - Gde se dodiruju vrhovi maeva.
uli su se glasovi madam arve i njene keri. Lajanje psa. Uobiajeni zvui iz
komiluka.
- Kara. - Praznina: ponor. Vrlina.
- Nula. - Tamo gde Staza nema moi. Majki ustade. Bio je budan ve dva sata, ve-
bao je maevanje onako kako je nauio u inkage koli. Kage, osnova svega to je Majki
nauio, znailo je odgovornost. To je podrazumevalo da ovek, pre svega, treba da
reaguje a ne da sam inicira akciju: trebalo je da se brani a ne da napada.
Proao je kroz velika staklena vrata koja su sa terase vodila u prijatno osvetljeni i svezi
stan koji se nalazio na krajnjem spratu sive kamene zgrade na aveniji Elize-Rekli. Majki
je obazrivo odabrao ovu loka-
30/
iju zbog blizine kuli i specifine svetlosti koja se irila parkom u njenom podnoju.
Svetlost je bila neobino vana za Majkla Dosa. Neko bi ak mogao da kae da je bila
sutinska. Zbacio je svoj gi - tradicionalnu odeu japanskih maevalaca. Sastojala se od
platnenih pantalona ispod razdeljene suknje i crnog pamunog sakoa vezanog u struku
kaiem iste boje. Ovaj kai je obeleavao rang kojem je maevalac pripadao.
Istuirao se, presvukao u izbledele farmerke isprskane bojom i belu koulju bez kragne sa
zavrnutim rukavima. Navukao je na noge meksikanske uarae-s - kone sandale i otiao
do kuhinje gde je nasuo zelenog aja u oljicu. Otvorivi friider, uzeo je s dva prsta malo
hladnog, lepljivog pirina.Jeo je dok je prolazio kroz dnevnu sobu.
Mada je bio vlasnik jedne od najekskluzivnijih tamparija u zemlji, Majki je odlazio u
svoju kancelariju samo nekoliko puta nedeljno. A i tada je odlazio samo zato da bi
nadzirao pravljenje specijalnih boja koje je on izmislio, patentirao i zbog kojih je imao
izvanrednu reputaciju. Muzeji, galerije i najpoznatiji umetnici stajali su u redu i
preklinjali ga da njegova firma tampa ogranieni broj izdanja za njih. Taj proces
tampanja i te boje koje je Majki smislio bili su neto jedinstveno na svetu i davali su
zaista vernu reprodukciju onoga to se tampalo.
Na najudaljenijem kraju stana on irom otvori dupla vrata i suneva svetlost ga obasja.
Duboko usaene oi boje masline, crna valovita kosa koju je bilo teko ukrotiti jer je bila
suvie duga bili su karakteristini za Majkla. Njegove crte lica - naglaene jabuice,
gruba brada i usko elo - bile su skoro biblijske. Ljudi su smatrali da je on strogi,
nepopustljivi ovek koji ne
31/
zna za pratanje i koga je teko naterati na smeh. Ali greili su.
Svetlost se rasipala kroz prozor na krovu. Ispod tog prozora bio je ogromni prazni prostor
oivien golim zidovima i drvenim podom. U centru tog prostora - jer zbog nedostatka
nametaja teko se to moglo nazvati sobom - stajao je veliki drveni ta-felaj. Pored njega
na stolici stajala je otvorena kutija sa bojama, paleta i etke.
Majki pree prostoriju i stade ispred platna koje je stajalo na tafelaju. Srkutao je svoj
zeleni aj dok su njegove oi strunjaka preletele preko slike. Na slici su se videla dva
mukarca, moda razdvojena jazom generacija. Bili su okrenuti jedan prema drugom u
udnom, praznjikavom pa ipak monom pejzau na ijoj se ivici videla uma. Predivna
svetlost Provanse smanjivala je napetost koja se oseala meu mukarcima.
Majki je analizirao kompoziciju - ono to nije bilo naslikano bilo je isto vano kao i ono
to je naslikano. to se tie boje - to je bila savrena harmonija zelenog. Kao to Japanci
kau leti: Japari aoi kuni da! To je zeleni svet!
Posle izvesnog vremena Majki shvati da se uma previe namee svojim zelenilom,
tamnim zelenilom, i da nema dovoljno zelene boje, zelene kao jabuka. Sve to daje slici
malo previe teak ton pomislio je. Nije ni udo to ga jueranji rad nije zadovoljavao.
Upravo je poeo da istiskuje boju na paletu kad zazvoni telefon. Nije imao obiaj da
odgovara na telefon dok bi radio. uo je zvonjavu telefona jedino zato to je propustio da
zatvori teka vrata na ateljeu. Za trenutak njegova sekretarica preuze poziv. Ali
32/
posle pet minuta telefon se opet oglasi. Kad se to dogodilo etvrti put, poto je
sekretarica uvek posluno prihvatila poziv, Majki ustade, spusti paletu i javi se sam.
- Halo? - automatski je poeo da govori francuski.
- Majki, ovde ujka Sami.
- O, do avola, izvini - ree Majki prebacivi se odmah na engleski. - Ti si to, znai, tako
uporno zvao?
- Bilo je veoma vano da te dobijem, Majki -ree Jonas Samartin - morao sam da te
ujem, lino.
- Divno je uti tvoj glas, ujka Sami.
- Odavno se nismo uli ni videli, sine. Nazvao sam te da bih te pozvao da se vrati kui.
- Kui? Gde je kua? - Pitao se Majki i u mislima odgovorio samom sebi: Kua je za
sada ovde, na aveniji Elize Rekli.
- Da, kui - ree Samartin - u Vaington. -Ujak proisti grlo. - Majki, ao mi je to to
moram da kaem, ali otac ti je umro.
Masai Taki je strpljivo ekao dok je Ude proistio prolaz za njega kroz gomilu ljudi u
holu. Hol je bio oivien kedrovim daskama sa tekim gredama od kipa-risa. Nije bilo
prozora na njemu a nalazio se u centru Takigumija, imanja Dinofu u delu Tokija u kome
je jo bilo velikih kua i velikih imanja. Ogromni barjaci, ispisani starinskim izrekama,
visili su sa plafona u redovima, dajui holu izgled nekog starinskog mesta za okupljanje
kakvih je bilo u srednjem veku.
Hol se nalazio u tradicionalnoj galeriji za sastanke klana Taki, najmonijeg i najbrojnijeg
od svih jakuza porodica.
33/
Jakuza je bio zajedniki izraz za mono gang-stersko podzemlje koje je zahvaljujui duhu
Vataro Takija, postalo meunarodno i koje je sada obavljalo poslove, na potpuno
zakonskoj osnovi, u Njujorku, San Francisku i Los Andelesu. Imali su ak deonice u
brodogradilitima i u prodaji imanja na Havajima.
Tiina zavlada meu gomilom porunika -efova porodica podreenih Taki-gumiju - i
kobuna, ulinih vojnika, koji su, ipak, bili ivotna snaga klana.
Masai je bio najmlai meu braom Taki. Bio je vitak i taman, imao je dugu vilicu kao
vuk. Po tome je liio na pokojnog oca Vataro Takija, kuma japanskog jakuza drutva.
Upadljive jabuice, neobine za Japanca, davale su njegovom licu izvajani izgled koji je
on godinama uspeo da pretvori u tvrdi izraz koji je svakog postideo.
Vodei ga prema elu prostorije, Ude se drao veoma ponosno. On je bio krupan
mukarac, imao je ono to se najvie ceni kod Japanaca: veliinu i snagu. Ude je bio
Masaijeva desna ruka koje su se svi plaili. Bio je eki gazdinih odluka.
Dok je napredovao prema uzdignutom delu u najudaljenijem kraju prostorije, Masai je
mogao da vidi svog starijeg brata Dodija na poasnom mestu ispred stilizovanog toka sa
est paoka koji je predstavljao veliki porodini amblem Taki-gumija. Bila je to jo jedna
stranica koju je njihov otac Vataro Taki istrgnuo iz knjiga o japanskoj feudalnoj prolosti.
U tim danima svaki samuraj, ratni gospodar, imao je amblem koji je oznaavao njegovo
prisustvo na zemlji. Jakuza nisu bili samuraji - nisu bili plemenitog porekla. Ipak, Vataro
Taki je bio dovoljno mudar da oblikuje sopstveni porodini amblem - i to je na udni
psiholoki nain uzdigle njegov klan iznad drugih Jakuza klanova.
34/
Doi je bio neverovatno mrav mukarac. On je, takoe, nasledio od oca vuji izraz. Ali,
dok je kod Masaija taj izraz odavao mo, oiju je davao samo nezdravi izgled. Bila je
istina da je bio boleljivo dete koje je razmazila majka. Bio je i slabaki mladi kome je
nedostajalo hrabrosti. Meutim, sada nije bio bolestan ve, samo ponekada, ozbiljno
premoren. Bio je poznat kao neumorni radnik. Pokojni otac ga je zaposlio kao
knjigovou. Prialo se da Doi zna sve porodine tajne. Prialo se, takoe, da on nikada,
ni za ta na svetu, ne bi izdao te tajne.
oijeve crne oi, usaene duboko u lobanju, gledale su Masaija dok se ovaj kretao
ponosno, kao carev general koji se posle pobede vraa kui. Bila je injenica da je
Masai, koji se u prolosti esto nije slagao sa oevom politikom, ipak bio onaj brat koji
je imao smisla za rukovoenje i sasvim logino, da e porunici, nervozni zbog
sadanjosti, zabrinuti za budunost, gravitirati prema njemu.
Doi je saekao da njegov brat doe do podi-juma a onda je podigao ruke da bi zatraio
tiinu.
Na ojabun je mrtav ree Doi jednostavno a Hiroi, moj voljeni brat, ovek
koji je bio odreen da postane novi ojabun Taki-gumija prerano je na grubi nain istrgnut
sa grudi porodice. Ja, kao sledei na redu, uiniu to mogu da ouvam san Vataro Takija
- sagnuo je glavu nakratko pre nego to se povukao.
Bio je iznenaen kad je video da je Masai doao sasvim napred i obratio se sluaocima.
Kad je umro moj otac, uvaeni Vataro Taki, itava je nacija alila poeo je Masai.
Hiljade su dole na njegov pogreb. Predsednici korporacija, birokratski lideri, svi su
doli da izraze svoje potovanje. ak je doao i jedan emisar samog cara - Masai
35/
pogleda preko prostorije, uhvati ovde pogled porunika, tamo pogled kobuna. Zato je
to tako bilo? Zato to je moj otac bio izvanredan ovek. On je bio kula snage kojoj su svi
iz Taki-gumija mogli da se obrate za podrku i zatitu. On je bio ponosni lav. Svi
neprijatelji Taki-gumija plaili su ga se ak vie od smrti.
Zautao je da bi nastavio jo vrim glasom.
- Sada, kada ga vie nema, zahtevam od vas da malo razmislite. ta e od nas sada
postati? Kome ete se obraati u ovim krajnje kriznim vremenima? Ko e vam obezbediti
sigurnost i ko e vam garantovati da e nai neprijatelji ostati na pristojnoj udaljenosti?
Svi su utali. Masai nastavi:
Govorim ne samo o drugim Hanovima . Isto-njski, Taki-gumi je uvek bio prethodnica
i zatitnica Japana od stranih infiltracija. Mi se nalazimo na jedva sto kilometara od
granice. Stranci nas posmatraju sa nepoverenjem. I Rusi i Amerikanci samo trae nain
da nas potine. To je neto protiv ega se moj otac borio. Moramo da nastavimo tu
tradiciju.
Masaijev pogled je nastavio da krui prostorijom. I, kao svi najbolji i nadareni lideri,
znao je kako da koristi svoju oratorsku sposobnost. Glas mu je postao intiman i ubedljiv,
debljajui na snazi.
Moe li Taki-gumi zadrati svoj status meu Jakuza klanovima? Ili e mnogobrojni
neprijatelji prilaziti sve blie i blie, otkidajui komad ovde, komad tamo, sve dok nita
ne ostane od ove, nekada ponosne, porodice?
Niko se ne pomae.
Odgovor je suvie jasan. Hiroi, moj voljeni brat, predstavljao bi sjajnog naslednika i
bio bi pravi lider u tradiciji Vataro Takija. Ali, Hiroi je mrtav. Ubio ga je ovek, ubica
po imenu Zero Nula. Ko je
36/
od naih neprijatelja najmio Nulu? Ko e od njih najvie dobiti time to je Taki-gumi
iznenada izgubio centralnu linost?
Postavljao je pitanja ali je znao da ne treba da eka odgovor na njih: niko nee
odgovoriti.
- Kaem da je na najvei problem - na jedini problem - definisanje budunosti Taki-
gumija. Ili emo oslabiti, dopustiti da nas nai neprijatelji razderu pa emo, moda, ak i
nestati. Ili emo ojaati na stisak, moemo da postanemo agresivniji, moemo da poti-
nimo one koji sada nameravaju da potine nas.
Svi su utali i sluali, kao opinjeni.
- Velika je kriza. Ovo su oajnika vremena. I za Jakuzu i za Japan. Kao ponosni Jakuze
mi moramo da potraimo nae pravo mesto u svetu meunarodnih poslova. Kao graani
Japana, moramo aktivno da se borimo za jednakost koja nam je oduvek uskraivana iako
smo roeni na ovim malim ostrvima. Molim vas da mi se pridruite u obezbeivanju
slavne i napredne budunosti!
Nainio je dramsku pauzu.
- Moe da bude samo jedan ojabun Taki--gumija! To sam ja, Masai Taki!
Doi, zaprepaen, sivog lica uo je gromoglasno odobravanje i aplauz kojim su ove reci
propratili lanovi klana. On je, pomeanih oseanja sluao reci svog brata. Nije verovao
da je on u stanju da tako neto izgovori ali, istovremeno, ispunjavao ga je uasni strah.
Sada je sa strahom posmatrao, kao paralisan, kako ljudi Taki-gumija ustaju na noge kao
vojska peaka spremnih da krenu u borbu. A onda, postien i obrukan, Doi pouri da
izae iz dvorane.
37/
Jonas Samartin, iskreno govorei, nije bio pravi ujak Majkla Dosa. Bar nisu bili u
krvnom srodstvu. Ali zbog dugogodinjeg prijateljstva kojim je bio povezan sa
Majklovim ocem, oseao se vie lanom porodice nego da je bio krvni srodnik. Filip Dos
je voleo Jonasa Samartina kao brata. Verovao mu je toliko da je bio spreman da mu
poveri bezbednost svoje porodice, bez-bednost sopstvenog ivota. Zato je i palo u deo
ujka amiju da nazove Majkla. Nisu to uradile ni Majklova majka ni sestra.
Ili je, moda, Sami odabran zato to je bio Filipov pretpostavljeni.
U svakom sluaju Dosovi su voleli ujka amija.
Filip Dos je zbog posla retko kada bio kod kue pa je Jonasu Samartinu preputeno da
igra njegovu ulogu i da mu bude zamenik u porodici. Mada Filip Dos, na svojim
neredovnim i nenajavljenim posetama kui, nikada nije propustio da doe zatrpan
poklonima za decu iz svih krajeva sveta po kojima je putovao, Jonas je bio taj koji je
prisustvovao Majklovoj promociji na kraju studija. I, poto je Majki uvek dolazio kui
najmanje jednom godinje kad je studirao u Japanu, Jonas je bio taj koji se uvek trudio da
bude sa Majklom na njegov roendan. Jonas je bio taj koji se igrao kauboja i Indijanaca
sa Majklom kad je ovaj bio mali. Provodili su sate sledei jedan drugog, pucajui jedan
na drugog.
Tako je bilo oduvek, otkako je Majki mogao da pamti. Majki bi se poesto pitao kako je
to kad deak ima oca koji je stalno uz njega. Pitao se kako je to kad ima oca koji igra
fudbal s tobom, sa kojim moe da razgovara.
Majki je sada shvatio da to nikada nee saznati.
Vaington je bio siv kad je Majki stigao na Dals
38/
meunarodni aerodrom. Iz vazduha javni spomenici izgledali su kao obavijeni koprenom
i nekako manji nego to se seao. Nije bio u ovom gradu punih deset godina. Bio je to
itav ivot.
Proao je kroz carinsku i pasoku kontrolu, uzeo je svoj prtljag i uzeo iznajmljena kola.
Vozei se ponovo kroz Vaington, posle toliko vremena, bio je zaprepaen to je tako
dobro zapamtio sve ulice i sva skretanja. Sve je jo bilo veoma svee u njegovom umu.
Nije uopte imao problema da nae put prema kui svojih roditelja. To nije bio dom,
shvatio je, mada je ujka Sami to tako nazvao. To je bila samo kua njegovih roditelja.
Aerodrom Dals je bio dosta daleko od grada. Majki je krenuo autoputem. Vie je voleo
taj pravac nego onaj juni a krai - preko Liti river skretanja. Nije eleo da ide direktno
kroz Ferfaks. Tu je radio njegov otac, tu je ujka Sami zauzimao vano mesto kao ef
vladine agencije poznate pod skraenicom BITE - Biro meunarodne trgovine i izvoza.
Sem toga pomislio je u sebi ovuda u moi da vozim uz reku Potomak, da vidim tresnjino
drvee u cvatu. To ga je podsealo na pejza Japana u kome je uio slikarstvo i postigao
majstorski stepen u maevanju.
Kua porodice Dos bilo je ogromno belo zdanje, izvan Belihevena na zapadnoj obali
Potomka, juno od Aleksandrije. Tipino je bilo za ujka amija kad ga je pozvao da kae:
... da, kui, u Vaington. Za njega je Vaington imao arobnu mo; i sam grad i sam
naziv.
Kua je bila suvie velika za porodicu. Nala-
39/
ila se na ogromnom travnjaku na kome su bile posaene breze i ogromne tune vrbe na
koje se Majki penjao kad je bio mali.
Ogromni bunovi azalea irili su se ispred ulaza u kuu ali bilo je jo suvie rano da bi
planule ruiastim i narandastim cvetovima.
Dok je Majki iao stazom od crvenih opeka, otvorie se ulazna vrata i on ugleda majku.
Svetlost obasja njeno lice i on shvati kako je nestvarno bleda. Nosila je kostim iz tri dela,
crn, kao i uvek, i taj komad odee bio je odabran sa krajnjom panjom. Ispod grla nosila
je dijamantski bro.
Iza nje Majki je nazirao visoku monu figuru ujka Semija, pomalo skrivenog u senkama.
Ujka Semi istupi na svetlost i Majki ugleda kako mu sinu seda kosa kao srebrni lem na
glavi. Kosa ujka Semija bila je seda otkako je Majki mogao da se sea.
Majki ree Lilijen Dos. Kad se sagnuo da je poljubi ona ga snano zagrli, '.ako da
se iznenadio. Pre nego to su se rastavili osetio je suze na svom obrazu.
Dobro je to si doao, sine - ree ujka Semi i prui mu ruku.
Stisak mu je bio snaan, suv, prijatan kao u profesionalnog politiara. Njegovo suncem
opaljeno lice oduvek je podsealo Majkla na Gari Kupera.
Prostrana kua bila je tiha i mrana, kao pogrebni salon. Ni to se nije promenilo od
Majklove mladosti. ak i kad je krenuo sa njima prema velikom salonu, Majki je osetio
kao da gubi veliinu i godine, kao da odjednom postaje deak kakav je nekada bio u ovoj
velikoj kui. Ona je oduvek bila namenjena odraslim osobama, on se u njoj nikada nije
oseao prijatno, kao da nije pripadao tom svetu odraslih. Nita ga nije
40/
vezivalo za tu kuu. Dom pomislio je Majki ovo nije dom, nikada nije bio.
Dom su za njega bila zatalasana brda pokrajine Nara u Japanu. Dom su bili Nepal i
Tajland. Dom su bili Pariz i Provansa. Nikada Beliheven.
- Pie? - Jonas Samartin upita, stojei pored bara od mahagonija.
- Stolinaju, ako imate - ree Majki i vide da Jonas priprema dva martinija. Jedan je
pruio Lilijan, drugi je zadrao za sebe. Nasuo je Majklu votku a onda je podigao svoju
au.
- Tvoj otac je voleo dobro, jako pie pnmeti ujka Semi. Alkohol - govorio je
proiava ceh sistem. Ovo je za njega. Bio je sjajan ovek.
Ujka Semi je izgledao kao pravi velmoa, kao glava velike porodice. To nije bilo nita
udno, ovo je bila njegova porodica jer i nije imao svoje sopstvene. On je bio skrojen da
se nalazi u najneobinijim i najopasnijim situacijama. Ujka Semi je bio stena za koju su
se slabije due hvatale kad bi osetile da tonu u emocije. On bi im pomogao. Majki je bio
zadovoljan to se ujka Semi sada nalazi tu.
- Ruak e uskoro biti gotov - rekla je Lilijen Dos. Nije bila priljiva osoba, nikada to
nije bila a sada, posle muevljeve smrti, kao da joj je svaka re nanosila bol. - Imamo
biftek s jajima.
- Omiljeno jelo tvog oca ree Ujka Semi s uzdahom. Dobra hrana i odgovarajui
obrok sada, kad je porodica opet na okupu.
Kao da je samo to ekala, Odri se pojavi kroz otkrinuta francuska vrata. Majki nije video
sestru skoro est godina. Kad su se tada poslednji put videli, ona se pojavila na njegovom
pragu pretuena, u drugom mesecu trudnoe. Nemac sa kojim je est meseci
41/
ivela u Nici nije lako primio vest da je u drugom stanju. Ni najmanje ga nije
interesovalo da zasniva porodicu niti da postaje otac. Pokazao je svoje neslaganje tako to
je pretukao Odri. Iako se njegova sestra protivila, Majki se ipak potrudio da nae njenog
biveg mladia i osvetio mu se na svoj nain. udno, Odri je omrzla brata zbog toga.
Nisu govorili od onog dana kad ju je odveo na kliniku da abortira. Kad je doao da je
izvede, ona je ve bila otila.
Lilijen prie svojoj keri a Majki iskoristi priliku da porazgovara s ujka Semijem.
Rekao si mi da je moj otac nastradao u automobilskoj nesrei ree tiho. ta se, u
stvari, dogodilo?
- Ne mogu sada da govorim o tome - ree Semi tiho ovo nije ni vreme ni mesto za
takve razgovore. Moramo da potujemo mir tvoje majke, je li?
Izvukao je mah notes i na njemu je neto napisao tankim zlatnim perom. Gurnuo je
komadi papira u Majklovu ruku.
- Nai emo se na ovoj adresi u devet sati sutra ujutro. Rei u ti sve to znam -
osmehnuo se tuno Majklu. - Tvojoj majci je ovo vrlo teko palo.
- To je ok za sve nas - ree Majki vrsto. Ujka Semi klimnu glavom. A onda se okrete
prema enama i obrati im se toplim glasom.
- Odri, mila moja kako si mi ti?
Lilijen Dos je bila vitka, krhka kao vrba, a Odri je bila graena isto kao majka. ovek
koji bi video kerku mogao je da zamisli kako je majka nekada bila zgodna. Ipak, na
Odrinom licu bilo je neto od Filipove odlunosti i to joj je davalo ponosno dranje koje
je bilo u suprotnosti sa tugom to je neprestano bila prisutna u njenoj linosti. Njena kosa,
sada kratko podi-
42/
Sana, Majki se nije seao da je nekada ranije imala tako kratku kosu, bila je crvenija od
Lilijenine zlatnosmee.
Odrine ledene plave oi posmatrale su ga preko otmeno nametene sobe koja je nosila
nesumnjivi peat Filipa Dosa. Tu je bilo japanskih estampi, futona na koje se Lilijen
alila da su neudobni a u uglu je stajao futuristiki japanski sto od crnog laka. Prozirni
odji od pirinanog papira bili su razapeti preko prozora i ispunjavali su svetlost udnom
meavinom svetlosti i senke. Zbog toga je prostorija izgledala vea nego to je, u stvari
bila.
Zidovi su bih oivieni bambusom a zastakljeni ormani za knjige bih su puni skupih knjiga
iz vojne istorije, analize i strategije. Filip Dos je govorio nekoliko stranih jezika i
oduevljeno je sakupljao knjige iz vojnih vetina iz celog sveta koje su zadovoljavale
njegov borbeni um.
Prazni prostori izmeu ormana s knjigama bili su ispunjeni crteima, gravirama i slikama
omiljenih junaka Filipa Dosa kao to su Aleksandar Veliki, Jejasu Tokugava, Dord
Paton.
Bio je tu i stakleni sandui u kome je stajala oljica za aj kad je Filip bio kod kue.
Sandui je sada bio prazan. Bila je to njegova najvea dragocenost i on ju je esto nosio
sobom kad bi putovao. Ona je svuda imala poasno mesto jer je podseala Filipa na
vreme provedeno u Tokiju posle rata.
Ova prostorija, Majki je sada shvatio, bila je ispunjena Filipovim prisustvom. Svaka
knjiga, svaki jastuk, svaka slika bili su deo Filipa Dosa i govorili su o njegovim
interesovanjima i, bez obzira na vreme ili smrt, oni e ostati tu prisutni.
U trenu, Majkla preplavi neko udno oseanje. Uinilo mu se kao da se naao u ateljeu
nekog velikog
43/
umetnika Matisa ih Monea. Covek se verovatno osea tako u prisustvu naslea neeg
besmrtnog - beskrajnog ljudskog znanja i iskustva nagomilanog na jednom mestu.
Zaprepaen, Majki pree preko sobe. Za trenutak njegova uzburkana oseanja se
smirie.
- Iznenaena sam to si doao - Odri ga je netremice posmatrala.
- Nije poteno to to kae - ree on. Posmatrala ga je udno, kao maka, nekom
bezlinom radoznalou koju je teko bilo odrediti.
Kad sam doao u Parizu u onu bolnicu da te izvedeni bio sam zaprepaen kad su mi
rekli da si otila. Zato me nisi saekala? Nisam eleo da bude sama.
- Onda nije trebalo da krene u potragu za Hansom. Molila sam te da to ne radi.
Posle onoga to ti je ta baraba uradila...
Mislim da ne mora da me podsea ta mi je uradio ree Odri ledeno ali bilo je
i drugih stvari. Ti pojma nisi imao kako je on mogao da bude divan.
- On te je prebio - ree Majki. - Bez obzira kakav je bio ili ta je ranije radio to vie nije
bilo vano.
Meni je bilo vano.
- Ako jo veruje u to - ree Majki - onda si sada blesavija nego to si bila onda.
- Moral Majkla Dosa, je li? - ton joj je bio zajedljiv. - Svet se ne slae sa tvojim krutim
moralnim idejama, Majki. Ono emu su te nauili u Japanu ne prolazi uvek u obinom
svetu. Mi nismo ratnici unutranjeg mira ili bilo ega emu se ti klanja. Mi smo ljudska
bia. Loa i dobra. Ako moe da prihvati obe stvari, dobro - a ako ne, ostaje bez iega.
Primetio je da drhti jer se trudila da kontrolie
44/
svoje emocije. Ovo je, ipak, bila prostorija u kojoj je jo carevao duh njihovog oca. Bilo
je to njegovo svetilite. - ta misli kakva sam ja sada? Misli li da je lako nai slobodnog
mukarca? ta misli koliko sam ljubavnih afera imala posle Hansa? I to sve sa
oenjenim mukarcima. Sve su to bih mukarci koji su mi davali obeanja koja nikako
nisu mogli da ispune. Hans je bar eleo da bude uz mene. Neto bismo smislili da
prevaziemo tu situaciju. Znam da bismo to uinili. Kroz nedelju-dve osetio bi da mu
nedostajem. Vratio bi se. Uvek mi se vraao. Ali posle onoga to si mu ti uradio, nije
mogao da se vrati. Zna li kuda sam otila kad sam izala iz bolnice? Vratila sam se u
Niu da ga naem. Ali on je nestao. Otiao je.
Suze su joj se zadrale u uglovima oiju ali nije htela da podigne ruku i obrie ih. Bilo bi
to priznavanje poraza pred oevim duhom, priznanje da nije potpuno jednaka sa
Majklom.
- Sada sam sama. Eto ta mi je tvoje shvata-nje moralnosti donelo, Majki. Da li si
ponosan na to? - jedna suza joj je sada kliznula niz obraz.
Iznenada se okrenula i stegla majinu miicu. Zadrala je jedan tren ruku na tom mestu a
onda je odjurila hodnikom. uli su kako su se vrata zalupila za njom.
- ta je to bilo? - upitala je Lilijen.
- Pojma nemam - ree Majki tuno. Lilijen je bila sumnjiava.
Ona je preosetljiva i sasvim je razumljivo to se ovako ponaa - sklopila je ruke. - Ne
znam da li da poem za njom?
To i nije bilo pravo pitanje. U svakom sluaju, mukarci su ekah, preputajui njoj
samoj da
451
odlui. Trebalo je brinuti o ruku. Klimnula je glavom, kao da je odluila, pokuala je da
se osmehne.
- Mislim da e biti najbolje da preemo u trpezariju. Ruak je spreman a Filip nije voleo
da se hrana hladi, naroito ako je biftek u pitanju.
- ogun je mrtav! iveo ogun!
Starac, lica izboranog kao planinska kosa, ree:
- On to nije bio. Vataro Taki nije nikada bio
ogun.
Masai Taki prestade da koraa.
Nije vano kako ete ga nazvati. Moj otac je mrtav.
Starac sa bradom i, kao sneg belom, kosom na vrh glave ree:
- Hai. Tvoj otac je mrtav. Ali za tebe je mnogo vanije to je mrtav i tvoj stariji brat
Hiroi.
Na te reci trei ovek se pomeri. Ude je drao sako prebaen preko ramena. Njegove
miice koje su se videle ispod kratkih rukava koulje bile su prekrivene irezumi crteima,
istetoviranim simbolima koje su tako volele Jakuze. Na levoj miici izvijao se zmaj koji
je bljuvao dim i vatru. Na desnoj ruci dizao se feniks iz plamena.
Masai Taki ree:
- Ude je dobro obavio svoj posao. Nije tajna da Nula koristi legendarni metod stotinu
udaraca kad ubija svoje rtve. Udeu nije bilo ni najmanje teko da imitira taj stil - Masai
se osmehnuo samom sebi. Stari je mislio da je neverovatno pametan.
Pitao se ta bi stvarno uradio kad bi znao da je zaista Nula bio taj koji je ubio Hiroija?
Da li bi odmah shvatio da je Nula pod Masaijevom kontrolom?
46/
Masai je mislio da bi shvatio. A to je neto to treba da ostane tajna. Kad starac, Kozo
ina, vie ne bude ni od kakve koristi Nula e ga liiti ivota. A niko nee smeti da zna
da je Masai inicijator toga.
Dok je Masai posmatrao, ina zasee limun noem sa ruiastom drkom od sedefa.
Polako, vesto, starac je pretvorio itavu voku u tanane komadie. Dok su govorili
uzimao je komad po komad, sipao med na njega i stavljao ga u usta. Isisao bi sav sok iz
komada limuna pre nego to bi ga savakao i progutao.
Kao to sam ve sugerirao ree ina, imao je gadan obiaj da posmatra lice
sagovornika i trudi se da otkrije svaki detalj ne srne da se poseje malo zabune. Ne
bismo eleli da sumnja za Hiroijevo ubistvo padne na tebe.
Masai slee ramenima.
To je svakako ala. Ja nisam bio ak ni na drugom mestu da nasledim oev poloaj
ree. Doi jeste. Ali Doi je slab. On me se boji. Niko ko je bio odan mom ocu nee
njega da prati: suvie su pametni za to. Ne. Na plan je savren. Kad sam poistio Dodija
na sastanku klana, svi porunici Taki-gumija sloili su se jednoglasno sa mnom. Jedan
glas, jedan um, je h? Niko nije ustao protiv mene kad sam ga smenio.
Ne brinu te posledice?
- Koje? Ko bi mogao da mi naudi? Doi? On e biti suvie zabavljen, okupljajui lidere
drugih kla-nova eljnih da se domognu bilo ega to je jo ostalo. Moda e razmiljati i
o osveti.
ina strpa novi komad limuna sa medom u usta. Kad je zavrio sa vakanjem, ree:
- Doi je jedno ali tvoja polusestra je neto sasvim drugo.
- Miiko - Masai klimnu glavom - da, slaem
47/
se da ona predstavlja problem. Ona je pametna, ona je jaka. Dugo godina je bila oev
pomonik. Pomagala mu je i radila sa njim pre nego to su raskinuli svoje dobre odnose i
razdvojili se.
- Da li zna ta se zbilo meu njima? Masai odmahnu glavom.
- Otac nikada nije govorio o tome, nikome. A moja polusestra i ja nikada nismo bih
toliko bliski da bismo o tome razgovarali ili da bih je ja, eventualno, pitao. - Slabi vetri
prostruja vrtom. Masai je stajao na drvenom mostiu. Stavio je ruke na ogradu. - Ne bih
brinuo o Miiko. Ve sam smislio i pokrenuo plan koji e je sasvim izbaciti iz akcije i
neutrahsati.
- Onda ona ima neku slabost.
- Svako ima slabost - ree Masai tiho. - Samo je treba otkriti.
- Koja je njena slabost? - pitao je Kozo ina.
- Njena kerka.
- Nadam se da si u pravu - ree starac. Sada je uzeo poslednji komadi limuna. - Ja jo ni
do danas nisam shvatio zato je tvoj otac usvojio Miiko. Ona je bila kerka ena Godoa,
mog najomraenijeg neprijatelja. Mada je Zen Godo umro 1947. godine ja sam osetio
njegove mahinacije. Miiko je nasledila dosta dijabolike pameti svog oca. Dri je u
senci, Masai-san. Sada ne smemo da pogreimo. Greke nisu dozvoljene u ovom
trenutku.
- Savreno dobro znam koji je rizik sada u pitanju, ba kao i vi - ree Masai nestrpljivo.
Ne. Ne. Sasvim ste u pravu. Moj otac nije bio ogun. Nije eleo da kontrolie sve
klanove. Ali, ja to elim. Ja u postati ogun. Obeali ste mi to. Biu prvi u dinastiji, kao
Tokugava. Nema velike razlike od dananjeg doba i XVI veka, zar ne? Danas se ojabuni -
govorio je o
48/
efovima - raznih Jakuza klanova otimaju i bore izmeu sebe. I onda su, kao i sada,
lokalni efovi vodili bespotedne bitke jedni sa drugima i otimali se za mo. Sve dok
Jejasu Tolugava nije video bolji put i nije ih sve okupio pod svoj barjak. Postao je prvi
ogun vrhunski ef irei svoju mo do nevienih granica. Ceh Japan mu je leao
pred nogama. Sada je isto sa mnom. Poelo je. Porunici Taki-gumija sloili su se da ja
budem ojabun. Za nekoliko nedelja, moda ak za nekoliko dana, svi Jakuza ojabuni
zaklee mi se na vernost, Meni, Masai Takiju. Biu prvi Jakuza ogun! ina je malo
saekao pre nego to je klimnuo glavom, odbacivi dalji razgovor o toj temi.
- Jo stoji nereeno pitanje onoga to ti je ukradeno.
Masai zadrhta.
- To jo nedostaje.
- uo sam da je Filip Dos mrtav.
- Tako je - ree Masai - umro je na Havajima. Bio je saobraajni udes. Izgoreo je u
plamenu. Dva dana pre nego to je nastradao moj brat Hiroi. To je bilo drugi put da smo
se skoro doepali Dosa. Moj podef na Havajima, Debeli Iimada, javio je da je Dos
stigao u Maui. Rekao sam Iimadi da ga epa. Na alost, dogodila se ta saobraajna
nesrea i Iimada nije mogao nita.
- A Katei dokument? Da li je i on izgoreo u plamenu kad je Dos poginuo?
- Lako je mogue da se ba to desilo. Prvi put je stariji ovek pokazao trag besa.
- Mogue da nije izgoreo. To moramo da otkrijemo, Masai. Ako taj dokument
padne u pogrene ruke, sa nama je gotovo. Decenije planiranja e propasti. Mi smo na
samoj ivici pobede. Potrebno nam je jo
49/
samo mesec-dva. I tako emo zauvek izmeniti lice sveta.
Debeli Iimada kae da niko ne bi preiveo takav udes - ree Masai.
- I?
- I ta?
Sina je pojeo sve komadie limuna. Obrisao je mermerni sto ispred sebe. Ptica poe da
cvrkue na granici iznad njega. Saekao je da zavri svoju pesmu, kao da i ona uestvuje
u ovom razgovoru. Najzad ina ree:
- Kad ima meseine lako je nou videti povrinu vode. Svako moe da to vidi. Ali kad je
oblano i kada Meseca nema, potrebna je druga vrsta sposobnosti da bi se videla povrina
vode. - Sokom limuna nacrtao je na mermernoj ploi jedan krug, onda drugi, pa trei,
zatamnevi kamen. - Da li ti je to palo na pamet, Masai? Filip Dos je ukrao Katei
dokument od tebe. Poslao si svoje ljude za njim. Traili su ga nedelju dana. Pre tri dana
su naili na njegov trag. Poslao si Udea. Ude mu se pribliio. Bio je na dah udaljen od
njega. Ali, u poslednjem trenutku, Filip Dos je uspeo da mu izmakne. Dos je nestao.
Kuda? Da bi se pojavio na Havajima i poginuo u glupoj saobraajnoj nesrei.
- Pa?
- Pa - ina ispuni trei krug sokom od limuna tako da je on sada bio upadljiviji od
preostala dva - zar ti nije palo na pamet da je neko drugi stigao pre do Filipa Dosa nego
ti? Ti si poslao Udea da ga nae, ne da ga ubije. Da ga ne ubije bar dotle dok Dos ne
otkrije gde se nalazi dokument. Dos je sad mrtav. On vie nita ne moe da nam kae.
Poto je Masai utao, ina nastavi:
- Pa, opet te pitam: gde je Katei dokument? Da
50/
li je izgoreo sa Dosom u saobraajnoj nesrei? Da li je on uspeo da ga negde sakrije pre
smrti? Da li ga je, moda, dao nekome? Da li ga je poslao svom sinu? Ili je tvoj ovek
Iimada sklonio dokument? - inine crne oi posmatrale su netremice Masaija. - Ne
moram da ti ponavljam koliko je vredan taj dokument. Ako ga se Iimada doepao, znai
da on namerava i da ga iskoristi. Moi e od nas da dobije to god eli, ako eli da se
menja. ak i osloboenje svojih dunosti na Havajima. Zar nije tako?
Masai je razmiljao prilino dugo. Na kraju izgovori samo jedno ime:
- Ude.
Kozo ina klimnu glavom.
- Tako je, poalji Udea na Havaje neka nade Debelog Iimadu. Iimada poznaje Filipa
Dosa iz davnih vremena. Ko zna? Moda su bili prijatelji. Evo -pruio je sliku, bila je
crnobela i veoma loa. Bila je to fotografija snimljena prilikom praenja.
Masai je prepoznao Majkla Dosa. Da li je ima naredio da se mladi Dos prati u Parizu?
Izgleda da je bilo tako. Predao je sliku Udeu.
- Majki Dos - ree Masai i Ude klimnu glavom.
- Hajde da razradimo ovo - ree Kozo ina - i da jednom za uvek zavrimo sa tim. -
Zagledao se u dva oveka. - Moramo da vratimo Katei dokument bez obzira na to koliko
e nas to novaca i ivota stajati.
Dok je leao u svojoj staroj spavaoj sobi, Majki Dos je uo udaranje granica o zid kue.
Taj isti zvuk sluao je i u detinjstvu.
Pre nekoliko godina otac je postavio sigurnosne
svedosti po vrtu. I sada su sijale i njihova svedost koja se probijala kroz granje drvea
araJa je udne arabeske po plafonu.
Pokuavao je da se smiri ali nije uspevao u tome, bilo je suvie uspomena u ovoj subi.
Suvie nesree. Suvie toga je ostalo neizreeno. Mislio je na sve one stvari koje je eleo
da kae ocu a nije rekao. Moda je u tome i bilo nekog zadovoljstva ali Majki je to
odbijao. Nije bila stvar u tome, Majki je sada shvatio, to je on imao loe odnose s ocem.
Oni, u stvari, nisu imali nikakve odnose.
Mislio je na delikatne senke, na grane japanskih kedrova na meseini promenjene u ruke
razigranih ciganskih igraica. uo je zvuk bambusove svirale i, to je melodija dalje
odmicala, bila je sve oporija.
U Cujovoj kui, gde je najee ima asove sa senseiem, Majki, mnogo mladi,
neobrazovaniji i oajniki sam, ekao je da se dogodi neizbeno.
Nita, ak ni neizbeno se ne dogaa tek tako rekao je Gujo, majstor mnogih vetina,
Majklu kada je ovaj stigao u Japan. Sve, ak i neizbeno, die se iz duha velikih ratnika.
Duh velikih ratnika sve ispunjava: on je sve. On je uzrok svih zbivanja, velikih i malih.
Cujove reci su odjekivale u Majklovom umu. Seao se i svojih:
Postoji li mesto na kome nema duha ratnika: gde on nije sve? pitao je Majki.
Cujovo lice se uozbiljilo.
Na Nuli rekao je na Nuli nema nieg. ak ni nade da e se umreti asnom smru.
Majki je znao da za japanskog ratnika nema nieg goreg od Nule.
U prostoriji gde je Majki spavao dok je bio sa
52/
Gujom, stajala je jedna vrlo lepa vaza. Bila je nainjena od peene gline. Svakog je dana
jedan cvet, koji je uvek bio u njoj, menjan. Gujo je sam menjao taj cvet, nikada uenik.
Jednog se jutra Majki, radoznao, probudio i izaao napolje. Tu, u vrtu, zatekao je uitelja
kako klei pred svojim cveem. Paljivo, Gujo je odabrao jedan cvet, onda jo jedan, pa
jo jedan - jedan cvet za svakog studenta. I to je radio svakog dana, ama ba svakog dana.
Uiteljeva je dunost - rekao je Gujo jednom Majklu da brine o malim ivotnim stvarima.
Tek onda e moi da shvati svu rasko zbivanja koju ivot prua pa e o njoj govoriti
uenicima. Covek ui da u malim zadovoljstvima nalazi duboko zadovoljstvo.
Majki je eleo da proveri ovu istinu. Smatrao je da je najbolje da to proveravanje krene
od Sejoko.
Sejoko je bila mala vitka devojka, jedina uenica u ovoj ekskluzivnoj koli. Bila je i
najbolja. Imala je dugu kosu - kad je trenirala vezala bi je u gusti konjski rep na vrhu
glave. ike, ravno iseene, skoro su joj prekrivale oi. Kad je Majki sanjario o njoj - to
je bilo vrlo esto - ti snovi su uvek bili o njenoj kosi. Jednom se probudio iz sna i nikako
nije mogao da ga zaboravi. inilo mu se da lebdi, visi iznad, meseinom osvetlje-nog
okeana, na Sejokinoj gustoj blistavoj kosi.
Nikada se nije minkala mada je imala ve esnaest godina i mogla je da koristi minku.
Seao se da je jedne veeri dola na zabavu koju je Gujo pripremio za svoje uenike (nije
ih bilo previe) i da je imala namazane usne blistavim karminom. To je tako delovalo na
Majkla da je itavo vee proveo oslukujui poludelo udaranje svog srca.
Kao i u sobi svih uenika i u Sejokinoj se nala-
53/
ila jednostavna vaza. Majki je nameravao da se, pre veere, iskrade u uiteljev vrt i
odabere jedan cvet koji e spustiti u vazu u Sejokinoj sobi tako da e, kad se posle veere
vrati u sobu, cvet ekati na nju.
Gujo je iveo u gradiu u brdima udaljenom tri sata od Tokija. Iz njegovog vrta mogle su
da se vide Japanske Alpe. Uvek je izgledalo kao da je nebo zamraeno tamnim stenama.
U podnoju tih surovih planina odravani su skoro svi treninzi. Tog jutra bilo je sunano i
lepo vreme. Videlo se samo nekoliko paperjastih oblaka koje je vetar ganjao visoko na
nebu. Posle ruka, vreme se iznenada promemlo. Vetar se promenio, donosei vlani
teak vazduh sa mora. Uskoro se nebo spustilo a oblaci boje cinka, tamnih ivica, razvukli
su se preko itave oblasti. ula se grmljavina. Bila je potmula i teka, odjekivala je negde
u daljini.
Osmatrajui promenu vremena jednim okom, Gujo nije video nekog naroitog razloga da
prekine obuku. Ipak, kao meru opreznosti preduzeo je to da podeli studente u grupe,
ukoliko iznenada pljusne kia. Ne bi bilo dobro da se odvoje jedni od drugih ako doe do
provala oblaka kakve mogu da budu opasne u ovoj oblasti. Majki i Sejoko su bih u jednoj
grupi.
Bili su zajedno kad je poeo nevieni pljusak. Kia je padala skoro horizontalno, bacana
snanim zamasima vetra koji je bio leden, snaan i zavijao je itavim regionom. Svet oko
njih izgubi se pod pokrivaem sivozelene vode, tako neprovidnim da im se uinilo da su
odvueni od obale mnogo kilometara na jug-
Majki i Sejoko se uhvatie za stenu od kriljca, tamnu i klizavu od kie. Bili su etiri
stotine metara
iznad doline u kojoj je bila smetena Cujova kua. Pritisnuti uz klizavi kriljac, jedva su
se odravali pod naletima vetra i vode.
Sejoko mu je neto vikala ali on nije mogao da uje ta govori. Pomakao se blie njoj da
je uje. Komad kriljca, oslabljen moda bujicom, popusti ispod njegove noge i on kliznu
prema ivici ponora. Oseao je da nezadrivo srlja u ambis. Borio se i hvatao za zemlju,
nisko rastinje i najzad mu kolena udarie o neki kamen. Shvatio je da visi niz padinu dok
se kia nemilosrdno obruava na njega. Sejoko se istegnu du ivice i potrudi se da mu
pomogne da se vrati na stenu od kriljca. Vetar je zavijao i naletao je na njih u besmm,
snanim zamasima. Majki oseti da gubi snagu. Pokuavao je da se vrati na stenu od
kriljca, da izvue svoju teinu preko ivice ponora.
Podigao se nagore, video je da se Sejoko potpuno ispruila po ivici, da pokuava da ga
dohvati. Njem prsti se zakopae u njegovu koulju i ona poe da ga die na gore. Bio je
preteak za nju, njeni prsti malo popustie i Majki oseti kako opet klizi prema ponoru.
Kriknuo je od uasa, ni sam svestan svog postupka.
Sejoko pojaa stisak. Video je odlunost na njenom licu. Nee vie dopustiti da joj stisak
popusti. Sasvim polako, Majki poe da se pomie uz klizavu stenu dok najzad nije uspeo
da prebaci bokove preko ivice. Podigao je levu nogu, zakaio se njom i pomislio je: Sve
je u redu.
Tada zau lomljavu i jezivi zvuk, kao da mu rastre telo. Okrenuo je glavu mada je ve
znao otkuda taj zvuk. Video je kako se deo ivice na kojoj je Sejoko leala potpuno
ispruena odvaja od planine. Kriknuo je kad je video Sejokino telo kako pada u ponor.
Dri se za mene!
55/
UrJao je zajedno sa vetrom.
- Ne putaj me! Dri se!
Ali sve je bilo prekasno. Kao da je bila svesna da samo jedan od njih moe odavde da se
spase, Sejoko je dragovoljno rairila ruke.
Majki oseti dodir njenih aka, prstiju na koi, a onda vie nita.
. Oluja ju je doepala, zavitlala je u ambis. Sejoko se okretala kao leptir zahvaen vetrom,
plovila je dugo iznad tamnog ponora u samom srcu vetra, kie i smrvljenih stena. Majki
ugleda njeno lice, mirno, ozbiljno i nepomino. Njene oi su ga netremice posmatrale.
A onda, sasvim iznenada, nje nestade. Nevreme ju je jednostavno progutalo.
Majki je odjednom postao svestan svog disanja. Leao je udno izvijen, sa pola tela nad
ambisom, sa drugom polovinom preko razbijene stene. Vetar se obruio na njega kao to
se malopre obruio na Sejoko. Za trenutak je pomislio da bi bilo najbolje da se i sam
prepusti podivljalo; prirodi i da se strmoglavi za Sejoko u opasnu tamu. Bio je duboko
oajan tako da je izgubio svaki smisao za samoouvanje. Poeo je da udara po steni svom
snagom, mrzei je zato to je popustila. Tek kad je okusio sopstvenu krv, kad je bol
poeo da se probija do njegovih izmodenih vijuga, bacio se uvis i izmakao dalje od
opasne ivice na kojoj je leao u oajanju.
Mnogo kasnije, u tiini noi, u smirenju koje je nastupilo posle nepogode on se odvukao
do Cujovog vrta. Podigao je svoje iskrvavljene ruke i nespretno otkinuo jedan cvet.
Otiao je u Sejokinu sobu. Nita tu nije bilo pomaknuto. Ljudi su ve poli u potragu za
njenim telom. Policija je ve sasluala svakoga kad se Majki
56/
spustio niz planinu. Gujo je otputovao da prenese traginu vest Sejokinim roditeljima.
U kui je vladala posebna tiina. Majki uze stari cvet iz vaze i na njegovo mesto stavi
svezi koji je upravo ubrao. Ali nije nita oseao. Sejoko ga sada vie nee videti i on
nikada nee shvatiti duboko zadovoljstvo koje pruaju tako male stvari.
Udahnuo je vazduh, oseajui njen miris. Ponovo je video njeno ozbiljno lice dok se u
tami udaljavalo od njega, nestajui u ponoru. Sta bi se desilo izmeu njih da ih nije
nevreme zahvatio na ivici ponora? Osetio je uasnu prazninu u dui, tugu koju nije
mogao da odredi i definie. Kao da mu je neki lopov ukrao budunost. Kao ratnikova
neasna smrt koja izbrie sve ono to je uinio za ivota i njemu se inilo da mu je ivot
prazan i bez ikakvog znaaja.
Ja sam iv, a ona nije mislio je. Gde je tu pravda ?
Majki, ponovo u svojoj sobi u Belihevenu, zbaci pokrivae i stade bosim nogama na pod.
Priao je prozoru da bi udahnuo vie vazduha. Uklonivi oblak belih zavesa za koje je
mislio da su starinske ak i kad je bio sasvim mali, ugleda kako neka senka prolazi kroz
osvetljeni deo vrta. Zagledao se u tu senku i pogledom zamagljenim uspomenama
prolosti video je ono to nije mogao da vidi: Sejoko je opet bila iva. Onda ga stvarnost
obuze i on na svetlosti prepozna Odrinu bakarnu kosu. Nosila je farmerke i ogromni
svetli demper s naramenicama. Drala je ruke prekrtene na grudima i tako je hodala.
Brzo se obukao i proao kroz usnolu kuu. Dole su se irile senke na sve strane, kao da u
ovoj kui niko nije iveo pa su od nametaja ostale samo presvlake.
57/
Otvorio je vrata i zagledao se u Odrino zapre-paeno lice. Drala je ruku na bravi.
- Hriste - uzdahnula je - preplaio si me.
- Izvini.
- Ali ti si me uvek plaio - obavila je ruke oko sebe kao da joj je hladno. - Voleo si da se
muva unaokolo po tami. Oduvek si skakao na mene iz neke senke. Rekao si da uiva u
tome da me uje kako vritim.
- Ja sam to rekao?
- Da, jesi.
- To je bilo davno. Sada smo odrasli - ree ozbiljno Majki.
- Trebalo bi da smo odrasli ali ni ti ni ja se nismo promenili - ree ona i kliznu pored
njega u kuu.
Majki zatvori vrata i krenu za njom. Ula je u studio. Blaga svetlost pozlatila je njenu
nenu kou. Sela je na futon, prekrstila noge i naslonila se na jastuk.
- Oduvek sam se oseala kao da ivim s vampirom jer si mi ti brat. Da li si to znao?
Najgore je bilo kad bi mama i tata nekuda otili kad bismo ostali sami.
Majki stade ispred nje.
- Kad ti je bilo teko, dola si do mene.
- Zato to sam znala da im nee rei za abortus. Zbog tvog oseanja asti.
- Misli da je to ponekad praktino.
Odri ne ree nita. On ugleda pegice na njenim obrazima i seti se kako je znala veselo da
se smeje. Pre toliko mnogo godina.
To je korisna stvar ree on ali to nije neto sa im moe da se mampulie na
ovaj ili onaj nain. ovek mora da ivi prema tom kodu ili da ga uopte ne potuje i ne
priznaje.
Moda ga je ipak ula, moda je najzad shvatila
58/
ta on govori. Zabacila je glavu i zatvorila oi. Kao da je njena napetost malo popustila.
- O, Boe - apnula je - kakvu sam zbrku nainila od svog ivota.
U sledeem trenutku ve je jecala dok su joj se ramena nekontrolisano tresla.
Majki klee i zagrli je. Oseti kako mu se preputa i kako ga preplavljuju njene emocije.
Glava joj je leala na njegovom ramenu.
- Nije mi se pruila prilika ak ni da se oprostim s ocem - plakala je tiho.
- Nikome se to nije pruilo.
Odmakla se malo od njega tako da bi mogla da mu se zagleda u oi.
- On je uvek bio sa tobom - teko je disala -ti si bio njegov ponos i njegova radost.
- Zato to kae?
- Ma hajde, Miki - odmahnula je glavom - ti si bio taj koga je poslao u Japan kad ti je
bilo samo devet godina da ui ko zna ta i da prihvati ko zna koju nemoguu filozofiju.
Trenirao si onim japanskim maevima...
- Katana.
- Da, katana, seam se te reci - obrisala je suze s obraza. - Tata je eleo da postane
hrabar i odluan da ti nikada niko ne bude potreban. Postao si nezavisan i vrst kao
elino seivo koje si nauio da koristi.
Zagledao se u nju.
- Ti govori o nekom ko je nehuman a ne nezavisan.
Moda sam mislila da si zaista takav. Pokuavala je da ga povredi i on prepozna
stari rivalitet koji je oduvek vladao izmeu njima, to
je normalno kod sve brae i sestara. Osmehnuo se da bi je razuverio.
- Nisam takav, Ajdi - namerno ju je nazvao imenom od milja kojim ju je zvao otac.
- Bilo je toliko stvari, intimnih oseanja, o kojima sam elela da razgovaram sa njim,
elela sam da mu se poverim - rekla je. - Ali on nikada nije bio tu. Ujka Semi ga je drao
na kratkoj uzici...
- Sada govori kao majka. Ujka Semi je uvek bio tu kad tate nije bilo. On je bio kao
Nana, onaj engleski ovarski pas iz Petra Pana. Ujka Semi je bio uz nas da nas titi.
- Zato to je tata uvek bio negde daleko - ree ona. - Zar to ne shvata? Ujka Semi je
imao monopol na tatino vreme. Tata je imao svoj posao i imao je tebe. esto je uspevao
da ode do Japana i da te poseti. Na kraju meni nije nita ostalo.
- Ali ti si imala mamu, uvek si bila njena miljenica. Seam se da sam leao budan u
Japanu noima i tugovao to sam tamo daleko od nje. Nikada je nisam upoznao, Ajdi,
dok ste ti i ona bile mnogo blie nego smo otac i ja ikada bili. Ti i ona ste govorile jedna
drugoj takve stvari koje ja nikada nisam imao prilike da nekome kaem. Mislim da tata
nije bio ni sa kim blizak, ak ni sa mamom. Oni jednostavno nikada nisu bili dugo
zajedno.
Odri spusti glavu.
- Moda - priznade ona - moda je ba tako, moda zbog toga noas ne mogu da spavam.
Moda mi otac nedostaje. Ja sam dugo njega odbacivala da on na kraju, kad bi i doao,
nije uopte hteo da se meni posveti.
- Da li zaista veruje u to?
- Ne znam - ree tiho Odri. Spustila je bradu
60/
na sklopljene ruke, zatvorila oi. - Sea li se kad nas je tata vodio u Vermont da nas
naui da skijamo? Vreme je bilo grozno. Najstranija snena oluja koju sam ikada videla
obruila se na nas dok smo bili daleko od kolibe. Nismo videli prst pred okom. Pojma
nisam imala gde smo. Poela sam da plaem. Zvala sam i zvala, Majk. Mislila sam da e
me tata uti iako je on bio daleko od nas. Sea li se?
Majki klimnu glavom, seajui se uasnog straha koji je tada oseao za oboje.
- Postala sam histerina. Smrzavala sam se. Bilo mi je hladno iako sam imala toplo
skijake odelo.
- Mora da je bilo trideset ispod nule a vetar je samo pogoravao stvar.
- Htela sam da potrim, Majk ali ti si me e-pao pa smo zajedno sazidali sklonite u
snegu. Sklonio si nas od onog stranog vetra koji nas je probijao do kostiju. Stavio si mi
glavu na svoje grudi. Seam se da sam disala u ritmu otkucaja tvog srca. Boe, tako sam
bila preplaena. Ali vie mi nije bilo hladno. Zagrlili smo se i grejali uzajamno dok
meava nije prola. Onda je doao tata i pronaao nas - podigla je glavu i zagledala se u
njega. - Ti si bio moja Nana, moj zatitnik tog dana. Tata nije mogao da veruje da si tako
pametan i snalaljiv. Seam se kako nas je oboje poljubio. ini mi se da je to jedan jedini
put da nas je poljubio.
Dobro se seam da je stalno govorio: Mislio sam da ste mrtvi. Mislio sam da ste
mrtvi. - Majki ustade i prie pisaem stolu ispred prozora pokrivenog oijem. Svetlost
od sigurnosnih lampi u vrtu igrala se prolazei kroz sodi i arajui prostoriju senkama.
- Mislim da je mama zamolila tatu da postavi ovu svetlost u vrtu - ree on menjajui
temu razgovara
61/
jer mu nije bilo prijatno to se ona seaJa koliko mu se Filip divio.
Odri se okrete, jednu ruku ispruivi po fu-tonu.
- Nije. Ja sam bila tu kad je tata dao da se ta svetla postave. Sam je doao na tu ideju.
Majki je posmatrao senke koje je drvee bacalo du kue.
- Da li je tata rekao zato postavlja tu svetlost?
- Nije morao nita da objanjava - ree Odri a Majki se okrete i zagleda se u nju. -
Mislila sam da ti je mama rekla. Neko je pokuao da se uvue u kuu.
Nije mi nita rekla ta se dogodilo? Odri slee ramenima.
- Nita. Oigledno je neki provalnik hteo da prodre u kuu. Ba u ovu sobu. Ja sam bila u
njoj. Bilo je oko tri asa u jutro. Nisam mogla da spavam, kao i obino. ula sam nekoga
iza tog prozora, ba iza tog gde si ti sada.
- Da li si videla ko je to bio?
- Nisam. Samo sam uzela tatin pitolj i ispalila sam metak kroz prostor.
- Svetlost zbog bezbednosti - ponovi Majki vie za sebe. - To mi ni najmanje ne lii na
oca.
- Ne, ni najmanje.
Priao je mestu gde je Odri sedela. Pnmetio je da je podvila noge i sela na njih. Sada je
bila nekako oputenija.
- Majki - poela je. Seo je pored nje. - zna li kako je tata umro?
- Poginuo je u saobraajnoj nesrei, tako mi je ujka Semi rekao.
- Da, znam.
Vladala je tiina neko vreme.
62/
Najzad Majki ree:
- Na ta cilja, Ajdi?
Lice joj je bilo mirno, nije odavalo emocije.
- Ti si utvara. Ti mi reci.
- Gde je to?
Debeli smei prst pokau.
- elim to.
Debeli smei prst zapreti.
- Obeano mi je da u to dobiti.
Debeli smei prst sad se igrao gomilicom nasred stola od Koa drveta. Gomilica je
mirisala. U sobi se oseao miris dima.
Debeli Iimada uzdahnu. Njegov ogromni stomak oea se u ivicu stola.
Nemam to njegove male usne u obliku luka otvone se i zatvorie. Debeli dupli
podvaljak se zatrese. - Ja to elim a ja to nemam.
Njegove crne oi zagledae se u dva oveka koji su stajali pred njim. Oigledno im je
bilo vrlo neugodno. Nosili su iste aloha koulje, ortseve ivih boja i tong sandale.
- Kako vi to objanjavate? - upita Debeli Iimada.
Dobermani se oglasie spolja i oba Havajca pogledae prema prozorima. Dva mladia,
jedva izali iz tmejderskih godina, plave kose koja im je vijorila na povetarcu, protrae
iza prozora. Svaki od njih drao je nekoliko pasa na specijalnim lancima. Izgubie se sa
psima u gustom zelenilu.
- Neko je preao dozvoljenu granicu ree jedan od Havajaca.
- Moda policija - dodade drugi.
63/
- Ma nita od toga - ree ubedljivo Debeli Ii-mada. - To je samo dabar. Ali uvari su
osetljivi na svaki zvuk.
- Psi ili oni plavokosi jahai na talasima? -upita prvi Havajac. Bila je to u neku ruku
retorika ala.
- Ovo je Kahakuloa - ree Debeli Iimada. Govorio je veoma odluno i udno tako da se
inilo da je sve ono to izgovori isklesano u steni i da se tome nikada ne moe
protivreiti. - Ovde nema policije ukoliko je ja ne pozovem.
Kahakuloa se nalazila na krajnjem severoisto-nom delu Mauia. Samo uski drum je
povezivao ovu oblast sa najbliim, pravim, gradom Vailuku na jugu. Na severu se
protezao lanac stena oko Kapalua. Tuda je moglo da se proe samo specijalnim vozilima
koja su imala pogon na sva etiri toka i bila dovoljna teka. Mnoga kola su nestala,
skliznuvi sa nesigurnog druma.
Psi su veoma osetluvi ree prvi Havajac.
- Uvek ima turista unaokolo - ree Debeli Iimada - ima autostopera, hipija, radoznalaca
i drugih koje treba oterati. Ovo je, ipak, privatno imanje.
Prvi Havajac se nasmejao.
- Da - ree on - ovo treba uvati.
Debeli Iimada se die. Bio je ogroman ovek u svakom smislu. Za Japanca je bio din.
Bio je visok skoro dva metra, prava planina od oveka. Sitne crte lica jo vie su
podvlaile njegovu veliinu.
Imao je pesnice veliine medvee ape. Prialo se - moda se preterivalo a moda i nije -
da je ubijao ljude udarcem pesnice.
Debeli Iimada je bio na Havajima ve punih sedam godina. Znao je toliko o havajskim
ostrvima da
64/
bi postideo svakog domoroca koji su se trudili da na sve naine ugode turistima to su u
stadima dolazili da se dive njihovoj rajski lepoj zemlji.
- Vi ste novi pa sam do sada bio strpljiv sa vama. Raspitajte se unaokolo. Ja sam
tolerantan prema svojoj deci. to se tie mojih slubenika, postoje samo dva naina na
koje ja komuniciram sa njima: posao dobro obavljen i posao koji nije obavljen. Za prvi
nain nagraujem i to bogato. Za drugi nain nemani obzira. Ne elim da se istorija
ponavlja. Oni slubenici koji ne daju ono to se od njih oekuje ne rade za mene. U
stvari, ne rade vie nikada, ni za koga.
Debeli Iimada je bio svestan da su za vreme njegovog govora Havajci postajali sve
uznemireniji. Pitao se da li je to dobar znak. Nije mu se dopadalo da iznajmljuje nove
ljude a nije mogao da se slui ni svojim ljudima jer nije bilo ba zgodno ako se znalo da
neko radi za Iimadu.
- Odmah mi odgovorite ili u rei momcima da puste dobermane. Drim ih gladne.
Neprestano su gladni. Bolje rade na taj nain. - Osmeh Debelog Ii-made bio je leden. -
Oni su ba kao i ljudi u tom pogledu.
- Hoete da nas preplaite? - pitao je prvi Havajac.
- Ti ima jeziinu - ree Debeli Iimada neza-interesovano.
- A ti ima problema sa ponaanjem, brate -ree prvi Havajac. - Misli da si bolji od onih
zlatoko-sih momaka napolju? - pokazao je palcem preko ramena prema
mladiima koji su drali dobermane. -Nita nisi bolji. Svi ste vi haolis - doljaci, uljezi,
autsajderi. Imate toliko prava da budete na naoj zemlji kao govno u dnevnoj sobi.
Ne sputajui pogled sa njih, Debeli Iimada pritisnu dugme mterfona i ree u mikrofon.
- Kimo, oslobodi pse.
Ruka prvog Havajca kliznu pod njegovu aloha koulju. U ruci je drao revolver kalibra
38.
Debeli Iimada se ve pokrenuo. Bilo je udno videti oveka njegove veliine i debljine
da se tako brzo pomera. U sekundi se nagnuo preko stola sa ispruenom desnom rukom.
Ivica njegovog dlana sa utim uljevima, vrstim kao gvoe, udari po Havajevom
zglobu takvom snagom da revolver zatandrka po podu.
Prvi Havajac urliknu i Debeli Iimada obie oko. stola a zatim ga udari vrhovima dva
prsta u visinu srca. Drugi Havajac, skamenjen od uasa i zaprepae-nja, vide kako
njegov brat kao pokoen pada na pod.
Debeli Iimada ve je obiao oko stola. Zgazio je svojim ogromnim stopalom na revolver
i pokrio ga sasvim. Povukao je polusvesnog Havajca na noge. Drei ga tako da su mu
samo vrhovi prstiju dodirivali pod dovukao ga je do vrata, otvorio ih i zavitlao ga niz
drveno stepenite.
- Pazi! - viknuo je dok je svojom veliinom ispunjavao dovratak. Evo ih dolaze.
Kad se Debeli Iimada okrenuo prema sobi, poto je prethodno zakljuao vrata ugledao je
bledo lice drugog Havajca.
- Hej - ree on skoro ljubazno - nije ti dobro?
- Da li e stvarno doi? - uspeo je da promrmlja drugi Havajac.
- Ko?
Dobermani.
Dobermani ruaju - ree Debeli Iimada i sede za svoj sto. Otvorio je konzervu s
indijskim orasima i stavio punu aku u usta.
66/
Dok je vakao orahe posmatrao je Havajeve oi. Uivao je u tome, ba kao u ukusu
indijskih oraha.
- Moj brat...
- Ja jo ekam na objanjenje.
- Ali on...
- Ako se ne usere u gae bie sve u redu. Neka
a-"
Drugi Havajac nije znao da li se to Debeli Iimada ali.
Debeli prst je opet muvao po gomilici na stolu.
- Da li je samo ovo ostalo od njegovih linih stvari, ti mi reci. - Debeli smei prst
pomae gomilicu pepela, ostatke papira, krajiak konog novanika. Ah ovo mi nije
dovoljno da poverujem da je nestao u plamenu i dimu. elim dokaz a ja ga nemam. Reci
mi zato.
Havajac poblede kao smrt teko proguta pljuvaku.
- Bili smo tamo neposredno posle nesree. Pratili smo ga ba onako kako ste nam rekli...
- U Kanapali. Havajac klimnu glavom.
- Videli ste les - to nije bilo pitanje ve vie utvrivanje stanja koje je ranije bilo
razjanjeno.
- Videli smo. Vatra je jo gorela ali uspeli su da ga izvuku iz olupine i to vrlo brzo.
- Policija?
- Ne - ree Havajac. - Bolniari.
Znao je ta znai ispitivanje i znao je da je sada on podvrgnut toj proceduri. Pitao se ta
da radi kad ispitivanje doe do vrhunca, da li da lae ili govori istinu. Mislio je o svom
bratu koji se nalazio napolju, sa dobermamma putenim s uzice. Neto se pokrenu u
njemu. Mrnja i strah se pomeae. eleo je da on vlada ovom situacijom.
67/
kola.
- Video si ih kad su izvukli les iz kola?
- Vie bi odgovarao izraz odlepili su ga od
Debeli Iimada klimnu glavom.
- Nastavi.
- Gomila je ve poela da se sakuplja. Napravila se guva. Policajci su bili zauzeti
usmeravanjem saobraaja. Ukazala nam se prilika da priemo blie. Vi ste narn rekli ta
da traimo.
- A ovo? - Debeli smei prst ponovo gurnu pepeo i ostatke na stolu. - Kako ste doli do
ovoga?
Havajac slegnu ramenima.
- Kao to sam rekao, policajci su bili zauzeti regulisanjem saobraaja, i raiavanjem
guve na autoputu. Bili su im potrebni dobrovoljci da ugase vatru, da pomognu da se
izvue voza.
- Tako ste se ti i tvoj brat prijavili.
- Da, bili smo u kolima. Odmah smo uli kad je vatra ugaena - ree Havajac. - Izvadili
smo sve to smo mogli. Ali, kao to i sami vidite, sve je ve bilo izgorelo. Sem ovoga. To
smo nali kraj kola tako da nije popisano niti evidentirano.
Pokazao je kratak komad ueta tako tamnocrvene boje da je bio skoro crn.
Debeli Iimada pogleda u to bez oduevljenja.
- Sta je bilo sa prtljanikom?
- Prtljanik se otvorio sam od sebe ali u njemu nije bilo nieg neuobiajenog.
Debeli Iimada napui usne.
Ah onoga nema?
- Ne onako kako ste vi opisali.
- Ja to elim.
Znam.
- Onda nai.
68/
Elipsa klub bio je smeten na aveniji Nju Hempajer, na sredokrai izmeu Centra
Don F. Kenedi za dramsku umetnost i hotela Votergejt. Iz prostorija kluba i prozora
zastrvenih tekim zave-sama ovek je imao nesmetan pogled na park Rok krik i reku
Potomak.
Majki nikada nije uo za klub Elipsa to ni najmanje nije bilo udno u ovom gradu u
kome je bilo na stotine i hiljade klubova, organizacija, udruenja. Sem toga, on nikada
nije bio lan vaingtonskog drutva.
Popeo se granitnim stepenitem zgrade sa impozantnom fasadom u federalnom stilu.
Uniformi-sani stujard ga je saekao u prostranom ulaznom holu i, poto je uo njegovo
ime, samo se naklonio i pokazao mu kuda da krene. Poveli su ga stepenitem sa visokim
gelenderom od mahagonija. Odveli su ga na drugi sprat. Stjuard je zakucao na teka
hrastova vrata a onda ih otvorio da bi Majki mogao da proe.
Prostorija, veoma prostrana i sa visokim plafonom, odisala je atmosferom dentlmenskog
kluba u najboljem smislu te reci. Tri ogromna prozora zauzimala su jedan itavi zid.
Izmeu njih su bile smetene ogromne kone fotelje, potamnele od godina i upotrebe.
Bile su pravilno rasporeene prema zidovima krem boje. Na svakom kraju sobe stajali su
starinski kredenci od orahovine, sa staklenim vratima. U njima su bila poredana najfinija
vina, likeri, rakije. Mnoga pia poticala su iz 1800. godine. Na zidovima su stajala dva
portreta: jedan je bio Dorda Vaingtona, drugi Teodora Ruzvelta.
Usred sobe bio je postavljen masivan konfe-rencijski sto od trenjevog drveta a oko njega
je bio poredano 18 stolica. Desetak tih stolica bilo je
69/
zauzeto kad je Majki uao. Vazduh je bio plav od duvanskog dima.
Jonas Samartin, skidajui naoare s nosa, ustade i pouri da ga pozdravi.
- Ah, Majkle. Stigao si ba na vreme - ree i prui mu ruku. Hajde da sednemo.
Jonas povede Majkla prema praznoj stolici za konferencijskim stolom.
Majki se za trenutak zagleda u ljude oko stola. Bilo je jasno da vode veoma ozbiljan
razgovor. Zaprepastio se kad je shvatio da mnoge od njih poznaje. etvorica su bila
Japanci, delegacija, to se odmah jasno videlo. Voa je bio Nobuo Jamamoto, predsednik
kompanije Jamamoto teka industrija. Bila je to najvea japanska firma za proizvodnju
automobila a upravo je radila na razvoju nove eksperimentalne tehnologije proizvodnje
mlaznih aviona. Ako se Majki dobro seao, porodini koncern Jamamoto domogao se
vrhova u poslovnom svetu tokom godina koje su prethodile drugom svetskom ratu, kad je
firma bila angao-vana u proizvodnji najmodernijih avionskih motora. Vremena su se
promenila ali ne i prosperitet Jamamoto firme.
Drugi dostojanstveni Japanac bio je ef poznate japanske elektronske firme. Majki ga je
prepoznao jer je nedavno o njemu bio lanak u Interneenel Harald Tribjunu i novom
odeljenju za proizvodnju kompjuterskih ipova. Kompanija je poinjala da zauzima sve
vanije mesto u industriji SAD i poveavala je ameriki
uvoz.
Sto se tie Amerikanaca oko stola i om su svi bili veoma poznati i vezani za vladu. Jonas
mu je gurnuo papiri na kome su bila njihova imena i Majki je pokuavao da vidi ko je
ko. Bila su tu dva lana Kabi-
70/
neta, zamenik sekretara za odbranu, ef Potkomi-teta za spoljnu trgovinu, predsednik
Senatskog komiteta za prekookeanske poslove. Bila su tu i dva oveka koje je Majki
odmah prepoznao kao predsednikove vrhunske savetnike za spoljnu politiku.
Mlai od te dvojice je upravo govorio:
- ...jasno je da neke japanske firme izbacuju na trite poluproizvode kao da su
poludele. Ne optuujem nikoga za ovim stolom zbog toga ali molio bih da se to
primi k znanju. Ili e se ta ilegalna praksa odmah prekinuti ili e Kongres SAD
preduzeti odgovarajue mere.
- To je tano - ree predsednik Komiteta -mi se sasvim slaemo sa vaim stavom. Mi se
pripremamo da predloimo znaajne uvozne tarife da bismo zatitili amerike
kompanije koje ne mogu da se nadmeu sa japanskim firmama.
- Kongres odgovara eljama amerikog naroda - rekao je predstavnik kue. - Na
nas vre pritisak koji je iz dana u dan sve jai. Senatori i delegati svakodnevno
sluaju panine razgovore. Ja dolazim iz velike drave Ilinois. Svi moji birai
misle da ako smanjimo uvoz, odmah omoguujemo vie zaposlenja Amerikancima.
Oprostite to u ovo rei umea se Nobuo Jamamoto - ali to bi moglo da znai
ekonomsku izolaciju. Oprostite ako sam grub, mislim da vaa zemlja ne bi to mogla da
izdri u ovom trenutku, na ovoj istorij-skoj prekretnici. Va ogromni nacionalni dug koji
je delimino nastao i zbog malog izvoza vae zemlje, postae uskoro nesnosan.
Izolaciomstiko zakonodavstvo unitie sav izvoz. Jamamoto je govorio dobro i
odmereno ali kao svi Japanci roeni u Japanu imao je
711
muke s izgovorima r i l u engleskom jeziku. Nije bio ba siguran kad treba koje od
njih upotrebiti. Svi su utali, pa Nobuo nastavi:
- Nije tajna da je amerika privreda veoma slaba. U prolosti, kada smo mi poinjali sa
prvim izvozom, vi ste mogli da nam uzvraate vaim poljoprivrednim proizvodima.
Viak ita i ostalog prodavali biste Indiji, Kini, SSSR. Sve vie ste bili pod uticajem
kvalitetnih japanskih kola i elektronike. Nekada ste vi mogli raskono da ivite samo tako
to biste snabdevali hranom drugi svet. Ali danas nije vie tako. Isporuili ste i izvezli
toliko mnogo tehnologije da ste izgubili najbolje muterije. Sada viak proizvoda koje
imaju vai farmeri ide u bescenje na svetskom tritu. Ali za sve to ste sami krivi. Imali
ste mnogo prilika da promenite svoju industriju i ponete da proizvodite kvalitetne
proizvode. Imali ste vremena da promenite svoju polju-privredu i prilagodite je
svetskoj ekonomskoj slici. Nita od toga niste uinili. ini mi se da je nepravedno to
se sada spremate da nas kaznite za neto za to nismo krivi.
- Samo trenutak - ree stariji predsednikov savetnik, ekonomista velikog ugleda. - Niste
pomenuli uvozne barijere svoje zemlje, ne govorite o tome da je vaa vlada odbila da
potpie dogovore sa naom vladom o izvozu kompjuterskih ipova na ve zasieno
svetsko trite.
- A vi - ree ubedljivo Nobuo - ne pominjete da jen neprestano raste zbog ega smo
morali da pro-menimo nau poslovnu metodologiju.
- Zar nije tano, gospodine Jamamoto - ree ekonomista, diui glas - da sami nikada
niste imali nameru da smanjite izvoz u ovu zemlju? Zar nije istina da su
samoinicijativno postavljene izvozne ograde, u
72/
stvari, bile nametnute amerikim zahtevima? Zar nije tano da je vaa kompanija poela
da proizvodi auto-delove na Tajvanu i u Koreji da biste izbegli uvozne zahteve nae
vlade?
- Gospodine - ree Nobuo mirnim glasom -ja imam sedamdeset i est godina. Moja elja
je bila da Jamamoto zahvati deset odsto svetskog trita automobila. Sumnjam da
u videti da mi se san ispunjava pre smrti.
- Vi ne odgovarate na moja pitanja - ree ekonomista, pocrvenevi u licu od besa.
- Takva glupa pitanja ne zasluuju odgovore - ree Nobuo. - Reputaciju Jamamoto
industrije ne moe niko da narui. Ni vi niti bilo ko drugi.
Majki je paljivo prouavao Japanca. Dok je Nobuo Jamamoto govorio, Majki je
primetio nekoliko stvari. Prva je bila injenica da je Jamamoto odreen da govori u ime
delegacije. Mada je rukovodilac elektronskog koncerna zasluivao veliko potovanje u
Japanu, u ovoj sobi se niim nije suprotstavio Jamamotu. Poto je za Japanca veoma
vano potovanje - ova injenica nije trebalo da bude olako prene-bregnuta. Jamamoto je
sabirao poene: Jamamoto je osvetlao obraz.
Druga stvar je bila ta da je Jamamoto veoma mudro vodio ovaj sastanak i mudro mu
davao ton koji njemu odgovara. On je eleo ovaj konkurentski sukob i uvukao je
Amerikance u igru da naine budale od sebe. Bacio im je mamac i oni su ga zagrizli kao
pastrmke. Njegove reci, izgovorene tako mirno, tako neutralnim tonom, bile su ipak
sraunate da povrede zapadnjaku psihu to je dublje mogue. Sama pomisao da
Amerikancima jedan stranac govori kako da vode svoju ekonomiju inila se nemoguom.
73/
Ali, kao uvek u pregovorima s Japancima, i ovde je bio skriven cilj. Majki se pitao ta li
je to.
- Izgleda da ste svesni posledica svojih postupaka ree mladi od dvojice
predsednikovih savetmka. Vae odbijanje da shvatite ta je dobro za vas zaprepauje
me. Voleo bih da naglasim da e, ukoliko ne doemo do nekog dogovora na ovom
sastanku, loe krenuti po prodaju japanskih proizvoda na naem tritu. Ukoliko Kongres
SAD donese Zakon o zatiti trita, to e se loe odraziti na prodaju japanskih kola,
kompjutera i druge elektronike. Ne moram da vas pod-seam gospodine Jamamoto, da su
SAD najbolje japansko prekomorsko trite. Da li moete da zamislite kakav bi haos u
vaoj zemlji izazvalo zatvaranje takvog trita? A to e se ba dogoditi ukoliko od vas i
lanova vae delegacije ne dobijemo pisanu potvrdu da ete preduzeti neto u pogledu
smanjenja izvoza.
- Ja shvatam svu ozbiljnost situacije ree Nobuo. Posmatrao je Amerikanca
ledenim pogledom. - Ah moram opet da kaem da odbijamo da budemo kanjeni za
situaciju za koju nismo krivi. Ah, kao ustupak naim amerikim prijateljima, mi smo
spremni za kompromis. Imate dokumente ispred sebe. I...
Ovo! - viknu ekonomista i zauta sa nekoliko listova papira. Ovaj predlog je
nezdrav. To je manje od etvrtine smanjenja koje mi traimo.
Sto vi traite! Nobuo je izgovorio te reci tako da se odmah jasno videlo da se ne
radi o neem istom i potenom. - U stvari, to to vi traite jedva moe da se nazove
kompromisom. Va predlog se zasniva na tome da nam odseete obe ruke.
Da bismo sauvali telo - ree senator, osme-hujui se. - Vi, svakako, moete da vidite
koliko je mudar taj predlog.
741
- Ja tu jedino vidim zahtev - ree Nobuo tiho -da se japanska industrija vrati na status
koji je imala pre 20 godina. To ne moe da se tolerie. Zamislite kako biste vi reagovali
da sam ja neto takvo predloio vaoj vladi.
Vi ne biste nikada bili u tom poloaju oigledno je bilo da ekonomista napada. -
Hajde da zaboravimo sve bajke i razgovarajmo o poslovima. Vi ete prihvatiti na
predlog, a i dopae vam se, a ja u vam odmah rei zato. Zato to e japanski izvoz biti
tako srezan da ete misliti da ste se vratili u doba drugog svetskog rata.
Zavlada ledena atmosfera u prostoriji. Majki vide kao stariji predsednikov savetnik
namiguje. Ali ve je bilo suvie kasno da se popravi naneta teta. Nobuo je sedeo veoma
uspravno u svojoj stolici. Njegov pogled uperen u ekonomistu bio je nepomian.
- Niko ne prisiljava vae graane da kupuju nae proizvode - ree Nobuo. - injenica je
da ljudi prepoznaju kvalitet a to je ono to se trai na stranom tritu. Kvalitet je zatitni
znak japanskih proizvoda. Kao nacija, borili smo se pune tri decenije da zbacimo
ameriki slogan da Made in Japan znai jevtino. Sada kad smo uspeli, ne moete da
oekujete da emo napustiti ono za ta smo se tako ogoreno borili. Bojim se da traite
od nas neto nemogue. Iskreno govorei, iznenaen sam jer vi govorite o prinudi.
Niko nije pominjao prinudu, gospodine Jamamoto ree mladi predsednikov
savetnik. - Ako se nismo dobro razumeli do toga je dolo samo zato to smo mi ljudi
razliitih kultura i jezika.
Neko vreme je vladala tiina. Izgledalo je da ozbiljno lice Nobua Jamamotoa dominira
nad svim u prostoriji, ak i nad monim licima Vaingtona i Ruz-
75/
velta na sJikama koji su sa svojih poasnih mesta na ukastim zidovima posmatrali kako
napetost raste.
- Izvinjenja - ree najzad Nobuo - zahtevaju iskrenost i pokajanje.
Odgurnuo je stoJicu od stoJa a drugi Janovi japanske delegacije sledili su njegov primer.
- Bojim se, ovde nema iskrenosti. U takvoj atmosferi ne moe da se oekuje neko asno
reenje. -Izgovorivi to, Nobuo izvede lanove svoje delegacije.
Jonas nije ekao da ponu razgovori izmeu onih koji su ostaJi za stolom. Saekao je tek
toJiko koJiko je pristojnost nalagala, pa je brzo poveo MajkJa napolje. Videli su Nobua i
druge Japance kako silaze irokim stepenitem i idu prema izlazu. Da li mu se to samo
uiniJo iJi se to zaista dogodiJo, tek, Majki vide kako se crne Nobuove oi zadrae za
trenutak na njegovom Jicu a onda Japanci nestadoe niz stepenice.
Jonas ga povede u susednu prostoriju, oigledno biblioteku. Na podu je bio raskoni
orijentalni tepih, fotelje su bile neto udobnije nego u sali za sastanke iz koje su upravo
doli. Izmeu fotelja bili su postavljeni stoii od mahagonija a na njima su stajale
starinske lampe sa abaurima od svile.
im su seli, pojavio se posluitelj. Jonas narui kafu i brioe. Smestili su se pored velikog
visokog prozora. Vrbe su se povijale na vetru, uranjajui duge grane u Potomak. Ptice u
cvrkutale.
- Sta kae na sve ovo? - upita Jonas kad im je donet doruak.
- Kakav sou.1
- Pravi spektakl, da, da! - srknuo je kafu koju je po obiaju pio bez ikakvih dodataka i
veoma gorku. -Prokleti Japanci! Kako su samo tvrdoglavi. Takvi su bili i u ratu i odmah
posle rata.
76/
- Trebalo je da neko odabere lanove amerike delegacije mnogo paljivije.
Jonas ga pogleda.
- Zaista? Zato to kae?
- Zbog onog ekonomiste.
- A, zbog njega - jeknu Jonas i odmahnu rukom - on je pravi genije. Sjajan tip. Ne znam
ta bi predsednik radio bez njega.
- Moda je genije za ekonomiju, ali je nemogu kad se radi o diplomatiji.
- Misli na onu primedbu o ratu? To je ba bilo nesreno.
- Tano. Ali mislim da mu to nije sluajno izletelo.
- Sta hoe time da kae? -Jonas je sada bio veoma zamteresovan.
- Nobuo je izmanevrisao eli tok sastanka. -Kad ugleda izraz zaprepaenja na
Jonasovem licu, Majki ree. - Zar ti to nije bilo jasno?
- Nisam ba sasvim siguran da te dobro ra-zumem.
- Nobuo je doao na ovaj sastanak sa odreenom namerom.
- Svakako - sloi se Jonas. - eleo je kompromis.
Majki odmahnu glavom.
- Mislim da nije, ujka Semi. Isprobavao vas je, otkrio vam je slabu taku. Iskoristio je to
do krajnjih granica. Izmanevrisao je tako ekonomistu da je ovaj poeo da ga vrea.
Namerno je izgubio obraz.
- Bio je to samo nesreni incident - insistirao je Jonas. - Predsednik e poslati notu s
izvinjenjem i ponovo emo se nai za pregovarakim stolom krajem nedelje.
77/
- Krajem nedelje - predviao je Majki -Nobuo i njegova delegacija e ve biti u
Japanu.
- Ne verujem u to.
- On je eleo da zbog nekog razloga prekine razgovore. eleo je da za to budu odgovorni
Amerikanci - pogledao je Jonasa. - Moe li da nasluti razlog zbog kojeg bi Nobuo to
eleo? Mislim, koliko su vani ovi razgovori?
- Oni su veoma vani - ree Jonas. Srknuo je kafu i zamiljeno se zagledao u vodu. - Da
li si nekada uo za Smut-Hovlijev akt? Godine 1920. Kongres je sproveo neke trgovinske
restrikcije. Zbog toga smo postali izolacionistika zemlja. Rezultat je bio velika
ekonomska kriza. Nije bilo izvoza, nije bilo posla, na sve strane su propadale kompanije i
preduzea. Bio je to pravi komar. Taj komar e se ponoviti ako to to ti kae bude
istina i Nobuova delegacija se vrati u Japan. Baraba je u jednom bio u pravu. Naa
privreda je otila do avola. Slabi smo kao mae. Ovaj nacionalni deficit nam preti i
samo se priprema da nas smrska. Privreda u polovini zemlje umire i to tako brzo da
izgleda nita vie ne moe da je u tome sprei. Ti si moda u pravu. Japanci su kao
lovaki psi. Oni mogu da namiriu kakav je poloaj pregovaraa i da onda prave kapital
od toga. Ako je to istina, onda smo se zaista zakopali. Jamamotova teka industrija radi
na jednom super tajnom projektu -na razvoju FAX mlazog borbenog aviona. Ne daju
nam, ni da se pribliimo. Mi smo naveli Japance da poveaju svoj budet za odbranu, sa
eljom da kupuju od firmi Mekdonel-Daglas i Boing. Uspeli smo ali ako sada Nobuo
Jamamoto uspe da postavi svoj FAX, nae najvee avionske firme mogu da odu do
avola.
Dakle, u tu vrstu poslova bili ste umeani ti i moj otac.
78/
Bio je fasciniran onim emu je upravo prisustvovao a, sem toga, bio doao ovamo samo
da bi saznao kako mu je otac umro.
- Ne mogu da shvatim da posle svih tih godina ja pojma nemam ta se dogaa u Birou. -
Majki je bio iskreno zaprepaen.
A ta misli da se tamo zbiva? pitao je
Jonas.
- Pojma nemam - priznao je Majki - naziv Biro za meunarodnu spoljnu trgovinu
nikada mi nije mnogo znaio.
Ali, svakako, si bio radoznao insistirao je Jonas. - Svako dete eli da zna ta
njegov otac radi. Svakako si ga pitao.
Otac mi je rekao: Ja putujem, Majki. Idem u Evropu., Aziju, Junu Ameriku.
Samo to ti je rekao?
Jednom mi je rekao: Sluim svojoj zemlji.
Ah - jasno je bilo prema tome kako je Jonas izgovorio to ah da su doli do same
sri stvari. Izvadio je iz depa sivi koverat i pruio ga Majklu.
ta je to? - upita ovaj.
- Samo pogledaj - ree Jonas. Dok je Majki otvarao koverat, Jonas ree. - Jue si me
pitao kako ti je otac umro. Evo tako. Fotografije koje gleda snimljene su jedva jedan sat
posle saobraajne nesree. Kao to vidi vatra je nanela isto toliko tete koliko i sam
udarac. Moda i vie, teko je rei.
Majki oseti kako mu drhte ruke. Naiao je na slike neijih ugljenisanih ostataka, a onda
shvati da su to ostaci njegovog oca. Oseti muku u stomaku. Nijedno dete ne bi trebalo da
vidi svoje oeve ovako... Podigao je glavu:
- Zato si mi ovo pokazao?
791
- Zato to si me pitao kako ti je otac umro. Na to pitanje nije lako odgovoriti i veoma je
vano da ti u potpunosti shvati posledice svog pitanja - Jonas uze koverat, zatvori ga -
Otac ti nije lagao kad je rekao da slui svojoj zemlji. Niti je govorio u prazno. - Uklonio
je koverat. - To je bila istina.
- Radio je za federalnu vladu - ree Majki - ja to znam.
Odjednom oseti neki eho u podsvesti. Kao da je uo Odrin slatki glas koji se probijao
kroz no. Zna li kako je otac umro? Na ta li je ona sumnjala? Ti si utvara. Ti mi reci.
- Najpre treba da zna da je BITE ime koje sam ja stvorio pre mnogo godina - ree Jonas.
- Drugo, taj Biro i ne postoji. U krajnjem sluaju, ne bavi se meunarodnom trgovinom,
budetom, tarifama i ostalim.
- Pa ta si ti onda traio na ovako znaajnom sastanku? - pitao je Majki. - I kako si uspeo
da mene uvue?
Jonas se osmehnu, siguran u sebe.
- Mislim da ipak, posle svih tih godina, imam nekog uticaja u Vaingtonu i neke moi.
Majki ga radoznalo pogleda. Oseao se udno, neto ga je stezalo u stomaku kao da se
nalazi u liftu koji se suvie brzo die.
- Ko si ti, ujka Semi? - upita. - Nikada te ranije to nisam pitao. Mislim da je vreme da ti
sada postavim to pitanje.
- Tvoj otac i ja smo izgradili BITE - ree Jonas. - iz osnove. Mi smo bili vojnici, Majkle,
tvoj otac i ja. Mi znamo samo da se bavimo vojnim poslom. Kada je rat zavren, mislili
smo da vie nikome ne moemo da budemo od koristi. Pogreili smo. Postali smo opet
vojnici ali malo drugaije vrste. Postali smo pijuni.
80/
Trebalo je toliko toga da se uradi tog jutra. Odri je sve preuzela na sebe. To i ne bi bilo
tako neprijatno, razmiljala je dok se oblaila, da joj nije tako teko pao onaj sinonji
razgovor sa Majklom.
Trebalo je da se pobrine za pogreb Filipa Dosa. Lilijen je otro zabranila da Biro o tome
vodi rauna. Odri je ula majku kako govori telefonom, najverovatnije sa ujka Semijem.
Glas joj je bio leden i otar.
Bez obzira ta oseala, Lilijen to nije htela ili nije mogla da izrazi recima. Odri bi
povremeno uhvatila znakove majine unutranje napetosti i oseala se krivom zbog toga.
Odri se smatrala uljezom, oseala je krivicu to je uspela da zaviri u taj intimni mrani
kutak. To ju je plailo, ba isto toliko koliko ju je i fasciniralo.
Odri je dobro poznavala majku. Lilijen Dos je morala sve da postavi na racionalnu
osnovu u svom vrlo racionalnom svetu da bi mogla da ivi i radi. U tom svetu smrt je bilo
neto prirodno ba kao i ivot. Jedno je poinjalo, drugo se zavravalo. To se dogaalo
svim ivim biima. Bilo joj je udobno samo u granicama onog to joj je bilo poznato.
Oseala se dobro samo u vrsto postavljenim granicama koje odvajaju beskrajnu tamu od
haosa. Pravila i odredbe bile su njen nain komuniciranja i njenog samopouzdanja. Odri
je otkrila da e se Lilijen boriti zubima i noktima da bi sauvala svoj racionalni svet.
Lilijenino vladanje sopstvenim oseanjima i njeno samopouzdanje bili su legendarni i u
porodici i u krugu prijatelja. Upravo zbog toga nikoga nije bilo tog jutra da obavi sve te
neprijatne dunosti, sem njih dve. Lilijen je vrsto verovala da je smrt - ba kao i bolest -
neto to se tie samo najblie porodice. U
81/
stvari, za Lilijen su bolest i smrt bile iste. Samo to je smrt trajala due od bolesti.
- togod treba da se uradi - ula je Odri kako majka govori nekoj bliskoj prijateljici -
moja kerka i ja emo to same obaviti.
I Majki je bio tu i uo je ta je rekla. Na te reci samo je okrenuo glavu prema njoj. Lilijen
nije toga ni bila svesna, a Odri je shvatila da nije prvi put da ga Lilijen tako zaprepasti.
Nije ni prvi a ni zadnji put pomislila je u sebi.
Odri je bila zadovoljna to je, najzad, izala na sunce posle tog tamnog jutra provedenog
u kapeli uz otune izraze mrtvozornika ija su je lica, ni sama ne zna zbog ega podseala
na cvee od svile. Odabrala je novi restoran u Aleksandnji gde je povela majku na ruak.
Nije znala nita o tome kakva je tu hrana ali je restoran imao raskonu zimsku batu u
kojoj je preko celog dana bilo veoma prijatno, toplo, svetio.
Naruila je bloody Mary za obe a onda je uzela jelovnik. Znala je da ne vredi da majci
prua jelovnik jer se znalo ta e ona naruiti. Kad god bi ruala napolju Lilijen bi
naruivala salatu od piletine, ledeni aj sa limunom u koji bi uvek stavljala dve tabletice
Ikvola. Uvek je nosila kutijicu Ikvola u tani, u sluaju da restoran ima neki drugi
vetaki eer.
- Drago mi je to je sve zavreno - ree Odri. -Pravo je olakenje biti ovde.
Lilijen poe da pretura po svojoj tani dok ne pronae malu kutiju od sedefa. Istresla je
jedan aspirin i kad su im doneh pie ona ga proguta sa prvim gutljajem koktela.
Boli te glava, majko?
Ne, sve je u redu.
Odri je posmatrala majku kako guta aspirin.
82/
Bilo je grozno.
- inilo mi se da u se uguiti u toj kapeli -Lilijen se osvrnula tuno oko sebe. - Nita
vie nije isto kao ranije. Kao da sam se vratila kui sa velikog putovanja i da se sve u
susedstvu promenilo. - Uzdahnula je. - Ali, najee, susedstvo ostaje isto a
menjamo se mi.
Sluajui majku, Odri se odjednom ozbiljno zabrinu.
- Zato ne ode nekuda nakratko? Upita. -Nema nikakvog razloga da ostane ovde.
- Postoji moj posao.
- Uzmi kratak odmor. - Sam Bog zna da si ga zasluila. A ko e ti zameriti? Deda?
- To to radim za oca nikako ne znai da treba i da koristim kao neku prednost.
- Odmor zbog smrtnog sluaja u porodici nije nikakva prednost - ree Odri. - To je neto
to ti pripada. Zato ponovo ne ode do Francuske? Tebi se tamo dopadalo. Sea li se
onog divnog mesta pored Nie o kome si mi jednom priala? Ono mesto koje je nekada
bilo katedrala...
Lilijen se osmehnula.
- Manastir.
- Dobro, manastir. Seam se da si mi priala o tome. Rekla si da ti je bilo lepo. ao mi je
to nisi nikada stigla da tamo ode sa tatom.
- To ostaje izmeu mene i tebe. To je naa tajna. Nikada nikom drugom nisam govorila o
tom mestu. U svakom sluaju, tvoj otac nije imao vremena za odmor.
- A sada za sve je suvie kasno. - Oseala je kako je emocije savlauju, ba kao u kapeli.
Prinela je ruku licu. - O, Boe, bilo je tako strano tamo unutra.
83/
Trebalo je odluiti u koji emo ga sanduk staviti. Trebalo je videti koliko koji staje...
- Nema razloga da sada o tome govorimo, mila moja - ree Lilijen. -Sto je uinjeno,
uinjeno je. Pred nama je bio teak zadatak i mi smo ga obavile.
- Govori kao da smo ratnici - ree Odri, zain-teresovana.
- Je li? - Lilijen se iskreno iznenadila. - Pa, moda i jesmo. Hrabrost i dunost moraju da
rukovode naim postupcima. Ne moemo vie da se oslanjamo na oca.
Odri poe da plae. Trudila se da zadri suze celog jutra, zatvarajui se u zatitnu
membranu pred surovom stvarnou.
Ne moemo vie da se oslanjamo na oca.
Jecala je iza aka u koje je zaronila lice.
- U redu - ree Lilijen i stavi ruke preko ker-kinih. - Budi hrabra, draga moja. To bi ti i
otac rekao da je ovde.
Ali njega nema mislila je Odri. Kako bih elela da je sada ovde, s nama.
Odjednom se razbesne.
- Ne mogu da verujem da jo razmilja o tim glupostima! Ja ak i ne znam ta znai
hrabrost! Hrabrost je neto o emu ljudi stalno govore a ne mogu da je objasne na pravi
nain ni sebi ni drugima - pokuavala je da se smiri i da se pribere. On te je time
opinio.
On nas je sve opinio podseti je Lilijen ukljuujui i tebe.
Ali ma koliko se trudila da postigne kontrolu nad sobom, Odri nije uspevala u tome. Suze
- ili bolje reeno najprimitivnija oseanja koja su ih izazvala -sada su se slivale iz
najtamnijih kutova podsvesti.
84/
- Oseao je da je omanuo kad je zaeo kerku a ja sam mu se za to svetila - viknula je. -
On je eleo dva sina. Da, da. To je u vie navrata pokazao. U vie navrata.
Lilijen je zaprepaeno posmatrala kerku.
- Da li si nekada ula da je on tako neto rekao?
- Nije trebalo da kae. Mogla sam da vidim razoaranje u njegovim oima kad me je
posmatrao kako trim ili kako utiram loptu.
- Tvoj otac je bio ponosan na tebe, Odri. Mnogo te je voleo.
- Majko, zar ne shvata? Ja ga nikada nisam upoznala! - Iako to nije elela opet je gorko
zajecala. -A sada vie neu imati prilike za to.
- Jadno moje dete! - Lilijen posegnu za njenom rukom preko stola. - Jadno moje drago
dete.
- pijuni - Majki ponovi kao eho. Nije shvatao znaaj te rei koju je upravo izgovorio.
Zaprepaen, nije rekao vie nita dok su silazili raskonim stepenitem kluba Elipsa i,
uzevi kapute od stjuarda, krenuli prema Jonasovoj limuzini. Za vreme kratke vonje do
sedita BITE u Ferfaksu, Majki je samo bez reci buljio kroz zatitna stakla. Tek kad su
kola stigla na tlo Biroa, progovorio je.
- Morae da mi sve bolje objasni.
- BITE je tajna organizacija koja se bavi spolj-nim i drugim opasnostima koje spolja
prete SAD - ree Jonas.
- Ti si pijun?
- Da - ree Jonas Samartin. - I tvoj otac je to bio. I to sjajan.
Majki duboko uzdahnu. inilo mu se da se
85/
probudio iznenada jednog jutra, otkrivi da se njegov itav svet promenm u neto to ne
moe da prepozna. Nita oko njega nije bilo ni pravo ni stvarno.
- ta je tano moj otac radio? - upitao je najzad.
Morao je samog sebe da natera da postavi to pitanje: usta kao da su mu bila puna praine
koja je pretila da ga zagui.
- Tvoj otac je radio kao operativac. Ne bi nikada bio srean radom u kabinetu. Njegovo
operativno ime je bilo Sivet. On je bio ono to nazivamo Makom. I kao sve Make, on je
bio odreen za vlane poslove.
Bili su ispred kancelarija BITE. Hodali su irokom stazom. Bili su na podruju Biroa,
okrueni zatitnim ogradama, senzorima, psima, icama pod naponom.
- Radi se o specijalizovanom terenskom poslu. - Na sve strane, bunje magnolija bilo je u
cvatu. Bilo je ve dosta toplo i sasvim je bilo prijatno u hladovini. -Samo najelitniji
agenti mogu da se kvalifikuju za Make.
- A ta rade Make? - pitao je Majki.
- Pretpostavljam da termin vlani poslovi zasluuje svoj nadimak zbog prolivanja
krvi...
- ta to govori?
- Make su ubice, Majkle. One odstranjuju linosti koje osudi ova organizacija.
Zaprepaen, Majki je uutao. Oseao je gr u stomaku. Jedan deo njegove linosti
nareivao mu je da se okrene, pobegne i sakrije negde ili da dopusti da mu ivci popuste i
pone da jeca. Nemogue, moj otac mislio je. - To nije mogue. Ali istina je polako
poinjala da izbija na videlo dok je razmiljao o oevim
86/
odlascima i dolascima. To se podudaralo sa mnogim incidentima koji su do sada bili
teko objanjivi. Sve je to liilo na ogromnu slagalicu koja nije bila jasna sve dok se nije
naao deo koji je nedostajao - klju slagalice - koji je dopustio da se svi drugi delovi
sloe.
Majki je sa zaprepaenjem uo sopstveni glas koji je zvuao nestvarno. Taj glas je
govorio: Nemogue da je bio ubica - asasen. To je loe izgovorena arapska re
haain. Haa je bio fanatini musliman u doba Krstakih ratova koji je tajno ubijao
hriane i manje fanatine muslimane. Bio je drogiran i taj in je izvravao pod snanim
uticajem droge.
Jonas Samarten zastade ispod magnolije. Miris joj je bio tako sladak da je skoro opijao
oveka. Njegove sive oi posmatrale su Majkla pronicljivo.
- Sada me mrzi, Majkle. Ne vredi da to porie. Mogu da osetim snagu tvoje mrnje.
Smatra da sam ja odgovoran za smrt tvoga oca. I za njegov ivot, oekujem da e mi i
to jednom pripisati. Bojim se da grei, i to u oba sluaja. Tvoj otac je eleo da obavlja
ovaj posao. To mu je bilo potrebno. Da, ja sam ga angaovao. Ali tek kad sam ga dobro
upoznao, kad sam shvatio kakve su njegove elje. Majki odmahnu glavom.
- To bi trebalo da znai da je moj otac eleo da ubija ljude.
Jonas ga je natremice posmatrao.
Zna i sam da to nije istina, sine. Filip je eleo jedino da ova zemlja bude bezbedna.
Majki je osetio po Jonasovim recima da je on duboko povreen pa je dopustio da njihova
istinitost dopre do sutine njegovog bia. Ipak je bio sin svog oca.
Bio je to izbor tvoga oca. Njegovo mesto nije
87/
bilo kod kue. To ne znai da on nije voleo tebe i Odri i, naravno, Lilijen. elim da
kaem da je njegov poziv bio mnogo snaniji, mislim vokacija. On je bio neto kao
svetenik...
- Svetenik!
- Da, Majkle. Tvoj otac je imao izvanredan um. Izuzetan, ak. On je posmatrao svet u
globalu. Znao je ta je vano za budunost.
- Sva ta putovanja... i svi ti pokloni koje nam je donosio oznaavali su samo smrt jo
jednog ljudskog bia.
Obavljao je neophodan posao.
- Hriste! - uzviknu Majki. Jo nije mogao da se povrati od oka koji je doiveo kad je
saznao ta mu je otac radio sve ove godine. To je prljav posao ali neko mora i to da
obavi, zar ne?
Da, jeste.
- Ujka Semi, ujka Semi!
Jonas je osetio oaj u Majklovom glasu i srce mu se okrete prema mladiu.
- Tvoj otac je bio patriota nikada ne treba da to izgubi iz vida, Majkle. Ba naprotiv, ti
treba i dalje da neguje najlepe uspomene na njega, utoliko pre...
- Pojma nemam... - Majki odmahnu glavom. Nije znao ta e rei Odri.
- Pitao si me kako ti je otac umro - nastavio je Jonas mirno. Mogao je da oseti Majklov
bes. Znao je da se nalazi u veoma opasnom poloaju.
- Nije trebalo da vidim one uasne slike. Zato si mi to pokazao? Kakav je bio tvoj cilj?
Ba kao to ne moram da vidim katalog ubistava koja...
- Onda nikada nee shvatiti zato je umro. Majki zauta, pogleda ujka Semija.
Zar mi nee rei zato je umro?
88/
nago-
ao mi je to moram da te razoaram ah ne mogu da ti kaem. Jednostavno zato to ne
znam zato je tvoj otac umro.
- ta hoe da kae? - upita Majki, udno promenjenim glasom.
- Ona automobilska nesrea na Mauiu u kojoj je nastradao tvoj otac nije se dogodila
sluajno.
- Moj otac je ubijen?
- Siguran sam u to. Da, svakako je ubijen.
- Ko ga je ubio? Ima li neki trag? Neki na
vetaj ?
- Samo neto - ree Jonas. Nije skidao pogled sa Majkla. - Ali to je tako gadna stvar da
ne mogu nijednog operativca da poaljem da obavi taj posao. Sem toga, dok ne otkrijemo
tajnu ko je i zato ubio tvog oca, ne moemo da znamo ni koji su operativci bili u to
umeani.
Majki je ovo teko primio.
- Znai li to da ima indicija da je on muen pre nego to je umro...
Jonas stavi ruku na Majklovo rame.
- Ne elim nita unapred da kaem, Majkle. Ali bilo bi blesavo krenuti u reavanje
neega to nam nije sasvim jasno.
- Znai, ruke su ti vezane. Jonas klimnu glavom.
- Jesu. Ali kad bih imao nekoga tako vetog kao to si ti, Majkle... Potreban mi je neko
koga operativci ne poznaju, pa...
Majki je zaprepaeno gledao ujka Semija, kao da je ovaj odjednom rairio krila.
- eli da nastavim tamo gde je moj otac stao? - rekao je uasnuto.
Jonas samo klimnu glavom.
89/
- Nemogue, ja ti nisam potreban, ti me ne eli. Pa ja sam samo slikar. Ja se muvam po
ateljeu i meam boje.
- Niko od mojih ljudi ne moe ni da takne sluaj tvog oca. Svi su oni do sada dobro
poznati protivnicima. Neu da budem delat svojih ljudi.
To je isto ludilo, ujka Semi. Meni nije est godina i mi se ne igramo kauboja i
Indijanaca.
Ne, ja sam svestan velike opasnosti. Ne elim da je umanjim, ba kao to ne elim da
umanjim tvoje vaspitanje i obuku - uhvatio je vrsto Majkla za ruku. -Tvoja obuka u
borilakim vetmama je ba ono zbog ega e ti savreno obaviti ovaj zadatak.
Ti, u stvari, eli Caka Nonsa ali on postoji samo u filmovima.
Sa razlogom sam te doveo na onaj sastanak u klub Elipsa, Majki. eleo sam da
shvati u kakvoj se situaciji nalazimo. Ovo je jo jedan hladni rat u kome se tuemo. I
sada znamo ko nam je protivnik. Ako nas Japan primora da izglasamo protekcionistike
zakone, naa privreda e otii do avola, to je tako sigurno kao to ja sada ovde stojim.
Ova zemlja je ve dovoljno slaba. Imamo toliko mnogo nacionalnog duga da ve
posremo pod njim. Mi smo kao bokser opijen od udaraca koji ne zna kad treba da
prestane. Protekcionistiki zakoni zadae nam krajnji udarac.
Ali kakve sve to veze ima sa smru mog oca?
- Pojma nemam - priznade Jonas - to je jedna od stvari koju ti sam mora da istrai.
Majki odmahnu glavom i ree:
- ao mi je, ujka Semi, ja jednostavno nisam tako skrojen da bih mogao da budem tvoj
ovek.
Jonas napui usne a onda brzo ree.
Uini mi bar uslugu.
90/
Majki klimnu glavom.
Zavisi od usluge. I ako mogu.
Razmisli bar o onome to sam ti rekao. Razmisli o svojoj dunosti.
- Prema domovini? To je i privuklo mog oca u tu tvoju igru.
Ali Jonas je ve odmahivao glavom.
- Ne, mislim na dunost prema svom ocu. Mislim da mu duguje da zavri ono to je
on zapoeo. I da otkrije ko ga je ubio.
To je tvoje miljenje ree Majki kratko.
Bar uini ono to traim od tebe ree Jonas - kao linu uslugu. A onda me potrai
sutra ili prekosutra.
Majki se zagleda u Semijeve oi. Seao se dobro tog lica, namazanog ratnikim bojama i
tog tela koje pada, pravei se da je smrtno pogoeno kad bi ga Majki pogodio svojim
minijaturnim revolverom-igrakom. Klimnuo je glavom.
- U redu.
Tek mnogo kasnije, Majki je shvatio u ta se upustio ovim olako datim obeanjem ali bilo
je kasno da se povue.
Kucanje na vratima najavilo je Udea. Veliki ovek otvori zaslon od pirinanog papira,
pokloni se sve dok elom ne dotae pod, a onda pree preko praga na kolenima. Kleao
je na mirisnom tatamiju i ekao.
Kozo ina je pripadao staroj koli. On nije imao, kao mnogi njegovi saradnici,
zapadnjaki opremljenu sobu u svojoj kui. Dakle, nije bilo neobaveznih sastanaka. Sve
je u ovoj kui bilo podreeno odreenim formama i tradiciji, svi su morali da se
pridravaju
91/
pravila ponaanja zasnovanih pre mnogo vekova. Ovde je sve bilo tako kao da
Zapadnjaci nisu nikada stali na tlo Japana.
Pogledavi Udea, on uzdahnu. Pre mnogo godina, znao je to dobro, lako je bilo pronai
mlade ljude voljne da se prikljue Jakuzi. Danas su meutim, otpadnici bili mladi ljudi
iju je divljinu bilo teko, ako ne i nemogue, obuzdati. Oni kao da nisu imali nikakvih
veza sa prolou. Bili su samo marginalno zainteresovani za ast, za giri - tu specifinu
formu poslunosti koja je sve do danas ostala glavna snaga Jakuze. Najmanje ih je pak
brinula disciplina.
Bez stida, oni su izbegavali bol. Ti nesrenici su bili prema Sininom miljenju pravi
kriminalci. lanovi Jakuze svakako nisu bih zloinci jer oni su iveli potujui strogi
zakon asti. Iza njih je bila duga istonja altruizma.
Te mlade budale su ivele nou u poludrogi-ranom snu, omamljeni muzikom koju su
putali uasno glasno. Bili su anarhisti i potpuno strani Sininom nainu ivota. eleli su
novac od njega da bi mogli da zadovolje svoje loe navike, ne da zasnuju porodicu i
izgrade neku budunost.
Sina se obino trudi da otkrije psiholoki i emocionalni profil ljudi koje je nameravao da
zaposli i tek onda bi krenuo u ostvarivanje svog plana. Mogao je da odmah vidi prednosti
koje mu ti ljudi pruaju i nije traio mnogo vrmena u otkrivanju naina da ih iskoristi.
Nije oseao grizu savesti zbog propasti u koju je srljala mlada generacija. Oseao je samo
bes. Bes ima odluujuu ulogu u velikim borbama. Bes koji je plamteo u njemu
ispunjavao ga je hrabrou da naredi svojim ljudima da krenu u boj
92/
iako je znao da e krv biti prolivena i da e mnogi ivoti biti izgubljeni. Bio je to bes
pravednih.
- Zahvalan sam ti to si svratio ovamo na putu za aerodrom - ree sada.
Ude je znao ta eli da kae.
Nisu me pratili. Pobrinuo sam se za to. Sina uzdahnu. Bio je zadovoljan.
- Ti ne veruje Masaiju, je li? - upita Ude.
- On je tvoj ojabun - ree ina, izbegavajui odgovor - on je sada ojabun itavog Taki-
gumija a to su najbrojniji i najmoniji podzemni klanovi u Japanu. Mora da mu bude
odan.
- Ja sam bio odan Vataro Takiju. Bio je arobnjak. On je zraio. Bio je jedini. Sada kad
njega nema... - Udo slegnu ramenima.
- Postoji giri.
- Giri je breme koje je teko za noenje. Ali moje obaveze su prestale onog trenutka kad
je Vataro Taki umro.
- Ali tvoja lojalnost, tvoje obaveze moraju da budu vezani na nekoga.
- To svakako nije Taki-gumi - ree Ude. -Klan je tvorevina Vataro Takija. Bilo ko ili
bilo kada ako obezbedi dominaciju klana imae moju odanost.
ina poe da priprema aj. Dugo su utali dok je on meao aj a zatim ga penio metlicom
i onda posluio. Nita drugo se za sve to vreme nije ulo u prostoriji. Poto su obojica
popila aj, stari ree:
- Da sam ja na tom odgovornom mestu, mislio bih: kako mogu da verujem oveku koji
se radovao smrti roenog oca a onda naredio uklanjanje brata.
Vi ste naredili da se Hiroi ubije. Stariji ovek odmahnu glavom.
Misli uvek na to, ja sam samo sugerirao.
93/
I
Masai je naredio da se to izvri - slegnuo je ramenima. ini mi se da sam ja u tome
imao manju ulogu. Hiroi Taki ipak nije bio moj brat, bio je Masaijev. Masai je bio taj
koji je doneo odluku.
On je to uimo sa eljom da sauva Taki-gumi ree Ude. Doi je slab. Sada je
Masai preuzeo mesto Vataro Takija.
- Sam si rekao da je Vataro Taki bio arobnjak, da je bio izbran - ree tiho stariji
ovek. -Moe li da pretpostavi da je i Masai takav?
Ude pogleda u svoju oljicu. Bio je veoma miran. ulo se da se neko pokree u hodniku.
Posle izvesnog vremena on ree.
- Najvaniji je Taki-gumi.
- Obeao sam Masaiju da u ga nainiti prvim ogunom svih Jakuza klanova.
- Masai nije Vataro. On ne poseduje magiju. On nije onaj pravi.
- Ali ja jesam - ree Kozo ina. Najzad su doli do onoga zbog ega je ovaj sastanak i
zakazan.
Ude je dobro razmislio pre nego to je odgovorio.
- Uiniu ono to vi elite. Kozo ina klimnu glavom.
- Nee nita menjati. I dalje e dobijati nareenja od Masaija. Ali sada e o
svemu mene da obavetava. Povremeno e uraditi ono to budem zahtevao od tebe.
Zato u te tititi. Uzdii u te -stari ga je posmatrao. - Ali prethodno mora neto da
obavi.
- ta to?
- Najpre e poi avionom koji polee kasnije. To mora da uini jer mora da svrati do
kue Doi Takija.
94/
ta u raditi u kui Doi Takija? - upita Ude
>i Takiju. To
zamteresovan.
- Reci u ti ta treba da kae
je vrlo jednostavno.
- Nita nije ba toliko jednostavno.
- Sem za tebe - ree ina ubedljivo. - Od sada mora da dri stalno na pameti svoje
obaveze prema
meni.
- Giri.
Giri pnznade ina.
Veliki ovek se pokloni pred gazdom.
- Neka tako bude.
Padala je kia.
Njeno lice je bilo ispred zida: senka vea od
ivota.
Majki je sanjao Za.
Poeo je da slika seriju enskih portreta koristei razliite modele, ali je ubrzo napustio
ovaj proje-kat a da ni sam nije znao zato.
Onda je u studiju video Za i odmah je shvatio zato je to uinio. Bila je to ena koju je
eleo da naslika. eleo je da slika samo nju, ne mnoge ene. Dogovorio se sa njom oko
cene, poela je da mu pozira i on je poeo da slika ono to e kasnije postati najuvenije
u njegovom itavom opusu: Dvanaest unutarnjih
aspekata ene.
Za Majkla je bilo pravilo da se nikada ne uputa u ljubavne avanture sa modelima. Ali Za
je bila drugaija. Sa njom je sve bilo drugaije. Zaljubio se u nju.
Za je ivela sa nekim mukarcem, ali to joj ni najmanje nije smetalo. Nije imala nikakvih
obaveza prema njemu. Za je mislila samo na ono to se dogaalo
95/
u odreenom trenutku, u sadanjosti. Veeras - da i ne pominjemo sutra - nije za nju
znailo ba nita.
Govorila je da je to to neko ima vezu sa nekim, kao da neto poseduje. Ali uskoro sve
one vrednosti koje je ovek nekada video i prieljkivao nestanu, im ih se on domogne.
Ostaje samo nagon za posedovanjem.
Padala je kia. Plava kia. Uline svetiljke na aveniji Elize-Reklis obojile su kiu u plavo.
Kine kapi su udarale o staklene prozore na krovu Majklovog ateljea.
Uvee je Za zavrila svoj posao ali nije otila kui.
Njeno lice na zidu, senka vea od ivota.
Koa joj je bila vlana, kao da je pokisla.
Majki nije eleo da je povede u krevet. eleo ju je tu, ispred napola zavrene slike koja je
jo stajala na tafelaju. Kao da je predoseao da e primitivna energija koja e zraiti iz
ina koji su se upravo spremali da izvedu oivotvoriti sliku.
On je ve posebnim ulom oseao da e to biti veliko delo.
Miii su mu drhtali kad ju je dotakao. Imala je krupne oi, tamne kao ponor, crne kao
njena kosa. Kratkoa njene kose podvlaila je vrstinu njene brade, dugi vrat, lepo
graena ramena.
Grlo joj je bilo u senci. Koa joj je bila bleda, nena. Majklu se inilo da moe da se
napije tame iz njenog grla.
Za spusti kapke. Zatreperie kao leptirova krila. Otvorila je usne i vrhom jezika dodirnula
kou na njegovom vratu. Zagrlila ga je, prstima mu je milovala miiava lea.
Podigao je glavu i njegove usne naoe njene,
96/
ve spremne, poluotvorene, edne. Obavila je noge oko njega, kao da je elela da se
popne na njega, da se spoji s njim.
Jo su stajali. Ona se polako okrenula u njegovom naruju tako da je leima bila okrenuta
prema njemu. Njegove ruke skliznue s njene glave prema dojkama. akama pokri njene
vrste, visoko postavljene dojke. Bradavice, velike, pune boje bile su toliko vrste da je
ona samo teko uzdahnula kad je osetila njegove dlanove na njima.
Naslonila je glavu unazad, dodirnula mu rame i otvorila usne. Jezici im se dotakoe i to
izazva strujni udar koji proe njihovim telima. Majki je oseao uasnu napetost u
preponama kad je privukao njene butine blie sebi. Podigla je svoje vitke lepe ruke iznad
glave a onda se nabila na njegov nabrekli ud. Pomicala se napred-nazad.
Bilo je to previe za njega. Sruio se na kolena a onda ju je polako okrenuo licem prema
sebi. udna, isprekidana svetlost munja koja je dolazila kroz prozore na krovu
osvetljavala je njeno telo. Plava kia ogledala se na njemu, senke su je pokrivale
providnim velovima.
Miris joj je bio jak. Majki stavi obe ake izmeu njenih butina. Otvorila je noge, savila
kolena tako da gusta uma njenih intimnih dlaica krenu prema njegovom licu.
Osetio je kako je zadrhtala, kako se miii u njenom donjem trbuhu zgrie kad ju je
dotakao jezikom. Njeni raireni prsti vrsto su pritiskivah njegovo teme.
Njene otvorene usne isputale su male krike ali oni su bili takvog tona i boje da Majki
neto slino nikada ranije nije uo. Kao da su izlazili iz neke skri-
97/
vene dubine, iz nekog skrivenog mesta koje je ona dobro uvala od spoljneg sveta.
Otkrila je to mesto tek sada. Sa njim.
- Volim da osetim tvoje usne tu - apnula je. A onda je poela da isputa kratke krike.
Moda je tek tada Majki shvatio da to nije Za
u koju se zaljubio. Bila je to slika Za: Za, Za, koju je on stvorio u sjvom umu - umu
slikara - kad ju je prvi put ugledao. eleo ju je tada, ovako, ba ovako, ali to mu jo tada
nije bilo jasno: ili ako i jeste, on je to potisnuo duboko u sebe. Na svoje skriveno mesto.
Volim da osetim tvoje usne tu.
To nije bila Za, model, koja je to izgovarala.
Volim da osetim tvoje usne tu.
Bila je to Za, ikona. Za, slika koju je Majki i sada zavravao, radio na njoj.
Njen ukus, njena mekota, njeno vlano skriveno meso koje se sada otvaralo pred njim,
nai e svoje mesto na njegovoj slici. Sutra, ili prekosutra, nai e naina kako da prenese
ova oseanja u boju, da naini emu. Seksualnost postoji na raznim nivoima, moe da se
izrazi na bezbroj naina.
- Volim tvoje usne tu - aputala je. - Tu, da, ba tu.
Teko je disala, dahtala je, nagnula se nad njega tako da je opet osetio njene dojke. elela
je da primi to je vie mogla emocija preko svojih bradavica. Bila se propela na prste,
pokretala je bokovima sve bre i bre. Poela je da ga grebe po leima kako se
pribliavala vrhuncu zadovoljstva.
Mogao je da oseti kako se njeni unutranji miii gre i to je sada za njega bio veliki
izazov. Penis mu je bio tvrd, nabrekao do bola. Njegovi testisi bili su zgreni, povueni
navie, sakupljeni,
98/
spremni da uestvuju u krajnjem uitku kad sperma
krene.
- Sada. Sada. Da, sada! - sve bri i jai udarci... njen glas sasvim izmenjen, u
njemu su se meala jaka oseanja sa najnenijim.
Ona je sada jurila prema vrhuncu. Jurila je, jurila. Odjednom je talas orgazma preplavi,
obori je, ugui i njega velikom toplinom, vrelom vlagom, tera-jui ga da i sam uiva dok
je sedela u njegovom uzavrelom krilu a onda je posegla rukom iza njegovih lea i stegla
ga za nabrekle testise.
Osetio je njena vrela vlana usta na svojima, bio je omaijan. Stezala ga je, obuhvatala i
onda poe njegovo grenje. Preao je iz stanja sna do pune budnosti i prepustio se talasu
plime, kao to je uvek inio u ovakvim trenucima. Plima ga je nosila, talas ga je dizao
uvis. San se rasprio tano tamo gde je poinjala stvarnost, ba kao uvek.
Ispuni ga neizmerna tuga i neki oseaj gubitka.
Da li je postojalo neto to je moglo to da izbrie?
- Suigecu.
Majki nije samo zorom izgovarao devet maginih reci Sudi urikena.
- Suigecu - meseina na vodi.
Izgovarao je tih devet maginih reci kad je bio veoma uznemiren ili uzbuen.
Suigecu je bila taktika borbe maem - ken-ucu u kojoj je on bio veoma vest.
Odnosila se na senku protivnika. Ako bi neko bio vest da izrauna kolika je senka
protivnika i ako bi uspevao da se dri van njenog kruga bio bi bezbedan, bez obzira
koliko protivnik bio vest ili snaan. Ali Meseina na vodi
99/
bila je ma sa dve otrice. Odnosila se i na taktiku upadanja u krug senke da bi se
neprijatelju zadao udarac.
- Suigecu izgovorio je glasno tu re i ona se formirala u sobi. Senka unutar senki.
Tamnija. Pokret-nija.
Duboko zanesen Majki je uvek u tim trenucima eleo da izgovori devet maginih reci.
Oseao je neodoljivu potrebu za tim. Za je ve bila samo uspomena koja je nestajala.
Njega je, meutim, duboko uznemiravao jedan san - ili bolje reeno ono to je taj san
nagoveta-vao i ono to je ostalo posle tog sna.
Dobro se seao kako je Za izgledala kad je te veeri ula u atelje. Okrenula je glavu
prema njemu i u plavoj svetlosti, sa kosom zalizanom unazad, uinilo mu se da lii na
neku osobu koja je odavno bila mrtva.
Kao da je duh Sejoko ustao iz nepoznatog groba u dnu doline. Taj tren je kratko potrajao,
ali bio je toliko snaan da je Majki osetio kako mu se kolena tresu, kako mu se sve u
stomaku prevre.
Da li je vodio ljubav sa Za zato to ju je eleo? Ili zato to je jedan deo njegovog bia
uivao da bar na ovoj nain bude intimno povezan sa ljubljenom Sejoko? Ta druga
pomisao ga je grdno preplaila da je najzad morao da odgurne Za od sebe, tako da nikada
nije naao pravi odgovor na to pitanje. Nije ak shvatao ni to da ga je strah od ivota u
prolosti paralisao. Uas koji je samom sebi nametnuo potpuno ga je onemoguio da
istera duh Sejoko iz svog uma.
Nije onda ni udo to nije mogao da izgovori molitvu. Njen kraj leao je daleko ispred
njega kao osvetljena staza na koju se nije usudio da zakorai. Sudi
100/
uriken je bio suvie moan i nije mogao da bude izveden ukoliko ovek nije bio sasvim
staloen.
Davno je nauio da nita vredno ne moe da bude izvedeno bez potpune koncentracije.
Uznemirenost je bila jedan od dva najvea neprijatelja koncentracije. Zbunjenost je bila
drugi.
Strategija je nalagala da se ili jedno ili drugo -najidealnije bi bilo oba - oseanja prebace
na neprijatelja. Tako se dobijaju bitke. To je bilo istinito u poslovima a i u borilakim
vetinama. Ova dva pojma bila su povezana. Svi pravi uspeni poslovni ljudi bili su
uitelji - sensei - strategije.
Majki je uvek razmiljao o svom ocu kao o posebnoj vrsti senseia. Ujka Semi je bar
jednom tano rekao: Filip Dos je imao izvanredni um. Moda je bio vizionar.
Njemu je palo na pamet da poalje Majkla u Japan. Samo tamo, znao je, moe njegov sin
da naui najvie i najistije oblike kenucua.
Mislio je na Jonasovu ponudu. Kako je bila nemogua i neprihvatljiva. Pa ipak... neto u
dubini njegove due teralo ga je da prihvati ponudu i krene tamo kuda je Jonas eleo da
poe. Ako nita drugo, bar da malo nastavi liniju svog oca, da otkrije to moe o
njegovom ivotu - i smrti.
Majki se oseao odbaenim, kao neko ko se posle mnogo godina vraa na mesto roenja i
ne pronalazi nikoga u svom nekadanjem domu. U podsvesti je znao da postoje neki
vidovi delatnosti njegovog oca za koje nije eleo da zna niti da ih otkrije. Znao je da e
morati da se suoi sa tim injenicama koje je do sada izbegavao da prihvati, ukoliko eli
da sazna neto vie o smrti svog oca. Oseao je da se nee smiriti dok to ne uini.
101/-
U mislima se vratio u Japan. Mesto njegovog mira. Setio se noi kad se Gujo vratio iz
tune posete roditeljima Sejoko. Bilo je kasno ali lampa je jo gorela u Majklovoj sobi.
Gujo je uao. Majki se poklonio, rekao sve propisane reci dobrodolice, ali samo zato to
je tako bilo uobiajeno. Vreme je polako prolazilo. Dva oveka sedela su skrtenih nogu
na duecima od trske. Njihove senke pruale su se daleko iza njihovih lea, meajui se u
daljini.
Kako je to moglo da se dogodi? promuklo je apnuo Majki i taj apat ispuni sobu
nedvosmislenom optubom.
U nastaloj timi on se okrete i zagleda u lice svog senseia.
- Vi znate sve odgovore. Recite mi.
Ne znam ba sve odgovore, ne znam mnoge odgovore ree Gujo. I ja znam
samo pitanja.
- Postavio sam sebi najmanje hiljadu pitanja -ree Majki gorko. - I uvek sam dobijao
jedan isti odgovor. Trebalo je da spasem Sejoko. To sam morao i mogao. - Sakrio je
glavu u ake. - Spakovao sam svoje stvari, sensei vraam se kui.
Tvoja kua je ovde. Ne razumem te.
- Zar ne shvatate? Kako to da ne shvatate? - U uglovima oiju svetlucale su mu suze.
Ja sam kriv. Bila je moja greka... trebalo je da naem naina da je spasem. Nisam je
spasao. Sada je mrtva!
- Sejoko je mrtva, niko ne ali vie od mene zbog njenog nestanka. Ali njena smrt je bila
njena karma. Zato ti se ini da si ti umean u to?
Zato to sam bio tamo! Reci kao da su zastale u Majklovom grlu jer su ga emocije
potpuno ispunile. - Imao sam mo da je spasem.
102/
- Imao si dovoljno snage samo da spase sebe -ree Gujo tiho. - A to si i uinio. ta bi
jo mogao da trai od sebe?
- Mnogo toga! - ree Majki sa puno ustrine.
- Pogledaj se, krv ti kola venama. Juri ti u lice. Plamti od navale krvi. Puta da te
preuzmu oseanja. Oseanja su tvoja lana slika. Ne moe nita da postig-ne, ne moe
ak ni razumno da govori, ak ne govori ni ispravno kad te kontrolie tvoj lani um.
Tvoj lani um izbacuje neistine, zablude. Ne moe razumno da razmilja, ne
moe u potpunosti da koristi svoj um.
Zautao je. Majki je ekao da nastavi.
- Sada ti tvoj temperament kae da mora da se kazni. Ali tvoj pravi um, koji si uspeo
da pokopa, zna istinu. On zna da ti nisi kriv za smrt Sejoko.
Da sam samo...
- Samo ta? - Gujo upita grubo. - Da si lav sada bi kidao meso sa kostiju. Da si patuljak
ja bih te sada slatko izlemao. Kakve su to gluposti!
- Vi ne razumete! - ree Majki bespomono. Gujo, kleei sa pesnicama na kolenima,
posma-
trao je obazrivo Majkla.
- Otiao sam u Sejokinu sobu pre nego to sam doao ovamo ree. U mom
odsustvu neko je stavljao svezi cvet u njenu vazu svakog dana - nagnuo je glavu. Sa tom
upavom belom kosom zaista je liio na lava. - Zna li ko bi to mogao da radi!
Majki pognu glavu, klimnu.
- Sada mi je sve jasno to nema nikakve veze sa Sejoko. - Cujev glas je postao tvrd. - To
znai ima veze sa tvojim sebinim oseanjima prema njoj.
Majklovo mrtvo utanje bilo je dovoljno jasan odgovor.
103/
l
- U tom sluaju, bie najbolje da zavri sa pakovanjem - ree Gujo ustajui. - Ova kola
ne moe da ti koristi.
Naravno, Majki nije otputovao. Kao to je Gujo i predosetio, njegove reci imale su neku
vrstu galvanskog refleksa i dobro su prodrmale Majkla tako da je svo samosaaljenje
spalo s njega. I otada, u budunosti, ta udna oseanja strasti javljala su se i uznemiravala
ga - Gujo bi ih nazivao temperamentom - samo kad bi se setio Sejoko i duha koji je jo
lebdeo negde u senkama njegove due.
Smrt Filipa Dosa i saznanja o njegovom ivotu pretresli su Majkla i skrenuli ga sa ve
unapred odreene ivotne staze. Uspeh ili ono to drugi nazivaju briljantnost -
doputao mu je da koristi svoju kreativnost kako je eleo i kad je eleo. Sada je sumnjao
da je njegova sloboda koja mu je bila toliko vana, ugroena. Jonas je eleo da ga
upregne u istu monu mainu u koju je, svojevremeno, bio upregnut Filip i koja ga je
najzad ubila.
Zar nisam blesav pitao je Majki samog sebe. Kako mi uopte pada na pamet da ak i
razmiljam o takvom neem. eleo je da je Gujo iv, tako da moe da porazgovara sa
njim, da potrai savet od njega. A onda, dok su ga suze pekle u oima, on shvati da on u
stvari eli da razgovara s ocem. Kuda je nestalo sve to vreme, oe? Kako je proletelo?
pitao je tamu. Kuda si nestao?
Posle izvesnog vremena podigao se iz lotos pozicije i vratio se u krevet. Bilo je beskrajno
tamno u sobi. Zavese su se jedva pokrenule. Sa Potomka je dolazio teki vlani vazduh.
ula se udaljena grmljavina. Negde, ne tako daleko odavde, sevnula je plavia-sta munja.
Bila je to poslednja Majklova misao pre nego
104/
to je utonuo u nezdravi san, pun komara. Tek mnogo kasnije, shvatie kako je njegova
uznemirenost imala loe posledice po koncentraciju.
To je bilo jedino prihvatljivo objanjenje zato nije primetio ta znai ta mrkla tama. To
je moglo da znai samo jedno: sigurnosna svetlost nije bila upaljena.
Odri podie revolver, naniani i prostreli oca kroz levo oko. Ali umesto da padne kao
pokoen, on joj se obrati.
Mogu da ti dam svet usne su mu bile plave kao okean, nisu se uopte pokretale. U stvari,
usne su mu bile saivene. udni zviduk pratio je njegove reci.
Nosio je odelo sa prslukom koje je liilo na metalni oklop. Sijalo je tamo gde bi na njega
pala mese-ina. Nosio je metalne rukavice sa iljcima na lancima. U desnoj ruci mu je
bio ma od neke crne mase koja kao da se uvijala, kao da je veoma vrela. Levom rukom
drao je koplje sa drkom od slonovae i seivom od dragog kamena.
Ovde su zemlja i nebo nema vie crne rupe koja zija u nju. Umesto toga vidi se jedno oko
koje ne trepe i koje kao da je naslikano na ivicama ponora.
Tebi sam ih dao, Ajdi ispruio je obe ruke i pokazao joj svoje oruje. Oblaci ispod i
potok iza njega bili su tako blizu da se inilo da mu njihova isparenja dodiruju kosu.
- ta si mi dao? - pitala je. - ta si mi ikada dao? Zar si mi neto nekada dao?
U poredenju sa njegovim gromoglasnim glasom, njen je liio na obino mjaukanje.
Guila se od besa koji je oseala.
Zaslepeli su me neprijatelji bio je obuzet neljud-
105/
skim besom. Pokuali su da me ubiju ali nisu uspeli: uspeli su samo da me rane.
- Ja sam pucala na tebe, oe - kriknula je. -Mrzela sam te zbog onoga to mi nisi uinio.
Nikada nisi bio tu kad si mi bio potreban. Nikada nisi mislio na mene. Uvek si mislio
samo na Majkla. Poslao si ga u Japan. On je za tebe uvek bio neto najdragocenije. On je
za tebe uvek bio najvaniji. Poklanjao si mu tako veliku panju ak i kad si bio na putu,
daleko od nas. Ti si smislio njegovo kolovanje u Japanu, ti si pratio njegov napredak, ti
si upravljao svakim njegovim korakom. Zato? Zato? Zato? Sada si mrtav i ne mogu da
ti postavim to pitanje. Ne mogu ak ni da se razbesmm jer vidim da ti ne osea nikakvu
krivicu. Najradije bih sama umrla.
Ali ja jo nisam mrtav, Ajdi kao da ne uje njene reci. Ili kao da ga nije briga za ono to
ona govori.
Zaprepaena Odri prinese ruke uima.
- Prestani!
Ali to joj nije pomoglo. Njegove reci su prodirale kroz njeno meso i eksplodirale su
bolnom energijom, nalik na strujni udar. Podigao je crni ma i njega nestade u vatri. On
podie koplje i kia ga je sprala.
Imam jo toliko toga da ti kaem.
Na svaku njegovu re, ona bi odskoila kao da ju je gaao svakim slovom.
Imam toliko toga da ti kaem, imam toliko toga jo da ti dam.
Oseala se kao riba na zategnutom najlonu, bacala se i izvijala, uprkos bolu kojeg kao da
nikako nije mogla da se oslobodi.
Odri je vritala.
Njegov glas je odzvanjao:
Ajdi, sluaj me! Ajdi, Aaaaaajdiiii!
106/
Odri sede u krevetu dok joj je srce lupalo kao ludo. Prinela je obe ruke grudima kao da e
taj gest uspeti da smanji to bolno udaranje. Mogla je da oseti kako krv kola njenim
venama, kako ulazi i izlazi iz tog uznemirenog srca. Nije mogla da prati snagu njegovih
otkucaja.
Bila je sva mokra od znoja.
Tama ju je obavijala kao pokriva. Posegnula je prema nonom stoiu i upalila je lampu.
Napipala je razglednicu koju je dobila od oca. Stigla je pre mnogo dana. Proitala ju je,
odloila, nesposobna da shvati da njenog oca vie nema. Sada je osetila neodoljivu elju
da je ponovo ita, da je dri uza se kao talisman, kao neto to e je zatiti od uasnih
komara.
Draga Ajdi,
evo me na Havajima. Prvi put posle toliko vremena ja sam zaista sam. Imam samo zlatni
vazduh da razgovaram sa njim. Nisam ovako zamiljao svoj ivot. ivot je ponekad
surov prema nama i snovima.
Jo ne znam da li sam uinio pravu stvar. Ovo je kraj, Ajdi, to jedino znam. Ovo je kraj
ivota kakvim je naa porodica ivela do sada. Da li je to u redu? Ne znam. Moda je
loe? Ni to ne znam. Pitam se da li u to ikada saznati.
Kad ovo stigne do tebe, kao poruka u boci iz plave daljine, baci ga. T^nam da to nee
uiniti. Jedno vreme to nee razumeti ali, molim te, uini kako sam te molio.
Vreme je da krenem. Imam posla koji moram da obavim, ak i ovde u ovom raju. ini se
da je sve u redu, da se svede sve do kraja, ovde u ovom raju.
Reci Majklu kada ga bude videla da misli na mene kad drugi put bude pio zeleni aj.
Reci mu neka
107/
koristi moju porculansku solju. Oduvek mu se dopadala. Mislim na mesto na kome ste ti
i on skoro umrli. ak ni leti, avaj ovde nema nijednog drala. Voli te, tata.
Odri je bezbroj puta proitala razglednicu sve dok nije bila ugravirana u njen um. Nije
shvatala ta je to ali to je bila poslednja poruka njenog oca. Bio je u pravu, nije elela da
je uniti. Uzela ju je i otila je polako u kupatilo. Paljivo ju je savila i stavila u ormari
sa lekovima, sasvim pozadi, iza flaica i kutija. A onda, iznenada, posegnu za njom, ruka
joj polete brzinom munje, ona je izvue i pre nego to je imala vremena da o tome
razmilja iscepa je na sitne komade i baci ih u toalet a onda povue vodu.
To to je proitala razglednicu je povealo paniku koju je ve komar posejao u njenom
umu. Kao to nije mogla da uniti kartu kad ju je prvi put ugledala, tako nije mogla da
podeli njenu sadrinu sa Maj-klom. Sada je znala da to mora da uini. Ve je rekla
Majklu da je primila razglednicu od Filipa. Ujutro je odluila da mu kae ta je Filip
pisao.
Odri otapka natrag u spavau sobu, oseajui beskrajno olakanje to je najzad donela tu
odluku... odjednom nestade svetlosti. Posegnula je za lampom, pritisnula dugme nakoliko
puta. Nita se nije dogodilo. O Boe - pomislila je. - Sad je ba nala sijalica da mi
pregori.
Privukla je kolena sve do brade i obgrlila je noge rukama. Tama je bila sveobuhvatna.
Bila je tako gusta da joj se inilo da joj pritiska one kapke i to na onaj isti udan nain
na koji su je u snu pritiskale oeve reci. Vie od bilo ega drugog elela je svetlost. elela
je da ustane, da ode hodnikom do plakara gde je uvala
108/
sijalice. Bio je to suvie veliki napor za nju. Ve sama pomisao da mora da krene kroz
tamu kao da ju je paralisala.
Uzdahnula je, pogledala ispred sebe. Da li je to neto ula? Ih je to bio samo ostatak
njenog komara? Tama i njen otac. Odri je bila ubedena da su om jedno isto. Ovako
istrgnuta iz komara bila je kao baena u jedan potpuno strani svet, tako nepoznat njenim
ulima da je imala problema da shvati fiziki oblik stvari a kamo li njihovu unutranju
prirodu.
No je doba za oslukivanje.
Zar joj to nije rekao kad je bila mala? Seala ga se kako bi dolazio u njenu sobu kad bi ga
pozvala. Seo bi na ivicu njenog kreveta i ona bi oseala kako iz njega zrai toplina koja ju
je uspavljivala. To ju je podsealo na Boi, kad je vatra gorela u kaminu i kad su duge
ike izletale iz mirisnog drveta. Bilo je to vreme kad je kua bila topla i udobna i
prepuna darova.
No je vreme za oslukivanje, Ajdi aputao bi otac za sluanje i za snevanje o malim
ivotinjama, o zekama i hrkovima, o abama i vilinim konjicima, o crvendaima koji
pevaju u grmlju i slavujima koji se ljuljaju na granama. Sluaj ih, Ajdi. Sluaj.
Ali mnogo godina kasnije, kad je bila stanja, shvatila je da tama sadri i druge tajne i to
mnogo strasnije nego ove o kojima je govorio otac, tajne kojih se trebalo plaiti. avo je
dolazio nou. Vampiri bi nou traili meke vratove svojih rtava. Manijane ubice klizile
bi kroz prozorska okna da hvataju, siluju i na kraju ubijaju svoje...
- Ooooohhhhh! - Odri je zadrhtala. ta je to pokuavala da uini? Da se smrtno preplai?
Odsjaj njenog komara jo je visio u vazduhu. Noni vazduh je bio gust kao dim i ba se i
vitlao tako kao dim u velikim
109/
kolutovima. Oseala je kako se savija i lepi oko nje, teko je disala.
Tama. Uasni strah. Morala je da to savlada. Uspela je da ubedi samu sebe da se
koncentrie i da se digne iz kreveta. Prila je vratima. Otvorila ih je i krenula holom
prema ormanu gde je drala rezervne sijalice. Eto rekla je samoj sebi nije bilo tako
strano.
S rukom na bravi sledila se. O boe! Okrenula je glavu, trudila se da pronikne kroz tamu.
Da, ponovo je neto ula! Ta buka!
Srce joj je udaralo kao ludo u grudima. Stala je na sam vrh stepenita. Oslukivala je.
Isuse! Neko je bio dole! Njeni prsti stegoe gelender sve dok joj koa ne pobele. Kao da
je sve krvi nestalo iz njenih aka.
Odri stegnu zube. Morala je da se smiri. Nemoj da bude takva beba, Ajdi govorila je
samoj sebi, nesvesno koristei reci svog oca. Kua je bila dobro zakljuana. To se
sigurno Majki ulja unaokolo. Videla je kako mu se raspoloenje promenilo posle
razgovora. Sigurno je to on mislila je, alio mi se ionako da ne moe da spava.
Zadovoljna to nije sama, sila je stepenitem. Ponovo je ula buku. Bila je u dnu
stepenita i mogla je sada jasno da oseti da ta buka dolazi iz studija njenog oca. Znala je
da je to, svakako, Majki. Osmeh-nula se, prela je preko trpezarije i otvorila vrata
biblioteke.
No je doba za oslukivanje.
- Majkle...
Dah joj zastade u grlu. udan zvuk, osuena pljuvaka. Unutranjost usta bila joj je kao
ispunjena vatom koja je poela da se sputa prema grlu, pretei da je ugui.
110/
ula je zvuk u tami. Bio je to udni dugi zviduk, pun tonova, tvrdo-mek, skoro
zavodniki. Zvuk smrti. Zategnuta struna smrti.
U tom trenu njena spavaica se razdera od desnog ramena do levog kuka. Spade joj do
lanaka. Kao zrela breskva bila je sasvim izloena i beskrajno ranjiva.
Odri ispusti kratki krik i uasno zadrhta. Ustuknula je, zateturala se unazad ali neto ju je
privlailo iz studija. Bilo je sve toliko slino komaru koji je imala malo ranije. Osetila je
kako je sva snaga naputa. Kretala se kao u usporenom filmu, svaki pokret joj je zadavao
bol. Oseala se kao trkaki konj, u prostoriji namenjenoj za ivot ljudi.
Okrenula se da vidi ta je to privlai i udarila je laktom o ivicu masivnih vrata od
hrastovine uz koja je bila pritisnuta. Neto ju je stezalo. Oseala je uasnu snagu i mo.
Majki bi mogao ovako da me stegne -pomislila je divlje. I on je imao mo koja je bila
natprirodna. Osetila je neije telo pritisnuto uz svoje i ne razmiljajui poe da ga
odgurkuje akama.
Odri nije bila slaba ena. U porodici u kojoj je centralna linost bio ovek kao to je Filip
Dos, velika panja se posveivala fizikoj aktivnosti i kondiciji. Tokom itavog ivota
ona je tri puta nedeljno uporno vebala. Nekoliko godina posle abortusa ak se posvetila
dizanju tegova. Upustila se u napad svom silinom. Bila je ilava, okretna.
Osloboena, okrenula se i zateturala na tepihu jer je naletela na stoi. Kriknula je jer je
izgubila vazduh. Pokuala je da ustane ah je osetila kako je tama pritiska sa svih strana.
Preplaena, okrenula je glavu, ugledala je senku kako se mie tako blizu nje da je njena
toplina poela da je gui. Potraila je oi, usta, elo, bilo ta to bi joj
111/
pokazalo da se radi o ljudskom biu. Kao da je oeki-vaJa da e to smanjiti njenu paniku.
AJi nije videJa nita. Samo tamu usred tame. TeJo protiv tela, dva teJa u borbi. BiJi su
tako pripijeni da bi ovek pomislio da se radi o jednoj osobi.
Odri oseti neiji dah na obrazu. Kao da ju je davila neka ica. Primitivnom intuicijom je
znala da mora da se priblii to vie svom napadau. Oseala je da e je samo ta blizina
moda spasti, da je to njena jedina ansa da preivi.
Osetila je malo slobodnog prostora, podigla je munjevito koleno ne bi li ga uglavila
izmeu napadae-vih nogu. ula ga je da je zajeao, osetila kako je ispustio vazduh
velikom silinom. Ali krik bola koji je oekivala izostao je i ona ponovo oseti kako je
zahvata. panika. Sada je tano oseala da se bori sa neim neprirodnom. Hrabrost je
sasvim napusti.
Ta osoba, tako blizu nje, shvatila je da je dolo do promene u njenom ponaanju i
iskoristi to u svoju prednost. Baena je na lea pre nego to je mogla da se zatiti. Njen
um, napola sleen od straha, zakasnio je za otkucaj srca da reaguje na pravi nain. To je
bilo ono to je napadau upravo trebalo.
Odri je pokuala opet da iskoristi udarac kole-nom ali ve je bila zakasnila. Otri udarac s
unutranje strane njenog kolena ispuni je bolom sve do boka. Taka nerva neksusa. Odri
je dosta toga ula od Majkla da joj je sada bilo jasno da je njena desna noga sada
nekorisna, unitena.
Koristila je ruke, ake, nokte. Pokuala je da mu iskopa oi, da ga uhvati za bradu, da
napipa njegov vrat. Ni u emu nije uspevala. Osetila je uasan bes kad je pomislila: O,
Boe !
112/
Majki se iznenada probudio. Bio je budan u trenutku, za otkucaj srca. Nije ga probudilo
ono to je uo, ve pre neto to je osetio. Neto se probilo kroz naslage sna i nateralo ga
da se probudi, naredilo je njegovom umu da upozori telo.
Ustao je i preao u hipu preko itave prostorije. Uzeo je svoj katana, svoj japanski dugi
ma i sasvim nag krenuo je prema hodniku. Instinkt ga navede da samo proe pored
Odrine sobe. Oseao je da su vrata irom otvorena. Nije morao da pogleda u sobu da bi
shvatio da nje nema unutra. On je to oseao.
Klizio je niz stepenite hodajui ivicom stopala. Povetarac bi nainio vie buke. Drao je
katanu oberna rukama, malo savijenih lakata. Napredovao je kao to su ga nauili, levom
stranom unapred. Njegove pesnice bile su tako postavljene da je mogao da ih koristi kao
tit u sluaju iznenadnog napada.
Bez sangaku si niko i nita - govorio je Gujo. - Disciplina. Koncentracija. Mudrost.
To su tri konstante koje ine sangaku. Bez ta tri elementa ne moe nita da postigne.
Moe da naui da see, da bode, da ubija. Ali bie niko i nita. Duh e ti lutati.
Tvoja mo e se smanjiti i nema sumnje da e doi as kad e biti poseen. To nee
uiniti moda neki vetiji protivnik ve mo njegovog duha koja zrai. Bez mudrosti,
iskrenosti, preivljavanje je nemogue. To je naelo Puta.
Disciplina. Koncentracija. Mudrost.
Majklu je to bilo na umu kad se pripremio za toak, poetni udarac tai stava koji e mu
omoguiti da okree svoj ma u pravcu koji odabere. Kao to je bilo odreeno pravilima
kole Singake, toak je u osnovi bio odbrambeni poloaj.
U dnu stepenita zastade, oseti da su vrata
113/
biblioteke otvorena. uli su se neki slabi zvui... Odri je bila tamo!
Jedan deo njegovog bia nagonio ga je da jurne u biblioteku. Disciplina. Koncentracija.
Mudrost. Mogao je da uje Cujov neljudski, grubi glas. Govorio je jedva miui usnama.
Da bi se ukljuio u borbu i imao prednost, mora da uini samo jednu stvar Cujov
mehaniki glas je aputao u Majklovoj svesti. U svom umu, u svom duhu mora da
prestane da misli na ivot i smrt. Ne sme da brine o tome. Tek tada e postati pravi
maevalac.
Majki je iao korak po korak. Preao je kroz trpezariju, pribliio se biblioteci. Kroz
delimino otvorena vrata osetio je navalu nonog vazduha koji mu oea lice. Ovde je
bilo mnogo tamnije nego u hodniku i dnevnoj sobi.
Oslukivao je. Slabi zvui postajali su sve raz-govetniji. Shvatio je da se radi o jecanju i
uzdasima karakteristinim za borbu izbliza. Majki se seti uljeza zbog kojeg je otac dao da
se postave sigurnosna svetlost po vrtu. Htede da odloi ma i da se slui samo telom.
Koraknuo je blie pragu. Htede da ostavi ma ali tada ga neto zaustavi. Mogao je da
oseti auru uljeza i znao je - znao je - da bilo ko da je u biblioteci sa Odri, ima isukani
katana.
Odbacivi ok zbog tog saznanja krenuo je savreno tiho u biblioteku. Ipak, uli su ga.
Orlovi kriknue u njegovom umu kad se lampa ispred njega rascepi na dvoje. Odri! Urlao
je njegov um. Gde si? Da h si iva? Ih... Osetio je pribliavanje maa. Pruio je svoj ma
prema njemu i odmah je zaalio jer seivo katane pogodi njegov katana. Primora ga da
pritisne vrh svog maa u tepih.
Majki opsova samog sebe. Njegova elja da
114/
shvati ta je sa Odri dekoncentrisala ga je. Jedan nesreni napad unitie te rekao je Gujo
dok tvom protivniku nee nauditi. Nepromiljeni i nesreni napad mora da propadne, a sa
tim, on e upozoriti protivnika na tebe i pojaae njegovu odlunost.
Majki u trenu oslobodi ma i oseti katanu drugog oveka u svojoj blizini. Bila je to senka
zveri u umi senki. I ne gledajui, znao je gde je, znao je i ta mu je meta. To je oseao
jer se senka kretala.
Savio je glavu prema stomaku, klupao se u loptu. Najtee mu je bilo to je morao da
odbaci ma. Ali ivot mu je visio o koncu, dokuio je nameru napadaa: ovaj je eleo da
mu otsee glavu!
Udario je u senku, osetio kako ona dobija teinu i oblik i kako se savija oko njega. Za
trenutak mu navre klaustrofobini oseaj kad je jedna ruka pokrila njegova usta i nos dok
se telo savijalo oko njegovog. Vesto ga je pritiskao u dnu lea, primoravajui ga da
zauzme poloaj u kome bi mu lake slomio kimu.
Majki je iskoristio laktove da bi se oslobodio tog opasnog stiska i pomerio napadaeve
ruke na manje opasnu taku.
Ali sada su mu ramena bila pritisnuta uz tepih. Teina drugog ljudskog bia ga je
pritiskala. Nije mogao da zatiti lice. Osetio je miris hemikalije pre nego to mu je
natopljena krpa dodirnula lice. Zadrao je dah. Ipak je osetio kako mu otrovna isparenja
ispunjavaju nozdrve.
Oajniki je eleo da upotrebi ruke ali bio je tako pritisnut da je znao da e, ako samo
pomeri laktove, protivniku dati priliku da mu zada smrtonosni udarac. Savijen u loptu
nije mogao da se koristi nogama.
Njegova obuka doputala mu je da zadri dah
115/
mnogo due od drugih obinih ljudi. Nije video nita drugo do razlivene senke, oseao je
samo miris znoja i straha. U uima je uo um sopstvenog krvotoka. U poloaju u kome
je bio mogao je da slua samo zvonjavu u svom mozgu, tihi krik koji ga je spaavao da ne
potone u nesvest, da ne izgubi bitku.
Borei se, Majki uhvati sebe kako razmilja o trenutku kad je zamahnuo maem, o tome
kako je uasno pogreio. Razmiljajui ponovo i ponovo o tom trenu, trudei se da
dokui ta bi bilo da je posluao Cujove reci i ta bi u stvari, Gujo rekao. Rekao bi:
Neprijatelja moe napasti svojim umom ukoliko ga usmeri na taku na kojoj tvoje ruke
steu ma.
Tonui prema tom svetu sumraka gde je volja podreena volji drugog, gde sopstvena
volja nema moi, Majki shvati da kree prema krajnoj taki. Prema onoj taki na kojoj
ak ni Put nema moi.
Nula.
Nije eleo da stigne do te take.
- Odri!
Kriknuo je njeno ime mada je tama tamnija od noi pokuavala da obavije njegova ula i
emocije. Nije vie mogao da kontrolie svoje telo. Nastavio je da se bori ali nije bio
svestan svojih postupaka. Njegov um, pod uticajem hemijskih isparenja, stvarao je neku
nestvarnu sliku sveta koji se nalazio izmeu komara i polusvesti.
Taj novi svet iznikao je iz mora, tamo gde mora nije bilo, posegnuo je za nebesima tamo
gde ih nije bilo, izbijao je iz zemlje gde zemlje nije bilo. Bio je to novi Majklov svet.
Neto mu se zamagli u mozgu i on oseti da pada, dugo, bez cilja. Mislio je da tom padu
nee biti kraja.
116/
Zima, 1946, prolee, 1947.
Oblast Tihog okeana/ Tokio
Kad je bio deak, Filip Dos je iveo na farmi u poljoprivrednoj oblasti Pensilvanije. Bilo
je to malo mesto u zapadnom delu drave, blizu Latroba, prelepi predeo pun gustih uma,
uzdrhtalih smaragdnih bregova i srebrnastih jezera.
Dosovi su gajili ivinu. Njihov dan je poinjao u 4.30 a zavravao se posle smiraja sunca.
Bio je to teak ivot koji je donosio malo prihoda i malo zadovoljstava. Filipov otac se
stalno borio sa porastom cena hrane, sa bolestima i stalnom pretnjom od velikih ivi-
narskih kombinata. Gajenje pilia bilo je jedino to je stariji Dos znao da radi i jedino je
na taj nain uspevao da obezbedi ivot za sebe i svoju porodicu, ivei u neprestanom
strahu od bankrotstva.
Filip je mrzeo farmu - miris pilia, miris krvi kad bi ih klali, mrzeo je taj dosadni
jednolini ritam koji se ni po emu nisu razlikovali jedan od drugog. Ali veoma je voleo
prelepi pejza oko farme. Provodio je duga popodneva buljei u zelena brda, zamagljena
pla-viastim senkama zbog daljine.
117/
\
Odlazio bi na elezniku stanicu da bi posma-trao Eri Lakavana teretni voz kako prolazi i
kako njegovi tokovi ritmino udaraju o tranice. Voleo je mnogo taj voz, sanjao ga je
nou, zamiljao je kako njegovi farovi probijaju mrak, kako dugi zviduk njegove
lokomotive odjekuje odbijajui se od bregova. U snu je video ak i vrane kako poleu sa
telefonskih ica probuene dolaskom voza.
Tek kad je bio daleko od farme shvatio je koliko je duboko vezan za taj kraj i taj voz.
Voz bi dolazio iz nepoznatog grada i odlazio je u jedan, isto nepoznati, grad. Bila je to za
njega velika misterija koju je eleo da razotkrije. Oseao je beskrajnu udnju u sebi,
elelo je toliko toga da bi se nou samo vrteo u krevetu.
Filipov otac je bio pragmatiar. Razmiljajui o tome, Filip je shvatao da je on postao
takav zbog okolnosti. Bio je ovek lica opaljenog suncem, oiju iz kojih je sunce
izbledelo svu boju. Neprestano je odvlaio Filipa iz njegovih sanjarija da bi ga zaposlio
neim na farmi. Filipove dunosti su bile sakupljanje jaja, pre odlaska u kolu, i ienje
kokoinjaca po povratku iz kole.
Nikada nee nita postii, sine govorio bi mu otac. Svet nije stvoren za
sanjare. Svet voli one koji znaju da rade, rad je jedino to ga pokree.
Poto bi Filip utao, dobro bi ga pogledao:
Covek naui da ono to eli za sebe lino nije vano. Mukarac mora da misli na
druge stvari, na to da e jednog dana imati porodicu. Morae da se brine za nju, da joj
obezbedi sve to je neophodno. Morae da misli kako da obezbedi siguran ivot svojoj
deci.
Filipova majka je umrla na poroaju, dve
godine posle Filipovog roenja. Filipov otac, koji se nikada nije ponovo oenio, nije
govorio o njoj, nije govorio ni o jednoj drugoj eni.
U ivotu je porodica najvanija, sine. Ne treba gubiti vrerne na drugo. to pre to
shvati, bie bolje.
Nita drugo nije moglo da preplai Filipa vie od toga - pomisao da e ostatak ivota
provesti na farmi, radei osamnaest asova na dan, sedam dana u nedelji, radei
mesecima i mesecima uvek isto, prestrav-Ijivala ga je. ucieo je za tim da uskoi na
teretni voz koji je prolazio kroz grad jednom dnevno ali koji je neprestano putovao u
njegovim snovima nou.
Ali kad bi pokuavao da sve to kae ocu, reci bi mu zastale u grlu i umesto toga on bi
samo pognuo glavu, tiho uzeo aov i otiao da obavi svoj deo svakodnevnog posla.
Najzad je lisica - a ne teretni voz - otkrila misteriju za kojom je Filip eznuo i zauvek
izmenila njegov ivot.
Tokom te duge strane zime, kad se Filip bliio etrnaestom roendanu, lisica je pronala
put u kokoi-njac. Filip je prvi naiao na krvave tragove njene posete. Miris krvi, kapljice
kao rubin na sve strane, ulepljeno perje, komadi kokoaka.
Nedeljama su Filip i otac sledili lisicu preko snegom zavejanih polja, kroz tajansvene
ume do potoka pokrivenih srebrnastim ledom.
Filip, naoruan starom ali dobrom pukom kalibra 22, posmatrao je kako se otac
povremeno zaustavlja da bi mu pokazao lisiji trag. to je lov vie odmicao, Filip je
bivao sve uzbueniji. Njegov um, brz da prihvati sve ono emu ga je otac nauio, poeo
je sopstvena istraivanja. Tako, kad su trei ili etvrti put
118/
119/
krenuli u lov na lisicu, Filip je bio taj koji je predvodio. On bi uvek prvi opazio trag
ivotinje.
Uzbuenje koje je zahvatilo Filipa u trenutku kad je otkrio lisicu bilo je nalik na vatreni
jezik koji ga je itavog obuhvatio.
Dobro se seao kako su odjeknule reci njegovog oca u uima:
- Tvoja je, sine.
Dobro se seao kako je izvukao Remington, proverio cev i naciljao.
Najjasnije se seao onog trena - kao da je zaleen za sva vremena - kad je lisica poskoila
i udarila o suprotnu obalu potoka. Ilovaa je postala crvena od njene krvi.
Lisica je bila uljez: ubica, unitava. Bila je kao Saracen meu hrianima. Filip je uivao
u tome da je prati i da je zbrie sa lica zemlje. Kao da je oistio svet od zla.
Filip je prodao farmu sutradan posle oevog pogreba. Istoga dana se naao u brzom vozu
koji ga je nosio u nepoznatu daljinu. Ostavio je zapadnu Pensil-vaniju daleko za sobom
ali neprestano je razmiljao o lisici. Seanje na to kako su pratili lisicu, na trenutak kad su
je uhvatili, sve to ga je teralo da gura samo napred, iz grada u grad. Bio je zahvaen
nemirom, potrebom da nae neki kosmiki red. Nita drugo nije moglo da zadovolji
anarhistiku prazninu u njemu. Iao je iz grada u grad. to je ulazio u vee gradove sa
vie stanovnika, ee se susretao sa nepravdom. U Cikagu je pokuao da radi neko
vreme u policiji. Ali njegova nemirna priroda neprestano je dolazila u sukob sa
politikom mainom koja je tu bila angaovana.
Uskoio je u drugi voz i otiao na istok, sve do Njujorka. Bila je 1940. godina, rat je bio
na vratima. To
120/
je Filipa interesovalo. Tu je bilo toliko nepravilnosti koje je trebalo popraviti.
Prijavio se u vojsku. Za vreme osnovne obuke zbog svog neobuzdanog karaktera naao se
u velikim neprilikama. Ali, sreom po njega, njegov pretpostavljeni bio je narednik
otrog oka koji je odmah odvojio Filipa za specijalnu obuku: za pijunski rad u OSS.
Pokazalo se da je to ono to mu odgovara. Pokazalo se da je Filip ba jedan od onih ljudi
za kojima vapiju ovakve slube. Nije brinuo o sopstvenoj bezbednosti, nije mnogo
razmiljao o sopstvenoj smrti. Kao da je bio okruen nekom nevidljivom aurom koja ga
je titila od povreda, i to ne samo njega nego i one koji su bih u njegovoj blizini.
Kada su ga bacili na teren, povezali su ga sa nekim ko mu je najvie odgovarao, ko je
mogao da se uklopi sa njim. Odabran je takav ovek koji bi povoljno delovao na Filipov
pobunjeniki duh.
Filip i porunik po imenu Jonas Samartm pratili su napredovanje saveznika po Pacifiku.
Nikda nisu ule-teh u okraj u pravom smislu reci. Koristili su komph-kovane sisteme i
ifre koje je smiljao Jonas da bi upadali u japanske radio-veze. Koristei se tako
dobijenim informacijama Filip bi poveo tim odabranih ljudi u none upade na
neprijateljsku teritoriju. Upadali bi u logore i nanosili to su mogli vie tete, trudei se
da ne ostave nikakve tragove.
Godine 1943. radili su na Solomonskim ostr-vima. Neto manje od godinu dana kasnije
bili su na Novoj Gvineji. A onda su se brzo prebacili na Marijanska ostrva, pa na Ivo
Dima i Okinavu. Ili su nezadrivo prema japanskim ostrvima.
Njihovi upadi su bili veoma efektni u celoj oblasti Pacifika tako da je japanska Vrhovna
komanda
121/
smislila naziv za njih: Nmda Senso. Nma ratnici. Naravno da o njihovim podvizima nije
nikada pisano u listu Zvezde i pruge ali Nma Senso dobio je visoku reputaciju i o
njima se aputalo medu pripadnicima amerikih trupa.
U poslednjih est meseci ratovanja, postali su toliko povezani jedan sa drugim da im je
sada bilo jasno da njihovi ivoti zavise od uzajamnog poverenja i iskrenosti. Postali su
mnogo vie nego prijatelji.
Jonas je bio poslednji izdanak uvene vojnike porodice. Njegov pradeda je bio kapetan
njujorke policije jo 1896. godine, kad je Teodor Ruzvelt bio ef policije. Godinu dana
kasnije, obojica su podnela ostavke. Sa prijateljem Leonardom Vudom stvorili su odred
Grubih jahaa. Jonasov otac je bio major u konjici u prvom svetskom ratu. Umro je u
Francuskoj poto je primio etiri medalje za hrabrost.
Jonas je ve iveo tako da bi zadovoljio reputaciju porodice. Bio je najbolji u svojoj klasi
u Vest Pomtu. Bio je snane volje, veoma disciplinovan, obrazovan. Kad se prijavio u
OSS zaprepastio je svoje pretpostavljene neverovatnom sposobnou da reava naj-
zamremje sluajeve. Poeo je da radi na iframa.
Ima toliko smrti ovde ree Jonas kasno jedne noi dok je ispijao petu aicu ruske
votke da je sve postalo nestvarno.
Bili su na razarau, na putu za Mindinao. Komandant, poastvovan to prevozi tako
slavne ljude, otvorio je svoje najbolje pie za njih.
- ivot nije stvaran - rekao je Filip - to znai da nema vie razlike izmeu ivota i smrti.
Seao se kako su se njih trojica smejah kao ludi na ovo.
Pojma nemam ta je vie ivot rekao je
1221
komandant, punei ponovo njihove ae. - Isuse, ovde mesec proleti kao jedan dan. Jedan
deo Tihog okeana je isti kao drugi deo, sva ostrva su puna Japanaca i svi su jednaki.
Jedino o emu treba da vodim rauna je to da moji topovi pogode cilj kad nanianim, i
naravno, da moji ljudi budu bezbedni.
Filip odmahnu rukom.
Ima mnogo vie od toga iza horizonta. Mora da bude.
- Moda. Ali nije li rat jednolian? ree komandant. Samo smrt i prolaenje
vremena?
Ne ree Filip, odjednom besan rat je stvoren za one koji pobeuju.
Tog jutra radijacija je pojela Hiroimu.
Filip se nalazio u poslu povezanom sa smru. Dobro je obavljao svoje zadatke. To e
shvatiti tek mnogo godina kasnije. Tada e mu biti jasno da ne treba da radi nita drugo.
On nije bio nalik onim jadnicima koji su preiveli Hiroimu i Nagasaki i koji su
posmatrali kako im se tela raspadaju; ali, on je bio ozraen drugom vrstom radijacije.
Dopustio je da mu posao postane neto najvanije u ivotu. Bio je njegova preokupacija i
krajnji cilj. Da li je na taj nain mnogo odmakao od farme pilia u zapadnoj Pensilvaniji
koja je zarobila njegovog oca?
Kad su Jonas i on stigli u Tokio u novembru 1946, grad je bio prekriven ranim snegom.
Dugo nisu videli sneg, ak su sasvim zaboravili kako zima izgleda. Crni kimoni su
odudarali od bele pozadine. Tek kad bi sneg poinjao da gubi deviansku belinu,
poinjale bi da se vide i druge boje: crvenilo zmaja, tamnoplava boja
123/
oljice, jako zelenilo japanskog kedra. Pogled na Tokio pod snegom tog ledenog
novembarskog jutra bio je neto to e Filip zapamtiti za itav ivot.
U Japanu, Filip i Jonas su bili pod kontrolom pukovnika Harolda Mortena Silversa.
Prethodnog oktobra, predsednik Truman je najurio Vilijama Dono-vana i rasturio
njegovu OSS slubu. Na mesto ove slube predsednik je - sa savetnicima tipa generala
Sema Hadlija - stvorio privremenu mreu CIG - Centralnu pijunsku grupu. CIG je bio
stvoren od onih koji su najureni iz OSS. Silvers je bio najvaniji meu njima. On je
dodao Filipu i Jonasu mladog Eda Portera koji je doao ovamo sa prvim kontingentom
okupacijske armije. Porter je imao svee izbrijano lice i video se da je dobro vaspitan.
Poveo ih je na obilazak napola spaljenog grada.
Kasno tog popodneva stigli su u Asakusu, oblast severno od centra Tokija. Bledo sunce
ogledalo se na Sumida reci. Mesto je delovalo udno. Na tokij-skim ulicama uvek je bilo
puno ljudi, vozila i uurbanosti koju ak ni posleratno mrtvilo nije moglo da umiri. Ali
ovde nije bilo niega: nije bilo peaka, nije bilo saobraaja, nije bilo ivota.
- Ovo je sve to je ostalo od velianstvenog Asakusa hrama ree Porter i pokaza na
ugljenisane ostatke koji su virili iz velike rupe. Vodio ih je oko ostatka hrama dok je
govorio nezainteresovanim glasom profesionalnog vodia. - Ovde se sakrilo na hiljade
Japanaca za vreme bombardovanja zapaljivim bombama Tokija u martu mesecu. Tri
stotine supertvr-dava bacilo je vie od sedamsto hiljada M 29. Da li ste vas dvojica
nekada uli za to? Mislim da niste. M29 je eksperimentalni tip bombe u kojoj ima
zapaljive mase i
124/
nafte.:[" Eksplozija i vatra karakteristini su za ove bombe.
Porter pokaza ostatke neeg to je bilo nalik na stubove.
- Hram je sagraen u XVII veku. Otada je preiveo mnoge prirodne nepogode,
ukljuujui i strane zemljotrese i veliki poar 1923. godine. M 29 sredili su ga do
temelja.
Jonas i Filip su utali.
- Rauna se da je prilikom tog vatrenog bombardovanja nastradalo dve stotine
hiljada Japanaca. Rauna se da je ezdeset ili sedamdeset hiljada umrlo -ili e umreti - od
posledica atomske eksplozije u Hiro-
simi.
Japanci su sahranili svoje mrtve. Dato im je u zadatak da zaborave nesree rata, da
okrenu lice od greaka prolosti i ponu novi ivot. Trebalo je da izgrade novi ivot na
pepelu starog.
I general Daglas Makartur je dobio zadatak da ponovo usmeri novi Japan. To je stiglo
napisano u jednom strogo poverljivom memorandumu, sa stola predsednika Trumana.
Nije trebalo samo postaviti japansku industriju na svoje noge ve je trebalo videti i
osigurati da ona bude okrenuta amerikim interesima. To je oficijelno bilo poznato kao
demokratizacija Japana. Bio je predvien potpuno novi sistem, decentralizacija japanske
vlasti, kraj militarizma, rasturanje velikih zaibacu - industrijskih konglomerata koje su
drale porodice i koje su u predratnom Japanu imale svu mo u rukama: naravno, bilo je
predvieno i kanjavanje ratnih zloinaca i svih sumnjivih elemenata.
* Prvo eksperimentalno korienje napalma.
125/
Japanski parlament je osloboen svojih militaristiki nastrojenih lanova. Filip i Jonas
su svakodnevno oekivali glasove o istkama u zaibacu hijerarhiji. Ali nita se nije
dogaalo.
Sve dok jednog jutra nisu pozvani u kancelariju pukovnika Silversa. Kao i obino,
pozdravio ih je Dej-vid Tarner, Silversov administrativni adjutant. Tarner je bio otprilike
njihovih godina. Bio je visok, vitak, nosio je naoare i imao je privlano, asketsko lice.
ene su, bez sumnje, smatrale da je neodoljiv. Filip ga je esto viao u drutvu lepotica
koje su mahom bile zaposlene u administraciji. Za razliku od drugih neenja u CIG, on je
vie voleo Amerikanke od japanskih cura kojih je bilo na buljuke po tokijskim nonim
klubovima.
Pozdravili su se sa Tarnerom ali su bili veoma uzdrani. Filip i Jonas, pravi rasni terenci
imali su izvesni otpor prema kancelarijskim papirnim moljcima kojima je nedostajalo
hrabrosti da se ogledaju na terenu, u bitkama.
Tarner ih povede u Silversovo unutranje sveti-lite a onda zatvori vrata za sobom,
ostavljujui tri oveka sama. Sedeli su na tvrdim drvenim stolicama ispred Silversovog
stola. On im prui neke fascikle sa ifrom. Tokom rata, OSS je bila tajna organizacija. To
je bio jedan od glavnih razloga to je bila tako uspena. Sada, u miru, oseala se hitna i
neodoljiva potreba da se ta tajnost produi i probudi jo vie.
- Zaibacu - ree Silvers - jo imaju neogranienu mo. To i ne treba da nas iznenauje
poto su oni tradicionalni poslovni konglomerati kojima upravljaju najuticajmje japanske
porodice.
Gutali su, oekujui ta e on dalje da kae.
- Prema onome to su uspeli da sakupe moji tajni agenti, Japanci su proveli mnogo
vremena prepisu-
126/
jui stare knjige, raune, izvetaje i narudbine. Dok smo mi bih zabavljeni sreivanjem
onoga to nam je okupacija donela njihova birokratija se trudila da uniti svaki trag
evidencije protiv japanskih najpoznatijih militarista. Naravno, nemamo nikakvog dokaza
da je tako. Ah pokazalo se da su obavili tako dobar posao da ratni sudovi nisu mogli nita
najgorim industrijalcima koji su proizvodili naoruanje i potpomagali rat. Sem toga,
najee je teko, odnosno nediplomatski da se ratni sudovi okome na neke lanove
zaibacua koji se nalaze na visokim poloajima. Kao to ete videti iz dokumentacije,
postoji mnogo uticajnih ljudi iz te oblasti japanskog drutva koji moraju da budu
eliminisani. Ne moemo - a ne mogu ni Japanci - tolerisati egzistiranje ratnih zloinaca u
ovom novom drutvu koje gradimo u Japanu prema predsednikovoj naredbi. Ne moemo
to da toleriemo pa makar vojni sudovi ne mogli nita.
Silvers izvadi lulu i konu kesu.
- Ponekad je demokratskom procesu potrebno malo neuobiajene pomoi - otvorio je
konu kesu -ovi ljudi ne mogu da budu izvedeni pred graanski sud. Ne moe da im bude
sueno kao zloincima, sud im ne moe nita.
Napunio je lulu finim duvanom iz kone kese, zapalio, povukao nekoliko dimova.
U tom trenutku vas dvojica stupate na scenu. Vi ete unititi svakoga ije je ime u
ovim fasciklama. Svaki taj sluaj mora da izgleda kao sluajna nesrea.
Filip je malo razmislio o tome.
- Mogu li da znam zato ratni sudovi nisu mogli da taknu te ljude, da ih se dokopaju?
Ako su ratni zloinci, oni zasluuju da budu privedeni pred lice pravde.
127/
- Moe da pita - ree Silvers zagledan u plafon.
- Budimo ekspeditivni - ree Jonas. - Izmislimo najobiniji razlog. U ovoj vrsti
birokratije to e zvuati dovoljno razumno. Ljudi u ovim fasciklama jo imaju suvie
uticaja u vladi. Bacie se na nas takvim blatom da neemo moi da se oistimo
godinama.
Filip je listao kroz dokumentaciju.
- Arisava Jamamoto, ikeo Nakaima, Zen Godo - podigao je pogled. - Ono to bih
najvie voleo da znam - ree - kako ste odredili te ciljeve? Ako su strunjaci, kako
kaete, obavili tako sjajan posao u japanskoj birokratiji i unitili svaku evidenciju o
ratnim zloinima kako su onda ti ljudi obeleeni?
Pukovnik Silvers je puckao na lulu. Bio je beskrajno fasciniran, ili se bar tako inilo,
mreom napr-slina na plafonu prostorije.
- Sledite nareenja - rekao je odjednom, vrstim glasom. I to onako kako vam je
reeno. Sve mora da izgleda sluajno.
Filip treba da zahvali CIG za svoj brak. Sreo je Lilijen Hadli u Tokiju.
Desilo se to u drugoj polovini decembra 1946. godine. On i Jonas su bili u Japanu vie od
mesec dana. Kia je padala itavo popodne. Vee se pojavilo isto, oprano, lickano kao
maka. USO trupa je davala Boinu predstavu za amerike snage koje su okupirale grad.
Neposredno pre poetka predstave, nebo se raistilo od oblaka i sakupilo se dosta ljudi.
Filip je te veeri prvi put ugledao Lilijen Hadli. Bila je divna, osvetljena reflektorom, sa
mikrofonom u ruci ispred orkestra od 16 lanova. Teko je opisati
128/
duboki utisak koji je Lilijen ostavila na njega. Mada je imala vibrirajui glas, bio je
prilino skromnog dometa, ali je njena aura bila veoma snana. Umela je da se ponaa sa
publikom i to je bilo ono to ju je odvajalo od drugih. Bilo je oigledno da uiva u tome
da bude centar panje i sada joj je odgovaralo to je dvadeset hiljada vojnika buljilo u
nju. Videlo se po nainu kako je pevala za njih, kako se naginjala prema njima, kako je
hvatala jednog vojnika za ruku, pomilovala drugog po obrazu. Bila je prava amerika
devojka, slika devojke iz susedstva, one koja se pojavljuje na naslovnim stranicama.
Ukratko, podseala ih je sve na kuu i oni su je jednostavno oboavali.
I Filip se odmah zaljubio. Kad ju je ugledao setio se svega to mu nedostaje i to toliko
dugo, setio se kako je ve dugo udaljen ne od doma ve od svoje kue, svoga
grada, svoje zemlje - svega to je liilo na normalni ivot. Kad ju je ugledao osetio je
kako ga je obuzela snana nostalgija, to je njegove drugare nagonilo da rone suze u svoj
viski i tuku se bez nekog naroitog razloga.
Kad je predstava zavrena, Filip krenu iza pozornice. Njegova propusnica sa peatom
CIG otvarala mu je put i eta straara samo se razmicala.
im se naao iza pozornice, meu gomilom izvoaa u arenim kostimima, naminkanih
lica, meu koferima, reflektorima i kablovima koji su vijugali kao zmije, nije znao ta da
radi sve dok nije ugledao Lilijen.
Stajala je sasvim sama, tiha kao kraljevska figura. Pila je kafu iz papirnate ae. Mirno je
posma-trala uskovitlani haos oko sebe. Potpuno nesvestan svojih postupaka Filip prie
Lilijen i predstavi joj se.
Smejala se njegovim alama, bila je zadovoljna komplimentima koje joj je uputio.
Govorila je najpre
129/
stidljivo, a onda sve otvorenije. Posle izvesnog vremena Filip je shvatio kako je
usamljena i da se osea potpuno odseenom od svih koje je volela. Ona je bila jedna od
onih devojaka koje mladii vole da izvode subotom na uobiajena mesta i na igranke tako
da bi im svi drugari zavideli na onome to pose-duju.
Vreme e pokazati da e Lilijen Hadli lepo stariti - i to je moda jo vanije - starice
veoma graciozno. Ali u to vreme bila je apsolutno divna, od pogleda na nju svakom je
zastajao dah. Otac joj je bio Sem Hadli, general sa tri zvezdice u tabu Makar-tura. Imao
je reputaciju strogog oficira iz Patonove kole. Hadli je bio briljantan u svakom pogledu.
Njegova karijera bila je blistava. Bio je spreman da donese trenutnu odluku u najgorim
uslovima. Bio je to onaj isti general Hadli koji je zagovarao stvaranje CIG i jedan od
stvaralaca amerike strategije prema Japanu. Govorilo se da se i sam predsednik oslanja
na miljenje generala Hadlija, ak vie nego na bilo ije drugo. U dogovoru sa njim,
predsednik je stvorio svoju dugoronu politiku na Dalekom Istoku.
Proveli su vee zajedno, razgovarajui i gledajui se netremice. esto je na njenom licu
video sve ono to je voleo - i od ega je pobegao - na zatalasanim bregovima zapadne
Pensilvanije. Za njega je ta prava amerika devojka bila odraz svega onoga to je voleo u
detinjstvu. Nije tu bilo nieg od tamnog i neprijatnog to ga je nateralo da pobegne. Nije
ni udo to je onda lako moglo da se dogodi da je pobrkao tu snanu nostalgiju sa
ljubavlju.
- Ponekad - ree Lilijen - nedostaju mi braa i to toliko da mi se ini da ne mogu da
diem.
- Da li su daleko odavde? - pitao je Filip.
130/
Lilijen je bila zagledana u zvezde, kao oma-dijana njihovim treperenjem. Jecala je sasvim
tiho.
- ta je bilo? - pitao je neno.
Filip je jedno vreme mislio da ga nije ula.
- Moja braa - rekla je tako tiho da je vetar proneo njene reci pored njegovog uha -
poginula su u ratu. Obojica. Dejson je pao kod Ancia na obali. Mislim da nije ni
osetio vrsto evropsko tlo pod nogama. Bili je bio komandant tenka. U Pato-novoj
diviziji. Otac se tako ponosio njime. Samo je o njemu govorio mesecima i mesecima. Pa,
Paton je bio zaista pravi borac i veoma hrabar ovek. Kuda god je iao Paton, Bili je iao
za njim.
Filip je utao i sluao.
- Stigli su sve do Plzena. A onda je naleteo na poljsku minu koja je raznela i njegov tenk
i njegovu utrobu.
Malo je zdrhtala i Filip je zagrli.
- Jo mrzim taj rat, ak i sada kad je sve gotovo - rekla je. - Bio je okrutan i
neljudski. Ljudska bia ne bi trebalo da podnose toliki bol.
Ne - mislio je Filip tuno ba naprotiv, ljudska bia srljaju, u ratove, izazivaju ih i nee
nita da naue od istorije jer ude da se dokopaju moi. To je ono za im ude vie od
svega. A mo ne znaci nita drugo nego porobljavanje drugih ljudi.
- Bili su tako mladi - rekla je Lilijen. - Bili su tako isti i hrabri.
Filip nikada ranije nije sreo enu koja bi toliko ispunjavala njegov um i njegovo srce.
Nije mogao jasno da misli pored nje. Nije ni eleo. eleo je da je dri u naruju, da je
dodiruje, da je ljubi. Bio je potpuno opijen njenom lepotom.
131/
Tek mnogo kasnije, otkrio je koliko ona mrzi Japan i Japance. Ali tada je ve za sve bilo
kasno.
U jesen 1946. godine pomo amerike vlade Japanu definitivno je prestala. Dolo je do
propadanja industrije, ionako veoma prodrmane ratom.
Vrhunski ministri su se upaniili. Predviali su da e do marta 1947. godine japanska
industrija doi-veti potpuni krah. Pomo je prestala da pristie u trenutku kad su japanske
zalihe bile na nuli, kad nije bilo nikakvog uvoza, kad je zemlji pretila ozbiljna nestaica
uglja. Ukratko, predvialo se da Japan nee moi nita da proizvede jer nije imao sirovina
za proizvodnju.
Dve nedelje pre nego to e okupacione snage proslavljati Dan zahvalnosti, premijer
Sigeru Joida odabrao je nekoliko mudrih ministara da pronau put iz krize.
Svi sem jednog bili su iz Ministarstva trgovine i industrije - koje je od osnivanja 1925.
bilo najmonije i najuticajnije od svih ministarstava u japanskoj birokra-tiji - i
Ministarstva inostranih poslova. Svi su bili diplomirani ekonomisti. Izuzetak je bio ovek
po imenu Zen Godo. On je bio novoimenovani potpredsednik Japanske banke i bio je
daleko najmlai od estorke.
Bez obzira na to, bio je ba Godo onaj koji je formulisao ideju koju je komisija zatim
prihvatila i razradila nekim sektorima dati prioritet s tim da krenu u specifinu brzu
produkciju. Bez tog velikog skoka unapred rezonovao je Godo nee uskoro biti novog
Japana niti e zemlja moi da izdrava svoj narod.
Godo je imao najbolje mogue obrazovanje. Najpre je diplomirao na Todaiu - Tokijskom
univerzi-
132/
tetu, najboljem mestu za uenje u Japanu. Pridruio se Ministarstvu 1939. godine,
zajedno sa drugih pedeset i estoro diplomiranih studenata prava. Tu se njihova
birokratska karijera razdvojila od karijere hiljadu drugih pridolica iz raznih ministarstva.
Godo i odabrani pojedinci dobili su specijalnu obuku. Do 1941. godine, sve je u zemlji
dolo na svoje mesto. Godo je dobio nametenje u tokijskoj Gradskoj
policiji.
Prema dokumentima kojima je Silvers snabdeo Filipa i Jonasa, Godo je postao ef
gradske Toko -gradske policije za bezbednost. Zbog prirode svog posla, ljudi zaposleni u
Tokou imali su skoro neograniene privilegije. Mogli su da rade gotovo sve to bi im
palo na pamet.
Najbolji od bivih ljudi Tokoa - kao to je bio Zen Godo - koristili su svoje unutranje
veze da bi se pripremili za predaju Japana. Oni su procvetali posle rata. Kao
potpredsednik jedne od tri centralne banke, Zen Godo je imao neogranienu mo u
Japanu 1946. godine. On je bio taj koji je pomogao da se formulie novi ekonomski
poredak. Voene vladinom politikom, centralne banke pozajmile su ogromne sume
novaca odreenim kompanijama da bi mogle da ponu poslove. Kompanije su postale
toliko zavisne od banaka, da su ih ove skoro uguile. Uskoro su te centralne banke
postale jezgra velikih kompanija koje su bile direktni naslednici zaibacua, tradicionalnih
konglomerata kojima su upravljale porodice. Oni sami bi vodili velike koncerne koji su
se bavili raznim poslovima i to sve u jednoj posleratnoj ekonomiji, spremnoj da procveta.
Zen Godo je bio jedan od najboljih pripadnika i sledbemka kanrioda umetnosti da se
bude birokrata.
133/
Kanriodo je bio isto tako teko nauiti kao aikido, umetnost borbe akama ili kendo,
umetnost borbe
maem.
Samo su Japanci mogli svojim umom da smisle tako neto kako bi birokratiju i njenu
delatnost podigli na stepen umetnosti. Zavisno od toga, u novom Japanu birokrata je
postao ono to je u starom Japanu bio samuraj. Sa puno ironije, svi su shvatili da je do
uzdizanja, birokrata u Japanu dolo ba zahvaljujui delovanju amerikih okupacionih
snaga. Oslabivi vojsku i ozbiljno obogaljivi zaibacu, general Makartur je ostavio veliki
vakuum na planu moi koji nije mogao dugo da opstane.
Dok se deo nacije bacio na to da ponovo sagradi Japan, birokratija se ubacila u taj
meuprostor koristei svaku priliku koja joj se pruala.
Zen Godo je itao o smrti Arisave Jamamotoa. To ga je veoma uznemirilo. Mada su
novine pisale o Jamamotovo] smrti kao o nesrenom sluaju, neto se u vremenu nije ba
dobro poklapalo i to nije promaklo Godou. On je bio prijatelj i bliski saradnik Jamamotoa
jo iz davnih vremena. Jamamoto je bio direktor avionske kompanije koja je nosila
njegovo ime. Zajedno sa Nakaima avionskom industrijom, stvorili su avionske motore
tipa Nula. Tako je kompanija donela itavo bogatstvo Jamamotou za vreme rata. Ali
on, kao i Zen Godo, nije oseao ni najmanje mrnje prema Amerikancima. Sa
nekolicinom istomiljenika smatrao je da je savreno ludilo to je njihova zemlja ula u
rat ali otvoreno niko od njih to nije pokazao. Savesno su obavljali svoju dunost prema
imperatoru jer za takve ljude kao to su bili oni i nije bilo drugog naina ivota. Ipak,
negde u dubini srca dobrodolicom su pozdravili kraj sukoba. Sada su jedino eleli da
sagrade novi Japan.
134/
Samo pre nedelju dana, Jamamoto se susreo sa Godom i rekao mu da namerava da preda
Amerikancima novu tehnologiju za proizvodnju novog mlaznog motora. Njegovi
inenjeri su radili na ovom projektu u toku poslednjih ratnih meseci.
Jamamoto je sada bio mrtav. Zgazio ga je kamion - tako su javile novine. Zen Godo nije
verovao novinama. Vremena su bila naklonjena Jamamotovim neprijateljima.
Jamamotovi neprijatelji bili su i neprijatelji ena Godoa. Bilo ih je na mnogim mestima,
bili su sjajno organizovani i bili su veoma orni kada je trebalo raditi na nekom zlu. Zen
Godo je morao da bude obazriv. Morao je da otkrije stvarni uzrok prijateljeve smrti.
Zato je Zen Godo odmah poslao po svoju kerku.
Miiko se tek bila udala za Nobua, najstarijeg sina Arisave Jamamotoa. Venanje su
uredili oevi. Zen Godo je razmiljao o tom braku kao o svojoj boljoj budunosti. Nobuo
je bio pametan, dostojanstven i prilino zgodan. I to je najvanije, bio je prvoroen i
tako e naslediti kompaniju posle oeve smrti.
Godo je mislio da je ovaj mladi prava partija za Miiko koja je, iako prilino lepa, bila
suvie ponosna i divlja. Godo je smatrao da je to neizleivo. Ponekad je uhvatio sebe u
razmiljanju kako nijedan mladi zdravog razuma nee dugo ostati uz nju.
On i Arisava dogovorili su se o braku svoje dece kao to bi se dva poslovna oveka
dogovorila o buduim poslovima. Sloili su se oko svih uslova i tako je brak sklopljen.
Bilo je to pre est meseci. Miiko i Nobuo su bili zajedno, mada Godo pojma nije imao
koliko je to bio uspean brak. Brani par je preao u Kobe uskoro posle venanja jer su
tamo bile fabrike
135/
koje je porodica posedovala i kojima je Nobuo trebalo da upravlja. Kompanija je upravo
menjala plan proizvodnje. Porodica je nameravala da se nae u prvim redovima za
obnovu Japana. Tako su stupili u poslovnu vezu sa Kanagava tekom industrijom.
Izgledalo je da se sve lepo odvija. Sve dok Ari-sava Jamamoto nije poginuo. Neki
kamion je naleteo na njega.
- Miiko - ree Zen Godo svojoj kerki -mislim da nas je neprijatelj napao. Zbog toga
moram da saznam prave okolnosti pod kojima je poginuo tvoj svekar.
Kleei u stavu punom potovanja ispred oca, Miiko je naklonila glavu.
- Oduvek si bila moja desna ruka. Mnoge svoje poslovne uspehe dugujem tvojoj
genijalnosti. Ti si mi otkrila tajne ovog grada i to one koje samo ena moe da otkrije.
Plaim se da su nai neprijatelji krenuli na nas. Ja sam suvie na oku javnosti da bih
mogao da krenem u neke velike akcije. Ne smem sebi da dopustim da privueni panju
naih neprijatelja ili Amerikanaca.
Miiko je utala.
- Imam samo tebe kojoj mogu da se obratim za pomo.
Zen Godo nije mogao da podnese da pomene ime svoje kerke Okii koja je nestala
zauvek.
- Ako je Ansava Jamamoto ubijen nai u onoga ko je to uinio. ta eli da uinim
kad otkrijem njegov identitet?
Zen Godo joj nije dugo odgovorio. Razmiljao je o nainu na koji e taj ovek umreti.
136/
One noi kad je Filip zaprosio Lilijen ona je pevala. Bila je na sceni, preplavljena
svetlou reflektora. Zavodila je publiku. U publici su bili mladii, jedva neto stariji od
osamnaest godina. Uspela je da ih dovede do ekstaze. Davala im je mnogo vie od
seksepila. Bilo je to neto sasvim prirodno i zato tako snano. Posmatrah su je i gutali
oima. Uopte nije bilo vano ta je pevala niti ta su oni od te pesme uli. Najvanije je
bilo da ih je ona podseala na kuu. I nije se plaila da posegne prema njima, da ih uhvati
u zagrljaj.
Sa Filipom je to bilo sasvim drugaije. Nekoliko puta je pokuavao da vodi ljubav sa
njom. Uvek se odupirala, mada je Filip bio veoma nean, paljiv i beskrajno zaljubljen.
Provodili su sate i sate ljubei se i milujui, apuui nenosti i steui se u zagrljaju.
- Nikada nisam bila sa mukarcem na taj nain. - Naslonila je glavu na njegove grudi. -
elim da to bude neto posebno, neto sasvim posebno.
- Zar misli da ovo to mi oseamo jedno prema drugom nije sasvim posebno?
- O, da jeste, ali ja sam oduvek sanjala... kad sam bila sasvim mala devojica... sanjarila
sam o tome kako e to biti. Nijedan moj drugi san nije mi se ostvario, File. Mislim da je
ovo moja poslednja ansa. elim da ovo bude onako kako sam zamiljala. - Trepavice su
joj bile vlane od suza. - Ti si prvi ovek koji... koji bi mogao da me natera da se
odreknem tog svog sna. Ako insistira... zagrlila ga je vrsto. Nije nita dalje rekla ali
on je oseao da je elela da kae: Prepustiu se ah, molim te, da mi ti ne dopusti da se
odreknem tog svog poslednjeg sna.
Nije insistirao.
Ali ju je zaprosio. To je, naravno, bilo ono to je oduvek elela.
137/
Zen Godo je imao troje dece. ena mu je umrla. Sada je od njihove dece samo Miiko jo
bila iva. Nije smeo da misli na svoju drugu kerku Okii. Tetsu, njegov jedini sin,
iskreno je verovao u rat. On ga je video kao Boanski vetar koji e pomoi njegovoj
domovini da izraste u monu zemlju punu sjaja.
Pune tri godine proveo je kao kamikaze pilot. Zen Godo je uvek nosio uz sebe pesmu
koju je napisao Tetsu.
Raskono cvee treanja
Jamatoa
kad opada
moe da zbuni ak i nebo.
Jamato je bilo staro poetsko ime za Japan. Bilo je to i ime jedinice Tokotaia, Specijalnih
napadakih snaga u kojima je bio Tetsu. Imao je dvadeset dve godine kad je poginuo.
Na grobovima svoje porodice Zen Godo je palio dos tapie i predano izgovarao molitve
za mrtve, znajui da od toga nema nikakve koristi.
Kad bi Zen Godo mislio na ponaanje onih koji su bili opsednuti Jamato-dama-iem -
jakim japanskim duhom - odmah bi pomislio na Kozo inu. ina je, trenutno, bio
najmoniji ministar u MCI, Ministarstvu trgovine i industrije koje je vetim manevrima
postalo najmonija birokratska ustanova u posleratnom Japanu. ina se nalazio u srcu
tamne i smrtonosne klike ministara.
ina je predano radio - neko bi mogao da kae megalomanski na dotenvanju slike
novog MCI. Proraunato se okruio ministrima iz ratnog Ministarstva za naoruanje. Ti
ljudi, ba kao i on, bili su oficiri sa visokim inovima. Ipak, ina se potrudio da njegov i
njihovi dosijei budu dostojno izmenjem u toku prve
138/
nedelje okupacije, kada je haos vladao Tokiom. Sada im niko nita nije mogao. Ratni
sudovi nisu smeli da podignu optunice protiv njih. Svi oni su bili veiti Sinini dunici.
Japanci su izvukli dobre pouke od brukanja pred okupacijskim snagama. Naroito ina
koji je bio toliko povreen Makarturovim odredbama koje je morao da proguta. Zakleo se
samom sebi da e naterati Amerikance da mu plate.
inina ideja je bila da se u MCI pone sa prime-njivanjem principa i prakse. Tatemae i
hone. To je znailo da e u japanskoj birokratiji simultano da se kreu dve struje.
Tatemae principi koristie se kad se diskutuje o politici sa okupacionim snagama.
Hone, praksa - to jest ispunjavanje zadataka te politike koju su odredili sami japanski
ministri, bie neto sasvim drugo.
Nije moglo da se predvidi koliko e uspeha imati tatemae i hone. ina je morao da
zauzme stav sasvim drugaiji od onog koji je imao tokom rata. Zbog japanskog sramnog
poraza, zbog svoje mrnje prema okupacijskim snagama, ina je tek malo bio zadovoljan
eventualnom pobedom koju e mu ovo obezbediti.
Filip je radio samo nou. To je sada postalo njegov zatitni znak. U svakom sluaju, bio
je obuen za noni rad, tada je davao sve od sebe, tada je bio najbolji.
Jonas je bio onaj koji planira poduhvate, pauk koji plete komplikovanu mreu. Filip je
dotenvao planove, sa teorije prelazio na praksu. Njih dvojica su se savreno dopunjavala,
bili su sjajan tim.
Jonas je odabrao no mladog meseca. Meutim,
139/
pokazalo se da je no suvie svetla pa je Filip morao da saeka da vazduh postane gust i
neproziran. Dve noi kasnije bilo je ba onako kako je eleo da bude. ak m farovi kola
nisu mogli da probiju nonu maglu.
Bilo je jo dosta ulinih svetiljki u Tokiju mada su mnoge unitene za vreme
bombardovanja. Parkovi su bili tamni kao dno ponora.
igeo Nakadima je bio druga meta na njihovoj listi. Arisava Jamamoto je bio prva.
Filip je vozio kamion koji ga je pregazio. Prema obavetenjima koja im je obezbedio
Silvers, Jamamoto je bio upravnik logora sa ratnim zarobljenicima u Mindanau. Bilo je
udno koliko mnogo zarobljenika je umrlo u tom logoru. Jamamoto je imao obiaj da
izaziva zarobljenike i da ih fiziki mui. Ko ne bi izdrao, bivao je ubijen. Oni koji su
sluajno preiveli izazivanje i muenje, podvrgavani su jo veim mukama.
Sigeo Nakadima je bio optuen da je poveo bataljon vojnika u bitku kod Okinave i, kad
je uspeo da pobedi, naredio je svojim ljudima da skidaju leeve, uzimaju sve to je
vredno. Svi ranjenici su nemilosrdno ubijeni, tu, na bojnom polju. to je najstranije,
naredio je vojnicima da kastriraju pale neprijatelje kao opomenu drugima.
Dosijei obojice bili su prepuni podataka i u njima je bilo toliko stranih injenica od kojih
se normalnom oveku dizala kosa na glavi.
- To nisu ljudi - rekao je Jonas Filipu u jednom trenutku. To su udovita.
Podaci su bili tako strani i tako detaljni da je Filip lino mislio da je to skoro nemogue.
Pitao se kako su uopte tajni agenti doli do svih tih podataka. Obavio je prvi zadatak
mada je bio razdiran sumnjama. Neto nije bilo u redu. Sada, kada je krenuo na drugi
140/
zadatak oseao je da ga opet spopadaju sumnje i da su sada mnogo jae.
Kua se nalazila u Micugaju, blizu parka Ueno, u severnom delu Tokija. Bila je skoro
nevidljiva. Filip je prilazio spoljnim vrtovima. Ostavio je kola na pola milje dalje i
ostatak puta je preao peice.
Nije bio problem da upadne u kuu. Ostavio je vlane cipele na tremu. Ironino utivi
gest. Tatami dueci bili su namenjeni bosim stopalima odevenim u tabi.
Filip je nosio tabi, te funkcionalne japanske arape na kojima je palac bio odvojen od
ostalih prstiju to je olakavalo kretanje. Bilo je mogue da vlani tabi ostave trag na
duecima od trske.
Filip otvori vrata od pirinanog papira i ue u Nakaiminu spavau sobu. Paljivo je iao
nogu pred nogu. Tabi su mu dozvoljavale da osea svoje prste i da pod njima osea pod.
Tama u sobi je bila malo naruena zbog sodi zastora prema vrtovima. Nakadima bi
obino ostavljao upaljene sveice da gore tako da bi duhovi porodice mogli da nau put
kad bi dolazili nou da ga posete.
Ali ove noi jedan je drugi duh doao da ga poseti.
Svetlost svece bila je priguena zasunom od pirinanog papira. Filip je ugledao
Nakaimu kako spava ispod pokrivaa. Priao je tatamiju i stao iza njegove glave.
Kleknuo je.
Nakadima je leao na leima. Filip se nagnu unapred i savi tri puta preknva a onda ga
polako podie tako da je taj trodupli deo doao tano iznad Nakaiminog lica.
Odjednom se die i pritisnu pokriva preko Nakaiminog lica. Brzo je smestio kolena s
obe strane
1411
Japanevog lica da bi tako pritisnuo pokriva. Podigao je ruke kad je Japanac poeo da
isputa priguene krike. Poeo je da se izdie ali nije mogao nikuda od pritisnutog
pokrivaa.
Filip je pojaavao svoj stisak a Japanevi pokreti su postajali sve izbezumljeniji.
Japaneve ruke poee da grebu du tatamija kao da trae neku dragocenost. Oruje,
moda? Filip baci pogled na tatami. Ne. Komad papira. Opet obrati panju na stisak.
Nakaima je udarao nogama, pete su nemilosrdno lupale po tankom dueku. Bacakao se i
grio. Uvijanje njegovog tela sada je bilo sasvim oajniko. Nakaima se nije tako lako
opratao od ivota.
Filip ga najzad pritisnu jo jae. Nakaimini prsti zguvae papir koji su drali. A onda,
polako,4 njegova ruka pade na madrac. Filip ukloni tri puta savijeni pokriva i zagleda se
u izbuljene oi.
Sada je paljivo razvio pokriva i postavio ga tano onako kako je trebalo da stoji.
Okrenuo se da pode kad mu pogled opet pade na papir koji je stezala Nakaimina ruka.
Zato mu je taj papir bio tako vaan u trenutku smrti? Kao da je pokuavao da ga zatiti
ili uniti.
Filip se sagnu i izvue komad papira iz prstiju koji su ve poeli da se koe. Prie
zaklonu i, uz svetlost malih sveca, proita ono to je bilo napisano na papiru.
Bilo je to neko pismo. Filip ga proita dva puta bez zastajkivanja. Oseti neto kao ledenu
vodu u stomaku. Sve one sumnje koje su on i Jonas imali oko poslova to su obavljali
sada oivee. On pomisli: Gospode^ na nebesima, ta sam ovo uinio?
urno skloni pismo u dep a onda, kao vrtlog, nestade iz kue. Izgubi se u no.
142/
Ostale su samo svece da mirkaju a njihovi plamenovi su izvodili udni ples na zasunu
od pirina-nog papira.
Filip i Lilijen su se venali sutradan. Bio je hladan, sve dan. Snani severni vetar oistio
je vazduh od smoga i vlage koji su se vukli nad gradom prethodnog dana. Povetarac je sa
Sumide donosio miris borovine i pepela - toliko nalik na Japan miris sveine i miris
prolosti, simbol novog i starog.
Lilijen je imala haljinu boje ljive. Nije mogla ni da sanja o pravoj venanici. Nigde nije
mogao da se nade taft niti da se nabavi ipka. Imala je eir sa velom koji joj je zaklanjao
gornji deo lica dok je ila s ocem du staze prema oltaru.
General Hadh, krupan, zgodan mukarac sa srebrnim brcima i ruiastim obrazima, bio je
beskrajno elegantan u svojoj paradnoj uniformi. Cipele su mu bile tako izglancane da je
Filip bio ubeen da bi mogao da ih koristi kao ogledalo kad vezuje kravatu.
Generalova supruga, uredna enica neobuzdanog temperamenta, zaplakala je kad je
Lilijen rekla Da. General je sedeo pored svoje ene u prvom redu, drei ruke u
rukavicama u krilu, nepomian kao statua. Iako ga je, moda, ceremonija dirala on to
niim nije pokazivao.
Na prijemu odranom posle ceremonije priao je Filipu, stegao mu ruku i rekao:
estitam sine, dobrodoao u porodicu. Izraz na Filipovom licu naterao ga je da se
nasmeje.
ta misli, da te nisam proveno i saznao sve o tebi kad sam shvatio da se via s
mojom devojicom.
143/
Toliko sam saznao o tebi da mogu da kaem koliko esto presvlai donji ve. Sve znam.
Sabio je Filipa u oak i snizio glas.
Ti i tvoj prijatelj Jonas Samartin obavili ste sjajan posao za nas na Tihom okeanu. I
sada radite dobro i obavljate posao koji je neophodan vaoj zemlji. Znam ta
radite. Neete dobiti javna priznanja za to ali eleo bih da zna da se va posao
veoma ceni.
Hvala, gospodine - ree Filip.
Mogao je da vidi Lilijen sa majkom kraj sebe kako prima estitke. Kad se vratio iz
Nakaimine kue nije mogao satima da zaspi. Raspravljao je xsa sobom da li da pokae
pismo Jonasu. Dva puta xje podigao telefon da pozove prijatelja. Oba puta ga je spustio.
Jonas je bio veoma pametan. Filip je znao da nikada nee biti takav. Jonas je bio ovek
Vest Pointa. Slepo je sledio nareenja. Koliko puta se samo raspravljao sa Filipom zato
to je pokuavao da izbegne pravila ili da ih izokrene u svoju korist. Bila su to pravila
prema kojima je on iveo.
Prokletstvo, Filipe, svet ne moe bez pravila govorio je Jonas. Pravda su uspostavljena da
bi ih ljudi potovah, bez obzira na sve. Ponekad mislim da si ti opasnost za nae oruane
snage. Onda bi se iscerio i dodao. Mislim da nikad nee shvatiti da pravila treba
potovati.
Te epizode o nepotovanju pravila bili su minorni sukobi. to se tie Filipa, on ih je
smatrao samo dokazom svog slobodnog duha. To je bilo neto sasvim drugo. Ali, sada,
ako je ovo to je Filip imao kao dokaz u rukama bilo istina, onda su on i Jonas radili
neto sasvim pogreno u Japanu. Idui dalje, nemogue je bilo otkriti da nije sluajno i
144/
pukovnik Silvers, njihov pretpostavljeni, obmanut ili je dobio pogrene informacije?
Ma koliko voleo Jonasa i ma koliko mu verovao, Filip je znao da ne srne nita da mu
kae jer rizikuje da ovaj sve prenese Silversu. Filip nije hteo da rizikuje dok ne vidi kojoj
je strani Silvers naklonjen. Tako je odluio da tajnu Nakadimmog pisma zadri za sebe.
Nije znao ta da preduzme sam. To pitanje ga je neprestano muilo. Sada mu je ovo palo
na pamet. Moda e tu nai pravi odgovor.
Generale, eleo bih da vas neto zamolim ...
- Zovi me Sem, privatno. Ti si sada deo porodice.
- Da, gospodine. Pa, pitao sam se neto o poslu koji sam upravo obavio.
Radoznao sam da saznam poreklo informacija o mojim metama. Mislite li da
biste mogli da to otkrijete?
Hadli uze dve ae ampanjca sa posluav-nika koji je kelner upravo pronosio pored njih.
Prui jednu au Filipu.
Zato ne upita svog pretpostavljenog? Silvers je sjajan ovek.
Pokuavao sam ree Filip ali sam nale-teo na kameni zid.
- Pa, File, bio si dovoljno dugo u CIG da bi mogao da razume kakva je procedura.
Informacije se daju samo u onoj meri koja je neophodna. Mislim da se Silvers toga
pridrava.
Ali ta se dogaa ako je informacija koju mi Silvers prenese lana?
General Hadli suzi oi.
- Ima li dokaza za takvu tvrdnju, sine?
145/
Filip mu prui pismo koje je naao kod igeo Nakaime.
- Ne znam japanski - ree Hadli, posmatrajui komad papira.
- To je pismo - ree Filip i okrete papir na pravu stranu. - Pisao ga je Nakaima Arisavi
Jama-motu. U njemu se govori o zavrenim radovima na projektu mlaznog aviona koji
Jamamoto treba da nam isporui. Meni to ne lii na in ratnog zloinca koji se sakriva od
amerike pravde.
General Hadli srknu ampanjac, slee rame-
nima.
Moda je Nakaima eleo da se ovim poslui kao neim ime je hteo da se trampi.
- Mislim da nije. - Pre svega, tako neto se ne pominje u pismu pokazao je na
vertikalne linije slova. - Drugo, i najvanije, Nakaima pominje ena Godoa, svog i
Jamamotovog poslovnog partnera. On kae da su njih trojica na meti neega to se naziva
iban.
Hadli se namrti.
- ta je to?
- Ne znam - priznade Filip. - iban je, inae, japanski izraz za lokalnu politiku mainu.
Rekao bih da je to neka vrsta grupe.
I ti sumnja da je ta grupa mogla da radi na tome da lana obavetenja o Jamamotu i
Nakaimi stignu do Silversa ne bi li ih on odredio kao mete, to je on i uinio?
Filip klimnu glavom.
- Ono to sada vjerujem to je da su Jamamoto, Nakaima i Godo nepravedno optueni.
Oni nisu razni zloinci kako je Silvers hteo da mi poverujemo. Pre mi se ini da su ta
trojica politiki neprijatelji ibana. iban eli da ih uniti i naao je savreni sistem za to.
146/
Koristio je CIG koji ganja one ratne zloince po Japanu koji su uspeli da izbegnu lice
pravde. To je savreni zloin. Natera ljude da ubiju nekoga verujui da je on to zasluio,
a koji bi ionako bio osuen na smrt da nije uspevao da pobegne pravdi.
Hadli je razmiljao o tome to je Filip rekao.
- Jamamoto i Nakaima su ve likvidiram -ree posle izvesnog vremena - ta je bilo sa
enom Godoom?
- On je sledei na naoj listi. - Ve imam dva ubistva na savesti. Ne bih mogao da
podnesem da imam i tree.
- Skloni to - ree Hadli, pokazajui Nakai-mino pismo. Pogledao je Filipa u oi. - Zato
se nisi nikome u CIG obratio sa tom informacijom?
- Ne znam, zaista - ree Filip. O tome je i sam razmiljao itave noi. - Moda sam tako
instinktivno postupio.
Hadli klimnu glavom.
- Poverenje je neto to se najtee stie u ivotu, je li?
Kao bivi terenac i komandant imao je potovanja za vojniki instinkt.
- U redu ree videu da li ja mogu da naem izvor Silversovih obavetenja. Ali,
dok ja to ne obavim, ti mora da izvrava nareenja koja dobija. To mora da shvati -
osmehnuo se, udario Filipa po leima i podigao au da mu nazdravi. - Ali sada hajde da
uivamo. Nazdravljam tebi i svojoj keri. Neka vam Bog podari dugi ivot, pun sree!
Ako je Zen Godo verovao u neto, onda je to svakako bilo pravilo kako treba da stoji na
suncu. To se
147/
odnosilo i na posao kao i na boj: vesti ratnik uvek mora da stoji tako da mu je sunce iza
leda. To je bila njegova ivotna filozofija. Dobro posmatraj svoje neprijatelje, ali nemoj
da im dopusti da te ba sasvim jasno vide.' Ako neprijatelji ne mogu dobro da te vide, ne
mogu da te napadnu, ili e te napasti s manje uspeha.
Toj filozofiji je ena Godoa nauio njegov otac, ovek koji spolja nikada nije gubio ivce
i nikada nije rekao grubu re protiv bilo koga. Ipak, on je bio opasni biznismen kojeg
nita nije moglo da zaustavi kad se namerai na neki cilj koji samom sebi postavi. Mnogi
su umrli kao uniteni ljudi u talasima njegovih kombinacija i nepredvienih poslovnih
zaokreta ali niko ivi nije loe govorio o njemu.
Zen Godo, ovek velikog ugleda, svake nedelje je razgovarao s ocem. Njegova dunost
prema oevom duhu nee nikada prestati. On e je obavljati sve dok bude ivota u njemu.
Na grobovima svoje porodice, Zen Godo je zapalio os tapie, naklonio je glavu i rekao
svoje budistike molitve za mrtve. Poto je malo saekao, obratio se ocu. Moda ga je
samo mir koji je vladao na ovom mestu mspmsao da se tako ponaa. Godo, meutim, nije
mislio tako. Ovde je oseao prisustvo oevog duha, oseao ga je kako plovi, posmatra,
komentarie.
- Oe - ree Godo oborene glave - okruen sam neprijateljima.
Sine mo] odjekivao je glas njegovog oca u njegovoj glavi skreni iza ugla uspeha i nai
e neprijatelja.
- Oe - ree Godo - ve su ubili Jamamoto-sana i Nakaima-sana. Sada pokuavaju da
mene unite.
Onda zagrme oev glas ti treba njih da uniti prvi.
148/
Nedelju dana posle venanja, Filip se naao sa generalom Hadlijem u onom delu grada
gde je bio Meii ina hram. Naokolo se irio Jojogi Park, tako ogoljen usred zime.
Hram, jedan od hiljade into sveti-lita u ovom gradu, sagraen je 1921. godine u ast
cara Meiija. Arhitektura mu je bila meovita, udna kombinacija grke, srednjoistone i
dalekoistone arhitekture.
- Nije imalo smisla da dolazi u moju kancelariju - rekao je Hadli. Nije trebalo ni
pominjati da je sastanak u prostorijama CIG bio nezamisliv. - Hajde da proetamo.
Krenuli su irokim kamenim stepenitem prema stubovima i ulazu u hram.
- Da li ste otkrili izvor obavetenja koje je CIG prikupio o Jamamotou, Nakaimi i
Godou? - upitao je Filip.
- Da - ree Hadli - naao sam ga. - Obrazi su mu bili rumeni, dobro izbrijani. Izgledao je
kao da svakog dana ide na masau. - Silversova veza je ovek po imenu Dejvid Tarner.
Filip je saekao dok su dve japanske matrone u crnoutim kimonima prole pored njih i
ule u hram. Izmeu sebe su nosile venac, kao sneg belih, origami dralova koji e
postaviti ispred oltara u hramu da bi pokazale kolika je iskrenost njihovih molitvi.
- Dejvid Tarner je etvorooki drznik - ree Filip. - ta takav ovek uopte trai u CIG i
kod Silversa? To mi se ne dopada i to mi se ne ini loginim.
Hadli slee ramenima.
- Ne mogu da kaem. Kao ef CIG na Dalekom Istoku, Silvers je slobodan da odabere
metode i ljude koji e mu donositi informacije. Da ti iskreno kaem, sine, tamo u
Vaingtonu niko ne brine previe o
149/
tome. Oni su suvie zaposleni da otkriju nain kako da se ponesu sa Berijom i njegovim
NKVD - Hadli je govorio o Lavrentiju Benji, nasledniku Feliksa erinskog, onoga koji
je stvorio sovjetsku tajnu slubu, NKVD, Narodni komesarijat unutranjih dela, koji e
kasnije postati KGB. - Verujemo da se unutar NKVD nalazi organizacija poznata pod
skraenicom KRO. Imamo osnovane sumnje da verujemo da slubenici KRO obuavaju
operativce NKVD da bi odlazili u SAD kao dobro skriveni pijuni. Nisam imao previe
sree da ubedim predsednika da tako neto uopte postoji, a kamo li da je to otvorena
pretnja naoj bezbednosti.
General se zagledao u daljinu.
- Problem je u tome to naa vlada jo vidi Ruse kao herojske saveznike u ratu. Ali to
nije nita novo. Paton i Makartur godinama upozoravaju na Ruse. Muka je u tome to
ih niko ne slua. U svakom sluaju, morali smo da radimo sa Rusima za vreme rata. avo
da ih nosi, bore se kao luaci. To moramo da im priznamo. Ali moramo da doemo do
take na kojoj treba da zaboravimo sve to. 'Mislim da su oni ve stigli do te take.
U ovom trenutku, Filipa ni najmanje nije inte-resovala NKVD niti Rusi uopte.
- Ako elim da doem do neega - ree on -morau da rasturim tajne izvore informacija
Dejvida Tarnera.
Hadli se zagleda u Filipa.
- Ostalo ti je jo malo vremena. Prema onome to sam uo, Jonas je ve skoro
sve obavio to se tie ena Godoa. Tebi nee preostati nita drugo nego da likvidira
Godoa kad Jonas zavri svoj deo posla.
150/
- Zar vi ne moete da malo zadrite nareenja CIG? - pitao je Filip.
- Ne mogu, sine. Ionako sam previe uradio i zamalo nisam izazvao sumnju. Postoji
granica do koje ja smem da se meam u poslove CIG.
Filip se seti japanskih matrona koje su, nalik na crne ptice, ule u hram. Zaalio je to i
on ne veruje kao one pa da moe da ue u hram i zamoli into kamija da ga povede
pravim putem. Ve je imao dve smrti na savesti. Moda je pogreio. Nije smeo da to
uini jo jednom.
- Ako jo smatra da radi pogreno i da su informacije lane - ree Hadli - poeni da
sledi Tarnera. To je jedini nain da sazna sa kim se on sastaje i kuda zalazi. I nemoj da
okleva. Poni sa tim odmah.
Filip se, meutim, susreo sa Miiko.
Ed Porter, slubenik CIG, redovno je iao u Furokan, kupatilo u ijodi. Poto je kupatilo
bilo udaljeno jedva dva bloka od Carske palate i centralnog taba okupacijskih snaga, svi
Amerikanci sa viim inovima odlazili su tamo na relaksaciju.
Voleli su ovo mesto jer je bilo puno Japanki, kolovanih na starinski tradicionalni nain.
Mukarac se tu oseao kao kralj im bi se naao u njihovim vetim rukama.
Porter je bio jedan od najuspenijih deraa lotosa koje je imao pukovnik Silvers.
Ovim imenom su nazivali sakupljae informacija u CIG. On je, kao i njegov
pretpostavljeni, bio agresivan i pomalo paranoian. Ove dve karakterne crte dobro su mu
posluile u CIG koji je, isto, bio agresivna i prilino paranoidna organizacija.
151/
Porter je otkrio da je kupatilo Furokan pravi trezor dobrih informacija. Ovde se sve znalo
i o svemu se prialo.
I Miiko je za to znala.. Radila je u Furokanu dva puta nedeljno, kao najobinija devojka
u kupatilu. Vlasnici kupatila su dobro pazili na to da niko od japanskog personala ne zna
engleski. To je bilo u redu. I Miiko je morala da se podvrgne testu. Rekla je da ne zna ni
re engleskog.
Dok je masirala generale i pukovnike, uspe-vala je da doe do takvih dragocenih
informacija koje su pomagale njenom ocu da se uzdigne do nesluenih visina u
posleratnom Tokiju.
Nije joj trebalo dugo da identifikuje Portera. On je bio najmlai od svih u Furokanu. Nije
imao iskustva i nije znao kako treba da se ponaa. Kad ga je drugi put ugledala u
Furokanu, Miiko se potrudila da postane njegova devojka za kupatilo. Ve je bacila
pogled u njegov novanik, zapamtila, je njegovo ime, in, status. Onda se malo raspitala
o njemu i otkrila da je povezan sa CIG.
Preko Portera Miiko je otkrila Filipa. Porter je bio lako zapaljiv i, kao veina mladia,
odgovarao je na svaki dodir i vestu masau. Porter je uivao u tome da ga posluuje i
zadovoljava ena ovako lepa a toliko pokorna. Porter je beskrajno uivao u njenim
milovanjima, njenoj masai, tome to ga je mazala uljem i tako brinula o
njegovom telu. Ludovao je, zanosio se najdivljijim snovima. Meutim, sve to mu
nije bilo dovoljno. eleo je da ona zna ko je on, ta radi i koliko je znaajan poloaj na
kojem je. Poeo je da je ui engleski. Miiko je zbog toga morala da se smeje u potaji.
Ne samo zato to je ona ve savreno govorila engleski ve zbog njegove
152/
arogancije poela je da- veruje da su svi Amerikanci takvi.
Potpuno mu se pokoravajui i sasvim se preputajui njegovim zahtevima Miiko je
mnogo toga saznala. Saznala je ak i to ta Filip i Jonas rade u Tokiju. Njen stav prema
Filipu bio je sasvim drugaiji od onoga koji je imala prema Porteru. Bio je diktiran
injenicom da je Filipa upoznala u hramu boginje Kanon u Asakusi. Bio je petak, peti
dan kako ga je pratila na ovom putu do hrama.
Posmatrala ga je iz bezbedne udaljenosti, dan za danom. Nije skidala pogled sa tog
visokog mukarca tunih oiju, pitajui se ta li je to to on trai na ovom mestu i zbog
ega. Najzad je shvatila da ga privlae ruevine hrama. To saznanje je ispuni cinizmom
zbog njegovog amerikog porekla. Zaprepastila se kad je shvatila da on gaji slina
oseanja prema ovim ruevinama kao i ona.
Miiko je zaista esto dolazila do ovih ostataka hrama. Dolazila je ovamo najee da se
moli. I da se sea.
- Da li vam smetam? - upitao ju je Filip onoga dana kada su se sreli. Bilo je vlano jutro,
niski oblaci su se vukli preko neba. Magla se dizala oko njih kao da je izbijala iz centra
zemlje.
Govorio je vrlo pravilno japanski i to ju je takoe zaprepastilo. Oborila je glavu.
- Ne, ni najmanje rekla je. - Kao svi Japanci, ja sam navikla da uvek budem okruena
ljudima.
Gurnuo je ruke u depove pantalona, pogrbio je ramena. Posmatrao ju je krajikom oka.
Svetlost bez senki, boje ostrige davala je njenom licu posebnu le-potu.
Magla je skrivala donji deo njenog tela. inilo 153/
se kao da je izrasla iz elemenata oko nje, kao da je otelotvorila njihovu bezvremenost.
Gracioznost s kojom se kretala i govorila bili su krajnje prirodni. Filipu je pre liila na
prikazu iz Kvaidana, starih japanskih pria o nadprirodnom, nego na enu od krvi i mesa.
- Pojma nemam zato je tako rekao je on ali samog sebe hvatam kako se
neprestano vraam ovamo.
- Hram boginje Kanon je za nas veoma vano svetilite - ree Miiko - ona je boginja
milosra.
Zato vi dolazite ovamo? Upitao je. Japanac nikada ne bi postavio takvo pitanje
koje
bi moglo da bude neprijatno.
Nemam nekog naroitog razloga ree ona. Ali oseanja su je izdala. Kad god bi
videla ovo
mesto oseanja bi je obhrvala dok je mislila na duhove onih koji su ovde umrli.
- Plaete ree Filip okrenuvi se prema njoj. Da h vam je dobro? Da li sam rekao
neto to vas je uvredilo ?
Odmahnula je glavom, ne usuujui se da progovori. dralovi preletee iznad njihovih
glava dovikujui se u letu. Pas je zalajao na gust saobraaj koji je klizio ulicama nekoliko
blokova dalje od njih.
- Duvao je jak vetar te noi devetog marta Miiko se zaprepastila kad je ula svoj glas.
Znala, je da
e sada govoriti o mnogim stvarima koje su je ve
mesecima pritiskale. Izbacie ih iz srca u ovu tamu.
Znala, je da je sada nemona da se zaustavi kad je poela
da govori.
Zaprepastila se kad je shvatila da ona u stvari ne eli da prestane da govori! Taj visoki
stranac s tunim oima izazvao ju je na neki nain i ona je bila spremna da sve kae. Ba
zato to je bio Amerikanac nije se
154/
stidela da otvoreno govori o svojim oseanjima. Japanci, odrasli u mnogobrojnim
porodicama u sobicama odvojenim samo zidovima od pirinanog papira znali su dobro da
skrivaju emocije i da ih se stide.
- Moja sestra Okii je urila kui iz fabrike u kojoj je radila. Ona je, ba kao i moj brat,
verovala u rat. Nije elela ni novac ni savet od oca. Kad joj je mu ubijen u Okinavi
nastavila je da radi da bi pomogla naoj vojsci. Te noi u mesecu martu poele su da
urlaju sirene za vazduni napad. Snaan vetar raznosio je zapaljivu tenost po gradu.
Okii je bila u Asakusi i ona je, kao i toliki drugi, potrala prema hramu, traei spas u
naruju boginje milosra. Nala je samo smrt.
Duga vitica plavo-crne kose oslobodila se. Sada se obavila oko njenog belog vrata, ali
ona nije obraala panju na to. Filip je pomislio da je to neto oko ega ona nee da se
bake, jer bi je to spreilo da govori.
- Okii je nosila kabanicu s kapuljaom koja je bila propisana za sluaj vazdunih
napada. Japanska vlada je podehla te kabanice da bi stanovnitvo zatitilo ui od buke. Na
alost, ta kabanica nije bila od nezapa-Ijivog materijala. Kapuljaa je poela da gon. Na
sve strane su poletele varnice. Zapalilo se i ebence u koje je bio umotan njen
estomeseni sm. Nosila ga je na leima.
Teko je disala. Oseanja su je razdirala. Dah joj je maglio ledeni vazduh ispred lica.
- Ogromno gingko drvee ispred hrama, tako raskono u prolee i leto gorelo je kao
svece. Drvena struktura hrama, natopljena hemikalijama, sruila se unutra, na gomilu
koja je tu potraila spas od vatrene stihije. Oni koji nisu ubijeni drvenim gredama ili nisu
ugueni, ivi su ispeeni.
Zavlada tiina koja je u Filipovim uima odjeki-
155/
vala kao eksplozija. itavo vreme dok je Miiko govorila o groznoj smrti svoje sestre on
je drao oboren pogled na zemlju, gledao je sruene stubove, nagorele grede, pale zidove.
Kako se sada oseao drugaije nego onog popodneva kad mu je Ed Porter govorio o
bom-bardovanju i koliko je uspeno bilo. Tada mu se to inilo samo kao bezlina
statistika. Neto je ipak stalno privlailo Filipa na ovu taku.
Kleknuo je pored Miiko, podigao komad nagorelog drveta. Nije moglo da se razazna ta
je to nekada bilo. Zagledao se u rupu gde je nekada stajao hram boginje Kanon, zamislio
se zbog onoga to je uo i ponovo se zapitao zato je jo jednom doao na ovo mesto.
Pitao se zato su morali da lepotu pretvore u nitavilo?
Ovde je bilo neke praznine koja je udno delo-vala na njega. Opet je uhvatio sebe kako
razmilja o onim danima kad su on i otac sledili lisicu preko livada sve do njene jazbine.
Ponovo je video ivotinju kako se probijenih grudi baca leima na nizak zid... Sada je
prvi put osetio ta znai biti progonjen. Smrt i razrue-nost ovog mesta nekako su ga
menjali.
Mogao je da uje krike ena koje su plamtele, mogao je da vidi sjajne boje njihovih
kimona, purpurnih i zlatnih, koji nestaju u naradastim plamenovima. Mogao je da oseti
vrelinu vazduha koja je spreavala ljude da diu. inilo mu se da mu taj vreli vazduh
spaljuje organizam.
Odjednom, Filip Dos poe da jeca.
Plakao je za nevinima koji su izgubili ivote na ovom mestu. Plakao je zbog dece koja su
prestala da ive, a da jo nisu ni shvatila ta je ivot. Ali, plakao je i za izgubljenim
detetom u sebi, za svojim tekim detinj-stvom, za onim godinama koje je proveo mrzei
ivot,
156/
do te mere da se nije ak ni oprostio s ocem kad je krenuo u svet.
Mrnja prema ivotu, sada je shvatio, dovodila ga je neprestano na ovo mesto, na ovu
zonu praznine. Tu je tek shvatao ta je bio. Koliko je on bio nesreniji od onih mladih
koji su ivi spaljeni u vatrenom uraganu! Bilo je jedno izgubiti ivot odjednom a sasvim
drugo shvatiti da ivot nema nikakve vrednosti ni znaaja. I tako se on oseao veoma
blisko povezan sa smru i razaranjem kojim je odisalo ovo mesto. Sada je shvatio da ga
ovaj srueni hram toliko privlai jer on ustvari odraava ruevinu u njegovoj dui. Dok je
gledao u crnu jamu u kojoj je hiljade nalo smrt traei spas, inilo mu se da gleda u
sopstvenu duu.
Samo mrnja prema ivotu moe da izazove takav uas i takvo razaranje poznato pod
imenom rat. Filip je tek sada shvatao da samo mrnja prema ivotu moe da natera ljude
da sluaju slepo druge ljude, isto tako smrtne kao to su i sami. On je bio dobar vojnik,
primao je injenice i istinu - i ubijanje. Znao je sada da su sve te injenice gola la. ta
e, da uini s tom krivicom koju osea jer je ubijao bez pravog razloga? U tom trenu
oseao se mrtvim ba kao i oni jadnici koji su nestali prilikom vatrenog bombardova-nja
hrama boginje Kanon. uo je njihove priguene krike mnogo jasnije od svakodnevnih
zvukova s ulice. Oseao se usamljenijim nego ikada. Kako je mogao da ode kui i objasni
Lilijan ta osea, ili ta je uradio? Ona ga ne bi shvatila i nikada mu ne bi oprostila to je
na taj nain iskljuuje iz intime svog ivota. Sada je shvatio da je to venanje sa Lilijan
bio samo san, fantazija koja mu je bila potrebna da bi preiveo.
Postojao je drugi deo njegove linosti koji je sada izbijao na povrinu, deo koji je bio u
savrenom
157/
-^
\
skladu s Japanom, s pejzaom ove zemlje, zvucima, mirisima, obiajima. S narodom.
Filip je bio ubeden da savreno razume japanski nain ivota i da mu je blii od svega
ostalog. I dalje je teko oseao usamljenost. Samom sebi je liio na svraku usred plodnog
polja koja krii ali je niko ne uje.
I tada oseti ruku na ramenu. Zagleda se u Mii-kine oi i vide suze kako se slivaju niz
njene obraze. Zaprepaen, on shvati da se i ona oseala isto tako izgubljeno i usamljeno
kao i on. eleo je da sakupi njene suze u aku: bile su dragocene kao dijamanti.
Ustao je i uhvatio njene prste, shvatajui da u toj praznini koja je zjapila pred njima
stanuju jo neiji duhovi a ne samo njegovi.
Druga knjiga
Tendo Nebeski put
158/
Prolee, Sadanjost
Tokio l Vaington l Maui
Kad je bio mlad, Kozo ina se okruivao ogledalima. Kad je bio mlad imao je vrste
miie, koa mu je blistala, ivotna reka kolala je njegovim venama snano, kao bujica.
Kad je bio mlad, Kozo Sina je bio ponosan na svoje telo.
Nekada je znoj koji je izbijao zbog napora palio njegovu sjajnu kou i davao joj miris
koji niim drugim nije mogao da bude postignut. Nekada mu je negovanje tela bilo
vanije od vremena i smrtnosti. Nekada je dizao teret i postao je vii i snaniji. Posle
napornog treninga, dodirujui vrhom jezika oznojenu gornju usnu, gledao bi u ogledala
gde bi video beskrajnu paradu Kozo ina, nagih i jakih. Bio je tada ubeen da je
reinkarnacija Ijejasu Tokugave, stvaraoca modernog Japana. Gledao je u tu sliku
savrenstva netremice i mislio za sebe da je Bog.
Sada, kad je ostario, dao je da se uklone sva ogledala iz njegove blizine. Sila godina,
nalik na snane talase koji gube snagu kad se domognu obale, bila je
161/
suvie oigledna da bi mogla da bude odbaena. ina je sada znao, i to ga je probolo kao
da mu je srce probijeno iljkom, da je propustio priliku da ivot okona na pravi nain, u
trenutku kad je bio najlepi i najsnaniji.
Propustio je taj trenutak kad je smrt mogla da bude ista, kad bi mogla da poslui
krajnjem cilju samuraja: da njegova smrt bude kao seme i da poslui kao primer drugima.
Amerikanci su insistirali na tome da novi Japan ne srne da ima budet za odbranu. Bila je
to velika stavka koja je skinuta sa privrede ove zemlje. ina je bio besan kad je sluao
mlade trgovce kako hvale Amerikance zbog toga. Imali su dosta razloga da ih hvale jer je
sada graanska srednja klasa postala izuzetno bogata, to njihovi preci tako neto nisu
mogli ni da zamisle. ina je bio besan na njih zbog toga to nisu mogli da vide ono to je
njemu bilo toliko jasno i toliko oigledno. Da, Amerika jeste dopustila Japanu da postane
bogat. Ali, zauzvrat, Japan je bio ameriki vazal, potpuno zavistan od Amerikanaca kad
je u pitanju bila odbrana. Japan je nekada bio nacija samuraja koji su znali kako da vode
rat, koji su sami stvorili svoj odbrambeni sistem. Sada je sve nestalo. Amerika je donela
svoju vrstu kapitalizma u Japan i na taj nain izmenila itavu kulturnu sliku zemlje.
Zato je ina i stvorio iban. Pre svega zbog toga.
Bio je skoro kraj prolea, poetak leta. Sve manje se oseala hladnoa koja je podseala
na proteklu zimu. ula se sve ee pesma ptica dok su ukale na granama drvea ispred
njegovog studija.
Kozo ina, sa akama na koatim kolenima, seao se jednog leta mnogo ivlje od svega
drugog.
162/
Bilo je to 1947. godine, dve godine posle unitenja Japana.
Vrelina se dizala u talasima koji su skoro mogli da se opipaju. Vazduh je bio prilino
vlaan. Osam ministara doli su u ininu letnju vilu na obali jezera Jamanaka. Njih
osmorica i ina stvorili su iban. Mislili su da su oni samo lokalna politika maina ali,
njihova mo i njihovi ciljevi bili su daleko od lokalnog znaaja. iban je u tajnosti,
naravno, bio poznat kao Drutvo deset hiljada senki. Taj naziv je najozbiljnije upuivao
na sveti katana - simbol i tradicionalne snage japanskog ratnika i njegovog visokog mesta
u drutvu.
Katana, ili dugi ma koji su kovali Zen zanatlije, slaui i previjajui hiljadu puta elik da
bi ma bio tako jak da moe da probije oklop, tako vitak da ne moe da bude prebijen
napola, bio je zaista simbol tog udruenja. Jer svako to previjanje elika na metalnoj
otrici nazivano je senkom.
Katana ibana bilo je oruje udesnog nacrta i kvaliteta, iskovano negde u etvrtom
veku. Kovao ga je najpoznatiji Zen zanatlija Japana za princa Jamatoa Takeru koji je ubio
svog brata blizanca jer mu se uinilo da nije dovoljno pristojan. Za njega se pria da je
svojeruno unitio divlja plemena Kumaso na severu glavnog grada.
Taj ma je bio svakako najstariji i, prema tome, najcenjeniji ma u Japanu. Zbog svoje
udesne istorije spadao je u muzej. Dua Japana bila je nastanjena u tom mau.
- Ovo je simbol nae moi - rekao je Kozo ina osmorici ministara, podiui uvis katanu.
- Ovde je simbol naih moralnih obaveza. Obaveza prema caru i prema samom Japanu.
Iza njega, tog leta 1947, kroz velike prozore
163/
videlo se kako pada kia i kako pretvara jezero u opalnu povrinu nalik na unutranjost
koljke. Magla se dizala sa povrine vode nalik na znoj koji je izbijao na licu kabuki
glumca za vreme predstave.
Svi nosimo maske mislio je mladi Kozo ina dok se obraao osnivaima Drutva deset
hiljada senki. Ako nismo glumci nismo niko i nita. Zagledao se u starinski ma. Ovo je
nae ogledalo. Drimo ga prema svetlosti i nazivamo ga ivotom.
- Ako ne budemo mogli da zadrimo ono to je karakteristino za na duh - rekao je sada
glasno -mi neemo uspeti da vratimo Japanu njegovu nekadanju slavu.
Toga dana bilo je nemogue odrediti gde prestaje sivo nebo a gde poinje povrina sive
vode. Jedva je moglo da se odredi gde je nebo, tako je sve bilo sivo.
Mi ne moemo - mi neemo da pogreimo. Znamo nau dunost i svako od nas e
uiniti ono to je neophodno da se oisti Japan. Nije nam prvi put da sveto tlo nae
domovine zagauju Zapadnjaci. Kapitalizam je doao u Japan kao feniks ogromnog
apetita. Kapitalizam nas unitava. Jede nas ive, pretvara nas u neto sasvim novo tako da
zaboravljamo nau batinu. Mi vie ne znamo ta znai biti Japanac, ta znai sluiti
kralju, ta znai biti samuraj Sina je bio ubecten u ono to je govorio.
Bio je nag do pojasa. Njegovo divno izvajano, miiavo telo privlailo je njihovu panju.
Obavio je oko ela haimai - tradicionalnu traku za kosu koju su koristili ratnici u
borbama, vezao ju je na temenu.
Sada u prvi put izvui sveti ma princa Jamato Takerua iz korica - rekao je ina.
Kao da se neka izmaglica dizala sa tog elinog
164/
seiva hiljadu puta previjenog; bila je to aura, oreol praznine koji je obavijao oruje.
Mladi Kozo ina podie ma tako da su on i ma, savreni svako na svoj nain, u jednom
trenutku postali jedno.
- Kada drugi put batrgnem ovaj ma - rekao je - bie to da uberem plodove semena koje
danas ovde sadimo.
Brzim pokretom zasekao je vrh svog prsta samim krajikom katane. Tamnocrvena krv
poe da kaplje u oljicu za sake. On umoi jednu staru etkicu u oljicu i krvlju napisa
svoje ime u dnu dokumenta o osnivanju ibana.
- Ovde je za sva vremena - ree im Kozo ina -to je kokoro, sr nae filozofije, smisao
naeg cilja, detalji budunosti kojoj mi svi posveujemo naa bogatstva, nae
porodice, nae ivote.
Pruio je dokumenat ministru sa svoje leve strane, povukao je otricu preko njegovog
prsta. Ministar umoi etkicu u krv i napisa svoje ime ispod potpisa lidera. ina ree:
- Ovde su za budue generacije zapisane sve mogue posledice nae akcije, a svedoci su
nam svi nai nevidljivi preci koje potujemo iznad svega i u iju je ast Drutvo deset
hiljada senki osnovano.
Dokumenat je iao od jednog do drugog oveka. Proliveno je jo malo krvi, druga imena
i potpisi su dodavani.
- Ovde je ivi dnevnik rada ibana - nastavi Kozo ina. - Ovo e uskoro postati na
barjak i na tit.
Sada su se i poslednji ministri potpisivali.
- Samim svojim postojanjem on nam namee istinu: mi koji smo potpisali ovaj dokument
sloili smo se da vie nema vraanja unazad.
165/
Jo nekoliko kapljica krvi, kripanje etkice po papiru.
- Ovaj Katei dokumenat - nazvan tako jer je on pravilnik Drutva deset hiljada senki -
sluie nam da nas uvek podsea na na cilj i nau odanost, na svetost onoga to
nameravamo da uinimo. Mi ne elimo nita drugo sem da sauvamo carevu prednost,
istou nasledstva jedinstvenog oguna Ijejasu Toku-gave. Mi elimo da se spoje
prolost, sadanjost i budunost: elimo da se niim ne umanji veliina i ne pomrai slava
Zemlje izlazeeg sunca.
Sada, u prolee, Kozo ina je sedeo u svom studiju i posmatrao rascvetale grane treanja
pred prozorom. Onog leta sea se verovao sam, u svojoj boanskoj nezrelosti, da je bitka
ve dobijena. A ona je bila tek poela. Nisam raunao na Vataro Takija. Njegova mo
unutar Jakuze raste i on ju je tokom godina, kako se poveavala, upravljao protiv ibana.
Otkuda je on doao? Zato mi je on neprijatelj? Pojma nemam. Mi smo se borili na svim
planovima: na politikom, na birokratskom, na ekonomskom i vojnom. Meao se u nae
planove toliko puta. ak i kad bismo ga povredili, on bi se vraao, sakupljao bi ponovo
svoje snage i ponovo bi nas napadao.
Smirio se a onda su ga misli opet ophrvale.
Uspeo sam da ga definitivno unitim tek pre dve nedelje. Nisam oekivao da e njegov
najblii saveznik da preivi, u stvari, da ga nadivi. Potcenio sam Filipa Dosa. On je uzeo
sveti katana ibana pre toliko godina. 7, ta je uradio sa njim? Dao ga je svome sinu
Majklu.
ake Kozo ine stegoe se u pesnice. ina nikada ne bi saznao ta se desilo sa katanom
da sensei u Parizu nije video ma i, prepoznavi ga, odmah telefonirao Masaiju.
1661
Uzmi ga rekao je ina Masaiju doepaj ga se po svaku cenu.
Postojalo je jo neto to mu je smetalo isto koliko i nedostatak maa. Ukraden je Katei
dokumenat ibana. U njemu je, do detalja, bio opisan svaki korak i svaka akcija Drutva
deset hiljada senki i, do detalja, dat plan kako e ovo drutvo dovesti Japan do moi na
svetskoj sceni, kako e mu dati vojnu snagu - i kako e uz saveznike u Japanu i van
Japana - krenuti u invaziju kineskog kontinenta.
Ukoliko se ovaj dokumenat nae u rukama neprijatelja - ako se na primer, pojavi na stolu
predsed-nika SAD - to e biti smrtna presuda za iban. To nije mogao da podnese. Ako
je iban trebalo da obavi svoju dunost, da odgovori sudbini da povede Japan u novu eru
gde nikada nee zavisiti od strane nafte i stranog uglja ili bilo kojih drugih izvora
energije, onda je Katei dokumenat trebalo to hitnije vratiti.
Snani prsti Kozo ine pojaae stisak na kole-nima. Jo ga je muila zagonetka ko je
ubio Filipa Dosa. Da je Dos preiveo, ina je bio siguran da bi ga ubili Masaijevi ljudi.
Ude mu je bio vrlo blizu a onda je Dos odjednom nestao. I onda je umro u Mauiu. Ko ga
je ubio? Kozo ina nije znao i to mu je smetalo jer je to znailo da su u igri jo neke
snage koje on nije poznavao.
Uskoro pomislio je, trudei da se smiri uz pomo Masai Takija ma e mi biti vraen.
Vratie mi i Katei dokumenat. Tada e ma japanske due najzad biti izvuen iz svojih
korica i moj posao e biti obavljen. Japan e biti svetska sila u svakom pogledu i moi e
da se suprotstavi ak i SAD i SSSR.
167/
Majki je bio siguran da tame nikada nee nestati. Ipak, nestalo je.
- Odri!
ula su se zvona. Njihov zvuk mu je odjekivao u glavi.
- O, Boe! O, Boe!
U glavi mu je hualo, sve je odzvanjalo. eleo je da iskljui tu buku, eleo je da spava jo
narednih sto godina.
- Nestala je!
Svetlost mu je probadala oi poput staklenih iljaka.
Nestalo je moje devojice!
Jeei, on se tekom mukom probudi.
Ujka Semi ga je tresao.
- Majki! Majki! ta se dogodilo?
Zvona hrama, zvuk bambusove svirale, udna melodija, sve je to odzvanjalo u njegovoj
glavi.
- Majki! uje li me?
- Da - u glavi je poelo da mu se raiava.
- Gde je Odri? Majki, pobogu, ta se dogodilo?
- Ne, ne, ja ne znam - glava ga je bolela pri svakoj izgovorenoj reci, pri svakom pokretu.
To su bile posledice trovanja nekom hemikalijom.
- Kako to da ne zna! Majino lice je bilo uznemireno.
- Nazvala sam Jonasa. Bio je kod kue, sreom. Odmah je doao. Rekao mi je da ne
zovem policiju -koraknula je prema njemu. Jesi li dobro, duo?
Dobro sam rekao je. Pogledao je Jonasa. -Koliko dugo sam bio u nesvesti?
Jonas je kleao kraj njega.
Pa ima nekih, je li, Lilijen, etrdesetak minuta? Lilijen, ti si me nazvala pre
pedeset minuta?
168/
Lilijen samo klimnu glavom.
Majki se osvrte po studiju. Kao da je uragan uleteo kroz prozor. Lampe razbijene i
oborene, prevrnute stolice, knjige zbaene sa polica. Sve je to bilo rasuto po tepihu.
Hriste! ree tiho i poe da se die.
- Majki!
Zateturao se, skoro izgubivi ravnoteu. Jonas ga je uhvatio i on stade vrsto na noge.
Ugleda rez na tepihu, ist kao rez hirurkog noa. Gde je moj katana? - pomisli Majki.
- ta se, do avola, dogodilo s Odri?
- Mii - ree ena - to je staza koju sam odabrala. A sada sam postiena na toj stazi.
Miiko je istila svoj vrt.
Opasnost danas vreba na sve strane rekla je u tajnama Taki gumija. U napretku
samog Japana. Mlade generacije su izrasle neobrazovane. One vie ne shvataju ta su
dalekoseni ciljevi a ta su ciljevi na kratke staze. Sve ide u ekstremnost.
Zautala je pa je nastavila.
Mladi ak ne shvataju ni ta ele. Mahom su nezainteresovani za sve sem za
sopstveno zadovoljstvo. Jedino znaju da neto ne ele. Zbog toga su tako ranjivi. Lako
podleu uticajima. Prikljuuju se Jakuzi ali otvoreno kre njena striktna pravila.
Pridruuju se radikalnim grupama ili ak anarhistima koji kod kue prave granate da bi ih
bacali na carski dvor. Za to vreme, nai ministri sve vie tonu u svoja reakcionarna
gledita. Vide da Amerika vie ne eli da pomae Japanu.
Da li je Amerika iskreno na prijatelj ili neprijatelj? - postavila je sama sebi
retoriko pitanje na
169/
koje je odmah odgovorila. - ini mi se da smo se vratili u ono stanje u kome smo bili pre
rata na Pacifiku.
Doi Taki odmahnu glavom. Miiko je kasnije bila opsednuta pogoravanjem trgovinskih
odnosa izmeu Japana i Amerike. Istina je da su najnoviji dogaaji pokazali da Japan nije
bio spreman da menja svoja osnovna pravila u odnosima sa drugom zemljom. Pa ta
onda? Zato bi ih ona menjala? Japan se sopstvenim snagama podigao iz pepela i postao
posle rata moan kao to je sada. Trebalo se i dalje boriti protiv intervencija i investicija
sa strane. Zato bi sada slabili te pozicije? Zbog SAD? ta su one uinile sem to su
pokuale da sagrade Japan prema sopstvenoj slici? One su elele da im Japan bude
odbrana protiv sila sa Dalekog Istoka.
- Miiko, moja polusestro - ree Doi Taki saekavi strpljivo da ona zavri - mada te
je moj otac Vataro Taki usvojio, ja te smatram punopravnim lanom porodice.
Miiko je zastala u svom radu. Ruke su joj bile uprljane zemljom. Njena kosa, podignuta
na vrh glave i zakaena starinskim drvenim eljevima -Kioki, bila je ukraena suvim
liem.
- Nisi doao ovamo da mi laska, oi-an - ree ona tiho. - Suvie dobro te poznajem.
Doi baci pogled na krupne mladie koji su stajali nedaleko od Miiko. Nobuo, Miikin
mu, nije joj doputao da se bilo kuda kree bez slugu. odiju je bilo udno to ne
poznaje nikoga od njih. A i nisu bili obueni kao sluge. Vie su liili na uvare. Doi
slegnu ramenima. to da ne pomislio je. Porodica Jamamoto je bila bogata, mogli su da
170/
plaaju uvare. Kao predsednik Jamamoto teke industrije, Nobuo je upravljao jednim od
najveih konglomerata u Japanu.
Kao i obino, Miiko-an, ti si me prozrela ree on. - Uvek si mogla da mi ita
misli.
Miiko se osmehnu.
- Radi se o Masaiju.
Miiko uzdahnu, lice joj se smre.
- Ovih dana se stalno razmilja i radi o Masaiju - ree ona, uzdahnuvi. - Najpre se
sukobio s ocem oko upravljanja Taki-gumijem i o tome u kojem pravcu treba da krenu. I
ta sada?
- Potrebna mi je tvoja pomo.
Podigla je lice prema njemu i sunce obasja njene crte.
- Samo zatrai ta eli da uinim za tebe, oi-an, i ti zna da u ja to uiniti.
- elim da mi pomogne protiv Masaija. Zavladala je neprirodna tiina u vrtu. Vivak
koji
je skakutao po tlu, zastade i nakrivi glavu, zagleda se u njih. Potom se izgubi u zelenilu.
- Molim te - ree Miiko a u glasu joj se oseti uas zbog kojeg je njen dah u grlu postao
vreo. Sve ovo vreme posle posete Masaija koji je hteo da joj pokae da mora da uradi
sve to on bude zahtevao od nje, pokuavala je da se sakrije i zatiti od uasne opasnosti
koju je on predstavljao. Inae bi prestala da jede, prestala bi da spava. Pa i sada je bila
esto rtva komara iz kojih se budila sa trzajem, preplaena, uz lupanje srca, ispunjena
uasom i panikom. - Molim te - ponovila je sada - nemoj to da trai od mene.
- Ti si jedina kojoj mogu da se obratim - preklinjao je Doi - ranije si mi uvek pomagala.
Kad je otac bio uz Masaija, uvek si bila uz mene.
171/ '
- Ah, oi-an - uzdahnula je Miiko - kako se ti dobro sea. To je bilo tako davno.
- Sada je isto. Nita se nije promenilo.
Promenilo se ree ona a u glasu joj se ose-ala velika tuga. - Sluaj me paljivo.
Ma kakav da je problem, zaboravi na njega. Zaboravi na svog brata Masaija, molim te.
- Zato nee da mi pomogne? - kriknuo je Doi. - Uvek smo se udruivali protiv
Masaija.
- Molim te, ne trai to od mene, oi-an - u njenim oima se zaiskrie suze. Sunce ih
pretvori u dragulje. - Ne smem da se meam. Ne mogu nita da uinim.
- Ali, ti pojma nema ta se dogodilo - Doi obori glavu zbog stida. - Masai me je
zbacio sa mesta ojabuna Taki-gumija.
- O, Buda! - viknula je. Ali, ona je to ve znala. Znala, je i neto na ta Doi nije ni
mislio niti posumnjao. Znala, je da je poelo: poela je poslednja faza strategije. Tako
ogromne i tako zastraujue da nije bilo nade da se zaustavi. A ona je elela da uniti tu
strategiju.
- Sada Masai moe slobodno da okrene u svoju korist sve prihode Taki-gumija.
Posao klana ve se radikalno promenio. Masaijeva mrea za drogu ve je postavljena.
Prvi novac je ve stigao. Uskoro e ga biti jo, bie nalik na plimu. Taki-gumi e biti
umean u grdnu prljavtinu, a to je poslednja stvar koju je Vataro Taki, na otac, eleo.
Kako je to mogue? pitala je Miiko. Mislila sam da je sve sreeno izmeu tebe
i Masaija.
- Bilo je ili sam bar ja tako mislio. Ali na sastanku klana, Masai je krenuo protiv mene.
Ti zna kakav je on govornik. Nisam imao nikakve anse kad je
172/
on jednom otvorio usta. Porunici su bili preplaeni. Smrt naeg oca uinila nas je
ranjivim i lako su mogli da nas napadnu drugi klanovi. Masai je mudro zaigrao na tu
kartu. Porunici Taki-gumija sada se opet oseaju bezbednim. Oni e pratiti Masaija i u
pakao, ako ih pozove.
Pre nego to sve bude gotovo, moralo je da doe do ovoga mislila je Miiko. Ona
spontano posegnu prema njemu i on joj prui svoje ruke. Miiko obuhvati svojima.
Zaboravi na ovo sve, oi-ane apnula je. - Ne postoji nita to bismo ti ili ja
mogli da uinimo. Promene su ve nainjene. Ostavi ga. Ti nema dovoljno
snage da ga pobedi. A nemam m ja. Karma.
Ali te promene o kojima ti govori nee obuhvatiti samo nas, ve i druge
porodice. Tvoju kerku, na primer. I Ton, tvoju unuku. Kako je ona? Nedostaje mi njeno
ljupko nasmeeno lice.
Dobro je, sasvim je dobro. Pritisnula je svoj obraz uz njegov. Tori stalno pita za
tebe. - Nije elela da vidi strah u njenim oima. Masai igra strasnu igru mislila je.
Mnogo rizikuje. Masai kontrolie Taki-gumi. A sada e poziv u borbu biti ona]
poslednji.
Dolo je vreme ree Jonas da ti kaem istinu.
Majki mirnu.
- Istinu - izgovorio je kao da je to neka Urdu re koju ne moe ba sasvim da razume.
Sedeli su u kancelariji Jonasa Samartina u zgradi BITE.
- Da, istinu.
Pa ta je onda ovo to si mi do sada govorio?
173/
Dragi moj deko, blii si mi nego bilo koji neak koga sam mogao da imam. Nikada
se nisam enio. Nikada nisam imao dece. Ti i Odri ste mi toliko dragi, kao da ste moja
krv. Naravno, ne moram to da ti ponavljam.
- Ne mora, ujka Semi. Oduvek si nas titio. Nedavno sam rekao Odri da o tebi mislim
kao o Nam, onoj kuci-dadilji u Petru Panu.
Jonas Samartin se osmehnuo.
Smatram to velikim komplimentom, sine. Obojica su utala neko vreme. Kao da je
samo
pominjanje Odnnog imena oivelo uasni strah. Pojma nisu imali gde je m ta se desilo sa
njom.
Telefon je zazvonio. Jonas podie slualicu. Govorio je tiho nekoliko trenutaka. Kad je
spustio slualicu, napetosti je nestalo pa je mogao mirnije da nastavi.
injenica je, ja verujem, da je tvoj otac znao da e biti ubijen ili je bar mogunost
njegove skore smrti bila veoma jasna - rekao je.
Majki je utao.
- Dan pre njegove smrti meni je poslat paket po kuriru. Paket je dolazio iz Japana. Traili
smo odakle je poslat ah stigli smo samo do avionske kompanije koja ga je primila i
prevezla. Japanac je predao paket u Tokiju. Samo to smo uspeh da saznamo. Nismo znah
ni ime tog oveka a imali smo samo nejasni opis njegovog izgleda, to je mnogo gore
nego da ga uopte nismo imah.
Jonas izvadi ogromni koverat i komad savijenog papira.
U svakom sluaju, paket je bio od tvog oca. U njemu je bilo ovo pismo u kome mi je
nalagao da razgovaram sa tobom u sluaju njegove smrti.
1741
- Da razgovara sa mnom?
- Da, uradio sam onako kako je zahtevao.
- Daj mi da vidim pismo, ujka Semi.
Jonas duboko uzdahnu. Pruio mu je komad papira, prevukao je zatim rukom preko lica
kao da eli da odagna dogaaje koji su se zbili poslednjih dana. Bio je umoran, lice mu je
bilo sivo.
Majki podie pogled sa papira.
- Izgleda da je moj otac eleo da zauzmem njegovo mesto u sluaju da se njemu neto
desi.
Jonas klimnu glavom.
- On ovde govori o testamentu - ree Majki.
- To je to - ree Jonas i pokaza koverat. -Koverat je zapeaen i, prema uputstvima koja
je ostavio tvoj otac, on e biti otvoren samo u sluaju da se ti sloi da preuzme njegovo
mesto.
Majki se preplaio za trenutak a onda je straha
nestalo.
- Vidim da ti je njegov testament pri ruci. Prilino si siguran u sebe.
- Nisam. Siguran sam u tebe, Majki. Ovde si, zar ne? - Osmehnuo mu se. - Tvoj otac je
uvek govorio da si suvie ozbiljan. Mogu da ujem njegov glas: Miki je pametniji nego
nas dvojica zajedno, Jonas. Ja to znam, ali, jednog dana e se i ti u to uveriti. Bile su to
proroanske reci, sine, kad pomisli na okolnosti. -Pruio mu je koverat. Mislim da je
vreme da to otvori.
Majki uze koverat ah ga ne otvori. ta emo s Odri? upita.
- Jo nita ne znamo - ree Jonas - a i prerano je da bismo...
- Prerano! - Majki viknu. - Pobogu, mi ak ni ne znamo da li je iva ili mrtva!
175/
- Mislim... nadam se - da je iva, sine. Tvoj otac je obavljao jedan posao za nas. Usred
tog posla naleteo je na neto posebno. Bilo je to tako znaajno da nije mogao da saini
obini izvetaj. Bio je tako duboko sakriven. Njegovi neprijatelji su jednom
pokuali da ga se doepaju preko Odri. To sam saznao tek kad sam proitao pismo koje je
tvoj otac poslao.
- To znai da ona provala nije bila provala, nije imala veze sa tim? Znai da su tada
pokuavali da se pomou Odri domognu moga oca?
Jonas klimnu glavom.
- Naravno, nismo rekli ni Odri ni tvojoj majci ta je to, u stvari, bilo. Nismo hteli da im
kaemo da su Filipovi neprijatelji eleli da otmu tvoju sestru. eleo sam da je zatitim
ali kada sam saznao da su neprijatelji nameravali da je kidnapuju, tvoj otac je ve bio
mrtav.
- A sada im je to polo za rukom. - Ali, moj otac je mrtav a oni su ipak doli po Odri. ta
im ona sada znai? To mi se ne ini nimalo razumnim.
- To je jo jedan komad slagalice koji nedostaje, pitanje na koje nemam odgovora -
priznao je Jonas. - I, jo jedan hitni razlog, Majki, zbog kojeg si mi ti potreban. Moe da
otkrije ta se desilo sa Odri, moe da otkrije ko je ubio tvog oca.
- Ko su neprijatelji moga oca, ujka Semi? Jakuza.
- Jakuza! - Majki je viknuo. - Japanski gangsteri. Onda ti zna na ta je to moj otac
natrapao. Bie lako da...
- injenica je da mi tvoj otac nita nije rekao o tome. Nema loginog objanjenja zato je
to uinio. Ja se nadam da je imao razloga za to.
- elim da se Odri vrati - ree Majki. Jedva je
176/
bio svestan da snano stee koom presvuene drke fotelje. Prsti su mu bili zgreni kao
kande.
to se mene tie elim da se ona to pre nae kod kue. elim to svim srcem. Idi
tragom svoga oca. To nam je jedina ansa da naemo Odri.
Majki se odjednom osetio potpuno emocionalno ispranjenim. Miii su mu se grili kao
da je zavrio tranje maratona. Ispustio je vazduh, jedva svestan da je sve do sada
zadravao dah.
- Mislim - ree - da e biti najbolje da sada otvorimo to pismo.
Trenutak je stvarno bio nezgodan. Ko je sada mogao da ga zove?
Doi Taki je ba zadigao beli kimono s ruiastim hrizantemama boje lososa i zagledao
se izmeu malo rastvorenih butina.
Doi Taki je itavo vee ekao da baci taj pogled na to skriveno mesto. ekao je na taj
trenutak tokom fantastine ceremonije aja za vreme veere, tokom beskrajnih razgovora
o dizanju i padu jena i, najzad, kroz dugo opratanje.
Kiko je bila fantastina domaica. Obavljala je ceremoniju aja beskrajnom
gracioznou. Tokom itave veere zabavljala je Kai osu a onda je odvela njegovu enu
u drugi kraj da bi vodile enske razgovore dok su mukarci govorili o poslovima.
Na kraju, Kiko je bila ta koja je sitno zevala iza svoje malene ake kad je videla da je
njenom gospodaru ve dojadio svaki razgovor i da bi se rado povukao na poinak. ena
Kai ose je shvatila poruku, dodirnula je rukav svoga mua i brani par je uskoro otiao.
itavo vee je bilo pravi promaaj. Propast!
177/
Doi je sada o tome mirno razmiljao. Uspeo je da uspostavi kontakt sa Kai osom,
ojabunom osagu-mija, drugog velikog Jakuza klana. Nadao se da e uspeti da ih
pridobije da mu pomognu da ponovo ste-kne kontrolu nad Taki-gumijem, da je otme iz
ruku svoga brata Masaija.
Kai osa nije uopte obraao panju na oi-jevu ponudu za saveznitvo.
Moda je i on, kao i porunici Taki-gumija, smatrao da Doi ne poseduje snagu ni
odlunost da smeni Masaija. Nije eleo da ue ni u kakve pregovore koji bi mogli da
dovedu njegov klan u sukob sa Taki-gumijem.
oiju je to bilo i udno i uznemirujue. Bio je tako siguran da e Kai osa jedva
doekati da prihvati priliku i saradnju sa Taki-gumijem. Pitao se ta je to bilo to je tako
plailo ljude kad se pomene njegov brat Masai? Da nije sluajno potcenio Masaijevu
mo? ta li mu je to promaklo?
Doi oseti kako mu se sve vrti u glavi. Ono to mi je potrebno, to je kum. ovek sa
dovoljno moi, ovek koji se ne plai Masaija.
Tokom veeri Kiko je stalno bacala poglede na Dodija. Njen pogled ga je milovao,
primoravao i njega da je isto miluje pogledom. I onda, kad se naslonio na ljupku krivinu
izmeu njenog ramena i vrata, gde se tako uzbudljivo pojavljivao njen donji kimono, nije
osetio nikakvo uzbuenje. Kai osa mu je ispunjavao misli.
Ali sada, kad su Kiko i on ostali sami, Doi je osetio da mu je neophodno da se rastereti i
da odbaci sve te tamne misli. U stvari, Kiko je ba poela da privlai njegovu panju kad
se ulo diskretno kucanje na vratima. Ba u tom trenutku njegove oi se susretoe
178/
sa Kikinim. Intimnost i obeanje tog pogleda bili su beskrajni.
Doi vide neto u njenim oima i spusti pogled tamo gde je njegova ruka poivala na
unutranjoj strani njene butine. Sada je jo vie rairila butine, tako da se crveni
podkimono sasvim rastvorio. Osetio je i video, u stvari, da ona ne nosi nita vie, da je
naga ispod podki-mona. Njeni najintimniji delovi bili su sasvim otkriveni. Tamna dlaka
dizala se prema stomaku i zavravala tu otrom ravnom linijom.
- Ah, Buda - promrmljao je Doi. Ponovo se ulo diskretno kucanje.
- Ostavite me! ree Doi promuklo. - Zar nemate nimalo vaspitanja.
Kiko je malo podigla butine sa tatamija. Dok je to inila ona je pomicala Venerin
breuljak gore-dole. Rezultat tog pomicanja bio je da se sve izmeu njenih butina jasnije
videlo. U delu gde nije bilo crnih dlaica on je sada mogao da vidi svaki prevoj, svaki
nabor, svaku nabreklinu njenog najintimnijeg dela tela. Njeni bokovi, odignuti sa
tatamija, poee senzualno da se vrte u krug. Prilikom treeg kruga, nene latice njenih
spoljnih i unutranjih usana otvorie se kao po komandi.
Doi je mislio da e se onesvestiti.
Vrata se malo otkrinue i on ugleda obrijanu Sozovu glavu. Lice mu je bilo oprezno.
- Iskopau ti oko zbog ovoga - ree Doi besno. Nije mogao da odvoji pogled od
rairenih Kiki-nih butina.
- Ojabune - apnuo je ozo - iskopali biste mi oko da vam ovo nisam odmah javio.
- ta je bilo?
Kiko se i dalje senzualno pokretala na tatamiju,
179/
diui uvis Venerin breuljak i sputajui ga. Ona slatka raspuklina izmeu njenih nogu
obeavala je toliko toga a Doi sada nije eleo nita drugo.
- Imamo posetioca.
- U ovaj kasni as? - Doi je oseao veliku teinu u malom trbuhu. - Vrlo nevaspitano.
- Ojabune - aputao je ozo - to je Ude. Uprkos onome to je Kiko radila, Doi oseti
kako ga vrstina naputa i kako njegova mukost gubi na snazi. Oseti kako ga probija
ledeni znoj. Ude, ovek koji je obavljao egzekucije za njegovog brata Masaija! ta li je
to Ude eleo? Doi pojma nije imao a eleo je da sazna. S uasom pomisli da Masai
moda zna za njegov razgovor sa Miiko koji je vodio toga jutra.
- Dobro je to si me pozvao, ozo - rekao je uzalud se trudei da sauva mir. - Reci Udeu
da u odmah doi.
Vrata kliznue i zatvorie se. U njihovom centru se nalazio ukras, uzet sa obija. U svili je
bila istkana scena lova - lovci su ubijali medveda. Doi se zagledao u tu scenu dok se
pripremao za razgovor.
Kiko je bila suvie dobro vaspitana da bi u ovakvom trenutku otvorila usta. Umesto toga,
zadrala se oko toga da uredi svoju odeu tako da je sada opet bila isto onako lepo i
uredno odevena kao za vreme veere.
Doi bez reci otvori vrata i proe kroz njih. U prostoriji do one u kojoj je do malopre bio
sa Kikom, ugleda ogromnog Udea. Kleao je nasred tatamija. Doi se prisili na osmeh.
- Dobro vee Ude-san - ree, dok mu je srce udaralo kao ludo. ozo pozva glasno
da li si ponudio naeg gosta ajem?
Ude odbi ponudu.
180/
Izvinite to upadam ovako kasno ree on svojim krupnim glasom ali
veoma mi se uri. Moram da uhvatim avion.
Doi je duboko uzdahnuo, ne trudei da se skrauje uzdah. Preao je preko tatamija i seo
je, licem okrenut prema ogromnom oveku.
- Ude-san - ree - ovo je ast kojoj se
nisam nadao.
- Nalazim se u udnom poloaju da moram odmah da preeni na stvar. - Udeov glas
je bio vrst kao granit. Kao da mu m najmanje nije bilo ao to je bio neutiv. ovek
mora da bude spreman da se prilagoava dogaajima onako kako se
javljaju.
- Hai - Doi je ekao bez daha.
Prinese ruku elu. Ovlaila se od znoja. ta li je to Ude eleo? Doi je morao da oseti
veliku snagu drugog oveka.
to se tie posla nastavio je Ude vaem bratu smeta to su se poremetili odnosi
izmeu vas. On zna da bi to strano povredilo vaeg oca. Palo je na um Masai-sanu da
e biti najbolje da vi o svemu prodiskutujete.
Doi je bio zaprepaen.
- Izvinite mi to to kaem, Ude-san, ali ja dobro poznajem svog brata. Mislim da
Masai ne bi imao nikakvog interesa ni interesovanja da razgovara sa mnom o tim
stvarima. On i ja vidimo budunost Taki-gumija na sasvim razliit nain.
Ba naprotiv, Taki-sane, Masai ima na umu ono to je najbolje za Taki-gumi.
On ima na umu i elje vaeg potovanog oca Vataro Takija.
Doi je bio uzbuen. Ako je Masai eleo da vrati deo Taki-gumija njemu, Doi je za to
bio svim
181/
srcem. S druge strane ... ali, Doi sada nije eleo da razmilja o tome ta je sa druge
strane. Klimnuo je glavom.
- U redu.
Ude se osmehnuo.
- Dobro, hoemo li da kaemo za sutra uvee?
- Radimo dok drugi spavaju - ree Doi.
- Ba tako. Prema Masaiju, to se to pre sredi utoliko bolje.
- Na javnom mestu - ponudi Doi.
- Da - ree Ude - i Masai je tako mislio. U ovom trenutku vae su mogunosti
ograniene. Da li bi Kabuki-o bio u redu?
Kabuki-o bio je u muku ali na onoj divljoj strani Tokija gde se u poslednjih deset
godina dosta gradilo. Bilo je predvieno da se tu podigne novi Kabuki teatar, otuda i ime
tom delu. Zastalo je, meutim, sve i planovi o gradnji su naputeni. Sada je taj deo bio
pun jevtimh rastorana, pamko salona, porno bio-skopa, nonih klubova i burdelja.
- Tamo ima dosta no-pan kisas koje moete da odaberete - ree Ude, mislei na none
klubove u kojima kelnerice nisu nosile donji ve.
- Da li bi Bas odgovarao? - ponudi Doi.
- Znam to mesto ree Ude dobro je, kao i bilo koje drugo.
Poto ga je ozo ispratio Ude pouri prema taksiju koji ga je ekao. Osmehnuo se u tami.
Sve je ilo onako kako je Kozo ina predvideo.
Zavalivi se u seditu dok je taksi grabio kroz saobraaj, Ude je zamiljao inu kako
razgovara telefonom sa Masaijem.
Kako ete privoleti Masaija da doe na sastanak? pitao je Ude Kozo inu, svoga novog
gospodara.
182/
On ne podnosi Dodija i smatara ga slabiem. Masai jedva da priznaje Dodija za brata.
Kozo ina je odgovorio:
Sugerirau Masaiju da je vano za Taki-gumi da se predstavi kao objedinjena
organizacija. Politiari i birokrati sa kojima mi radimo nikada nisu mogli da savladaju
uznemirenost kad se pomene Jakuza. Kada vide da se dva preostala brata Taki-gumija
svaaju, iznervirae se i uznemiriti. Ba jue ministar Hakera me pitao da li mogu da se
oekuju neke neprilike odjakuze, sad kada su braa Taki u svai. Rekao sam mu da se
nita takvo ne oekuje. Rekao sam mu da u razgovarati sa Masaijem i da je sve pod
kontrolom. Rei u Masaiju da ne srne da se svaa sa bratom jer, dokle god su njih
dvojica razdvojena postoji opasnost da upadnemo svi u velike neprilike. Bar tako misle
oni koji nam pomau.
Sastanak izmeu Masaija i Dodija nee doneti nita dobro istakao je Ude. Oni se nisu
nikada ni o emu slagali. "Zato bi se sada sloili oko neega?
Kozo ina se osmehnuo onim udnim osme-hom reptila zbog kojeg se ak i Ude oseao
neugodno.
Ne brini, Ude. Ti samo radi svoj posao. Na kraju e Masai Taki uiniti ono to se od
njega oekuje.
- Ovo uopte nije testament - ree Majki. Jonas prui ruku.
- Daj mi da to vidim, sine.
Majki mu prui sadraj koverte. Unutra je bio komad papira za avionsku potu sa est
ispisanih linija. Nije bilo potpisa, nije bilo poruke.
Jonas je proitao ono to je bilo napisano na papiru. Pogledao je Majkla.
183/
- ta je ovo, do avola? Zagonetka? - Jonas je oekivao da e u koverti biti klju onoga
to je Filip otkrio u Japanu.
- Nije zagonetka. To je pesma smrti. Jonas mirnu.
Pesma smrti? Misli kao one pesme koje su om ludi kamikaze piloti pisali pre nego
to su kretali na zadatak?
Majki klimnu glavom.
Jonas jeknu i vrati mu komad papira.
Ti si strunjak za Japan i japanski. ta znai mtai?
Dok sneg pada, dralovi dozivaju svoje partnere, kao sjajni simboli hntai-a na zemlji
proita Majki pesmu smrti koju je napisao njegov otac. U Sinto svetilitu ree
on - mtai je simbol Bojeg tela, odreenog duha za koji svetenici veruju da stanuje u
tom svetilitu.
- Nisam znao da ti je otac bio intoist - ree Jonas.
- Nije bio ali intoista je bio moj japanski uitelj, Gujo. Seam se kad me je jednom otac
posetio u Japanu da smo Gujo i ja bili u Sinto svetilitu. Gujo je tu nainio svoju drugu
kuu. Moj otac je bio oduevljen tim mestom. Rekao je da moe da se oseti kako to
mesto die, ba kao da je itava graevina ivo bie. Svetenici su bili impresionirani
onim to im je Gujo rekao.
Jonas nestrpljivo odmahnu rukom.
- Ali ta sada sve to znai, Majki? Mislim ta pesma?
Majki ustade, pree preko prostorije, zagleda se kroz prozor. Mogao je da vidi dobro
odravano imanje, fino negovam travnjak, paljivo zasaen vrt. A u
184/
daljini visoki zid, ispunjen elektronikom koja je javljala o bilo kakvom upadu ih
neeljenom posetiocu. Dok je gledao kroz prozor pojavi se nekoliko nemakih ovara,
specijalno obuenih za uvanje. Lunjali su ispred zida.
- Oigledno je da ta pesma treba meni da znai neto. Pojma nemam ta bi to moglo da
bude.
Ima h sneg neko znaenje za tebe? upita Jonas. Ili dralovi?
- Ne, ba nikakvo.
- Gega bi om bih simboli? Majki slegnu ramenima.
Hajde, sine razmiljaj! Majki se vrati do stolice.
U redu - ree i provue prstima kroz kosu. Da vidimo, sneg bi mogao da
simbolizuje istotu stvari, istotu nekog cilja ih smrti. Bela boja je boja alosti u
Japanu.
ta jo? -Jonas je sve briljivo zapisivao.
dralovi. Simbol vene ljubavi, simbol posebne lepote.
Jonas je buljio u Majkla, zastao je sa perom u vazduhu, ekao.
A ta bi to sve trebalo da znai? pitao je obazrivo. - istota, smrt, ljubav i lepota?
- Da.
- O, Boe, ta da? - Jonas spusti pero. - Tvoj otac je stvarno znao da uva svoje tajne.
Moram da ti kaem da ja nemam vremena za reevanje zagonetki. Ti si bio u pravu to se
tie pregovora. Nobuo Jamamoto je vratio, svoju delegaciju natrag u Japan. Grupa ljudi
koje si sreo u Klubu Elipsa zaprepaena je.
Majki nita nije rekao. Znao je da e biti tako.
- Tano u pono sam dobio obavetenje da je
185/
l
japanski premijer najavio da e dvanaest odsto novog budeta njegove zemlje biti
odvojeno za odbranu. To je neuveno. Od kraja rata, trokovi odbrane u Japanu nisu
nikada bili vei od jedan odsto. Shvata li opasnost i hrabrost takve promene? Majki se
zagleda u njega.
- Zato hrabrost? Meni se ini da e Japan, to vie troi na svoju odbranu vie biti
siguran u sebe.
- Neemo ih vie drati u aci kao to smo mogli do sada. Mi smo bili njihov vitez u
sjajnom oklopu. Tu ulogu smo igrali od kraja rata. Morali smo da ih dobro uvamo jer
su oni, isto, bili na tit.
- Moda su se Japanci jednostavno zamorili od uloge koju smo im dodelili - ree Majki. -
Dosta im je da budu ameriki vazal na Pacifiku.
- Ako odbacimo to to su odvojili za sop-stvenu bezbednost - ree Jonas - moramo
dobro da razmislimo o njihovom ponovnom naoruanju. Vie od etrdeset godina oni su
imali naoruanje koje je ilo, ruku pod ruku, sa velikim budetom odvajanim za
bezbednost. Oni se jo seaju Hiroime i Nagasa-kija. Toliko im je ivo to seanje da
nisu ak dopustili da se u njihovim vodama pojave ameriki brodovi sa nuklearnim
naoruanjem. Kombinacija agresivnog militarizma i velikog razvoja industrije dovela ih
je do rata. To im je skoro unitilo itavu zemlju. Mislio sam da e uiniti sve da se
to ponovo ne dogodi. Sta emo da uradimo sa tim novim budetom? Sta emo da
uradimo sa sve veom agresivnou Japana na ekonomskom planu? ini mi se da ponovo
ujem zvuke koji su i pre etrdeset godina najavili da Japan stupa u rat protiv nas, to je
bilo savreno besmisleno.
186/
- Progoni senke. I to samo zato to Jobuo Jamamoto i njegovi drugari nee vie da
igraju onako kako im Amerikanci sviraju. Suvie mae zastavama.
- Majki, nezavisni Japan je ravno nesrei. Mora mi verovati. Te barabe su lude.
Oni su opsed-nuti time da se oslobode zavisnosti od strane nafte.
- Pa to je savreno razumljivo. Da si ti zaglavljen na najudaljenijem delu Pacifika, bez
prirodnih izvora energije, i sam bi se tako oseao.
- Sve mi se to ni najmanje ne dopada - ree Jonas. - Ono to je izgledalo samo kao
nagovetaj pre est meseci sada je postalo oficijelna politika.
Majki ree:
- Pusti me da odem tamo, videe...
- Ti ide na Havaje - prekide ga Jonas - rekao sam ti da imamo trag koji bi mogao da nas
dovede do uzroka smrti tvog oca. Taj trag se nalazi na Mauiu. ovek se zove Debeli
Iimada. On je ojabun ef Taki-gumi porodice na Havajskim ostrvima. Otkrili srno u
hotelskoj centrali da je tvoj otac nazvao Ii-madu one noi pre nego to je ubijen. elim
da znam zato.
Jonas otvori fasciklu, prui fotografije Majklu.
- Toliko znamo o tome. Iimadin pretpostavljeni - ojabun Taki-gumija je Masai Taki -
pokazao je crnobelu fotografiju na kojoj se video mukarac vujeg lica. - On je najmlai
od trojice brae Taki. Njihov otac, Vataro Taki - pokazao je na drugu sliku -
nedavno je umro. Svi smatraju da je Vataro bio kum Jakuze. On ih je izveo iz polumraka
sveta malih varalica i kockara i uveo ih u legitimnu - i ne ba uvek legitimnu - arenu
velikih poslova i konglomerata.
Majki je paljivo sluao.
- Moram da priznam da je od svih Jakuza oja-
187/
buna, Vataro bio daleko najbolji. Njegov klan je ak u nekoliko navrata pomagao
tokijskoj policiji. Jonas pokaza na treu sliku. - Neposredno posle Vatarove smrti, njegov
najstariji sin Hiroi ubijen je pod udnim okolnostima. Pria se da je Masai naredio da
ga ubiju da bi on mogao da preuzme oevo mesto. Pria se i to da ga je ubio ubica po
imenu Nula. Niko ne zna ko je Nula, zna se samo da je neka vrsta ronina, ratnika bez
gospodara unutar sfere Jakuza, ali oigledno nije njen deo, nije povezan pravilima i
zakonima Jakuze. Ne potuje giri prema Jakuzi. Postoje oigledno mnoge prie o Nuli. I
to toliko pria da jedva neto od toga moe da bude istina. Ipak, Jakuze veruju u njih. ak
su i efovi kla-nova prestraeni od Nule.
Pri pominjanju Nule Majki oseti kako mu se jeza sputa niz kimu. Nula. Odsustvo
zakona: mesto na kome Staza ratnika nema moi. Nije ni udo da se Jakuza plai tog
ronina. Ime mu je bilo zaista dobro odabrano.
Jonas pokaza poslednju fotografiju.
- Ostaje jo Doi, srednji brat. Masai ga je ve izbacio iz Taki-gumija. Moemo da
odbacimo Vata-rovu usvojenu kerku, Miiko Jamamoto. Ona je mnogo stanja od
momaka i nije bila godinama aktivna u Taki-gumiju. Moda je tvoj otac znao vie od
ovoga. To me ne bi iznenadilo. Imao je problema sa tim ljudima pre mnogo godina a kad
su Japanci u pitanju i veze i obeanja koja oni daju, onda vreme ne postoji.
Jonas baci debelu fasciklu preko stola.
Sve to e ti biti potrebno nalazi se tu: karte, paso, japanska viza, podaci o Iimadi i
Taki-gumiju, mape Mauiu. Da li si nekada bio tamo? Nisi? Dobro, mogu da ti kaem da
je to lepi komad kolaa u poree-
188/
nju sa nekim drugim mestima. Prilino lako se snade, u stvari, ne moe da se izgubi
sem na onoj divljoj strani oko Hane. Ali ti ide na drugi kraj ostrva, u Kahakuloa. Kraj je
planinski ali moe da se proe. Nai e mape Iimadinog imanja. Tu su i detalji o
sistemu bezbedno-sti, o broju ljudi koje zapoljava i slino. Moe da ima poverenja u te
podatke sto od sto. Od tebe zavisi kako e da se uvue unutra. Nemoj da rauna na to
da e te on pozvati. A kad ve bude unutra, uvaj se da mu ne prie blizu. Suvie je
riskantno. Njegovi ljudi su naoruani i ne plae se da prvi pucaju. U redu? Majki klimnu
glavom.
- Kola e te ekati na Kahalui aerodromu. Tvoja hotelska soba je plaena. Ovde
ima pet hiljada dolara ali u Daivo banci ima otvoren i raun. Banka je u Kahaluiu.
Ukoliko ti bude bio potreban novac, moi e da uzme koliko eli.
Majki podie paket.
Rekao si neto o pasou i japanskoj vizi ree.
Jonas jeknu:
- Nisam itao tvoju sudbinu iz listia aja, ako na to misli. Ja samo elim da sve bude
pokriveno.
- Ako stignem do Japana raspitau se malo o Jamamotu i njegovim poslovnim
partnerima. Jo imam dosta prijatelja tamo.
Jonas podie obe ruke.
Nemoj da mi ini usluge, Majkle. Molim te. Imae dosta posla traei oevog ubicu
i Odnnog otmiara. Polje rada tvog oca, teritorija Jakuze, sada je tvoje. Navikni se na to i
dri se tog polja. U redu?
Majki je ponovo proitavao pesmu smrti koju je napisao otac.
- Moda sam suvie brzopleto zakljuio.
189/
Moda je ovo ipak zagonetka, neka vrsta testa na koji me otac bacio.
Zatvorio je oi. Neto mu sinu u glavi, neto to mu je Odri rekla one noi...
- Postoji neto. Kad smo Odri i ja bili mali upali smo u snenu meavu. Ja sam sagradio
skrovite od snega. Odri je htela da pobegne ali ja sam je zaustavio. Uvukao sam je u
skrovite, skupili smo se i grejali jedno drugo dok nije otac doao. Kasnije je rekao da je
to sklonite bilo jedini spas inae bismo bili mrtvi.
- Znam, dobro se seam kako vas je doveo kui. Bio je veoma ponosan na tebe, sine.
Slegnuo je ramenima. Ali ne vidim kakve to veze ima sa pe-smom.
- To je to Dok sneg pada. Ne mogu da objasnim... dralovi zovu svoje partnere Majki
podie glavu. - U tome je stvar! To je to!
- ta?
- dralovi ne zovu partnere - ree Majki uzbueno. - Oni zovu porodicu.
- Da? - Jonas jo nije shvatao o emu se radi. Ja sam zvala i zvala, Majkle rekla mu je
Odri
one noi. Mislila sam da e nas tata uti i da e doi iz kolibe. Sea li se?
Majki se dobro seao te noi.
Podigao je pismo.
- Ovo je samo polovina dokumenta? Bez obzira o emu se radi, bez obzira kakav
je klju koji je otac ostavio.
Jonas rairi ruke.
- Pa gde je onda, za ime Boje, druga polovina?
- Odri je ima.
- ta? - Jonas je skoro skoio iz fotelje. - O emu ti to govori?
190/
Zar ne shvata, ujka Semi? Mi smo dralovi, Odri i ja. Pozivamo jedno drugo.
Ne razumem.
- Tata joj je, svakako, neto poslao. Moda kartu ili pismo.
Da li ti je to spomenula?
- Nije, ali...
- Sluaj, sine, moji ljudi su pretresli kuu od krova do podruma. Nita nisu nali to bi
moglo da bude dovedeno u vezu sa tvojim ocem.
Majki se zagleda u Jonasa.
- Onda je to ponela sa sobom. Jonas, zar ne shvata? Moda je Odri zbog toga
kidnapovana. Da bi joj oteli informaciju koju joj je otac poslao.
Jonas ne ree nita.
Majki pogleda pismo od oca, pitajui se da li ga je jo neko proitao.
- Ujka Semi?
- Imamo toliko pitanja pred sobom, mogue je da je neko proitao to pismo - priznade
najzad Jonas.
- Ko bi mogao da se dokopa tog pisma? - pitao je Majki.
Jonas odmahnu glavom.
Mnogi ljudi. Ali mi nismo sigurni da ga je neko otvarao.
- Prokletstvo! - viknu Majki. - Daj mi neko
bolje objanjenje!
Jonas se zagleda u Majkla.
- Potpuno shvatam tvoju uznemirenost, sine. Ali sada zaista ne znam zato bi tvoja sestra
bila kidnapovana - udarao je prstima po stolu. - Bie najbolje da se pripremimo na
najgore. injenica je da je Odri u velikoj opasnosti. Moramo da shvatimo da
imamo ogranieno vreme da je spasimo. Bilo ko da ju je kidna-
191/
povao on zna da ona poseduje informaciju koju joj je Filip nekako doturio. - Pogledao je
Majkla. - Naravno, sledbeno tome, ispada da si sledei na meti ti. Krenue na tebe.
- Moramo da je spasimo - ree Majki. - Sem toga, znam da nikada neu razumeti poruku
ukoliko ne naem i onaj deo koji poseduje Odri.
Jonas se zagledao kroz prozor. Sunce se sputalo, pozlativi kancelariju dugim zracima.
On najzad ree:
- Sledi svoj instinkt, sine. To nam je sada jedino preostalo i na to moramo da se
oslonimo.
Majki ustade.
- Jo neto - ree Jonas. - Ne potcenjuj Ii-madu, ili bilo koga od Jakuze koje e sresti.
Oni su opasni i ni najmanje ne oklevaju da nekoga ubiju. Ii-madini ljudi prate sve koji
dolaze i odlaze na Maui.
Majki je utao.
- Da ti, uzgred, i ovo kaem. Nai e beretu u odeljku za rukavice tvog dipa.
- Ne treba mi revolver - ree Majki.
- Majkle, ne moe da se etka unaokolo nenaoruan.
- Nabavi mi katanu. Nabavi mi dobar ma. Mora da bude dobar.
- Ne mogu da ti obeam da e biti onakav kakav ti je otac poklonio ali, bie dobar.
- Nemogue je nai onakav katana - ree Majki - ali potrudi se da nae najbolji to
moe.
Jonas je oklevao jedno vreme pa onda klimnu glavom:
- ekau te - osmehnuo se Majklu i ustao. Pruio je ruku Majklu i rekao. - Dobra ti
srea, sine. Neka te Bog uva.
192/
- Mogu da te vidim.
ulo se samo pljuskanje vode.
- Ja sam jedini koji mogu da te vidim. Opet se ulo samo pljuskanje vode. Masai se
osmehivao senkama.
- Ja sam jedini koji znam ko si - pruio je ruku. - Ti si Nula.
Iza njihovih lea tekla je reka Sumida. ulo se kripanje starih stubova, cika pacova.
- Nula - nasmejao se. Brod koji je prolazio osvetli stubove a onda i Masaijevo
skamenjeno lice. Bilo je to udno mesto za sastanak.
Tama ponovo zavlada kad je brod proao. Masai oseti pokret u tami. Izvue tanto -
japanski bode koji je uvao sakriven u koricama na grudima.
Video je kako se Nula kree, pa upravi bode u tom pravcu. Pre nego to je mogao da
shvati da je pogreio, oseti udarac koji mu onesposobi levu ruku tako da mu tanto izlete
iz prstiju i pade na tlo.
Sinu kao brija otro seivo katane.
- Hoe li me sada ubiti? - pitao je Masai. - U redu, hajde da sa tim zavrimo. Misli li
da te se plaim?
Katana potrai njegovo grlo. Masai, stojei vrsto na tlu, sklopi ruke. Seivo je sada bilo
uhvaeno izmeu njegovih aka. Borili su se nekoliko trenutaka. I jedan i drugi su
pokuavali da se dokopaju katane. Iako je Nula bio u prednosti, seivo je ostajalo
zarobljeno izmeu Masaijevih dlanova.
Masai pijunu.
- Druge je strah, Nulo. Ti zna ta e se desiti ako me povredi - ili pokua da me
prevari bilo na koji nain. To je bar jasno, zar ne?
Masai se opusti, ispusti seivo. Nula dohvati katanu ali ve u sledeem trenutku Masai
je drao ma.
193/
Podie ga tako da otrica uhvati neto svetlosti u tami. inilo se da ma preseca tamu.
Srebrni i zlatni ukrasi na njegovoj drci sijali su kao zvezde u tami.
Legendarni ma princa Jamoto Takerua, simbol ibana, dua Japana...
- Vratio si ga - rekao je Masai.
Nula se okrete kao da nije eleo da vidi udni izraz na Masaijevom licu.
- Nisam imao drugog izbora.
Masai odvoji pogled od sjajnog seiva. Klimnuo je glavom.
- Da, tako je. Pozivi su stizali redovno. Miiko te je o svemu obavetavala. Ona svaki
dan razgovara sa detetom. iv sam i dobro mi je - govori tanki glasi, ili tako neto.
Tako Miiko zna. Detetu je dobro. I bie tako sve dok ti radi ono to ti ja govorim. To je
na dogovor, zar ne? I tako e biti, sve dok budem imao posla za tebe - sve dok ne budem
vie morao da se bojim Miiko.
Masai khmnu glavom.
- Iz ovoga treba izvui pouku, dragi moj. Mo je tako efemerna, tako nestalna. Miiko je
uvek bila ta koje su se plaili u krugovima Jakuze, skoro kao mog oca. Ba kao to je se i
ti plai.
- Ja se plaim - ree Nula - zato to me je Vataro Taki koristio da bih drao druge Jakuza
porodice na odstojanju.
- Moj otac te je koristio da bi ispunio srca svojih neprijatelja strahom. Koristio te je da bi
njih paralisao. Pravo je da ja koji sam nasledio oevo mesto u Taki-gumiju, koristim i
dalje tvoje sposobnosti.
- Kako se Taki-gumi promenio posle Vatarove smrti! - ree Nula. - Ti unitava porodicu
- sve to je tvoj otac izgradio - i to zbog ambicija i gramzivosti.
194/
- Moj je otac iveo u prolosti a njegovo vreme je prolo. Bio je suvie tvrdoglav da to
vidi. Njegova smrt bila je pravi blagoslov za sve nas.
- Njegova smrt nije bila ni blagoslovena ni milosrdna - ree Nula. - Tvoj otac je umro
stranom smru, bolnom. Njegovoj smrti raduju se samo oni koji imaju zlo usaeno u
sebi. To ste ti i Kozo ina. ina, decenijama neprijatelj tvog oca, poslednji e se smejati.
Taki-gumi e uskoro biti raznet zaviu i slepim tvrdi-lukom. Porunici e podraavati
svog ojabuna. Borie se jedni sa drugima, ne bi li jedni drugima preoteli mo i teritoriju,
ba kao to si se ti borio sa braom. Zbog toga e porodica postati ranjiva i lako e je
napasti druge porodice. One su se do sada drale na odstojanju zbog Vatarove snane
volje.
- Tvoje previanje je totalno pogreno. Naa budunost nije takva - slegnuo je ramenima
Masai. -Ali, u sluaju da u tome ima bar malo istine, ja jo imam tebe. Bilo ko da se
usprotivi mojoj volji, bie uniten.
- To se desilo i Hiroiju? Zar ne? - upita Nula. -Ja nemam veze sa groznim ubistvom
Hiroija ali sam ubeen da ti ima svoje prste umeane u to. Da li je Ude, tvoj delat,
ubio jadnog Hiroija? Hiroi je bio najstariji sin. Vataro je njega odabrao za naslednika,
trebalo je da on postane novi ojabun Taki-gumija. Hiroi je bio suvie snaan, nisi mogao
da ga istera, zato si najurio drugog brata, Dodija. Hiroi je imao suvie jaku volju i bio je
suvie popularan medu porunicima. Hiroi bi drao pod kontrolom budunost Taki-
gumija da je ostao na ivotu. On bi nastavio da vodi porodicu onako kako je Vataro
eleo. Zato je Hiroi morao da nestane.
- Moj brat je mrtav - ree Masai brzo. - Nije vaan nain na koji je uklonjen.
195/
- Ja poinjem da se interesujem za neki sluaj kad kapljice krvi krenu da se sue.
- To je zanimljivo - ree Masai, ali videlo se da ga to ni najmanje ne zabavlja - s
obzirom da znamo ta radi da bi preiveo.
- Ja ne radim nita da bih preiveo - ree Nula zagonetno. - Jer ja nisam iv. Sada nisam.
Sve dok ne budem slobodan, sve dok me ti ne otpusti. Nisam iv od onda otkada si mi
uzeo ono to mi je najdragocenije.
Figura u senci okrete se delimino od Masaija.
- Nekada - nastavi Nula - ja sam bio produena volja Vataro Takija. Vataro je bio veliki
ovek. On je koristio Jakuzu kako je niko nikada nije koristio. Da, imao je velike profite
od ilegalnih aktivnosti. Ali nikada nije koristio slabe i bespomone, kao to su inili drugi
ojabuni. Veliki deo svoje zarade davao je za sirotinju i druge potrebe tokijske komune.
Verovao je u obine ljude i inio je dosta da im pomogne. Zato je odbio tvoju ponudu da
Taki-gumi uestvuje u rasturanju droge. Droga unitava ivot. Vataro ga je suvie
voleo.
- Umoran sam od sluanja o tome kako je moj otac bio veliki ovek - ree Masai
nervozno. - On je mrtav i ja sam sada ojabun. Ja u pokazati svakome ko misli da je
Vataro Taki bio Bog ta znai biti prava veliina. Okrenuo je leda ogromnim zaradama
koje mogu da se odbiju od droge, a ja znam da toliki novac moe samo da se zaradi tom
vrstom trgovine. Ja sam odluio da steknem veliki novac i zaradiu ga. Uskoro e Taki-
gumi biti toliko bogat da ak ni bog, kakav je bio moj otac, ne bi mogao da zamisli tako
neto.
Nula je utao.
- Spreman sam da povedeni itavi Japan u novu eru, tako da e svako ivo bie na zemlji
okrenuti lice prema Zemlji izlazeeg sunca.
196/
- Ti si lud - ree Nula - ti nisi nita drugo nego glava porodice kriminalaca.
- Prokleti nevani insektu! - zareza Masai. -ta ti zna koliko moi i bogatstva ja
posedujem!
- Ti e unititi ono to je tvom ocu znailo vie od svega. Unitie Taki-gumi.
- Umukni! - vikao je Masai. -Ja u ti rei kad sme da govori, ba kao to e raditi ono
to ja elim i ii tamo gde te ja aljem. Zato nisam mogao da se naem sa tobom prole
nedelje?
- Zato to nisam bio raspoloen za to.
- Tako se nismo dogovorili! - Masai je urlao. - Ti mora da mi stoji na raspolaganju i
danju i nou. U svako doba dana i noi. Gde si bio?
- Bio sam... bolestan.
- Vidim da si se povratio i da ti je sada sasvim dobro - Masai pogleda u Nulu,
predomisli se, pa dodade mirnijim tonom. - Dobro, ionako sve to nije vano. uo sam da
je Majki Dos na putu prema Hava-jima. Tanije prema Maui.
- Zato bi te to brinulo? - pitao je Nula.
- Uhvatili smo pismo koje je Filip Dos poslao svom sinu - ree Masai. - Veoma dirljivo,
neka vrsta predavanja baklje. Naa dobra karma. Pustio sam pismo da stigne do
Majkla jer ne elim da ga umeam u ovo. Vratio si nam katanu ali jo nedostaje Katei
doku-menat. Mada je Filip Dos mrtav, mogu da se kladim da e nas njegov sin odvesti do
dokumenta. On je sama sr ibana, naa ela strategija je njime zacrtana, ba kao i mree
njihove moi u japanskom poslovnom svetu, u birokratskim i vladinim sektorima.
Zau se brodska sirena i, za trenutak, mesto na kome su stajali bi obasjano svetlou.
Nula se povue jo dublje u senke. Kad se brod dovoljno udaljio, Masai nastavi da
govori.
197/
- Dakle, Majki Dos je sada tvoja briga. Ne elim da se bavi bilo ime drugim dok ova
stvar ne bude reena. Nee ti biti potrebno mnogo vremena za to. Bie ti dovoljne samo
dve nedelje. Moj plan je veoma opasan, pun zahteva i ne moe tako lako biti men jan.
Nula je utao.
- Pa? - ree Masai.
- Uiniu onako kako trai. Masai se najzad osmehnu.
- Naravno da hoe.
Debelom Iimadi je bilo uasno vrue. Ovde je bilo kao u dungli. Ili kao u Japanu, u
mesecu avgustu. Drvee je spreavalo pokuaj svakog vetria da donese malo sveine s
okeana. Divlje planine Kahakuole, gde je odabrao mesto za svoj rad, imale su svojih
prednosti. Pre svega, bile su zabaene i puste. Upravo zbog toga je njegova usamljenost
bila retko naruivana.
U tekom danu kao to je ovaj dananji morao je da se potsea koliko je vaan njegov
posao i kako ima mnoge prednosti. Jedna od njih bila je i ta to je mogao da izgradi, samo
za sebe, malu kuu u Hani, na drugoj strani ostrva. Kua je bila skrivena od svega i
svakoga. Kad bi pritisak bio suvie jak Iimada bi uzimao helikopter i odleteo bi u Hanu.
Svoje sklonite. Samo je nekoliko ljudi znalo za tu kuu. Za nju je znao i Vataro Taki,
Iimadin ojabun. Ali Vataro je bio mrtav. Sada su samo dva Havajca koje je Debeli
najmio da nau dokument Katei, znala za kuu. I to se dogodilo zato to je Debelome
dosadilo da sam stalno proverava kuu. Ali nije eleo da neko iz klana sazna, za nju.
Nije Iimada imao nita protiv Havaja. On je
1981
ovde, ipak bio sedam godina. Ali u Jakuzi, Japan je bio najvaniji. U Japanu se nalazila
prava mo, bez obzira ta su mu govorili o Havajima i o njegovom poloaju na ovim
ostrvima.
Nekada je Debeli Iimada bio omiljeni porunik Taki-gumiju. Vataro Taki se uverio u
njegovu hrabrost i njegovu lojalnost i nagraivao ga je za to. Onda je Masai poeo sam
da dela u svoju korist. Trudio se da svakoga unutar Taki-gumija ukloni, ukoliko bi se
pokazalo da moe da ugrozi njegov poloaj. Ali, u sluaju Debelog Iimade, to nije bilo
ba tako lako. Masai je govorio protiv njega, optuivao ga je, ali nije nita mogao da
dokae jer su mu optube bile lane. Tada je u Iimadinoj kui pronaeno neto to je
oigledno Masai tamo postavio, to je dokazivalo nesum-Ijivu Iimadinu krivicu.
Debelom Iimadi je nedostajao mali prst na levoj ruci. Taj prst se jo nalazio, bio je
ubeen u to, u tegli formalina u Takijevom domainstvu. Debeli Iimada je povukao u
jednom trenutku no i otsekao je prst da bi opravdao greh koji nije poinio, koji je
poinio Masai.
Sedeo je tada preko puta Vataro Takija. Bilo je to u Tokiju pre sedam godina. Poklonivi
se, zavio je prst u belo platno i gurnuo ga je preko stola. Naklo-nivi mu se, Vataro Taki
je prihvatio poklon.
To je bio prvi deo kazne.
Drugi deo kazne sastojao se u njegovom progonstvu na Havaje.
A sada mislio je Debeli Iimata nove Jakuze trae injekciju Novokoaina pre nego to
prinesu no prstima. Ah Iimada je pripadao staroj koli. ast i giri, teak teret, bilo je
ono to je njemu bilo najvanije. Giri ga je naterao da otsee prst. Uradio je ono to je
Vataro
199/
Taki, njegov ojabun, zahtevao od njega. Sada, kad je Masai bio ojabun Taki-gumija,
Iimada nije vie ose-ao nikakvu obavezu prema svom gazdi. U stvari, ose-ao je neto
sasvim suprotno. Srce mu je gorelo od elje za osvetom i godine nisu ni najmanje
smanjile taj plamen.
I tako, kad je Masai Taki javio Iimadi da se Amerikanac po imenu Filip Dos nalazi na
Mauiu i da nosi neto to pripada Masaiju a da to on eli natrag, Debeli je sainio
sopstvene planove. Ali on e obaviti taj posao zbog sebe, ne zbog Masaija.
Masai mu je jasno dao na znanje da je dokume-nat Katei od neprocenjive vrednosti.
Iimada nije imao pojma ta dokumenat sadri. Ali bio je ubeen da bi pomou njega
uspeo da se iskupi i oslobodi Havaja. eleo je, vie od svega, da se vrati u Japan. Masai
je bio odluio da vrati dokumenat Katei i bilo je jasno da mu je veoma stalo do njega.
Iimada je bio ubeen da bi ga Masai dobro nagradio ukoliko bi uspeo da se doepa
dokumenta. Verovatno bi mu, u znak zahvalnosti, dopustio da rukovodi porodicom.
To je bio plan Debelog Iimade. Zato je anga-ovao dvojicu Havajaca. Trebalo je da
nau Filipa Dosa, da ga uhvate i otmu mu dokumenat Katei koji bi, zatim, trebalo da
donesu Iimadi.
A onda se Filip Dos smandrljao s kolima, izgo-reo, nestao. Ali prethodno je telefonirao
Iimadi.
Znam ko si ti rekao mu je Filip Dos. / znam kome si odan. Znam da e uiniti pravu
stvar. Ti i ja smo voleli Vataro Takija, zar nismo? Ako si jo odan starim tradicijama, ti
e nai mog sina. Pitaj ga da li se sea intaia. Ostavio sam klju na njegovo ime - Majki
Dos - kod nastojnika u Hijatu u Kanapaliu. Sa tim e on moi da otvori odreenu kasetu
na aerodromu.
200/
ta - Pitao je zaprepaen Iimada jer taj je ovek bio njegov plen. O emu govori? - Ali
nita se vie nije ulo. Linija je bila mrtva.
Od tog poziva Debeli Iimada se pitao ta li je to u kaseti na aerodromu. U meuvremenu
mu je telefonirao Masai da oekuje Udea. Ova vest je upaniila Debelog. Poslao je
dvojicu Havajaca da podignu klju i donesu mu ono to e nai u kaseti na aerodromu.
ta je bilo u kaseti? Katei dokumenat? I kakvo je bilo znaenje intaia?
Otiao je zatim na aerodrom da saeka Udea. Ude, koji je doao kako je predvieno,
tvrdio je da je na tragu Filipu Dosu. Debeli Iimada oseti kako mu ledena pesnica stee
srce. Debeli je bio ubeen da Ude nije doao samo da nae Katei dokumenat. Masai je
imao toliko drugih ljudi koje je mogao da poalje za to. Ude je bio Masaijev delat.
Sumnja se uvukla u um Debelog: da li su ona dvojica Havajaca progovorila? Bio je
blesav to im je verovao. Ali nije mogao nita drugo. Ako je oekivao da se nekako spasi
iz ovog zatvora, morao je da se doepa dokumenta Katei. im se oslobodi Udea morae
da nae Havajce i kazni ih.
Sada e najpre morati da se obrauna s Udeom. Debeli Iimada je shvatao da nije
problem u tome kako se doepati dokumenta, on je to prepustio dvojici Havajaca, ve je
problem bio kako poiveti dovoljno dugo da bi se taj dokumenat koristio.
Ude je sve ono to je oseao izraavao na licu, njegova oseanja su bila vidljiva kao to je
bila vidljiva njegova snaga. Kod njega se sve videlo, kao kod Zapadnjaka mislio je
Debeli Iimada.
Debeli Iimada je ubeivao sebe da se ne boji Udea. Zato bi se plaio? Ude je uzimao
drogu i zbog toga je bio nebriljiv. Debeli je znao da je klju u tome
201/
da ne naini nijedan pogrean korak. Ude e pokuati da ga natera na to.
Ude i Debeli sada su etali donjim delom Iima-dinog imanja koje je zahvatalo ogromni
prostor koji je nekada bio stoni ran. Ude je iao kroz travu. Priao je krdu krava.
Posmatrale su ga ogromnim oima i mahale repovima. Pastiri su bili u blizini. Udea nije
interesovao ovaj prizor. On je paljivo posmatrao tlo pod nogama.
Prolazio je pored balege koja se jo puila ili one koja se jo nije stvrdnula. Traio je
specijalnu gljivu kojom se drogirao. Njeno dejstvo je bilo takvo da je nebo postajalo
narandasto i crveno, a eli svet se okretao naopako. Gljive su bile ono to je Udea
interesovalo i zbog ega je doao na ovaj zabaeni panjak.
Kad je naao ono za im je tragao, klee i koristei noi, isee gljivu. Obazrivo je
okruio noicu a onda je ubacio gljivu u usta i diui se, poeo da je
zvace.
Za trenutak je osetio promenu u samim kostima. Mogao je tano da oseti kako mu krv
kola venama i arterijama. Poeo je da pevui, dok je hodao, Sajonara no on, popularnu
melodiju koja mu se dopadala ve vie od godinu dana.
Sunce ga je obasjavalo, neka udna materija mu je grejala telo razlivajui se po njegovoj
koi. Mahao je glavom a onda skide svoju crnu polo koulju. Irezumi -po tradiciji Jakuza
istetovirani crtei skakali su i napinjali se na njegovim golim miiima. Pogled na te
miie natera ga da se seti Masai Takija. Masai je bio lud za kondicijom. On i Ude bi
esto zajedno satima vebali, sve dok Udea ne bi zabolelo telo. Masai je i dalje
nastavljao rad dok mu se znoj, blistajui, slivao niz telo. Ude bi mislio: On nije ovek.
On ima vie snage i hrabrosti nego tuce ljudi.
202/
Kada bi Masai zavrio, prebacili bi se na dodo strunjae, izvukli duge maeve da bi
ojabun mogao da trenira kendo. Ude je jedva uspevao da dri korak sa njim. Svakim
okretom, svakim udarcem, Masai kao da je dobijao novu snagu. Bio je neumoran. U tim
trenucima je sa strahom otkrivao da se plai Masaija.
Na uglovima Udeovih usana pojavi se pena. Nasmejao se. Bilo mu je smeno to se ti
krugovi pene rasprskavaju a onda shvati da on izgovara reci. Obraao se Debelom
Iimadi.
- Mora da shvati - govorio je Ude - da je dokumenat Katei najvaniji.
- Ja znam samo ta mi je Masai naredio da uradim - ree Debeli Iimada.
- Filip Dos je bio ovde - ree Ude, ne obraajui panju na Iimadine reci. - Filip Dos je
ukrao dokumenat Katei. Doao je ovamo uz neiju pomo jer ga niko nije video kad je
nestao iz Japana, je li? A onda je ovde, na Mauiu, misteriozno ubijen. Ja ga nisam ubio.
Nije ga ubio neko ko radi za Masai Takija. Ko ga je ubio, Iimada? Ti zna sve i
poznaje svakoga -pokazao je Debelom Iimadi sliku Majkla Dosa. - Da li si ga video?
To je sin Filipa Dosa, Majki. Da li je bio ovde?
- Sin nije na Mauiu - ree Debeli Iimada, mislei na to koliko sin lii na oca.
- Nije? Jesi li siguran? Moda je Dos dao sinu da uva dokumenat Katei?
- Ovaj ovek nije bio na Ostrvima.
Ude, neverovatno rairenih enica, okrutno se nasmeja.
- Moda ti vie ne moe da kontrolie ovakve situacije - pakosno se osmehnuo
Debelom Iimadi. -Zbog nesposobnosti si i poslat ovamo, je li?
203/
\
- Ti si ovde tek jedan dan - ree Debeli Iimada - i ve misli da sve zna.
Sledio se. Ni najmanje nije voleo da se potsea na to kako je morao da ode iz Japana.
Sedam godina ree Ude, potsmevajui mu se. Da sam ja ovde bio sedam godina,
stvorio bih klan zbog kojeg bi se momci u Japanu izbezumili. ak bih pomislio na to da
ljivu kakav je Katei dokumenat, sauvam za sebe - cerio se da je to postalo neprijatno. -
Ali ti si toliko glup da ti to ak nije ni palo na pamet, Iimada, je li?
Debeli Iimada ne ree nita. Znao je da Ude pokuava da ga isprovocira, da ga natera da
prizna krivicu. Masai je mogao da nasluti iz informacija koje je dobio od Havajaca ta
on planira. Ali bez dokaza nije mogao nita. Za sada je Iimada bio bezbedan, uvao ga
je njegov isti obraz. Masaiju je bio potreban razlog da ga skloni s ovog poloaja na
Havajima. Zato je Ude bio ovde: da nade razlog. Masai je znao da e to biti teko, zato
je poslao Udea da isprovocira Debelog. Ako se Udeove uvrede pokau dovoljnim da
Debeli uzvrati udarac, onda e ga Ude ubiti bez velike grize savesti. Niko od Iimadinih
na ostrvima nee se pobuniti. Zato je Debeli odluio da ostane miran.
- Ne zameram ti to ne govori o tome - nastavio je Ude. - Ja i ne bih govorio o tome.
Vidi, razlika izmeu nas je u tome to bih ja izvukao sve najbolje to bih mogao iz ovog
egzila. Izvukao bih se iz Tokija. Ovo je zemlja izobilja. Oni pojma nemaju ime se mi
bavimo. Bogata, devianska teritorija. Zrela za branje... Covek moe da stekne ugled
ovde a i da sabere bogatstvo. Da!
Udeovo lice se odjednom skamenilo.
- Nekada si poznavao Filipa Dosa?
204/
Obojica smo poznavali Vataro Takija ree Debeli Iimada a u sebi pomisli: Zato
je Masai i poslao Udea, da izvri pritisak na mene. On sumnja da je Filip pokuao da
stupi u vezu sa mnom. Moram da budem obazriv.
Ude je sada video svet u duginim bojama. Bio je obasjan udnom svetlou.
- elim Katei dokumenat - ree Ude, koncen-triui se na ono to govori. - Masai Taki
ti je naredio da ga nae. Ako mi ga ne preda, mogu da pretpostavim da ima neto
protiv mene.
Iimada je imao odgovor na to.
- Odan sam Taki-gumiju. Masai ne treba da se zbog toga boji. to se tie dokumenta
Katei, ja sada upravo radim na tome. Trudio sam se da to naem otkako je Filip Dos
ubijen. On nije imao dokumenat kad je izgoreo. Sada proveravam sva mesta na kojima je
bio ili koja je bar posetio dok je boravio na ostrvima -Debeli oseti kako ga znoj pee i
kako se sliva niz lice, kako mu kaplje niz slepoonice.
Ude ga je posmatrao zainteresovano kao to bi lepidopterist posmatrao nekog
zanimljivog leptira.
- Izgleda da ti ovo sve suvie uzima k srcu -ree Ude, posmatrajui kapljice znoja. -
Lino brine o tome.
- Naravno - ree Debeli, pokuavajui da bude malo ispred Udea i pitajui se da li Ude
uopte zna za dvojicu Havajaca. Moda Ude samo blefira? - Ne bih nikome drugome
mogao da poverim ovako delikatni zadatak.
- Ima reputaciju da nisi nikada ukaljao svoje naduvene prste. - Ude zabaci glavu unazad
i nasmeja se. - Video sam tvoj prst, uzgred budi reeno. Nalazi se u tegli ispunjenoj
smeom tenou.
205/
- Giri - ree Debeli trudei se da bude miran. -Ali, to je neto to ti vie ne razume, je li?
Udeove oi odjednom postadoe okrutne.
- Dato mi je pravo da resim ovu stvar kako god ja naeni za shodno - zareao je. - Ako u
roku od 48 asova ne preda meni Katei dokumenat, Iimada, umree.
Debeli Iimada se zagledao u Udea, kao da je ovaj iznenada poludeo.
- Savetujem ti da uradi to to mora da uradi - ree Ude i nakrivi glavu kao da paljivo
slua ta e mu Iimada rei. - uje li ovo? Tvoj ivot istie.
Debeli Iimada je sluao kako se Ude smeje kao luak i oseti kako stee zube od
nemonog besa.
>Bas je bio osvetljen zlatnim i zelenim ne-
onom.
- Kao da smo u akvarijumu - ree Doi Taki.
- No ima hiljadu oiju - ree ozo, setivi se nekog amerikog filma.
Noni klub je bio opremljen uz dosta ika. Stolovi i stolice od crnog laka bili su
rasporeeni po uglaanom podu u kojem su se ogledale raznobojne sijalice. Noni klub je
zauzimao nekoliko spratova a ovi su bili povezani stepenitem osvetljenim neonskim
sijalicama koje su bile izvijene poput nekih futuristikih zmija.
Polunage devojke kretale su se vesto izmeu stolova, pokazujui svoje zadnjice.
Dodija ovo ve godinama nije uzbuivalo mada je veina mukaraca bila veoma
zainteresovana za tu mehaniku seksualnost.
Pomislio je nakratko na Kiko koja ga eka sa strpljivou Bude da se vrati. Dopustivi
sebi to malo
206/
skretanje panje, odmah se potpuno koncentrisao na sastanak koji mu je predstojao.
Masai ue u klub. Zastade na vratima. Pokretao je glavu kao da eli da zapamti scenu.
To je bilo karakteristino za Masaija. Kad bi uao na neko mesto, zastao bi na vratima.
Ne bi uao dok ne bi imao sasvim jasnu sliku itavog mesta.
Bio je odeven u odelo na pruge, sivu koulju i kravatu od bele svile. Imao je zlatna
dugmad za man-etne i jednostavan zlatni prsten na prstu.
ovek koji je doao sa njim bio je nepoznat oiju. Bio je to neki stariji Jakuza, obraza
unakaenih oiljcima od ovjih boginja. Imao je pametne oi.
Masai primed Dodija i ozoa i polako krenu prema njima. Njegov ovek, Doi je bio
sasvim siguran u to, ostao je pored vrata. To je bilo, valjda, ukazivanje potovanja
oiju. Na taj nain Masai je hteo da mu stavi na znanje da eli da ovaj sastanak bude
samo izmeu glavnih.
Dva oveka se naklonie jedan drugom, ritualno se pozdravie. Doi otpusti ozoa.
Naruili su pia.
Na maloj pozornici omanji Japanac, sa naoa-rima za sunce na nosu, pevao je popularnu
melodiju. Svetlosti reflektora skakale su po njemu i odbijale se od njegovih zatamnjenih
stakala na naoarima.
- Divim se tanosti - ree Masai - to je vrlina nad vrlinama. ovek koji potuje tanost
ovek je na koga se moe uvek osloniti.
Kelnerica se vratila sa piem. Sa svih strana mukarci, sa istim naoarima na nosu kao
peva, posmatrali su je i opipavali pogledima.
- Traio sam da se sastanemo - nastavi Masai - jer mi se inilo da sam bio nepravedan
prema tebi otkako si otiao iz Taki-gumija.
207/
Masai .povue dugi gutljaj Santori viskija. Poto su ih prepoznali kao Jakuze, posluili
su im dobro pie a ne uobiajenu meavinu sa vodom.
Zeleo bih da se izglade sve nesuglasice izmeu nas - ree Masai - elim da
najvaniji bude Taki-gumi. Spreman sam da uinim sve to je potrebno da se to potuje.
- Divim se tvojoj spremnosti za saradnju - ree Doi, oputajui se. I ja bih eleo da
se o svemu dogovoramo. Nema nikakvog razloga na svetu da izmeu nas bude
zategnuta situacija.
Dobro, ima dovoljno novca za sve nas. Podie au.
- O, da - ree Doi - nerazumevanje i bes je za ljude koji nemaju asti. To je za ljude koji
pripadaju jednom niem svetu a ne naem, je li? - Nasmejao se, osetivi iznenada veliko
olakanje. Podie svoju au i kucnu se sa Masaijem.
- Mi smo retka rasa, oi-sane. Na otac bio je obian seljak koji je gajio pomorande.
Bio je van svih klasa, bio je autsajder jednog drutva koje ga nije elelo niti tolerisalo. Pa
ipak, vidi gde smo mi. Mi posedujemo mnogo vie, kontroliemo mnogo vie i
zaraujemo vie nego devedeset od sto ljudi u Japanu. Redovno se sastajemo sa efovima
najveih koncerna, sa vrhunskim ministrima - ak sa vladinim slubenicima.
Zautao je za trenutak pa je nastavio.
- Ali ega tu ima dobrog? Mi smo stisnuti na malo prostora. U Americi, najsiromaniji
lan srednje klase moe da za osrednju cenu kupi lepu prostranu kuu i ogromni komad
zemlje. Ogromni komad zemlje, oi-sane! Moe li da zamisli tako neto? Koliko bi
takav komad zemlje stajao ovde i kako bismo mogli da ga se domognemo? Koliko
porodica bi se smestilo
208/
na tom komadu zemlje? Kazau ti neto, sad vie uop-te nije vano koliko ko ima
novaca u Japanu. Mi smo svi postieni time to nemamo dovoljno zemlje i prostora. Mi
smo kao insekti koji se neprestano penju jedni na druge.
Bes u Masaijevom, sve jaem, glasu zamtereso-vao je Dodija. Neto mu je govorilo da
to nije u redu. Doi je paljivo sluao ne samo ono to je Masai govorio ve i kako je
govorio. Gorina nije mogla da mu promakne. Oseala se neka mrnja. Doi je oduvek
mrzeo brata, jo od detinjstva. Masai je bio najmlai od Taki brae. Oduvek je bio
straan, bio je tvrdoglav. Imao je jaku volju, bio je spreman da se svakome suprotstavi.
Masai je privlaio svu panju Vataro Ta-kija.
- Zar zaista toliko mrzi nau zemlju? - pitao je Doi. - Ne mogu da verujem svojim
uima to to ujem. To je mesto na kome smo roeni, to je mesto gde smo othranjeni.
- Izvlaenje, ta bih drugo i mogao da oekujem od mia kakav si ti? Stidljivost je
oduvek bila tvoja najvea greka. Ne moe da vidi da je jedini nain za Japan da bude
veliki, da proiri svoje granice.
- Veliina Japana - ree Doi - je u naim srcima, gde su nastanjeni duhovi naih
predaka. Ona je u naim umovima, gde caruje seanje na istoriju i gde e veito ostati.
- Japan se podigao iz pepela. Ali je sada dospeo do krajnjih granica razvoja. Sada zavisi
od ljudi koji imaju vizionarske poglede da ga povedu dalje. - Masai napravi pauzu i ispi
svoje pie. - Govorim samo istinu a istina je esto ono to ljudi ne ele da uju.
- eli li istinu? - upita Doi, rairivi ruke. -Pogledaj te budale, brate. Tu ti nalazi svoje
nove ljude,
209/
je li? Oni dolaze ovamo da bi gledali. Gledaju itave noi a onda odlaze kui i
masturbiraju. - Zagrgotao je duboko, kao da e pljunuti. - Nema nieg u tome da se
zaviruje ispod suknje ene koja zarauje za ivot tako to ne nosi donji ve.
Kelnerica pokupi sa stola njihove prazne ae i stavi pune. Peva sa naoarima za sunce
pevao je brez prekida. Posle te male pauze Doi na,tavi:
- Sluaj to grozno ubre. To je ono to tvoji novi ljudi sluaju satima. Da li oni znaju za
haiku, poeziju naeg velikog naslea? Ne. Izgubili su dodir sa prolou, sa svim onim
zbog ega je Japan veliki.
Gledao je neko vreme pevaa a onda je poeo da ga imitira:
- Sedimo i gledamo se satima u zamagljene oi - videlo se po njegovom glasu da je
besan. - Te reci su besmislene. Kao nametena agresivnost u filmovima, za onu publiku
koja trai sve vie zverstava. To je sve kao groteska koju svakog dana gledamo u tv
dnevnicima. Tom agresivnou oni manipuliu nama. Gledalac je zainteresovan ali
nikada nije izazvan da oseti neku pravu emociju, na primer, odbacivanje ili odvratnost.
Elektronski svet nema mesta za takve stvari. Jednostavno zato to nije njegovo da se bavi
fantazijom.
Doi je bio svestan da suvie govori, da ga njegov brat posmatra, ali nije mogao da se
zaustavi. Oseao je bes kao vor u trbuhu: kao da je inficiran besom svog brata.
- Nova rasa Jakuza koje dovodi u Taki-gumi nema asti, nema oseanja tradicije -
nastavio je. - A evo i zato. Oni su othranjeni elektronskim ubretom. Njima se
manipulie od samog roenja. To je za njih majino mleko. Oni samo znaju kako da
manipuliu drugima. I izmeu sebe. I sami sobom.
210/
Doi pokaza na ljude oko njih.
- Pogledaj kakva su njihova zadovoljstva. Oni zahtevaju da se sve pokae. Njihov duh se
raspada. Ekstremizam je barjak koji visoko diu. Samo ekstremne stvari mogu da
ih pokrenu. Sve drugo nailazi na gluve ui i slepe oi.
- Ekstremizam se esto pogreno razume. Masai se nagnu unapred. - Danas
ekstremizam, i samo ekstremizam, moe da iupa Japan iz ruku zapadnjaka - itekija! Da
nisi tako mekog trbuha, ti bi video tu istinu kao to je ja vidim. Da je samo na otac to
razumeo! Jedino dobro koje je on uinio bilo je to je koristio Taki-gumi kao oruje
protiv naih neprijatelja.
- Kako moe tako da govori o naem asnom ocu? - pitao je Doi.
- Kaem ono to treba da se kae. Ja sam jedini koji imam dovoljno hrabrosti da to
uinim. Kao i obino.
Doi je shvatio da je obmanut. Masai se nije ni najmanje promenio. Jo je hteo da se
otrese starih tradicija. Na sastancima klana uvek je govorio da je Jakuza okrenuta
prolosti, da njihov kod asti - mada jednom koristan - nije sada nita drugo nego balast.
Mi se pribliavamo dvehiljaditoj godini seao se Doi da je govorio Masai. Ako elimo
da Jakuza ude u novi vek, moramo da vidimo kako da rairimo svoju osnovu za akcije.
Mi smo samo lokalna snaga, kao to smo bili vekovima. Nismo nita uinili da se
usavrimo i da se modernizujemo. Mi smo i sada tamo gde smo bili u doba naih
pradedova. Svet prolazi pored nas. Ako elimo da ostanemo jaki, moramo da potraimo
nove horizonte. Jakuza mora da uini ono to je uinila naa vlada. Moramo da se
takmiimo na irokom planu.
Ali takva akcija je zahtevala ogromni kapital. A
211/
postojao je samo jedan nain da se tako neto obezbedi. Trebalo je prei na trgovinu
drogom. Vataro Taki nije doputao da se tako neto ak i spomene. I to je bio kraj tih
razgovora. Ili su bar svi verovali da je to kraj.
Onda je Vataro najavio da se povlai. I Masai je nainio svoj potez. U dvadeseti vek.
Vek termo-nukle-arnih komara i elektronske ekspanzije.
Zarada bez asti bila je za udruene biznismene. Tako je, bar, Doi verovao. ast je bila
neto to je izdvajala Jakuzu. Oni su zbog potovanja asti bili neto specijalno. Neto
posebno zbog svoje veze sa prolou. Sjajem samuraja. Masai bi, bez sumnje, zareao
na takvo poredenje. Ali ova vrsta nastavljanja bila je jedina zatita protiv nepovezanosti
koja je sve vie rastrzala savremeno drutvo. U tome je bila razlika izmeu njih dvojice.
Masai je greio. Nisu samo filmovi o agresivnosti koji su se danonono vrteli na tv i na
filmskim platnima bili ono to je osakatilo duhove nove rase. Tom sakaenju doprinosilo
je elektronsko ubijanje prolosti. Prema postmodernom verovanju, prolost je bila neto
to je trebalo odbaciti, kao zastarelu modu. Prolost nije bila znaajna.
- Uenje je teko za mlade i neiskusne - rekao je Doi. - Nemogue je da tvoji novi
vojnici shvate ta je ta. Oni ne znaju ta je sr u kostima - zavrio je, citirajui ozoa.
- ta je to?
- Ameriki aforizam - ree Doi. - Ali u ovom trenutku veoma nam je primeren. Ti si se
povinovao potrebi da zapoljava mlade i neiskusne za koje je uenje nemogue. ubre
je njihovo majino mleko.
- Proverava opet moje metode, je li? - pitao je Masai. - Na problem je isti, samo se
reenja razlikuju.
212/
- Kakvo je tvoje? - pitao je Doi.
- Savez. Izmeu Jakuze, biroktratije i vlade. Doi se nasmejao. Njegov brat je
sigurno
bio pijan. Santori viski mu je udario u glavu.
- Ko ti je napunio glavu takvim glupostima? Jakuza je van svih drutvenih normi. Oni su
daleko ispod drutva. Mi smo ono to jesmo zato to smo, uglavnom, odbaeni. Mi ne
moemo da preivimo u japanskom drutvu koje je strogo odvojeno klasama.
- Moda je to nekada bilo tano - ree Masai. - Ali to vie nije tako. Sada e
Jakuza da se uklopi u glavne tokove drutva.
- Nemogue! - viknu Doi, ne verujui svojim uima u ono to je uo. - Mi smo
odmetnici. Uvek emo biti posmatrani kao nepoeljni od strane vladajue klase. Ti to ne
moe da promeni.
- Ja to mogu da promenim i ja u to pro-meniti. Izvui u Taki-gumi iz senke. Planiram
da obnarodujem herojske podvige koje je Taki-gumi tokom godina ostvario u
korist Japana: na rad protiv KGB mora da se objavi. Objaviu i nae
uestvovanje u Jamamoto tekoj industriji. Nobuo Jamamoto i ja planiramo
nekoliko novih avantura u kojima e lanovi Takigumija vie uestvovati. Klan
e uskoro biti snana i legitimna snaga u Japanu, kao i bilo koji drugi poslovni
konglomerat.
- Da li ti uje sebe to govori. Biznismeni i birokrate sa kojima eli da se povee
pljunue na tebe. Uskoro e poiniti sepuku ako Jakuza ue u njihovo drutveno polje.
Tvoje razoaranje bie smeno...
- Dosta! - viknu Masai. Glave se okrenue
213/
prema njima jer mu je glas zagrmeo u prostoriji i nadjaao elektronsku muziku.
Doi je nastavio.
- Zar ne shvata da prisustvo tvoje nove rase regruta predstavlja krajnju propast za
budunost Jakuze? Njima ne moe da vlada jer oni nemaju korene. Bez nasledstva, ne
mogu da stvore bilo ta. Oni nikada nee postati odani ojabuni. Nee se pokoriti disciplini
jer je jedina stvar u koju veruju anarhija. Ti si budala, nisi sposoban da bude ojabun
Taki-gumija. Ja znam da ti misli drugaije.
Masai se nagnuo preko stola, epao je Dodija za koulju. ae padoe na pod. Dva
miiava momka krenue prema njihovom stolu. Ali zau-stavie ih Sozo i Masaijev
pratilac s oiljcima na licu.
Sluaj, ti jesi moda moj brat ali ja ne moram da toleriem tu vrstu nevaspitanja! Ja
sam ojabun Takigumija. Ja te alim i hteo sam da ti ponudim mesto u klanu da bih ti
spasao obraz. Ali sada si prokockao sve anse za to. Ti si kao na otac. Ti si zaostao sto
godina. Ne elim da sarau-jem sa tobom. uje li me? Gubi se odavde, gubi mi se s
oiju slabiu!
Ude je zatekao Havajce kako piju pivo u restoranu u Vailukuu. Nije ih bilo teko pronai.
Prislukivao je razgovore Debelog Iimade. Nije oklevao da postavi ureaje. Video je da
je preplaio Debelog. Debeli je odmah skoio da telefonira. Ude je koristio TN-5000,
jedan od novih prislukivaa koje je upravo izbacio Fuicu na trite. Koristei ROM
mikroip, ovaj ureaj je vrlo jasno prenosio
2141
glasove. Ude je lako saznao i broj telefona koji je Ii-mada okrenuo. Nije mu trebalo
mnogo da sazna iji je telefon i na kojoj je adresi.
Ude sede pored stola kraj prozora. Okrenuo je stolicu tako da je mogao da dri Havajce
na oku a da ne mora da im bude okrenut licem. Kad su krenuli prema svom kamionetu i
on je krenuo za njima. Pratio ih je, pazei da ga ne primete.
Sada je sedeo u istom restoranu kao i oni. Naruio je sodu. Nikada nije pio alkohol niti je
puio. uvao se za dejstvo peurki. Osmehnuo se. Ti Hajavci pomislio je oputajui se
ba znaju kako da lepo ive. Nikada nita nee postii u ivotu ah su bar sreni.
Sada je morao da otkrije ta smeraju Havajci. Nije verovao nijednu re onome to mu je
Debeli Ii-mada rekao. Nije smeo da veru je u to.
Strah je imao svojih prednosti, to je Masai Taki uvek isticao. Ah strah je i od
najpotenijeg oveka pravio laljivca. Najee je ovek uo ono to je eleo da uje.
Zato je Ude doao na sam izvor, da se obavesti. Dvojici Havajaca je najzad dojadilo da
piju pivo. Trebalo im je za to dosta vremena. Njihov kapacitet je zaprepastio Udea koji je
i sam, svojevremeno, bio veoma dobar pijanac.
Nije bio problem da ih prati. Imali su na umu enske. Nita ih drugo nije interesovalo.
Pokupili su dve cure u drugom restoranu koji im je oigledno bio dobro poznat. Ude je
ekao napolju. Nije trebalo da izlazi iz kola jer je kroz otvorena vrata sasvim jasno video
itavo mesto.
Njih etvoro izaoe i uoe u kamionet Havajaca. Ude krete za njima. Imali su stan u
Kahaluiu, blizu aerodroma, tako da se neprestano ula gmrljavina aviona.
215/
Hteo je da eka dok ne ostanu sami. Ali onda pomisli Ma ta imam, kog avola, da
ekam. Razbes-neo ga je Debeli Iimada jer je poeo da mu dri pri-diku. Ude je to
najvie mrzeo. Sto sve ovo bre obavi pre e zavriti i sa Debelim Iimadom. Ude je
eleo da bude sa ojabunom kada se to bude dogaalo, mada nije mogao to da oekuje.
Nasmeja se, pomislivi na izraz lica Debelog Iimade. Znao je da je, ponekad, sanjarenje
bolje od stvarnosti.
Evo ovo sada, na primer. Ude sedi u kolima, motor je iskljuen ali motor njegovog uma
nezadrivo radi. Uiva u slikama smrti i razaranja to e uskoro uslediti.
Razmiljao je o tome kako e se sukobiti sa dvojicom Havajca. Mislio je na to kako e
gledati u njihove oi kad budu umirali. Traie da vidi onu iskru koja nestaje...
Dok je razmiljao o tome, mislio je kako e epati tu iskru ivota kad se bude
oslobaala iz tela. Otvorie usta i progutae je. Da li e osetiti mo?
S druge strane, Ude je umesto Havajaca video svog oca. Oseao bi oevo telo ispod
svoga. Posmatrao bi oevo lice ne bi li video tu iskru ivota. Bio je to otac kojeg se
spremao da ubije.
Ude izae iz kola. Pree ulicu i krenu prema kui. Na sve strane trava koja kao da nije
nikada iana: videlo se da bunje nije bilo najmanje tri godine potkre-ivano. Udeova
kua u predgrau Tokija bila je uzorna u svakom pogledu. Naroito je vrt bio doteran.
Vrt je za Udea bio svetinja. To je jo jedna stvar o kojoj moj otac nije vodio rauna
pomislio je dok je prilazio vratima.
Uao je u zamraenu kuu. uo je buku, zastao je u hodniku. Oslukivao je jecanje i
mrmljanje, kao da
216/
se nalazi blizu majmunskog kaveza u zoolokom vrtu. uo je kako ritmiki kripe federi.
Izvukao je dugaki konopac. Voleo je da radi konopcem. To je bilo veoma lako. Krenuo
je napred.
Trebalo mu je nekoliko minuta da se uveri da su se dva Havajca premestila iz odvojenih
soba u zajedniku spavau sobu. Vrata su bila otvorena. Lako je mogao da pogleda
unutra.
Jedan od Havajaca je zauzeo krevet. Bio je na devojci, pokretao se neverovatnom
brzinom. Drugi Havajac je leao na leima na podu. Devojka je kleala iznad njega.
Sputala se i dizala, drei ruke na njegovim grudima. Oi su mu bile zatvorene.
Ude je imao na nogama lagane cipele sa gumenim onom. Bile su napravljene u Tokiju,
specijalno za njega. Nije pravio nikakvu buku dok je kliznuo u sobu i tiho zatvorio vrata
za sobom. Od pet osoba u prostoriji, samo je Ude bio savreno miran i nepokretan. Iz te
nepokretnosti odjednom je eksplodirao u seriju pokreta.
Havajca na krevetu epao je za glenjeve i okrenuo ih prema sebi. A onda, brzinom koju
je nauio gledajui holivudske vesterne, Ude obavi konopac oko Havajevih glenjeva.
Napravio je vesto vor. to se Havajac vie otimao i trzao, vor se vie zatezao.
Gotovo istim pokretom, Ude se okrete paru na tepihu. Izbaci nogu. Metalom pojaani vrh
njegove cipele udari devojku u grlo. Zakaljala se, poela je da se davi i spustila se niz
ogromni Havajev penis.
Ude je grubo gurnu ustranu a Havajac irom otvori oi. Jo su bile ispunjene devojinom
slikom, njegovi refleksi su bili usporeni zbog strasti. Ude ga snano udari ispod rebara i
kad ovaj poe da se savija, gurnu ga tako da Havajac pade na stomak. Ude upo-
217/
trebi drugi deo konopca pa uveza njegove lanke na rukama.
uo je kako neko uka iza njega. Ispruio je desnu nogu. Zahvatio je prvu devojku dok
je pokuavala da se digne sa poda i jurne prema vratima. uo ju je kako je teko jeknula.
Okrenuo se od nje pre nego to se sruila na pod.
Za to vreme, Havajac na krevetu podigao se na noge.
Ko si ti, do avola? viknuo je. Strah je njegov glas obojio piskavou.
Snanim udarcem noge Ude ga sastavi sa podom. Vezao je devojke. Kad je to obavio
zagledao se u dva Havajca koja su se grila na podu.
Jedan od njih, onaj koga je Ude udario u rebra, podie obe noge i pokua da udari Udea u
butinu. Ude jeknu, zaljulja se a onda pogodi vrhom cipela Havajca u vrat. To je bio
nesreni udarac. ovekov vrat se slomi. Ude klee pored njega i uhvati mu glavu obema
rukama. Zagleda se u lice ali se na njemu vie nita nije videlo.
- Ubio si ga! - vrisnuo je drugi Havajac. Devojke poee da urlaju.
- Isto e se dogoditi i sa tobom ako mi ne kae ono to elim da znam.
- ta da ti kaem? - pitao je Havajac.
- ta je trebalo da uradite za Debelog Ii-madu?
- Ko je Debeli Iimada?
Ude ga udari bridom dlana. Bio je to ist, dobro proraunati udarac u srce koji je
preplaio Havajca. Pobledeo je, poeo je da se gui. Oi mu zasuzie. Ude je ekao.
Odgovori!
218/
- Mrtvaka kola! - Havajac zatvori oi. Teko je disao. - ena je vozila mrtvaka kola!
-ta?
- Na aerodromu u Kahalui! - viknu Havajac. -Vozila je mrtvaka kola da bi podigla
koveg koji je dolazio sa kontinenta.
- Odakle, sa kontinenta?
- Iz Njujorka, Vaingtona... nisam siguran.
- Zato si ti bio na aerodromu.
- Zbog crvenog kanapa.
- Kakvog crvenog kanapa?
- Odvei me - ree Havajac - pa u ti pokazati. Protrljao je lanke kad ga je Ude
odvezao. Ude
prie sa njim do nekih polica. Havajac izvue jednu fijoku i poe da pretura po donjem
rublju.
- Evo ga, ovde je - on izvadi kratki komad ofarbanog konopca. Bio je tako tamnocrven
da je bio skoro crn.
Ude uze konopac.
- Gde si ovo naao?
- Na aerodromu. U jednom sefu. Iimada nam je rekao da uzmemo klju. U hotelu. Bio
je na ime Majkla Dosa.
Dos! Sin Filipa Dosa. Ude je namirisao istinu.
- Tada ste videli mrtvaki sanduk?
- Da, ekao sam brata. On je otiao da neto proveri. Odmah sam primetio enu jer je
znala o ljudima Debelog. To su njegovi ljudi koji se muvaju po aerodromu i paze ko
dolazi i ko odlazi. Niko ne moe da im promakne. Ali ta ena je znala koji su, pa ih je
vesto izbegavala.
- ta se onda dogodilo? - pitao je Ude.
- Hoe li me ubiti? Ude se osmehnuo:
219/
- Ne, ako mi kae ono to elim da ujem. ovek teko proguta i klimnu glavom.
- Priao sam mrtvakim kolima dok je ona potpisivala neke dokumente da bi mogla da
dobije koveg i tada sam ugledao to. Na prvom sedim je bila rukom nacrtana mapa.
Nagnuo sam se da bolje vidim. Na njoj je bio ucrtan put do Hane. Bio je nacrtan krug oko
jednog mesta u Hani. Bila je to kua Debelog Iimade. Ona koju on koristi moda
jednom ili dva puta godinje, kada eli da se odvoji od poslova ili od porodice.
Koveg u Iimadinoj kui? razmiljao je Ude. ta se to zbiva? Zar nije Hana na drugom
kraju ostrva? U divljini, sakrivena...
- Gde je, u stvari, ta kua? - upita glasno. Havajac mu objasni.
Ude pomisli da je krajnje vreme da pree na sutinu razgovora.
- ta je to Debeli smerao?
- On nita nije znao o ovome.
- Otkuda zna? - pitao je Ude.
- On se olenjio. Nekada je sam vodio rauna o toj kui. Sada je sve prepustio nama. Bili
smo ba tamo pre nekoliko nedelja. Unitavali smo bubavabe. Ii-mada nije nikoga
oekivao. U kui nije bilo vode, nije bilo struje.
Postaje sve zanimljivije mislio je Ude. Upita:
- Da li ste rekli Debelom ta ste videli na aerodromu?
- Misli na enu? Ne, nismo jo. - Suze su mu se slivale niz obraze. - Moj brat je rekao
da mu ne kaemo. Debeli ga je bio prepustio psima. Doberma-nima. Otada je moj brat
mrzeo Debelog. Uzeemo mu novac rekao mi je brat.
- Ko je vozio? ena?
220/
j - Ne znam - ree Havajac. - Molim te pusti n|e, rekao sam ti sve.
- U redu - ree Ude neno.
Udario je Havajca u grlo bridom ake a onda je kleknuo pored njega. Za trenutak im se
pogledi ukr-stie. Rskavica je bila slomljena. Havajac poe da se gui.
Ude je nastavio da bulji u njegovo lice ak i onda kad su Havajeve oi poele da lutaju
levo-desno, kao da ele da izbegnu njegov pogled.
udnom odanou, Ude pokri Havajevo lice. Sada je Ude govorio japanski, kao da se
obraa mrtvome ocu.
- Napustio si enu. Napustio si sina. Nisam stigao da ti platim za ono to si uinio onima
koji su te nekada voleli.
Njegovi prsti se pretvorie u kande.
- Oni...
Podizao se da bi bio dalje od oveka ija je koa ve poela da plavi.
- ... koji...
Havajevi udovi poee da se krute.
- ___su te nekada...
Palevi su pritiskali grlo i pritisak je bivao sve jai, ba kao i krik.
Da li je on ubica ili njega ubijaju?
- ... voleli...
Ude je pritisnuo svoje elo na Havajevo. Sada je jecao.
- Oe...
Dva asa kasnije Ude je bio u Hani. U kui nije bilo insekata. Nigde nijednog. Ali je
neto bilo ivo u kui. Ili, bolje reeno, neko!
22,?/
Majki je leteo preko Tihog okeana. Ostavio je Ameriku za sobom ali reci ujka Semija
neprestano su ga proganjale.
Razmiljao je o zagonetki koja je bio Filip Dos, njegov otac.
Odjednom uspomene oivee. Setio se kako je Filip Dos doao u Japan. Doao je u
Cujovu kolu da bi prisustvovao Filipovom zavrnom ispitu.
Majki je ugledao kako njegov otac ulazi u doo, nosei ispod ruke dugaak uski paket
lepo uvijen arenim japanskim papirom. Filip je stigao ba na vreme. Majki je pozvan
nasred tatamija. Bio je, kao i drugi studenti, odeven u iroku odeu a na licu je imao
metalnu masku. To je bila zatita protiv udaraca boke-nom - drvenim maevima koje su
studenti koristili.
Tendo ree Gujo je Nebeski put. To je put istine. Tako mi ivimo nae ivote. Tendo nam
pomae da razumemo svet oko sebe... da razumemo sebe. Ako ne nauimo tendo, nita
ne moemo da shvatimo.
Gujo prie tamo gde je stajao Majki, prui mu boken. Vrati se na svoje mesto na ivici
strunjae.
Nerazumevanje stvari oko nas ini nas zlim i moe nas odvesti na put zla, bez obzira da li
to elimo ili ne. To se dogaa jednostavno zbog toga to, ako se okreemo od tendoa,
gubimo mo da prepoznamo lice zla.
Dva uenika, takoe naoruani bokenima, pri-oe Majklu sa suprotnih strana. Napadoe
ga odjednom, kao da igraju u nekom komadu bez reci.
Ali Majki se ve pokrenuo. To je bilo ono to je Gujo nazivao Zen ansom. Udario je
svojim bokenom o boken prvog napadaa, primenjujui pritisak i gurnuvi oba oruja
prema podu, dalje od sebe.
U sledeem trenutku odvojio je svoj boken,
222/
krenuo nalevo i udario svojim drvenim maem pesnice drugog uenika.
Majki nije oklevao, napadao je jednom, pa jo jednom, razbivi odbranu zaprepaenog
uenika, sve dok mu nije izbio boken iz ruku.
Prvi uenik se u meuvremenu sasvim dovoljno povratio, pa je jurnuo na Majkla s lea.
Majki se izvio i uspeo da za dlaku izbegne strahovit udarac po kimi. Dobro je poznavao
tog mladia. Bio je napada. Bio je jai od Majkla ali, moda, nije bio toliko odluan.
Uenik je drao svoj ma ispred sebe, jurnuo je na Majkla. Majklov je ma bio oboren
vrhom nadole i malo okrenut nalevo. Dopustio je da oruje njegovog protivnika krene na
njega, sklonivi se u poslednjem trenutku tako da je sva uenikova energija bila uzalud
angaovana. Majki se okrete i udari mladia po leima. Student pade na stomak a oruje
se otkotrlja daleko od njega.
Trei uenik je sada skoro zaskoio Majkla. Kad se Majki okrenuo, video je da e se
teko odbraniti. Bio je pobeen. Setio se Zen izreke Udaraj po travi, iznenadi zmiju.
Bacio je svoj ma.
Za trenutak, trei student nije shvatio taj gest. Zastao je. U tom trenutku njegove
neodlunosti Majki ga udari, koristei bridove svojih aka u atemiju - uestalim
udarcima. Udario je uenika po glavnom nervu. Mladi se sruio.
Gujo je sada krenuo da se suoi s Majklom. Bio je u poziciji ken-tai, majstorskom
borbenom poloaju. ta je to moglo da znai? Jo jedna proba? Drugi uenici zadrae
dah.
Gujo napade i nije vie bilo vremena za razmiljanje. elina otrica zvidala je kroz
vazduh prema Majklu.
223/
Majki posee unapred obema rukama i uhvati seivo katane izmeu dlanova.
Prvi put se Gujo osmehnuo i rekao:
Uvek je tako. Tendo - Nebeski put, pokazuje nam prirodu zla. On nam ne pokazuje samo
kako da se suprotstavimo zlu, nego i kada.
Posle ispita, Filip je proveo popodne sa sinom. Bila je prva nedelja prolea . U Joinu,
gde je bila smetena Cujova kola, padine breuljaka oteale su od procvalog drvea
trenji. Dok su hodali stazama, nene bele latice padale su po njihovim licima kao
pahuljice snage noene vetrom.
Doao sam rekao je Filip ne samo da bih prisustvovao tvom diplomskom ispitu ve i da ti
dam ovo.
Pruio mu je paket, uvijen u arenu hartiju.
Majki ga je otvorio. Starinski katana sinu srebrom i zlatom na sunevoj svetlosti.
Prelep je ree Majki, zaprepaen.
Da, zar nije divan Filip je bio ponosan. Taj ma je iskovan za princa Jamato Takerua.
Veoma je star, Majkle. Dragocen je i vredan. Velika je odgovornost na oveku koji ga
poseduje. Ti si postao njegov uvar, zato mora da vodi rauna o njemu svakog dana
svog ivota.
Majki poe da izvlai ma iz prekrasne kutije i ukraenih korica.
/ danas je isto otar kao onoga dana kada je iskovan ree Filip. Budi obazriv. Koristi ga
samo da se bori protiv zla, ukoliko bude morao.
Majki podie pogled i odjednom mu neto sinu:
'Zbog toga si me poslao ovamo, oe? Da bih mogao da raspoznam zlo?
Mogue ree Filip Dos zamiljeno. No, zlo danas moe da se pojavi u raznim oblicima.
224/
Ah ja imam tendo ree Majki. Put me ini snanim. Proao sam sve Cujove testove
danas.
Filip pogleda sina, osmehnu se tuno.
Da su to najtei testovi kroz koje e morati da prode, ja bih bio zadovoljan ree.
Zamrsio je Majklovu kosu. Uinio sam najbolje to sam mogao.
Okrenuo se i poveo ga natrag prema doou.
Sada zna da najpre mora da prepozna zlo. Onda mora da se bori protiv njega.
Najzad, mora dobro da se pazi da sam ne postane zao.
To nije teko, oe. Ja sam to danas pokazao. "Zaustavio sam Cujov napad a nisam ga
napao. Znao sam da nema zlih namera.
Da, Miki, to si uinio. Ponosan sam na tebe zbog toga. Ali mora da zna da e u ivotu
nailaziti i na gore stvari.
Odri... o, Boe! Jadna Odri! mislio je sada Majki. Zakrio je lice u ake. Obrazi su mu bili
vlani od suza. Nije uspeo da prepozna zlo koje je snalo Odri. Velianstveni katana koji
mu je otac poverio nije mogao da je spase. U svakom sluaju, sada je i on nestao.
Gde li je Odri? Da li je iva?
Oe apnu Majki kunem se tvojim grobom da u nai Odri. Otkriu onoga ko ju je oteo,
kunem ti se. Nai u onoga ko mi je uzeo kalanu.
Pacifik je bio miran i sjajan ispod belih kumu-lusa. Bio je to svet za sebe. Majki pomisli
kako je teta to civilizacija naruava taj mir.
Najpre mora da prepozna, zlo. Tendo. Nebeski put je staza pravednosti odjekivao mu je
Cujov glas u uima. Nebeski put je istina. Oni koji skreu s tog puta ve su prihvatili zlo.
Onda mora da se bori protiv toga. Tvoj otac te je poslao ka meni sa jednim ciljem
225/
rekao mu je Gujo prvog dana da naui Put. On eli da iskoristi priliku koja se njemu
samom nikada nije pruila. Ovde, u Japanu, mnogo toga moe da naui. Ali prethodno
mora da zaboravi na sve iz svog ivota. Ako ti se to ini odvratnim, ak nemoguim,
tako i jeste. Put je teak. Put - ne ti i ne ja - odluie da li si spreman za ovo uenje.
Najzad, mora da pazi da sam ne postane zao. Nebeski put ne trpi oruje rekao je Gujo
ne trpi nasilje. Ali, kao to je batovan mora da oslobodi svoju batu od korova i crva da
bi mu raslo cvee, doi e trenutak kada e Nebeski put zahtevati unitenje zla. Zlo koje
se nastanilo u jednom oveku mora da bude proterano da bi deset hiljada drugih ivelo u
miru i slozi. I to je Nebeski put. Majki je sluao.
Moe da pomisli da je Put sve na svetu. Iako e moda stii do kraja, mogue je da e
pretrpeti poraz. ak i majstor mnogih disciplina, sensei kao to sam ja, moe da upozna
poraz. Na onom stranom mestu gde Put ne moe da pomogne, gde je Put bespomoan.
Na Nuli.
Majki teko proguta pljuvaku. U uima mu je zujalo. Avion se sputao. Udario je o
pistu. Mlazni motori su urlikali iza malih prozora.
Pogleda kroz jedan od njih i ugleda palme a iza njih, kao safir plavi, Pacifik. Maui!
Majki je ve leteo preko Pacifika kad Jonas ude u kancelarije generala Sema Hadlija.
Hadli, koji je bio u svojim osamdesetim, otiao je u penziju pre nekoliko
226/
godina. Ali, specijalna komisija ga je odredila da bude strateki savetnik predsednika.
Jonas nije otiao generalovom adjutantu ve pravo kod Lilijen.
Mladi major je bio veoma ozbiljan. On je vodio Lilijeninu sekciju sa velikom
odgovornou. Nije imao ni najmanje smisla za humor ali Lilijen je rekla da ta greka
moe da mu bude oprotena.
Lilijen je upitala za Odri im je Jonas stigao. Ali nije bilo nikakvih vesti, niega to bi
mogao da joj kae a to bi je bar malo uteilo. Ona je, ipak, umela da se kontrolie pa nije
dalje govorila o toj temi, na emu joj je Jonas bio veoma zahvalan. Sada, kada je poslao
Maj-kla da sledi Filipov trag, oseao se neugodno u Lilijeni-nom prisustvu. Znao je da e
joj teko pasti kada bude saznala da je on u svemu tome imao umeane prste.
- Zadovoljna sam to si mogao da doe - rekla je, nastojei da se osmehne.
- inilo mi se da je neto vano kad si me nazvala - rekao je Jonas.
Njena kancelarija je bila udobna i vie nalik njenom domu. Seli su daleko od njenog
pisaeg stola na kome su do polovine bili poredani telefoni. Preko njih je bila povezana
sa svim vanim osobama iz vlade, od Bele kue do Pentagona i Kapitol hila. Linije moi
generala Hadlija sezale su daleko, ne samo u Vaington ve i do svih glavnih gradova
sveta.
Dok su pili kafu, Jonas se zagleda u Lilijen. Imala je crnu haljinu. Nije nosila nakit. Samo
je na prstu leve ruke imala burmu a u uima dijamantske naunice koje joj je Filip dao za
desetogodinjicu braka.
-< Trezor nije mesto za nakit, Lilijen - primeti Jonas.
Za ovo me vezuju uspomene ree ona tuno. - Nijedan komad mog nakita vie mi
se ne
227/
dopada, sem ovoga. Zagledala se u levu ruku. To to sam odabrala da sada nosim
uinila sam jer mi je bilo neophodno.
Kao da u njenom ivotu vie nije bilo mesta za lini luksuz.
- Filip je mrtav - ree Jonas tuno. Lilijen zatvori oi.
- Zar misli da je zbog toga to je umro sasvim nestao? Kao da nikada nije postojao?
- Nisam to nameravao da kaem. Zagledala se u njega.
- Sve to je Filip bio, sve to je radio, ne moe da bude promenjeno zato to je umro.
Bila je bleda. Njena koa je bila skoro providna. Nedostajalo joj je sunce. Jonasu se inilo
da je i sada isto onako lepa kao kad ju je prvi put ugledao. Nita nije izgubila od svog
dranja: bila je i dalje veoma poeljna.
Ali Jonas nije oseao takvu vrstu ljubavi prema Lilijen. Pitao se koliko e jo potrajati pa
da slobodni ljudi iz njenog kruga ponu da je saleu. Poto je radila kao pomonik svog
oca, imala je prilike da susree najrazliitije ljude koji su bili uglavnom najvii diplomati
iz itavog sveta.
Svi e oni poeleti Lilijen. Jonas se osmehnuo zbog toga. Svoju linu zainteresovanost za
nju drao je na pristojnoj udaljenosti sve ove godine. Sada je mogao da malo dublje
razmilja o toj privlanosti i da uiva u njoj.
On se oduvek oseao kao deo njenog ivota jer Lilijen je bila deo Filipovog ivota a Filip
je bio deo njegovog ivota. Lilijen nikada nije mogla da shvati potrebu mukaraca da
uvaju svoje tajne. elela je da uestvuje u svemu u emu je uestvovao Filip. Poto
225/
nije mogla, krivila je Jonasa za to. I iz tog besa povukla je granicu izmeu njega i Filipa.
Jonasu se inilo da njegovo prijateljstvo sa Filipom vie nikada nije bilo onakvo kakvo je
bilo pre nego to je Filip upoznao Lilijen.
Pa iako je to znao, nije mogao da je mrzi. Ona je volela Filipa. I zato to je i on voleo
Filipa, on je Lilijen nainio punopravnim lanom svoje prisvojene
porodice.
Teko je bilo poverovati da sada sedi preko puta nje a da Filip svakog asa, nee uetati u
ovu prostoriju. Lilijen i Filip. Na svoje zaprepaenje, Jonas shvati da ne moe vie da
razmilja o jednome bez drugoga.
- Nain Filipovog ivota - rekla je Lilijen -svakako je doveo do takve njegove smrti.
Dobro je to ne zna sve. Ili, moda, bi bilo bolje da zna? - pomisli Jonas. Moda je bolje
da ne zna sve, to bi verovatno bio udarac koji bi je dokusurio. Spontano, prui ruku i stavi
je na njenu aku. Njena burma nestade ispod njegovog dlana.
- Filip je bio odgovoran za mnoge stvari. Ko to bolje zna od tebe i mene?
- Nemoj da mi podilazi - ree Lilijen - ti si svestan da ja godinama nisam imala pojma
ime se Filip bavio. To je bilo neto izmeu vas dvojice. Nikada mi se to nije dopadalo
ali sam se nauila da ga prihvatam. Preko volje.
Jonas je utao. Lilijen se osmehnula.
- Nemoj da brines, Jonase. Tvoje i Filipove tajne su bezbedne. Ne mora da se mene
plai.
Zadrhtao je. Uvek se udio toj transformaciji Lilijen Hadli Dos od pevaice do poslovne
ene, koja se lako kretala u diplomatskim i vojnim krugovima. Kao da joj nije bilo mesto
u ovoj kancelariji, gde se oseala
229/
mo, s onim ozbiljnim majorom pred vratima. Moda
mi se to ini zbog njene lepote? pitao se. Moda mislim
da joj nije ovde mesto jer je ena.
- ta eli time da kae? - pitao je sada glasno. Moda je osetila uznemirenost u
njegovom
glasu. I dalje se osmehivala.
Ja ovde radim za svog oca, sea li se toga Jonase? General Hadli je jo tvoj gazda,
kao i moj. On obavlja sve birokratske poslove za BITE. Njega su sluali svi predsednici,
od Trumana naovamo, i imali su dobrog razloga za to. On je najbolji vojni strateg koji se
pojavio u ovoj zemlji od poetka veka. Nema vie tajni, Jonase. Bar ne preda mnom.
Dobila sam neko malo zadovoljenje, ali tek sada. Uvek ste bili samo ti i Filip u nekoj
vezi. Ja sam uvek bila po strani.
- To je bio posao, Lil.
To je jo na posao, Jonase njen osmeh postade jo iri. - Ali sada su tajne roba
kojom i ja trgujem. Spustila je oljicu sa kafom. Zato sam te i pozvala da doe to
pre.
Izvadila je fasciklu sa crvenim povezom. Na njoj je pisalo Vrhunska tajna i Za internu
upotrebu. Preko jednog ugla bile su povuene dve debele crne linije koje su upozoravale
da ovaj materijal ne srne da bude fotokopiran niti iznoen iz ove kancelarije.
- ta je to? - pitao je Jonas, uzimajui fasciklu od nje. Ali ve je oseao muninu u
stomaku.
- Proitaj - ree Lilijen. Nasula je jo kafe u svoju oljicu a Jonas poe da prelistava
materijal u fascikli. Ona izvadi kutijicu sa vetakim eerom i zasladi kafu. Meala je
zatim kafu srebrnom kaiicom, vrlo dugo.
- Isuse! - uzviknu Jonas. - Svemoni Isuse Hnste! pogledao ju je. Lilijen...
230/
- To je istina, Jonase. To je dvogodinji izvetaj koji je moj otac pripremio za BITE.
- Pojma nisam imao o ovome.
- Nisam ni ja. Sve do sada - zagledala se u njega. - Da li je to istina, Jonase? Da li je
istina to to pie u izvetaju? Da li je tano da su procurile vane informacije? Da li je
istina da je mrea probijena jo pre
est godina?
- Svakako da jeste, bar jednom. Ali takva je igra u kojoj smo, Lil. - Jonas udari po
fascikli. - Ipak, ovo! Hriste, tvoj stari eli da nas raspusti.
- I to za stalno. To je preporuka tog izvetaja. Tu preporuku e moj otac dati
predsedniku, kad se budu sreli idueg meseca. Otvoreno e mu to predloiti.
- Da li je tvoj otac video izvetaj? Lilijen odmahnu glavom.
- Nije jo. Vratie se idue nedelje iz Poljske. Njegov itinerer je neizvestan zbog
pregovora.
Jonas se zavali u seditu, duboko uzdahnu.
- Zato mi to pokazuje, Lil? Srkutala je mirno svoju kafu. Nakrivio je glavu.
- ta je to to si ti pokuavala da dokae sve ove godine, takmiei se sa mnom i
Filipom? Da si ista kao i mi? Ali da zna da nisi.
- Mada mukarci teko mogu u to da poveruju - ree ona - ene nikako ne ele da budu
mukarci.
- Ne? - Jonas je bio skeptian. - Pa ta to, onda, one ele?
Dugo ga je posmatrala pre nego to je odgovorila.
- One ele potovanje, Jonase, a to nije tako mnogo.
231/
- Potovanje?
- Da - Lilijen pogled pade na crvenu fasciklu koju je Jonas drao na krilu. - Niko drugi
ne bi mogao ovo da dobavi, Jonase, a kamo li da ti omogui da pogleda ta je unutra.
- ta eli za uzvrat? Slegnula je ramenima.
- Nita. Mi smo porodica, zar nismo, na neki nain?
Kad je popila kafu pruila je ruku prema njemu.
- Moram to da uzmem. Jonas joj dade izvetaj.
- Zna li gde zavravaju vae tajne? - pitala je.
- Kod Rusa. To je jedino to smo mogli da otkrijemo.
- Pa, bie bolje da otkrijete ko vas prodaje, pre nego to se moj otac vrati. Kad on proita
ovaj izvetaj, BITE e biti iseen na toliko komada da ga nee niko prepoznati niti
ponovo sastaviti.
Major ue i stavi neke dokumente na Lilijenin sto. Izaao je bez reci. Kad su ponovo
ostali sami, ona upita:
- Kuda je to otiao Majki? Bilo je to pitanje kojeg se plaio.
- Otiao je. Lilijen ispravi lea.
- On je moj sin. Ti zna kuda je otiao.
- Znam li?
- Doao je da se pozdravi. Ne bi mi rekao kuda ide, ni zato. Ali ja sam pogodila. Ti si ga
progutao. Isto onako kako si progutao Filipa.
- Ne razumem ta govori. Filip je uradio ono to je eleo da radi. Uvek je tako bilo.
232/
- Da nije bilo tebe pronaao bi neto drugo -ree Lilijen.
- ta, na primer? - upita drsko Jonas, siguran u sebe. - Bio bi kompjuterski programer.
- Moda. U svakom sluaju, sada bi bio iv.
- Nemoj mene da krivi zbog Filipove smrti. Ionako ve imam dovoljno odgovornosti.
- Mogu da se kladim da ima - ree Lilijen.
- ta to znai? - upita on tiho i obazrivo.
- Ima Majkla. Ti si jedina osoba kojoj on moe da se obrati. - Lilijen je drhtala od
Ijutine. - Ako ga pretvori u drugog Filipa kunem ti se, Jonase, nate-rau te da plati.
- Smiri se - ree Jonas preplaen - nisam nita loe uradio.
Rekao joj je o onome to se zbilo u njegovoj kancelariji. Rekao joj je sve o Filipovom
testamentu i o Majklovom ulasku u svet pijunae, ak i gde je sada bio. Nije, naravno,
nameravao da joj to kae jer je znao ta Lilijen misli o njegovoj ulozi u Filipovoj karijeri
i znao je kako je osetljiva posle muevljeve smrti. Nije imao drugog izbora. Bio joj je
zahvalan to mu je pokazala onaj poverljivi izvetaj, morao je nekako da joj uzvrati.
Posmatrao je ne bi h video bilo kakav znak nervoze. Znao je da je poslao njenog sina
istom stazom na kojoj je ubijen njen mu. Bila Je to surova igra koju su diktirala surova
vremena. ta mogu ree Jonas samome sebi, kao da se pravda bilo je to neto to je Filip
sam eleo.
Naterao je samog sebe da to kae Lilijen.
Lil ree kada je zavrio ono to je imao da joj kae. - Kako se osea?
Lilijen je bila vrlo bleda. Kroz otvorene usne
233/
videli su joj se zubi. Cvokotali su. Drala je laktove pritisnute uz telo. Sada je video da se
ona ljulja napred--nazad.
- Dogodilo se, to se dogodilo - glas joj je bio jedva ujni apat ali Jonas se sledio kada ga
je uo. -Moji najgori komari su se ostvarili. O, Jonase, ta si to uradio? - Glas joj se
odjednom pretvori u urlik bola. -Ukrao si mi mua. Mi sada zbog tebe ne znamo gde je
Odri i da li je uopte iva. Sada si gurnuo mog sina u smrtnu opasnost! O, Boe! Dragi
Boe!
Odri se odjednom probudi u tami.
Plivala je u snu, ronila je u dubinu, suvie duboko, sve do tamnog dna, a onda je elela da
izroni prema svetlosti sunca. Trudila se da izroni, mada je ledeni okean nije putao.
Okean ili san.
Sanjala je da je vezana za stolicu.
lanci na rukama i nogama bili su joj modri i oteeni jer se konopac nemilosrdno usecao
u njeno meso. Teko je disala jer je ica bila obavijena oko njenog tela, ispod grudi. Lea
su joj bila izvijena. Ose-ala je napetost u svakom miiu.
Tama je bila kao somot, meka, debela i neprozirna.
Tama se pokrete. Zaokrenu, zavitla. Odri oseti kako je hvata strah, kako puzi uz nju, kako
joj dah postaje vreo. Usta su joj se suila. Osetila je znoj ispod miki.
Boe mislila je u snu. Daj da se probudim, daj da nestane ovog sna.
Nije znala ta je to ega se plai.
Tama se sada pretvori u neki oblik mada ona
234/
nije mogla da kae kakav. Tama je pulsirala ivotom i prilazila joj je sve blie.
U umu joj je odjekivalo Nema beanja.
Oduvek je bila sigurna da e veito iveti. U njenim godinama pedeset godina je bilo
neto to joj se inilo veitim. Sada je znala da e umreti. Zubi su joj se tresli, um joj je
grozniavo radio. Neka uroena ivotinja u njoj pokuavala je histerino da izleti, da
pobegne iz smrtonosne klopke u koju je bila uhvaena.
Tama je sada obuhvatala Odri. Mogla je da oseti njenu toplinu na butinama, mogla je da
oseti njen vreli dah na usnama. Nema sumnje da je u tami bio mukarac, oseala je drugu
vrstu topline, onu koju zrai muko telo. Njeno sopstveno uzbuenje preplai je jo vie.
A onda tama poe da je ispunjava i Odri poe da umire...
Probudila se iznenada, u tami.
Zadrhtala je, jo dehmino obuhvaena snom. Htela je da ukloni znoj sa ela ali nije
mogla.
Osetila je da je vezana za stolicu.
Majki je pomislio Ako je Pariz grad pranjavih smeih tonova, zelenih i plavih, onda je
Maui ostrvo pastela. Sve je ovde tirkizno, ruiasto i svetlo-Ijubiasto. Zaprepastio se to
se ovde smea boja nije mogla zamisliti.
Japan je bio neto sasvim drugaije. Tamo u Joinu, gde ga je Gujo uio ivotu, smea je
bila dominantna boja.
Mislio je da nijedno drugo mesto na zemlji nee moi tako da ga dirne kao to su ga
dirnuli
235/
Pariz i Joino. U Parizu je njegov rad sazreo. U Joinu je poeo.
Najvanije je bilo to to je nauio da u svakom trenutku ovek koristi strategiju. Bilo je
strategije u stavljanju etkice na platno, u tkanju odee ili saenju vrta. Kad izbije sukob -
to se uvek dogodi - ovek najpre razmisli o strategiji koju e primeniti. Korienje
oruja je strategija poslednjeg izlaza, zato je on i odbio Jonasovu ponudu da uzme
revolver.
Bilo je rano popodne. Sunce, jo visoko na nebu, sputalo se u zlatnim kaskadama preko
ogromnih polja zasaenih eernom trskom. Sa Majklove desne strane dizale su se
Zapadne Maui planine, zaklonjene maglovitim oblacima. U vodiu koji je itao za vreme
dugog leta pisalo je da se u tim prevojima punim senke krije dolina Ajao, stanite starih
havajskih bogova.
Majki uze svoj iznajmljeni dip. Dok je smetao prtljag u prtljanik, potrai platnenu
vreu u kojoj je bio katana koji mu je ujka Semi obeao.
Prema strategiji koju je razradio u avionu, Majki zastade u Kahalui da bi pokupovao sve
to mu je potrebno. Pre svega je kupio crnu jevtinu torbu - sak. Jedan sat kasnije vozio se
autoputem Honoapilani.
Autoput se zavravao iza Kapalue. Tu su se irile prostrane plantae ananasa i najlepi
tereni za golf. Kad je Majki skrenuo na zavretku autoputa nalevo, bacio je pogled na
zelene terene za golf sa divnom negovanom travom tako ravnih ivica kao da su seene
hirurkim skalpelom.
Proavi pored Fleming bi parka, put je poeo da se suava. Nigde ni traga ni glasa
ljudskim naseobinama; nije bilo potkresanih ni ureenih travnjaka, nije bilo vila sa
crvenim krovovima, nije bilo rascvetalih bugenvilea.
236/
Kad je prestao asfalt, drum se pretvorio u uzanu stazu kojom je jedva moglo da proe
jedno vozilo. Bio je blatnjav i klizav i iao je tik uz samu ivicu stene. Dole, u dubini,
video se okean.
Majki je vozio dip sasvim lako jer je vozilo imalo pogon na sva etiri toka. ulo se
cvrkutanje ptica a kad bi zaao iza neke okuke, melodino bi utao vodopad.
Ponekad bi, izmeu stenja, ugledao zelene travnate panjake koji kao da su bili preneti
ovamo iz kotske i, na njima, stada krava.
Bio je to pejza na koji Majki nije bio pripremljen. Nijedan vodi, nijedna knjiga, nijedna
razglednica nije otkrila drugu stranu ostrva. Ovde nije bilo sma-ragdnozelenih palmi, nije
bilo safirnoplavih laguna niti plaa sa crnim peskom. Najvee bogatstvo ovog dela ostrva
bila je svetlost - teka, gusta kao pavlaka, jasna kao kristal - ni u jednom drugom kraju
sveta nije bila takva.
Zabavljen tim prizorom, zamalo da izgubi kontrolu nad dipom. U poslednjem trenutku
uspeo je da izbegne direktni sudar sa dipom koji mu je dolazio u susret. Osetio je talas
jeze kako mu se die uz kimu.
Ipak, dip iz drugog pravca udari o njegovo vozilo. Metal se abi u metal a Majklov dip
se opasno priblii ivici druma. Zbog udarca je skoro poleteo u ponor.
Bio je svestan da se drugo vozilo okrenulo oko sebe zbog snanog udarca. Dip poe
polako da klizi prema ivici provalije iako su se sva njegova etiri toka borila da ga
zadre na drumu.
Voza je besno pritiskao konicu ali to nije vie moglo da pomogne. Prednji tokovi ve
su bili u vaz-duhu, nad ponorom.
237/
Majki ubaci u ler, povue runu konicu i prebaci se preko vrata zaglavljenih prilikom
sudara. Drugi dip je ve visio preko ivice stene. Zadnji tokovi su se okretali kao ludi,
kao da oekuju da e uspeti da se ukopaju u drum. Ali, samo su izbacivali ljunak i vee
kamenje. Dip se sve vie i sve opasnije naginjao i klizio prema ponoru.
Majki preskoi iz jednog vozila u drugo. U zadnjem delu nakrivljenog dipa brzo se
nagnu napred i povue vozaa prema sebi.
uo je kako kripi menja, osetio je kako dip klizi u ponor. Brzo je odgurnuo vozaa
daleko od opasnog nagnutog vozila a onda se i sam bacio na zemlju.
Poremeaj ravnotee uini svoje i dip se sunovrati u ponor. U jednom trenutku je bio tu
a ve u sledeem ga nije bilo.
Eho udaraca o stenje dugo se uo.
Tek tada Majki baci pogled na drugog vozaa. Vide da je to ena i to lepa ena.
Bila je Japanka. Imala je zlatnu kou, toliko cenjenu u Aziji, orijentalne oi: duge, kose, u
obliku badema. Kosa joj je imala plavkasti ton tamo gde bi je dotakli sunevi zraci. Bila
je gusta upletena u iroku pletenicu koja joj je padala niz lea. Senzualne usne kao da su
stalno bile izvijene u osmeh. Njen dugi vrat i koata ramena davali su joj izgled
manekenke.
- Je li sve u redu? - upita Majki, pomaui eni da se digne. Osetio je da su joj miii
dobro razvijeni.
- Da - ree Ilijana, skidajui prainu sa sebe. Njene farmerke su bile stare, primeti Majki,
izbledele. Nisu imale naziv neke skupe firme na depu. Mislim da nisam navikla na
ovaj drum.
- Koji drum? - upita Majki i oboje se veselo
238/
nasmejae, vie zbog olakanja nego to je to stvarno bilo smeno.
Zovem se Ilijana Sendo ree ona i prui mu ruku.
- Majki Dos - uhvatio ju je za ruku a drugom rukom joj izvadi suvo lie i granice iz
kose. Kasnije je pomislio, setio se, da mu se uinilo da ona nije samo najmirnija ena
koju je video ve i ena potpuno nesvesna svoje pojave i efekta koji ostavlja na
ljude.
- Hvala vam - ree ona - nikada ranije nisam doivela ni jedan sudar. Ovo je
mogao da bude i poslednji i prvi.
- Na poslednji.
Odvratila je pogled od njega, prvi put otkako ju je podigao od tla. Kao da su joj oi
zraile toplinom.
- Mislim da je dip sreen - rekla je.
Biemo srem ako je moj jo dobar ree on, ne miui se sa mesta. - ao mi je ako
sam vas povredio. Ali morao sam da vas bacim dalje od dipa.
Ona okrete glavu. Majki oseti kako se toplina vraa.
Niste me povredili osmehnula se bar ne oseam nita to bi bilo nalik na bol.
- Skoro smo oboje otili u ponor s dipom.
- Zar smo bili tako blizu? Zaista? - opet je imala zagonetan izraz na licu.
Pitao se da li je ta misao potresa. Blizina smrti uvek je potresno delovala na ljude.
Naroito ako se radilo o sopstvenoj smrti. Ili bi ovek u tom trenutku poinjao da
drugaije ceni ivot ili bi ostao zauvek preplaen.
239/
- Nije bilo mogunosti da se va dip zadri na drumu. Ve je klizio preko ivice kad sam
vas epao.
Ilijana ga je posmatrala. Poeleo je da sazna o emu razmilja.
- Tako ste jaki - ree ona. - Nita nisam ose-tila. Kao da se nita nije dogodilo.
- Nije ni imalo ta da se oseti. Va dip je polako klizio u ponor. Sada je slupan na dnu.
- To nije vano. To je samo komad metala. Bilo je neke apsurdne logike u onome to je
rekla. Kao da nije oseala nikakve posledice, kao da ih nije bila svesna.
Majki prie svom dipu. Bio je nakrivljen pod udnim uglom.
- U redu. Hajde da vidimo da li se ovo kree. Sede za volan i otpusti runu konicu.
Ubaci
menja u brzinu. Vozilo se zatrese i skoro skliznu niz ivicu pre nego to je uspeo da ga
vrati na drum.
- Uskaite.
Ilijana obazrivo prede ispred prednje strane dipa i pope se na sedite do vozaa. Majki
pokrenu motor.
- Kuda ste krenuli? - upita ona. Kosa joj je neuredno padala preko oiju.
- Samo sam obilazio okolinu. A vi? Zaalila je to je tako govorila.
- Krenula sam u Kapaluu, htela sam da igram tenis.
Izvinite, idemo u suprotnom pravcu. inilo se da je potpuno koncentrisan na drum.
- Nema problema - ree Ilijana - dokle idete?
- Do civilizacije - ree on. Pritisnu sirenu kad su skretali u krivinu. Moramo da vas
prebacimo do kue. Ukoliko ne elite da idete autostopom.
240/
Nasmejala se.
- U dobroj sam kondiciji, ja sam neka vrsta atlete, ali sve ima svoje granice.
- U kom ste hotelu?
- Imam kuu u dolini Ajao. Znate li kako da se spustite do doline?
- Skrenuu nadesno umesto da idem pravo u Kahalui, je l' tako?
- Jeste.
Ilijana je bila zaprepaena utiskom koji je ovaj mukarac ostavio na nju. Nije bilo
nikakvog razumnog objanjenja za to. To ju je uznemira-valo. Iracionalno verovala je
Ilijana je ono to upravlja zbivanjima. Takve su struje u vodenim tokovima, niko ih ne
vidi ali se oseaju, snage univerzuma su takve. Da li su te nevidljive snage pokuavale da
joj neto kau - da je upozore na nekoga ili na neto?
- Poto niste turista vi, svakako, znate kakvi su tereni u Kapalui?
- Tereni?
- Da, teniski tereni - ree Majki. Poee da nailaze na usamljene kue. Na groblje.
Bilo je jasno da se pribliavaju civilizaciji.
- O - ree ona, znajui da mora da pro-meni ton razgovora - da, da, vrlo su dobri.
Benzinska pumpa, crkva, telefonska govornica. Morala je brzo da reaguje.
- Da li biste mogli da stanete ovde? Moram da pozovem nekoga.
- Svakako.
- Moj partner za tenis udie se ta je bilo sa mnom - izmislila je.
U telefonskoj govornici ona okrenu svoj
241/
broj telefona i vodila je izmiljeni razgovor dok je telefon u njenoj kui beskonano dugo
zvonio.
- Sve je u redu - ree ona, vraajui se na svoje mesto - malo se zabrinuo.
Va stalni partner? upita Majki.
- Moj deko - odgovori ona jednostavno.
- Zar on ne radi? - iznenadio se Majki. - Kako moe da igra tenis usred radnog vremena?
Ilijana se nasmeja.
- On nema ono to bi moglo da se nazove uobiajenim radnim vremenom. Radi za
najveeg kahunu na Ostrvima - okrenula se da ga pogleda. -Znate li ta to znai?
Majki odmahnu glavom.
- To je havajski. Prvobitno mu je znaenje arobnjak, aman koji je u dosluhu sa starim
duhovima i bogovima Havaja.
- A sada?
- Moderna vremena su i to promenila. Kao mnoge stare reci i ova se pogreno shvata.
Mnogi mlai Havajci i ne znaju ta ona znai. Danas kahuna znai veliki buda. Mona
osoba.
- To je, znai, gazda vaeg deka?
Ilijana je mogla da oseti radoznalost u njegovom glasu. Pogledala je planine koje su se
dizale u magli ispred njih.
Kako se zove taj kahuna?
Nita vam ne bi znailo njegovo ime ree ona i pokaza na drum. - Skrenite ovde.
Da, tako, a onda samo pravo.
Uli su u dolinu. S obe strane druma dizalo se gusto rastinje.
Ovde skrenite nadesno ree ona.
242/
Kada je parkirao dip ispred kue, Ilijana odmah izae. Okrenula se prema njemu.
- Hoete li da neto pojedete? Ili mi dopustite da vas bar ponudim piem.
- Ne, hvala. Ponovo se osmehnula.
Morate da uete ispruila je ruku prema njemu - spasili ste mi ivot. Dobar os za
mene: moda lo os za vas.
- Zato lo? Nasmejala se.
- Zato to sada imate obavezu da me uvate itavog ivota.
Da li je to osetio podsmeh u njenom glasu?
- Postoji japanska re za to - giri. Znate li tu re? Giri.
- Znam - ree Majki uhvativi je za ruku. eleo je da ue u njenu kuu i provede neko
vreme sa njom.
Giri je bio izraz koji je koristila Jakuza. Debeli Iimada je glavni u Jakuzi na ovim
ostrvima. Ako je ova ena povezana sa Jakuzom preko svoga momka, mogao bih to da
iskoristim.
Ponovo je mislio na strategiju. Gujo bi bio ponosan na njega.
- To je suvie veliko vreme.
- I jeste i nije - ree Ilijana hodajui prema kui. - Poneko kae da je giri suvie veliko
vreme da bi ga ovek nosio sam.
Kada je Debeli Iimada stigao do ulaznih vrata bedne kue u Vailuku u kojoj su
stanovala dva Havajca, oseti kako mu jeza prolazi niz kimu.
Nazvao je Havajce posebnim telefonom iz kancelarije. Niko se nije javio. Doao je zato
ovamo sam.
243/
Niko u porodici nije znao da je zaposlio ta dva Havajca.
Zastao je, omirisao vazduh, oslukivao zvuke iz susedstva. Osetio je miris orbe od
povra koja se negde kuvala. uo je svau dece, uo je glasove koji su dopirali od
televizora. Prikazivao se neki policijski film. Vrata se zalupie, glasova sa tv nestade.
Ruka Debelog zastade u vazduhu, jedva na dva santimetra iznad brave. Zagledao se u
pranjavi pod. Ugleda tamnu mrlju koja klizi ispod vrata.
Mrlja je sijala kao da je upravo lakirana. Samo, Debeli Iimada je znao da to nije lak.
Bacio je pogled oko sebe a onda se stenjui sagnuo, stavio prst usred mrlje. Podigao se,
protrljao prste. Vrhovi mu postadoe krvavo crveni. Debeli je to ve i oekivao. Srcem je
osetio da se radi o krvi.
Izvadi maramicu i otvori vrata. Nije smeo da ostavi otiske prstiju. Vrata su bila
nezakljuana.
Debeli izvadi revolver i gurnu vrata koja snano udarie o zid.
Preao je prag i krenuo tiho kroz kuu. U jednoj spavaoj sobi najpre ugleda devojke.
Nije obratio panju na njih, samo je preao preko njihovih beivotnih tela. Bio je obazriv,
nije nita pomicao, nije nita dodirivao. Primetio je kako su tela grozno iskrivljena i
pomisli Taj ovek je monstrum.
Debeli je izaao iz kue im je saznao ono to je bilo najvanije: prvo, Havajci su bili
mrtvi, drugo, Ude ih je ubio. To je znailo da je Ude sada imao ono, ma ta to bilo, to je
Filip Dos bio sakrio u kaseti.
Nije vano ta je to bilo, dokumenta Katei, intai ili neto sasvim drugo. Posledice e biti
teke za Debelog. Ude je sada znao da se Debeli usmerio ka njemu. Moda ne zna ta
Debeli smera ali, znajui
244/
Udea, to i nije bilo mnogo vano. Ude je rekao da mu je Masai Taki prepustio potpunu
kontrolu nad ovdanjom situacijom i Debeli mu je verovao.
Debeli Iimada nije nijednog trena sumnjao da e morati da ubije Udea. Filip Dos je
snabdeo Debelog vitalnim informacijama. Debeli je sada znao ono to je oduvek
sumnjao: trebalo je da sauva tu informaciju za sebe. Upravo je shvatio veliinu svoje
pogreke. To to je poslao Havajce da uzmu klju i otvore pretinac bila je velika taktika
greka. Ali Udeovo prisustvo toliko je ilo na ivce Debelom da je dozvolio da ga
obuzme panika.
Zatvorio je oi. Nikako nije mogao iz seanja da potisne uas koji je video u onoj maloj
kui. Oseti muninu u stomaku.
Seao se svih tih godina provedenih sa Vataro Takijem. Seao se kako je iao da moli
oprotaj od svog ojabuna. Vataro Taki je mogao da naredi Debelom da poini sepuku.
Umesto toga, samo je zatraio od Debelog da odsee mali prst.
Vatari Taki nije bio kao ojabuni drugih Jakuza klanova koji su iveli samo zato da bi
gomilali blago i da bi do krvi iscrpljivali svoje sunarodnike. Vataro Taki je eleo bolju
budunost Japanu. On je zamislio Debelog kao deo te budunosti.
Sada je te vizije nestalo, leala je dva metra ispod zemlje sa zemnim ostacima Vataro
Takija. Ali mentor Debelog Iimade jo je iveo, mada samo u njegovim uspomenama.
ta je ono rekao Filip Dos kada ga je nazvao telefonom onog istog dana kad je ubijen?
"Znam kome si odan. Ti i ja smo voleli Vataro Takija, zar ne? Dos je rekao i ovo Znam
da e ti postupiti pravedno i pravilno.
Sada je vreme mislio je Debeli da uzvratim Vataru Takiju za svu ljubaznost koju mi je
ukazao.
Debeli je znao da mora brzo da dela. Ve su ga pozvali njegovi ljudi s aerodroma da mu
kau da je Majki Dos stigao na Maui. Debeli je znao da e morati da nade sina Filipa
Dosa i preda mu sve informacije koje je imao o intaiu.
Pitaj moga sina da li se sea intaia rekao je Filip Dos.
Debeli Iimada odjednom glasno izviknu:
- Buda!
Odjednom je shvatio kako je Ude saznao za ovu dvojicu Havajaca. Ude je prislukivao
njegove razgovore. To je znailo da Ude zna da je Majki Dos na ostr-vu. Debeli je morao
da kae dvojici Havajaca da se klju nalazi pod imenom Majkla Dosa. A to znai da i
Ude zna da je sadraj pretinca namenjen sinu Filipa Dosa.
Debeli pokrenu kola, krenu ulicom. Sada e poeti utrka pomislio je. il] je Majki Dos.
Padala je kia.
Njeno lice na zidu: senka vea od ivota.
Majki je gledao Ilijanu.
Dola sam ovamo ree ona jer sam bila umorna od gradova. Od kola, od
stanova, od kancelarija. Sve me je to premaralo.
Poslednje to je eleo bilo je da bude zaveden. Morao je neprestano da se potsea da je on
ovde samo zato da bi otkrio vezu s havajskom Jakuzom. Ako je njen deko u klanu
Debelog Iimade, mogao bi da stigne na imanje ojabuna bez nekih veih problema.
- Bila sam stalno bolesna - govorila je Ilijana. -Vas odbrambeni sistem je propao rekao mi
je moj lekar. Grad me je unitavao, zagaivao.
246/
- Koji grad?
- Nije vano - odgovorila je. - Svi su isti. Bar svi imaju iste efekte na ljudsko zdravlje.
Bilo je lako da ne pokazuje svoja oseanja. Dok su se kretali kroz kuu, razmiljao je o
ovom mesm. Bilo je prekrasno ak i na kii, smeteno izmeu dve vulkanske planine.
- Ovde sam se preporodila, tu, u ovom stanitu bogova van svih vremenskih granica.
Kia se sputala niz, kao smaragd zelene, planine. Bilo je predivno. Samo ukoliko ne bi
smetalo to to je dolina smetena izmeu dva dinovska zmaja za koje su Kinezi verovali
da dele Zemlju. Na ovakvom mestu, Ilijanin misticizam bio je sasvim prikladan.
- Moete li da ih osetite, Majkle? Moete li da osetite njihovu mo? Energiju tih planina?
Bilo je udno ali on je zaista to mogao da oseti.
Kia je dobovala po krovu. Bilo je teko izraziti skrivena oseanja. Stajao je sada u ovom
prostoru - i uprkos naporu - nije mogao a da ne misli na svoj atelje na Aveniji Elize-
Reklis. I to na onu no kad je Za dola da ostane.
- Tako ste tihi - ree Ilijana, okrenuvi se prema njemu - ja valjda govorim previe.
Nasmejala se. Potpuno nesvesno.
- Ne - ree Majkel - uivam u ovome. Teko je govoriti pred licem tih planina.
- Da, i ja sam to isto oseala kad sam prvi put dola ovamo. Divne su.
U prvi mah nije mogao da shvati tu vezu koju je njegov um ispleo izmeu Za i Ilijane.
Otkrio je da ne eli da ode s ovog mesta koje je Ilijana pretvorila u svoj dom. Neki ljudi
mogu da ive godinama u nekoj kui a da se niim ne osea da je njihova. Ilijana je bila
druga-
247/
ija. Rekla mu je da ovde ivi manje od mesec dana ali da je ve uspela da uini sve da
kua postane njen dom. Kua je mirisala na nju, disala je kao ona. Njeno prisustvo
ispunjavalo je sve prostorije kao fini parfem.
Vreme kao da protie sporije ovde. Havajci veruju da se njihov junak Maui popeo na
Halekalu, pruio ruku i dohvatio sunce da bio usporio njegovo napredovanje preko neba
tako da rodno ostrvo bude uvek osvetljeno suncem. Kad ovek sedi ovde lako moe da
poveruje u tu priu.
- ak i kad pada kia? - upitao je Majki. Sedeli su na lanai i pili aj. On oseti udarac u
srce. Setio se kako mu je slina misao sinula one noi sa Za. Vodili su ljubav. Kia je
padala i slala plave odbljeske na njihova oznojena tela.
- Da, to se naroito osea kad pada kia. Pogledajte tamo.
Pokazala mu je kroz prozor. Video je velianstvenu dugu koja je vibrirala u raskonim
bojama tako da su ga oi bolele. Pruala se preko planinskih vrhova, jo zamagljenih
oblacima koji su se vitlali.
- To znai da ima sunca ak i kad pada kia. Seao se kako je pogledao Za, pravo u lice.
Oi
su joj bile zatvorene, lice joj je bilo sasvim mirno. Moda je spavala. Nije se videla
nijedna bora na njemu. Njeno lice je bilo bez ikakvog izraza.
- Ovde - prekide Ilijana njegove misli - kia ima snagu drame.
- Ba kao i u Japanu. Ilijana nije okrenula glavu.
- U Japanu - ree ona - kia je lepa, mirna, savrena i u savreno pravilnom uglu udara o
tlo ili o vodu. Na Havajima kia je divlja, puna energije i svetlo-sti. Osloboena je svih
stega.
248/
Leei onda pored Za otkrio je da se zaljubio u nju. Ali nije to bila Za koju je voleo, ve
ta njena neoptereenost bilo kakvom ideologijom, osobom, filozofijom. Kao da joj je duh
bio sastavljen od istog
kristala.
U sri, Za nije posedovala svoju boju.
Seao se kako je Za tada otvorila oi, pune ljubavi, i rekla. 'elim da ostanem. Ne samo
za noas i ne samo za sutra. elim da ostanem sa tobom zauvek.
Tek tada ju je video kao neki ideal a ne kao ljudsko bie. On shvati, uz bolni gr, da je
pogreno protumaio kristal njenog duha za istotu Sejokine due. Rastuilo ga je - i
preplailo - to jo traga za onim to mu je bilo oduzeto. Sejoko je odavno bila mrtva ali
Majki nije mogao da je zaboravi. Uspomene na nju nisu mu bile dovoljne.
I tako, kad je zatvorio vrata iza Za narednog jutra, bilo je to poslednji put. Otila je.
Ostala je samo njena slika na njegovim platnima. Ali to je bilo sve.
On je bio kriv. Nije bio spreman na sve to. U svom bolu, ona je uskoro nala oruje koje
je koristila protiv njega, njene suze su ga probudile iz agonije u kojoj e veito iveti jer
nee moi da zadovolji svoju elju...
Jeste li iveh u Japanu? pitao je sada Uljanu.
- Jesam, mnogo godina. Posle izvesnog vremena, neunitiva energija Tokija samo me je
terala u san.
Ona me niim ne podsea na Za mislio je sada dok mu je srce sve snanije udaralo. Ona
me podsea na Sejoko.
Zar vam ne nedostaje Japan? - pitao je Majki.
- Ja ne pripadam nijednom odreenom mestu. Nemam nikakvih veza, nema nikakvih
obaveza. Veze
249/
sa gradovima, ba kao i sa ljudima, iscrpljuju me. Prebacivanje odgovornosti je neto kao
prelazak reke. Da li ste itali Guliverova putovanja? Eto, tako se ja oseam. Kao
Guliver vezan za tlo Lili-puta. Zadovoljna sam ovako kako je.
Privlaio ga je Ilijanin misticizam. Ona je bila opinjena prirodnim silama i govorila
otvoreno
0 tome. Bila je necivilizovana na neki iskonski nain, nije bila naeta nikakvim
ljudskim normama
1 pravilima koji su njega toliko uznemiravali.
Majki e to shvatiti tek kasnije ali to to ga je ona privukla samo je odslikavalo njegovu
sklonost ka misterioznim stvarima, ba kao to je to bio i sluaj sa njegovim ocem.
Oduvek sam mislio da je moj otac neto posebno odjednom se setio Filipa. Ali on je za
mene, pre svega, bio olienje krajnje slobode.
Filip je mogao da bude bilo ko, mogao je da bira lik koji je eleo da igra, radio je na tome
itavog ivota. Bilo je to poslednje to je postigao.
Za Majkla je sve to dolo nekako mnogo prirodnije. Njegova obuka u Joinu nauila ga je
da zagrli ivot - da uiva u njegovim razliitim vidovima. Najvanije mu je bilo da ima
slobodu izbora. To je bilo esencijalno za njegovu prirodu ...
- Sunce - ree Ilijana - pogledajte! Evo, sada se vide vrhovi planina.
Majki je zaboravio zato je ovde. Potpuno osvojen lepotom prirode, posmatrao ju je
pogledom umetnika dok se beli dim, izmaglica posle kie, cepalo o vrhove planina. Vetar
ju je nevidljivim prstima razvlaio. Zlatna suneva svetlost sli-vala se niz obronke
planina, pozlaujui vrhove
250/
drvea, sijajui na kaskadama vode. Ptice koje su veselo cvrkutale plovile su istim
vazduhom.
Majki je znao da mora da se digne. Inae nee moi da ode. Suvie ga je neto privlailo
na ovom mestu.
Ali ba kad je hteo da se pokrene, Ilijana se okrete prema njemu. Sunevi zraci su
pozlatili njenu kosu. Bila je boje bakra. U jednom trenu on vide sliku, savrenu u pozi i
bez maske koju svi ljudi povremeno nose.
- Ne moete sada da odete - ree ona.
Znao je da je u pravu.
Miiko je svakog jutra prolazila kroz isti ritual.
Poinjala je jedan as pre nego to bi oekivala poziv. Okupana i odevena, izala bi u vrt.
Uvek je neko bio uz nju, uvek je to bio mukarac, uvek krupan i uvek sa revolverom
skrivenim ispod sakoa. Bio je to neko odan njenom polubratu Masaiju. On bi drao
kiobran iznad njene glave. Ili suncobran. Kad su bili lepi sunani dani titio ju je od
sunca, kad bi padala kia ne bi doputao da joj kine kapi kvase lice.
Hodala bi polako kamenom stazom sve do velikog, ravnog kamena od kojeg su vodile tri
staze. Ona bi krenula na desnu stranu. Oslukivala bi mekoljenje ptica koje su nainile
gnezdo u kronji trenje to je rasla uz veliki zid od kamena. U prolee je volela da sedi
ispod tog drveta i slua cvrkutanje gladnih ptia u gnezdu.
U blizini trenje, kraj batenskog zida, nalazilo se drveno svetilite koje je ona dala da se
prenese
251/
ovamo i podigne u ast Magami Kicune, boginje-lisice. Kleknula bi uz pomo pratioca i
zapalila djos tapie a onda bi nagnula glavu u molitvi.
Uvek se molila za dve stvari: prvo, da poziv stigne i drugo, da je njena unuka jo iva.
Kad god bi se vraala s ovog mesta, ruke i noge su joj bile hladne kao led.
Sedela bi zatim u kui sa telefonom uz sebe i tiho podrhtavala, kao da ima groznicu.
Odbijala je da jede mada je kuvarica molila da uzme bar neki zalogaj. Odbijala je ak i
aj. Nita ne bi prinela usnama, ak ni vodu, sve dok ne bi ula jasni zvuk telefona. Brzo
bi podigla slualicu i, dok joj je srce udaralo kao ludo, oekivala je da uje glas svoje
male unuke.
- Bako?
Miiko bi zatvarala oi, plakala bi tihim suzama. Njena unuka je znai jo iva. Jo jedan
dan.
- Bako?
Glasi bi odzvanjao u njenom uhu. Da, duo moja.
- Kako si, bako? - slatki glasi koji je Miiko tako dobro poznavala dolazio je sa drugog
kraja ice. Odakle?
Kad bi Miiko samo znala gde je to Masai dri.
- Ja sam dobro, mala moja. Kako si ti? Ima li dovoljno da jede? Da li dovoljno spava?
- Dosadno mi je, bako. Hou da se vratim kui. Hou...
Linija bi ostala mrtva. Svaki put je bilo tako. Iako to nije elela, Miiko je uvek vikala u
mrtvu slualicu:
- Mala moja! Mala moja!
Jecala je. Gorke suze lile su joj niz lice. Masai je naredio da se uvek prekine veza usred
252/
detetove reenice. To mu je davalo utisak udesne kontrole itave situacije. U tom
trenutku on je bio bog. On je bio taj koji je odluivao o ivotu i o smrti.
Tri puta nedeljno Masai Taki je provodio vreme u Takaiba Pjeru. U stvari, u centru
Zapadne banke u Tokijskoj luci. Takaiba je bilo mesto puno uurbanosti i nervoze u
ovom uurbanom i nervoznom gradu. Stalno su pristizali brodovi sa najrazliiti-jim
vrstama roba, stalno su istovarivani, roba je slana bezbrojnim kompanijama irom zemlje.
Istovremeno, roba svih vrsta ila je odavde u sve gradove sveta. Rezultat je bio
neprestano komeanje i nervoza koji su ak nagrizali i efikasnu maineriju japanske
carine.
Skladite Takaiba bilo je mesto stalnih sukoba izmeu Takijevih i Jamamotovih.
Aktivnosti su sada polako prelazile u ruke Taki-gumija. Masai je smatrao da tako i treba
da bude.
Uvek se tu sretao s istim ljudima; Daizo, veliki vojnik koga je Masai zaduio za
treniranje novih regruta; Kaeru, mali, strano istetovirani savet-nik koji je ostao od
vladavine Vataro Takija i Kozo ina.
Posle perioda etrdesetih godina, kad se doepao moi, Vataro Taki je napustio tu taktiku
pomoi grubijana koju je Masai sada svesrdno primenjivao i zastupao. Vataro je bio
zadovoljan time da samo pretnja agresivnou govori za sebe i oslanjao se na lojalnost
onih koji su zaraivali uz njegovu pomo. Masai nije bio toliko naklonjen tome. Sem
toga, on je morao neto da dokae. Mada nije voleo da to samom sebi prizna, Vataro Taki
je ostavio traga u
253/
l i
istoriji Jakuze i u njenom razvoju. Njegovi naslednici morali su da se bore za nove ciljeve
da bi prevazili ono to je uinila prethodna generacija.
Masai je voleo da odrava sastanke u teretani sagraenoj uz skladite. Tu je bilo
dovoljno prostora i za laboratorije sa najboljom opremom i za magacine i za hale,
ogromne kao u nekoj fabrici.
Teretana je bila ispunjena spravama marke Nautilus koje su bile uglavljene u, skoro etiri
stotine godina stare, zidove. Ova zgrada je poticala jo iz doba Tokugava ogunata.
Masai je voleo da, obnaen do pojasa saekuje ljude koji su dolazili na sastanak. Znoj se
slivao u potocima niz njegove glatke grudi, bez ijedne dlaice. Miii su mu skakali dok
je iao od jedne do druge sprave. Govorio je dok je terao svoje velianstveno telo da se
napree. Nikada mu nije ponestajalo daha i nikada ne bi prekidao vebanje, bez obzira
koliko se dugo sastanak otegao.
- Daizo - rekao je kad su se sakupili. - Da ujem tvoj izvetaj.
- Momci se sakupljaju - rekao je ogromni ovek - oni su grupa divljih pasa, kao to
moe i da zamisli. Dolaze nam kao narkomani, luaci, motoci-klisti - nasmejao se
kratko. - Nazivaju se odmetnicima. Ali oni su samo gomila luaka. Njima nedostaje
disciplina. Ha! Nikada nisu uli za tu re.
- Sve borbene maine moraju da poseduju dis-
r ^ ^ -
ciplmu ree Kozo bina.
Nije gledao ni Daizoa ni Kaerua. Njegov pogled je bio fiksiran u razigrane Masaijeve
miie dok se seao kako je nekada i njegovo telo bilo tako snano i elastino.
- Vojske svih poznatih komandanata u istoriji
bile su pre svega disciplinovane. Inae, ne moe da se dobije nijedan rat.
- Regruti e nauiti ta je disciplina - ree lako Masai. - Daizo e se postarati za to. Oni
su ovde, ti grubi momci, je li Daizo? Nemaju svoju sopstvenu sliku tako da sa
zadovoljstvom gledaju lidera koji e ih povesti tamo gde sami ne bi nikada stigli. - Siao
je sa jedne sprave, popeo se na drugu. - Gde im je sada lider, Daizo?
Veliki ovek se iscerio.
- Visi sa glavom nadole, usred njihove spavaonice.
- Je li mrtav? - pitao je Kozo ina istom bojom glasa kao kad bi pitao prodavca ribe da li
mu je riba sveza.
- itavo mesto poinje da smrdi - ree i nasmeja se. - Pitali su me kad u da ga
skinem. Rekao sam im da ga puste da sazri. Kad budem spreman da im ga posluim kao
hranu, onda e ga odsei.
- Ve se boje Daizoa, mnogo vie nego to su se bojali svog lidera - ree Kaeru.
On je bio stariji ovek, utljiv, bez elje za isticanjem svoje linosti. Bio je majstor
strategije. Smislio je metod da se brda metalne robe provuku carinicima ispred nosa i da,
iz dana u dan, budu prenoena u ovo skladite.
- Mogu da naslutim njihova oseanja, mogu da vidim da se formiraju u armiju.
Kozo ina klimnu glavom. Cenio je Kaeruov um. Moda je shvatao da je taj elavi ovek
veoma slian njemu. Bili su srodne due. ina nije potcenjivao vrednost ljudske misli.
- Prostor je ono to nam je oajniki potrebno - ree ina. - Nai preci su to znali kad su
poveli rat sa
254/
255/
Kinom. U ovoj zemlji izobilja mi nemamo prostora za kretanje. Mi smo kao mravi koji
vrve samo na jednom bregu. Ve se penjemo jedni drugima na glavu i ne mislimo ni o
em drugom nego o tome. Na pragu smo grozne budunosti. Rat i godine koje su
usledile, pokazali su nam da ova nacija moe da bude pokrenuta. I da moe da uini uda.
Mi moemo sve, samo da nam se prui prilika. To je na cilj. Daizo, mi moramo da
imamo armiju, moramo da pretvorimo te mangupe u sposobne vojnike.
Bie spremni ree Daizo.
A ta je s orujem? upita Sina Kaerua.
- Kao to znate - ree elavi ovek - nae nedavno uestvovanje u prodaji droge
dopustilo nam je da razvijemo komplikovanu mreu za krijumarenje oruja u Japan.
Jedina prava opasnost bila je carina. Da je bilo koji od tih paketa otkriven teko bismo
nastavili sa naim poslom.
- I vie od toga - ree ina - vojska bi zauzela sve dokove traei ostalo.
- Tako je - ree Kaeru - Dakle, poto smo prethodno postavili mreu za krijumarenje
droge, ja u se pobrinuti za carinu. Imam mnoge naine da ube-dim carinike da popuste.
Ja biram onaj koji je najbez-bedniji.
- Prokleti inovnici - ree ina - ta oni znaju?
- Magina re je opijum - ree Kaeru. - Oni pojma nemaju ta je u stvari, u tim paketima.
A Nobuo Jamamoto ree ina, zagledavi se u Masaija ta je bilo sa njim?
Jamamotovi i Takijevi bih su godinama prijatelji - Masai je koristio izraz prijatelj
koji se odnosio na onu doivotnu prijateljsku vezu za koju se malo zna izvan Japana. -
Nobua prepustite meni.
2561
- Bez njega ne moemo da se pokrenemo -podseti ina Masaija.
- Rekao sam da Nobua prepustite meni.
- Dobro - ree ina - sve e ii -prema unapred zacrtanom planu. Biemo spremni za
desetak dana. Poee nova era Japana.
Ljudi se ceremonijalno naklonie. A onda Daizo pogleda na sat.
- Moram da se vratim svojim ljudima - poveo je Kaerua sa sobom.
Sada su ina i Masai ostali sami.
- Da sam imao sina - ree Kozo ina neprestano posmatrajui sjajno razvijene
Masaijeve miie -bio bi isti kao ti.
- Ti - ree Masai dok je snanim rukama hvatao drke sprave za vebanje - Ti si
neprijatelj mog oca.
Vebao je teko diui a miii su mu se zatezali ispod sjajne koe.
- Bio sam - ispravi ga ina. - Tvoj otac je mrtav.
- Ja sam naslednik - ree Masai. Liznuo je znoj sa gornje usne. - Ja sam ojabun Taki-
gumija. Ja sam ono to je Vataro Taki ostavio za sobom.
Kozo ina ga je posmatrao kako se kree. Pod-seao ga je na nekadanje blistave dane
kad je sam bio tako snaan i kad su se njegovi miii tako zatezali ispod koe. Sada je
samo vreme bilo njegov neprijatelj. To je odavno shvatio.
Masai spusti tegove, sie sa sprave. Uze pekir sa draa na zidu i obrisa se dok se
kretao. Kad je bio ispred ine gurnuo mu je pekir natopljen znojem, u lice.
- Vidi, omirii. Zapamti da ti vie nema ono to ja posedujem.
257/
Masai povue pekir.
- Star si, ina. I slab. potreban sam ti da ti zamenim ruke i noge. Bez mene si samo
bespomoni starac ispunjen snovima o slavi. Bez mene se tvoji snovi nee nikada
ostvariti - nagnuo se nad oveka koji je sedeo. - Molim te da misli na to kad drugi put
bude hteo da doe na moje sastanke. Ovo su moji ljudi. Oni su meni odani. Moda si
zaboravio da si ovde mojom milou.
- Ja doprinosim optoj stvari - ree ina mirno - kao i svi drugi.
- Mora dobro da pazi da ne prekorai granice svojih dobrih namera - ree Masai.
Kozo ina izae.
Na dokovima su ga ekala kola. Uao je u njih. Jo je oseao miris Masaijevog znoja na
licu. Nemo sopstvenog tela nikada mu nije bila oiglednija nego danas.
Jeknuvi, smesti se na zadnje sedite, dade znak vozau da krene. Kad su se nali u
saobraajnoj guvi
' -J vili . > >
Sina poe da govori vozau kuda da vozi. Kad su stigli u inuku, on ree: Stani ovde
i saekaj. Oekujem nekoga. Voza izae iz kola i stade na plonik. Kozo ina baci
pogled na sat. Potrajae jo malo dok bude mogao da ode negde i skine miris
Masaijevog znoja sa lica. Bes koji je suzdravao u skladitu sada je izbio svom silinom.
inine ake se stegoe u pesnice. Ponekad je bilo teko podnositi Masaijevu aroganciju,
ak i za nekoga ko je bio tako disciplinovan kao Kozo ina. U mladosti ina nije nikada
mogao da tolerie bilo koju vrstu uvrede. Seao se onih dana u koledu kad su ga
izazivali uenici iz viih razreda. Bio je neuk tada. Odmah bi jurnuo na mladia a onda bi
se naao u blatu.
258/
Ali to ne bi bio kraj. ina je umeo da eka i da bira vreme za osvetu. Razmiljao je o
mnogim nainima kako da se osveti. Na kraju bi odabrao najelegantniji -i, prema tome,
najslai. Pred kraj semestra, kad bi taj mladi trebalo sa drugim starijim uenicima da
polae zavrne ispite od kojih je zavisilo da li e dobiti visoki poloaj u nekom
ministarstvu, ina bi se uunjao u njegovu sobu i navio bi njegov budilnik da zvoni tri
asa kasnije. Mladi bi zakasnio tri sata na ispit i, prema tome, bio bi diskvalifikovan.
ak bi i molbe njegovog bogatog oca nailazile na gluve ui. Karijera njegovog sina bila
bi unitena za sva vremena.
ina ugleda oveka kako izlazi iz zgrade i kree prema njegovim kolima. Prsti mu se
odmah opustie. Osmehnuo se samom sebi. Odmah je zaboravio na Masaijevu grubost.
Slatkoa profinjene osvete ispunjavala mu je um kao redak parfem.
Kao to mu je bilo nareeno, voza otvori zadnja vrata da bi ovek mogao da ue u kola.
ovek sae glavu i sede pored ine. Trenutak kasnije kola krenue i utopie se u
podnevnu saobraajnu guvu.
- Kao to sam vam rekao kad ste me nazvali -ree ina oveku kraj sebe - potpuno sam
vam na raspoloenju.
Osmehnuo se.
- Idemo u ajdinicu koju dobro znam. Veoma je ugodna i diskretna. Popiemo aj i
jeemo kolae od pirina. A vi ete mi rei kako bih ja mogao da vam pomognem.
- Veoma ljubazno od vas, ina-san - ree ovek. - Siguran sam da mogu da
uinim neto to bi moglo da zadovolji i moje i vae elje.
Pokrenuo se na seditu i sunevi zraci osvetlie njegovo lice.
259/
Bio je to Doi Taki.
Tano u 8.22 Lilijen ue u javnu telefonsku govornicu na M ulici u Dordtaunu i pozva
jedan lokalni broj. Saekala je da se javi kompjuter. Pozvala je zatim broj
prekookeanskog broda koji je prethodno zapamtila.
Posle treeg zvuka zvonceta, glas sa parikim naglaskom odgovori na poziv. Lilijen se
predstavila, ali ne imenom.
- Moram da govorim sa njim - ree Lilijen tenim francuskim.
- On nije ovde - ree muki glas sa druge strane ice.
Stupite onda u vezu sa njim odgovori Lilijen. Bacila je pogled na telefon, proitala
broj. - Biu na ovom broju narednih desetak minuta - rekla je. - Neka me nazove.
- Videu ta mogu da uradim, go...
Spustila je slualicu. Odmah je zatim podigla slualicu ali je polugu za prekidanje veze
drala pritisnutu. Pretvarala se da razgovara sa nekim dok je posmatrala ljude kako
prolaze pored nje i zagledaju izloge.
Dok je ekala, trudila se da se smiri. Ali mogla je samo da misli na Majkla koji srlja u
neku nevienu opasnost. Jedva je mogla razumno da razmilja posle Filipove smrti i
Odrinog nestanka. Sada jo i ovo. To je bio, ipak, previe. Spustila je one kapke. Suze su
je pekle u oima.
Kroz devet minuta zazvonio je telefon. Iznena-
260/
ena, Lilijen prosto poskoi dok joj je srce udaralo. Podigla je polugu za vezu.
- Halo? - govorila je francuski.
- Dobar dan, madam - ree veoma civilizovani glas. Za razliku od prvog, videlo se da
ovo nije roeni Francuz. Kako ste?
- Preplaena - priznade Lilijen,
- To je i trebalo oekivati - ree glas. - Ne pomiljajte, valjda, na neto nesuvislo?
- Mislim samo na opasnost - ree Lilijen. -Najzad.
- To znai da ste ivi - ree glas. - Opasnost je neto to preti samo ivim biima.
- Koliko je sati tamo kod vas? Ne mogu jasno da razmiljam.
- Prolo je 16 asova. Zato?
- Uskoro ete otii kui, svojoj eni - rekla je.
- Volela bih da o tome malo razmiljate.
- Nita se nee dogoditi, Lilijen...
- Nita se nee dogoditi vama. Kako je lako tako govoriti sa vaeg mesta.
- Sa mog mesta - ree glas - nita nije lako. Voleo bih da to nikada ne zaboravljate.
Lilijen je posmatrala kako saobraaj klizi pored nje kao na tv ekranu. Ve je uspela da se
odvoji od svakodnevnog ivota.
- Kada ete to imati? - zagrme glas u njenom uhu.
Sutra uvee. Zato joj je srce tako udaralo?
- Ali i tada e jo biti veoma daleko od vas.
Da li joj je srce tako tuklo jer je znala kako taj ovek moe da bude opasan? Naravno, ne
za nju ali za druge...
- Vi ete o tome brinuti - ree tiho glas. -
261/
Imam puno poverenje u vas. A to se tie vae porodice, molim vas da shvatite da ja
nemam nikakve veze s ubistvom vaeg mua.
- Da li ste uli neto o Odri?
- Bojim se da nisam. Njen nestanak je misteriozan ba kao i Filipova smrt.
Za trenutak joj se uini da ovaj ovek govori isto kao Jonas. Ta dva oveka su zaista
imala toliko toga zajednikog. Lilijen nasloni glavu na aparat.
Umorna sam ree tako sam umorna.
Sada je skoro kraj svemu ree glas. Sasta-emo se kroz tri dana i sve e biti
gotovo. Zauvek.
- ta e biti sa mojom decom?
Uiniu sve to mogu da ih sauvam nepovre-ene i bezbedne. Zatitiu ih koliko
mogu, rairiu ruke iznad njihovih glava.
Mogu li da imam poverenja u vas? Nasmejao se.
- Pa, mislim da vi to najbolje znate - rekao je. -Vi ve imate puno poverenja u mene.
- Hoete li da vodimo ljubav? - pitao je Majki. Ilijana se nasmejala.
- Moda. Da.
Bili su u kuhinji gde je ona pripremala veeru.
- Zato ste me to pitali?
- Pitao sam se zato ste me pozvali u kuu.
Zato to sam elela da vas pozovem ree ona jednostavno i otvoreno.
Nije se pretvarala. Ona je zaista bila takva. Prila je friideru i izvadila povre.
- A ta je sa vaim dekom?
ta sa njim? kidala je lie zelene salate.
262/
- On je Jakuza - ree Majki, ne kao pitanje ve kao tvrdnju.
Prestala je da secka povre.
- Otkuda to znate? Ja vam to nisam rekla.
Rekli ste mi. Pomenuli ste giri, to je izraz koji koriste Jakuza. Ili je, moda,
giri pojam iz vaega drugog ivota u velikom gradu.
- ta vi znate o Jakuzi? - pitala je Ilijana, nastavljajui da secka povre.
Majki se die.
- Dovoljno da budem nervozan zbog straha da va deko ne ueta kroz vrata.
Ilijana se osmehnula.
- Posle onoga kako ste me danas spasili, mislim da nema mnogo stvari na svetu
koje vas ine nervoznim.
Nervozan sam zbog revolvera ree Majki, jedui sirovo povre.
Ilijana ga je posmatrala dok je jeo.
Novine stalno piu o Jakuzi. Ali gde ste vi uli za giri?
Studirao sam u Japanu nekoliko godina. Otac me je poslao u Japan. On je bio u
amerikim oruanim snagama u Tokiju posle drugog svetskog rata.
Ilijana pogleda povre koje je seckala.
- ta ste studirali?
- Uio sam kako da slikam.
- Ali ne samo to. Videla sam katanu u prtljaniku vaeg dipa. Znate li da ga koristite?
- Nauio sam mnoge stvari u Japanu. Ali najvanije mi je bilo da nauim kako da
slikam.
- ivite od slikanja?
Delimino. Najsreniji sam kad slikam. Ali
263/
imam i posao koji mi donosi prihode - ispriao joj je o poslu tampanja grafika koji je
osnovao. Osmehnula se i nastavila da secka.
- Mora da je divno kad ovek moe da uzme etkicu u ruke i stvori neto - nasmejala se.
- Ja vam zavidim. Bilo ta to je prazno meni smeta i plai me. Plae me bele stranice,
bela platna. Oduvek sam oseala potrebu da ih ofarbam u crno.
- Ako to uradite nestae.
- Ali na taj nain gube pretnju - odgurnula je iseckano povre u stranu i poela je da
secka peurke. -Anarhija je pod kontrolom ili bar na uzdama.
- Anarhija?
- Da. Zar ne smatrate da je belo platno neto to vas postiuje? Mislim, ima toliko
pravaca u kojima moe da se krene. To je oajno.
- Jeste, ukoliko ne znate ta ete naslikati i to pre nego to uzmete platno u ruke.
Ilijana se strese.
- Da li vi uvek znate ta ete uraditi pre nego to to uradite? Zar to nije dosadno?
- Zar niste ve odgovorili na sopstveno pitanje? - Osmehnuo se. - Ja znam kako da
ponem. Posle toga... - slegnuo je ramenima.
Kao da je o neem razmiljala.
- Koliko dobro poznajete Jakuzu? Znam da ste rekli da ste iveli u Japanu neko vreme.
Da li ste ikada sreli nekog Jakuzu?
Koliko ja znam, nisam. Ali oni se moda ne razlikuju toliko od drugih ljudi koje sam
sretao u Japanu.
- Ali oni jesu drugaiji - ree Ilijana. - Jakuza su posebna vrsta ljudi. Japansko drutvo ih
smatra odmetnicima i oni su se snali u ulozi koja im je dode-
264/
Ijena. Re Jakuza nainjena je od tri pojma za tri broja. To je broj koji gubi u kockanju.
Jakuze misle o sebi kao o osuenima. Oni smatraju da su osueni da budu heroji u svom,
paljivo stvorenom, svetu.
- Koliko ja znam o njima suvie su opasni da bi bili romantini.
Klimnula je glavom.
- Veoma su opasni.
Okrenula se poretu, ukljuila gas, zapalila ga.
- Moda ne bi trebalo da vam to kaem -osmehnula mu se - ali vi ste obavezni da me
titite zauvek, nije li tako?
Poto je Majki utao, Ilijana je nastavila da go-
vori.
- Istina je da poinjem da se plaim svoga deka. U pravu ste. On je Jakuza. Postalo je
opasno sastajati se sa njim, znate? Ne, mislim da ne znate.
- On je velika zverka - ree Majki - moda ak lino kahuna. To znam. - Uzeo je jo
jedno pare povra. - ta se dogodilo?
- On je siledija. Voli da se razbacuje unaokolo svojom snagom i miiima. Ja to ne
mogu da podnesem.
Majki slee ramenima.
- Pa, recite mu to. Ilijana se nasmejala.
- Rekla sam mu. Pa to onda? To ga nije spre-ilo da nastavi da se i dalje ponaa grozno.
On radi togod hoe. Navikao je da ima mo. Ne mogu to da zaustavim.
- Moete ako se potrudite.
- I ja se bojim revolvera - ree ona - au! Vrisnula je jer ju je para iz erpe sa vrelom
vodom opekla po ruci.
- Prokletstvo!
265/
Majki je uhvati za ruku, okrete je. Bila je crvena. Koa je bila dobro opeena.
- Imate li neko sredstvo za dezinfekciju? Ilijana odmahnu glavom.
- Nemate ni zavoje? Pogledala je opekotinu.
Ne brinite, preiveu. Majki se zagleda u nju.
- Da li to radi i va deko, preivljava? - Upita, vraajui se na predmet
razgovora. - Da li vam mae revolverom ispred nosa?
- Ponekad - ree ona. Podigla je poklopac i poela da stavlja povre u vrelu vodu. -
Udario me je...
- Isuse - Majki se odmah setio Odri i Hansa. Setio se i ta je on uradio sa Nemcem.
- Veoma je snaan.
Trebalo je sada da joj kae: Sama si upala u ovo, sama se izvlai. Ali, nikada nije radio
ono to je bilo pametno. Zato? Ako taj deko radi za Debelog Iimadu, sve e biti jo
komplikovanije. Ljubomorni ljubavnik mu zaista nije potreban. Ali nee sada da
razmilja o tome. Znao je da je za njega deja igra da se uvue u zamak zlikovca.
- Za koga radi va deko? pitao je Majki.
- ta ete da uradite?
- Ako ne moe da mi pomogne iznajmljeni pomonik - ree on - krenuu od vrha.
Ilijana se nasmejala.
- To je prilino smeno.
Ne alim se.
Ne verujem vam.
- Pokuajte. ta radi va deko i za koga radi?
- Za oveka po imenu Debeli Iimada. On je Jakuza kahuna na Ostrvima.
266/
- Gde ivi Iimada? - pitao je Majki. A ve je
znao.
- Blizu onog mesta gde smo naleteli jedno na drugo jutros. U Kahakuloi, seate se?
- Moram da idem - ree Majki i krenu prema
vratima.
- Kuda ete? - obrisala je ruke o kecelju. -Veera je skoro gotova.
- Rekli ste da moram da vodim rauna o vama, da je to moja obaveza.
Izala je iza tezge na kojoj je seckala povre.
- Mislite to ozbiljno? Majki je pogleda.
- Zar vi niste mislili ozbiljno?
- Ama hajde - nasmejala se, trudei se da sve okrene na alu. - Sem toga, tamo ima
revolvera. Puno revolvera i drugog oruja. Iimada ne podnosi nepozvane goste.
Majki prie vratima.
- U redu - ree on - trudiu se da ih izbe-gavam.
- Zato to, do avola, radite?
- Rekao sam vam.
- Nisam poverovala ni za tren. Pre svega zato to smo se tek upoznali a drugo, zato biste
morali da idete tamo po noi, kad moete to sve lepo sutra da obavite preko dana, kao
normalno ljudsko bie?
- Danju bi me Iimada video - ree Majki.
- Vi ne idete da se vidite s Iimadom zbog mene - ree Ilijana - elite od Iimade neto
za sebe, lino.
- Moda - slee Majki ramenima. - Pa ta onda?
- Zato ste lagali? Zato ste izmislili tu glupost o tome kako sada morate da vodite
rauna o meni?
267/
- To nije glupost - ree on.
- Napola ste ozbiljni - odmahnula je glavom zbunjena. - Ne razumem vas.
- I ne pokuavajte previe - ree on. - Ja sam enigma ak i za samog sebe.
Kad je videla da je spreman da krene, ona skide kecelju.
- U redu, onda idemo zajedno.
- Ne idemo. Nikako.
Obukla je blejzer, zagladila kosu. Kako nameravate da se uvuete na Iimadino
imanje po mraku?
- Uvui u se - ree on.
- Mislite da je to lako? Znate li vi sve o psima, icama s elektrinom strujom,
sigurnosnim svetlima? -uozbiljila se. - Sem toga, vi ak i ne znate kako se moj deko
zove niti kako izgleda.
Majki shvati da ga ona pritiska. Nije eleo nikoga da vodi sa sobom kad bude upadao na
Iimadino imanje ali izgleda da nije imao drugog izbora. Ova ena zna da je lagao, da
ima druge motive zbog kojih eli da upadne na imanje Debelog Iimade. Ako je, pak,
ostavi moe da pozove svog deka onog istog trena kad Majki ode iz kue. Ni najmanje
nije eleo da ga Iima-dini ljudi saekaju spremni kada stigne do imanja u Kahakuloi.
- U redu - ree, otvorivi vrata. - Idemo. Ali morate da utite i radite samo ono to vam
ja kaem. Vai?
- Svakako, efe - isceri se ona. - Sve e biti onako kako vi kaete.
- Da li vas boli ruka? 268/
- Ne previe - re Ilijana.
Primetio je da je zgrila lice kad se pela u dip. Opekotina je bolela. Skrenuo je s
autoputa kod glavnog semafora u Lahaini. Rekla mu je da stane kraj apoteke. Kupila je
zavoje, mast za opekotine, neko sredstvo u spreju za dezinfekciju i flaster.
Kad se vratila u dip, isprskala je opeenu ruku, namazala je kremom i zavila je. Zavoj je
fiksirala flasterom.
- Kako je sada?
- Bolje - ree. - Hvala vam.
Opet izaoe na autoput i uputie se na seve-rozapad. Sa njihove desne strane dizale su se
Zapadne Maui planine. Sa leve strane Tihi okean je bio osvetljen meseevom svetlou.
Bio je sasvim miran. Ribarski brodovi stajali su u luci. U daljini se videla neka jahta.
Svetiljke su gorele na palubi a jedan nalet vetra donese zvuke vesele muzike do njih.
- Mislim da morate da naete novog deka -ree Majki.
- Nije trebalo da naem ni ovoga - ree ona. Proli su pored Kanapalija, ogromne
oblasti
za odmaranje u kojoj su bili izgraeni hoteli, restorani i jedini bioskop u ovom kraju.
Deset minuta kasnije nali su se na terenima za golf oko Kapalue. Autoput se zavravao
na obali okeana. Proli su pored prodavnice meovitom robom. Skrenuli su desno, na
stari drum. Uskoro e se nai na najsevernijem delu Mauia. Okrenue se natrag prema
jugu. U Kahakulou.
Meseina koja je ranije osvetljavala Ilijanino lice sada se razlivala po drumu. Nestvarna
svetlost natera Majkla da smanji brzinu. Sagnuo se nad volan
269/
i koncentrisao na vonju. Znao je da e uskoro put da se pretvori u pranjavi drum.
Tihi okean je zapljuskivao stene nekih pet stotina metara ispod njih. Ostavili su Fleming
Bi za sobom i sada su se peli putem uz stene Honokohaua. Majki ugasi farove i uspori.
Znao je da mora da vozi bez upaljenih farova kako uvari Debelog Iimade ne bi osetili
da dolazi.
Bregovi Kahakuloe.
Samo kilometar dalje, Ilijanin dip se sruio u ponor. Majki proe pored zatvorene kapije.
Trenutak kasnije, zastade uz samu ivicu stene. Bilo je mnogo krivina na ovom drumu gde
dvoja kola nisu mogla da se mimoidu.
Majki ugasi motor.
- U redu - ree - stigli ste dovoljno daleko. Kako se zove va deko?
- Ilijana, ostanite ovde, zaista tako mislim. epao je crnu torbu i katanu, izaao iz dipa.
Priao je kapiji. Izvadio je makaze za seenje ice iz torbe i poeo je da radi. Kad je rupa
bila dovoljno velika, sagnuo se i proao kroz nju.
Sa druge strane, u dipu, Ilijana je mirno sedela. Iseena ica sijala je na meseini.
Cvrkovi su cvrali a none ptice su se mekoljile u gnezdima iznad njihovih glava.
- Majkle - apnula je - povedite me sa sobom. Krenuo je u tamu.
- Majkle - ree ona i okrete klju u anlaseru -ne ostavljajte me.
Farovi se upalie.
- Isuse! Jeste li ludi? Ugasite ta svetla. Ilijana!
- Povedite me!
- Ilijana, pobogu, svi e videti...
270/
- Povedite me sa sobom! Mogu da vam pomognem. Znate li za zamke za
medvede?
Majki zastade. Nije znao za te zamke. O njima nije bilo reci u izvetaju koji je o
Iimadinom imanju dobio od BITE.
Videla je njegov izraz.
Postavili su ih prole nedelje zato i ne znate za njih. Ja znam gde su.
Majki podie pogled prema zvezdama. Razmiljao je. Da li govori istinu?
- U redu - ree najzad. Negde u daljini poe da laje pas.
Debeli Iimada iao je prema svom imanju helikopterom. Ugleda odjednom svetlost
naijih farova nedaleko od glavne kapije. itavog dana je tragao za Majklom Dosom.
Umoran od kola, preao je posle podne u helikopter. eleo je da bude to dalje od
pranjavih drumova i to dalje od Udea koji ga je, svakako, sledio. Iimada je bio umoran
i neraspoloen to je izgubio Majkla Dosa. Nestao je, kao da je kamen baen u Pacifik.
Pilot Vailea arli, vojnik Jakuze, ree:
- Hoete li da javim da puste pse? Ne oekujete nikoga, zar ne?
- Jo ne - ree Debeli Iimada koji je osmatrao imanje kroz dvogled sa infracrvenim
zracima.
- Ugledao je enu u dipu. A onda, kad se farovi ugasie, pratio je njeno kretanje po
pranjavom drumu. Sila je sa druma i prila vesto iseenoj rupi u icanoj ogradi.
Pridruila se drugoj osobi. Mukarac.
- Spusti me - ree Iimada. - Odmah. Vailea arli poe da sputa helikopter a Debeli
271/
Iimada oseti kako mu stomak kree prema stopalima. Koncentrisao se na to da ne izgubi
mukarca iz vida. Iimada naredi arliju da se spusti jo nie.
Sada je Debeli Iimada mogao jasno da mu vidi lice. Oseti kako mu se puls ubrzava.
Iako nije imao fotografiju koju mu je Ude pokazao, Iimada je prepoznao to lice. Takav
je, svakako, bio Filip Dos pre dvadeset godina.
- Ostavi sad pse - ree Iimada i naredi arliju da spusti helikopter pored batenske
kuice usred imanja. Razmiljao je o ironiji sudbine. itavog dana je traio Majkla, sina
Filipa Dosa, on je doao pravo na njegova vrata.
Trkali smo se mislio je Debeli Iimada dok se praina vitlala oko njih i ja sam stigao prvi.
Ali kad je siao iz helikoptera i krenuo pogrb-Ijen ispod njegovih elisa koje su se jo
okretale, video je da je neko pustio dobermane. Njihovo lajanje puno visokih urlika
pokazivalo je da su ve namirisali trag uljeza.
Debeli Iimada poe da tri.
Jo su bili dosta daleko od kue kad Majki zau zavijanje dobermana. Ve ranije je uo
zvuk helikoptera.
- Znaju da smo ovde - ree. Uhvati je za ruku i poee da tre.
- Ne tuda - ree ona, vukui ga ulevo - tamo je puno zamki. - Drala se vrsto za njega. -
Obazrivo, sada, tu - povela ga je pored jedne, veoma paljivo sakrivene, zamke.
Majki je sada bio zadovoljan to ju je ipak poveo sa sobom. Posegnu u torbu i izvadi
nekoliko
272/
malih platnenih vreica. Bacio ih je na desnu stranu a onda je skrenuo levo.
- ta je to? - pitala je Ilijana.
Bar nije izgubila dah pomisli Majki dok su nastavili da tre. Ne smeta mi mnogo. Plaio
sam se da u morati da je vuem. Zastali su ispod drvea da se u senkama malo odmore.
- To je sasuena krv. Batovani je koriste da bi oterali tetoine od cvea. Nadam se da
e taj miris zbuniti pse.
- Ali ne zadugo - ree Ilijana.
I nije potrebno da ih dugo zadri. Hajdemo ree Majki i uhvati je za ruku.
Ili su pognuti. Kroz iblje su se videle svetlosti u kui Debelog Iimade. Znao je da e
mu sada dobro doi svaka zapeta koju je video i proitao u izvetaju BITE o imanju
Debelog Iimade.
Nije bilo teko izbegavati ice sa strujom kad ih je jednom primetio. Pazio je da Ilijana
bude uvek sasvim blizu, iza njega, tako da nije moglo da se desi da naleti na drugu icu
dok on bude radio na neutralisanju prve.
Napredovali su i poeli su da se pribliavaju kui. Zadrao se suvie na neutralisanju
ica. Lajanje dobermana sada je bilo drugaije. Znao je da su naleteli na vreice sa
sasuenom krvlju. Zaprepaeni, poeli su da slede taj novi miris.
Majki gurnu Ilijanu napred. Nije obraao panju na sigurnosnu svetlost. Znao je da mora
da se izvue odavde. Ali sada vie nije bilo vremena. Jurio je sa Ilijanom ispod drvea,
gurao ju je napred.
Prekasno je shvatio gde je pogreio. Sigurnosne svetlosti upalie se odjednom. Tama
nestade pod njihovim bljeskom. Psi, koji su sada mogli dobro da vide
273/
svoj plen, jurnue iz tame ume. Jurili su prema travnjaku na kome su stajali Ilijana i
Majki. Njihovi obrisi su se jasno ocrtavali na belom zidu Iimadine kue.
Majki pomisli: Tri dobermana. Seti se ta je proitao u izvetaju. Dobro odgojeni
mujaci. Istrenirani za napad. Setio se reci ujaka Semija. Sine, zna li ta to znai? Kada
im se jednom da odreena komanda, nita ne moe da ib zaustavi sem smrti. Bacie ti se
pravo u grlo i dae sve od sebe da ga razderu.
- ta se to dogaa? - urlao je Debeli Iimada.
- Ko je pustio pse?
U tom trenutku upalie se svetlosti na imanju. Buda pomislio je Debeli Iimada sa svim
tim osvetlje-njem, Majki Dos nema anse da izvue ivu glavu. Psi e ga iskidati na
komade.
Ugleda jednog od trenera dobermana i poe da urla na njega.
- Smiri se - ree glas. - On vie ne dobija nareenja od tebe.
Debeli se okrete i vide Udea kako izlazi iz tame.
- Niko te vie ne slua!
- To je moja kua! - urlao je Debeli Iimada.
- To su moji ljudi.
- Nisu vie - ree Ude, cerei se. Uivao je beskrajno u ovom trenutku. - Rekao sam ti da
mi je Masai prepustio potpunu kontrolu situacije. Ja sam ojabun ovde. Od sada ja
izdajem nareenja.
Debeli Iimada koraknu prema Udeu, zastade kad vide mak-lo u njegovim rukama. Bio je
to veliki automatski revolver.
274/
- Ne bih to radio - upozori ga Ude. - Znam da ne smem da te pustim da mi prie
nadohvat ruke. Znam ta te tvoje ruke mogu da uine.
- Hajde da pregovaramo - ree Debeli Iimada. - Moemo da se nagodimo.
- Je li? ta ti to ima to ja ve nemam?
- Novac.
Ude se nasmeja.
- Neko dolazi, Iimada. Moda ti moe da mi kae ko je to?
- Pojma nemam. Neki mladi iz grada, moda. Ude zareza.
- Dosta mi je tvojih lai - pokaza prema -vratima - ulazi u kuu.
- Kako e voditi rauna o meni i uljezu? Ude jeknu.
- Neko drugi e voditi rauna o tebi - on mahnu velikim revolverom. Debeli Iimada se
okrete i ugleda pilota arlija kako dri revolver uperen u njega.
Pilot mu se osmehnu kao da se izvinjava.
- Izvini gazda, ali, kad Tokio govori ja moram da sluam.
- Povedi ga u kuu - ree Ude Vailea arliju. Sada je obratio panju na urlikanje pasa
koje je
bilo sve glasnije i dolazilo iz pravca velikog travnjaka.
Majki posla Ilijanu dijagonalno prema kui a sam krenu preko osvetljenog travnjaka. Psi
su jurnuli prema njemu. Nije mogao nita protiv toga.
Proao je ispod visokog drvea, ostavio je sve senke iza sebe. Stavio je mali sak o donje
grane, obesio ga je. Izvue katanu koji mu je dao ujka Semi. Bio je stari, dobro izraen.
Mada je drka obavijena koom
2751
bila izlizana i sjajna, seivo je imalo savrenu otrinu i ravnoteu to je bilo veoma vano
za borbu.
Jurnuli su na njega iz senki, nezaustavljivo, u grupi kao to su bili naueni. Majki ih
saeka sa strane. Desnim bokom bio je okrenut prema njima. Drao je katanu onako kako
je bilo propisano, obema akama. Levi lakat mu je bio podignut. ela teina mu je bila na
desnoj nozi.
Dva psa skoie na njega. Naoe se u krugu svetlosti. Bili su tako udno osvetljeni da se
inilo kao da su dva identina dela jednog monstruoznog bia.
Ito Riodan. Rasecanje protivnika na dva dela jednim udarcem.
Majki eksplodira u pokret. Pratio je trag njihovog skoka. Njegov katana zazvida nagore i
u tom iskonskom pokretu otrica - kao brija otra koja je nestajala kad bi se posmatrala
od vrha na dole - udari u rebra prvog dobermana.
Majki je bio u neprekidnom pokretu: levo rame je bilo izvijeno dalje od uskovitlane
zveri. Njegov udarac nadole druga polovina manevra nazvanog toak rasee torzo
druge ivotinje.
Majki se okrete kao vrtlog. Trei doberman je unuo izvan domaaja njegovog maa.
Reao je, pokazivao zube. Njegovi miii su se grili ispod sjajnog crnog krzna.
Kad je skoio, njegove zadnje ape snano izbacie grumenje trave i zemlje. Umesto da
se baci direktno na Majkla skrenuo je ulevo. Koristei Jusen Saten, Majki unu.
Istovremeno podie ma i zavitla njime ulevo. Presekao je dobermana elom duinom.
ivotinja se srui na tlo pored Majklovih nogu, leei na strani. Oi joj postadoe
staklaste.
276/
Majki spusti katanu. Duboku uzdahnu. A onda mu ma izlete iz ruke.
Udario je o zemlju, pao preko nepominog psa. Pokuao je da se okrene, osetivi
ogromnu teinu na sebi. Bol se zakopa u njega kao otre kande. ta je to? Prvi pas!
ivotinja je nakako uspela da prikupi preostale atome snage i ponovo ga je napala.
Pas se podigao na zadnje ape, skoio. Prednje ape su ve poele da se krute ali zadnjim
nogama je parao Majkla. Majki nije mogao niim da se suprotstavi besu polumrtve,
pobesnele zveri. Znao je da poinje da
ubL
Video je da mu ma lei van domaaja. Koristio
je sve miie ne bi h drao to dalje od vrata vilice koje su kljocale, pune otrih zuba. Za
to vreme, zadnje ape su se trudile da ga raskinu, da mu razderu trbuh.
Zverske oi su svetlucale uto u polutami, ose-ao se uasni ivotinjski smrad, slatki
miris krvi. I bol i instinkt nagovetavali su Majklu da nee moi jo dugo da izdri. Vilice
su ve kretale prema njegovom licu. Sve tee je mogao da odvraa uasan napad.
Postajala je ansa da se nekako izvue ali je morao najpre da oslobodi bar jednu ruku.
Njom je morao da odbija glavu zveri. Mora da pokua. Sada!
Oslobodio je levu ruku a desnom je drao dobermana na kakvoj takvoj udaljenosti od
svog lica. Kao da je ivotinja osetila da joj je kraj blizu. To saznanje je pojaalo njen bes
i sada je upregla svu snagu da se dohvati Majklovog nezatienog vrata.
Prsti Majklove leve ake obavie se oko hladnog okruglog metala. On podie ruku i
isprska baktin anti-septik direktno u oi, nos i razjapljene eljusti psa.
Doberman zaurla i odvoji se od Majkla. Majki se podie, dohvati dugi ma. Pas,
zaslepljen i poluugu-
277/
sen, nije se jo predavao, bacio se ponovo na njega. Majki pade, izvi telo, okrete se prema
psu. Ma je ve zvido kroz vazduh i rasekao je ivotinju du kime.
Odbacio je beivotno telo psa u stranu i podigao se. Ljudi su dolazili.
Stajao je, savijenih kolena. Drao je katanu preko desnog ramena.
Dva oveka, naoruana pukama M-16, iskoie iz senke iz koje su malopre iskoili
dobermani. Majki koraknu unapred, udari jednom, okrete se, udari jo jednom
horizontalno. Ljudi se pridruie leevima pasa na travi.
Nekoliko trenutaka stajo je nepokretan, kao stena. Oslukivao je. Kad je bio siguran da
nema nikakvih neprijateljskih zvukova u blizini, Majk podie korice maa i smesti katanu
na mesto. Gurnu zatim korice kroz pojas, prie drvetu i skide torbu koju je ranije tu
okaio.
Krenu polako prema kui.
Ude je bio na obodu svetlosti kad su dobermani prestali da laju. ekao je tano minut i
po. Kad nije uo nita glasnije od lepranja krila nonih insekata, on tiho ree neto u
voki-toki. Niko se nije javio na njegove ponovljene pozive.
Ude je naredio da svi uu u kuu - bilo ih je petoro, ako se ne rauna i Debeli Iimada -
naredio je svima da uzmu puke u ruke. Vailea arli je ve bio naoruan. Ude im ree da
pucaju sa ciljem da rane, ne da ubiju, mada niko od njih nije znao na koga to treba da
pucaju.
Naredio je arliju i Debelom Iimadi da krenu za njim iz trpezarije.
278/
- ta eli? - pitao je arli.
- Umukni - ree Ude. - Samo dri Iimadu na oku. Pazi na njega i pazi da se
ne dokopa
oruja.
Upravo je proveravao magacin svoje puke, kad se prozor nadu i eksplodira. Kia
razbijenog stakla srui se na njih.
Jakuze otvorie vatru iz svojih M-16, potpuno raznevi predmet koji je upao u prostoriju.
U trenutku kad je paljba poela, Majki odbaci lovaki luk i jurnu istonom stranom kue.
Nae otvoren prozor u spavaoj sobi i uskoi kroz njega.
Nadao se da e imati dovoljno vremena i da e ih ono to je bacio kroz prozor, razbivi
ga, malo
zadrati.
Spavaa soba je bila prazna. Bacio je katanu, otvorio je paljivo vrata. Oseti miris baruta.
uli su se pucnji. Moda e u tom mraku poubijati jedni druge
pomislio je.
Krenuo je na levo hodnikom. Spavaa soba Debelog Iimade bila je prva sa strane.
Uleteo je u nju, drei katanu ispred sebe. Nita. Uleteo je u kupatilo.
Prazno.
Bilo je neobino vano da proe kroz sve prostorije i da proveri da li se neko zadrao u
njima a zatim
da vidi gde su.
Naiao je na jo jedno kupatilo u hodniku.
Prazno.
Stigao je do ravanja hodnika. Sa leve strane je bila kancelarija, sa desne strane kuhinja a
ispod toga je bila dnevna soba. Kuhinja je bila mesto u kojem su se ljudi skupili posle
rasprskavanja velikog prozora u
279/
dnevnoj sobi. Sigurno su se dogovarali o odbrambe-noj taktici.
Stajao je pored pominih vrata, podigao je oruje, dodirnuo vrhom vrata. Polako ih je
gurnuo. Vrata se otvorie.
Ugleda dvojicu Jakuza. Jedan odmah opali.
Majki je upao u prostoriju, savijen u loptu. Izvue se iz tog zgrenog poloaja i odmah
zavitla maem. ovek koji je opalio samo jedan metak, srui se.
Majki se die, jurnu hodnikom a mitraljez osu paljubu kroz kuhinjska vrata. Ugleda jo
jednog Jakuzu u trpezariji ali njemu ispade puka iz ruku kad se vrata na kuhinji
rasprsnue.
Majki obori Jakuzu snanim udarcem. Kora-knu unazad jer je neko jo pucao prema
njemu. Povukao se niz hodnik a svi pooe za njim.
Kad ih je uo kako dolaze, Majki se okrete i jurnu prema onome mestu gde se hodnik
ravao. Krenu nekoliko koraka prema kuhinji, posegnu u dep i izvue upalja i nekoliko
raketa.
Krenuo je zatim drugim krakom, prema studiju Debelog Iimade.
Kad je Ude ugledao razbijeni prozor koji ih je zasuo kiom stakla, odmah posla dva
oveka prema kuhinji a jednog u onaj deo hodnika otkuda se ulazilo u trpezariju. Druge
je zadrao tamo gde su bili.
Ali, kroz nekoliko minuta je morao da pro-meni taktiku. Pre svega zbog toga to je ostao
bez tri svoja oveka. Sem toga, svi su videli uljeza.
Ude naredi trojici preostalih Jakuza da krenu
280/
niz hodnik. Kad su se pokrenuli, sam je veoma obazrivo poao za njima.
Pucnjevi su bili zagluujui. Ude je mogao da vidi tri oveka kako se udaljavaju. Ali kad
su stigli do onog mesta gde se hodnik ravao, neto se zbilo. Ljudi se bacie prema
kuhinji. ta ih je to preplailo? Ude je vikao na njih ali oni nisu mogli da ga uju.
On tada ugleda neku senku kako prelete preko otvorenog prostora na kraju hodnika. Sjaj
elika. Katana! Udarci nadole i nagore.
- Ah - dahnu Ude - Majki Dos!
Izgubio je dragocem trenutak razmiljajui o situaciji a onda je krenuo niz hodnik.
Ominsao je zamku i nije nameravao da uleti u nju.
Vratio se sa arlijem. Gurnuo ga je snano ispred sebe i arli posrnu nekoliko koraka
unapred.
arli nalete na neto otro, blistavo i oigledno beskrajno. Dok je urlao arli oseti kako
ga taj blistavi metal preseca elom duinom. Bol je bio neizdrljiv ali samo za jedan
kratki tren. arli pade licem prema podu.
Majki odbaci ma i povue se niz hodnik. Udario je nogom vrata i uao u poslednju
prostoriju. Bila je to kancelarija. U njoj je bio ogromni pisai sto, velika fotelja, a kroz
otvoreni prozor video se ogromni deo imanja. Na zidovima su bile tapete sa naslikanim
listovima banana.
Gde je bilo Debeli Iimada?
Majki se okrete i skameni.
Ude je stajao na vratima.
- Baci katanu - ree Ude, podiui mak-10 prema Majklu.
281/
Bio je spreman da dri ruku na okidau dok ne iskida uljeza na trake svojim mecima.
- Majki Dos. - Ude ue u prostoriju. - Mislim da je ovo za mene neto izvanredno.
Ude se nasmeja.
- Ubiu te, naravno - ree Ude, posmatrajui Majkla kako se saginje da bi obazrivo
spustio katanu kraj svojih nogu. Odmahnuo je glavom. - Nemoj. Spusti ga na sto, sa
drkom prema meni. Ne elim da katana bude u tvojoj blizini. - Klimnuo je glavom kada
ga je Majki posluao. - To je mnogo bolje.
Iscerio se, maui makom-10. Uivao je u nad-monosti koju mu je davao revolver.
- Ima toliko toga da mi kae pre nego to sebi pruim zadovoljstvo da te ubijem -
osmeh mu nije silazio s lica. - Mislim da u u ovoj predigri uivati mnogo vie.
- Ko si ti? - pitao je Majki. Ude podie obrve.
- Ja sam lan Taki-gumija. Da li si uo za mog ojabuna Masaija Takija? Naravno da
jesi.
Drei stalno uperen mak-10 u Majkla, Ude izvadi komad crvenog kanapa koji mu je dao
Havajac.
- Da li ti se ovo ini poznatim? Ovo je bilo tebi namenjeno. Tvoj otac je ovo ostavio na
Mauiu. Sada e mi ti rei ta to znai i gde je sakriven dokumenat Katei.
- O emu govori? - upita Majki, iskreno za-prepaen.
Ude je odmahivao glavom.
- Ne, ne. Potpuno grei. Ja postavljam pitanja ovde.
- Ali, ja ne znam...
- ta predstavlja ovaj crveni kanap? - Ude je mahao njim. - ta je to?
252/
Meni je to zaista poznato mislio je Majki. Gde sam to ranije video?
- Ti si ubio mog oca? - pitao je Majki. - Zar misli da u ti ja neto rei?
- Moda i hoe. Ja ne sumnjam u to. Poeo je da pritiska okida maka-10.
- Nee ti nikoga ubiti. Ude se okrete.
Debeli Iimada je stajao na dovratku. Drao je u ruci ogromni revolver.
Oba oveka odjednom opalie. Krv iknu iz tela Debelog Iimade dok je padao licem
prema podu.
Udeov mak-10 opali ponovo kad Majki posegnu za katanom. Metak ga ne pogodi ali Ude
mu prie i udari ga drkom revolvera po lanku.
Bol je bio neizdrljiv. Majki jeknu i kliznu na kolena.
Ude pucnu jezikom.
- Ne - ree on - nee to biti ba tako lako. Uperio je mak-10 u Majkovo lice pre nego to
se sklonio na bezbednu udaljenost. Kad je ugledao krv koja je linula iz Majklovog nosa,
nasmeja se.
- Rei e mi ono to elim da znam podie revolver sada imam dosta vremena na
raspolaganju imam sve vreme ovog sveta. Nema nikog u blizini da nam smeta ili da
uje tvoje krike bola. To e se, svakako, dogoditi kad ti opalim u nogu. Jedan sat kasnije,
opaliu ti u drugu nogu. Onda u prei na tvoje ruke. Misli na to. Kako e iveti bez
nogu i ruku? To e biti straan izazov, zar ne?
- Idi do avola - prosikta Majki. Ude slee ramenima i nasmeja se.
- Jo vie zabave za mene - naniani u Maj-klovu desnu nogu.
283/
Ve se skoro uo zvuk eksplozije u sobi ali u deliu sekunde Ude kao da je oklevao.
Okrenuo se prema prozoru.
Majki vide neki pokret, nije mogao da veruje oima.
Ilijana je uskoila kroz prozor. Vitlala je Maj-klovim maem kao najvei majstor
maevanja. Otrica maa pogodi mak-10, raznese Udeov lanak. Krv iknu.
Ilijana je ve poinjala drugi udarac. Ude nekako izbee da mu ne odsee glavu. Srui se
na pod, udari glavom u sto a onda se baci prema hodniku.
Majki epa mak-10 i naniani na Udea. Morao je da pree preko tela Debelog Iimade.
Ugleda kako Ude nestaje iza zavoja hodnika. Uspeo je da se dokopa izlaza. Majki pojuri
za njim. Nije ga vie video.
uo je kako ga Ilijana zove. Vratio se u studio. Zatekao ju je kako klei iznad Iimade.
Okrenula ga je na leda i kao da je razgovarala sa njim. udni zvui su izlazili iz njegovih
otvorenih usta. Njegov pogled je lutao od Ilijane do Majkla.
- Ti si sin Filipa Dosa - rekao je teko. - Istina? Majki klee pored Ilijane. Klimnuo je
glavom. Ja sam Majki Dos.
- Tvoj otac me je nazvao ... na dan svoje pogibije - Debeli Iimada se zakalja.
Uzdahnuo je i oi mu se zatvorie. - On i ja smo se znali ... jo odavno. Kad je Vataro
Taki bio ojabun ... poznavali smo se. Bilo je to pre nego to je luak Masai oteo vlast od
brata.
Iimada je teko disao. Bolno ga je bilo gledati.
- Tvoj otac je znao da sam ja jo odan njegovom starom prijatelju, Vataro Takiju.
Zamolio me je da te naem. Hteo je da te pitani da li se sea intaia?
Majki se setio posmrtne pesme svog oca: U
284/
snegu koji pada, dralovi dozivaju svoje partnere, kao blistavi simboli intaia na zemlji.
Nije znao da li su ba tako ili stihovi ali znao je da se pominje
intai.
- ta je jo rekao? - pitao je Majki. - Ko ga je
ubio?
- Ja ... ne znam - Debeli Iimada je sve tee disao, guio se kao da su njegova plua
zaboravila svoj osnovni zadatak. - Masai nije.
- Pa onda ko? - Pitao je Majki. - Ko bi inae eleo smrt nog oca?
- Nai Udea - Iimadine oi ve su bile uperene u neto to je samo on mogao da vidi. -
Ude je naao ono to je tvoj otac eleo da ti dobije.
Majki se nagnu blie. Iimada je ve poeo da se
gubi.
- Katei dokumenat - apnu Majki - ta je to?
- Tvoj otac je to ukrao od Masaija - moda Iimada vie nije mogao nikoga da uje do
samo sebe. -Masai e dati sve od sebe da bi povratio taj dokumenat. Poslao je Udea
ovamo.
- Ko je Ude?
- ovek koji je pucao na mene - ree Debeli Iimada. - Da li sam ja njega pogodio?
- Krvario je - ree Majki. Nije mu preostalo jo mnogo vremena. - Iimada, ta je to
Katei dokumenat?
Pogled Debelog je lutao od Ilijane do Majkla.
- Pitaj nju ona zna.
- ta?
Debeli Iimada se osmehivao neemu to oni nisu mogli da vide. Moda je nasluivao
jedan drugi, bolji svet.
- Vera i dunost ... znam tek sada njihovo pravo znaenje. To je jedino to je vano i
vredno...
285/
A onda ivot prestade. Iimada ispusti poslednji uzdah.
Majki zatvori Jakuzine one kapke.
Pogleda Ilijanu. Ko je ona? pitao se. Bilo je to jo jedno pitanje na koje je morao da nae
odgovor. Ali ne sada. Moraju najpre da se iupaju odavde, moraju da previju rane,
moraju da se naspavaju i odmore.
Ilijana ustade, prui mu katanu na ceremonijalni nain.
Majki, primajui ma, shvati da joj nije zahvalio to mu je spasila ivot. Obrisa lice.
- Kako vaa ruka? - upita.
- Moda me boli manje nego to vas boli nos -ree ona.
Zajedno krenue sasvim polako da potrae pomo.
286/
Prolee 1947.
Tokio
Bila je istina da je Lilijen Hadli Dos mrzela svog oca. Pridruila se amerikim snagama
sa kojima je dola u Japan samo zbog neprestanog zanovetanja generala Hadlija.
Tano je, meutim, bilo to da joj je godila panja kojom je bila obasuta dok je bila na
pozornici ali mrzela je svaki trenutak koji je provela daleko od svoga doma.
Mrzela je oca to ju je primorao da doe na mesto kojeg se gadila. Mrzela ga je jo vie
zbog uloge koju je odigrao u pogibiji njene brae. Sem Hadli je utuvio u glavu sinovima
ta je dunost prema domovini. Dunost! Zar je njihova dunost bila da poginu? Ima li
ikakvog smisla u tome? Lilijen je znala da nema nikakvog smisla u sistemu sveta. Rat se
pobrinuo za to.
Bili smo tako bliska porodica mislila je Lilijen. Seala se kako su se veselo smejali za
vreme Uskrsa i kako je sa nestrpljenjem ekala da braa dou na duge letnje raspuste iz
vojne akademije. ekala ih je i za Dan zahvalnosti.
287/
Za Boi su zajedno kitili jelku, stavljali su sjajno upakovane darove ispod njenih tamnih
granica. Pili su ato koji je spravljala majka i pevali boine pesme.
Sada kada su joj braa poginula to je sve nestalo, sve je odnela plima glupog, glupog rata.
Nije vie bilo stabilnosti, nije vie bilo topline ni udobnosti, nije vie bilo niega emu je
mogla unapred da se raduje. Postojale su samo pridike Sema Hadlija za veerom, o
ratnim teorijama.
Smrt rekao je general Hadli nekoliko nedelja pre nego to e Lilijen prvi put sresti Filipa,
je neophodni, ak dobrodoli nusprodukt rata. Na neki nain on je pandan prirodnoj
selekciji, preivljavaju samo oni koji su najsposobniji. Rat je pretresanje, neto to se
periodino dogaa u istoriji. I dogadae se. Kao veliki potop u Bibliji, rat isti zemlju,
priprema je za novi poetak.
Lilijen to vie nije mogla da izdri.
Ne, grei rekla je prvi put, podiui u Ijutini glas na svog oca. Rat je zlo. On nije nita
drugo nego zaborav za mrtve i oajanje za one koji su preiveli.
Tresla se. Bila je svesna da njeni roditelji zapre-paseno gledaju u nju. ta je to spopalo
njihovu ljupku veselu devojicu?
Zar ne vidi ta je tvoj rat, tvoj divni prirodni selektor, uinio? Ubio ti je dva sina! Prema
tvojoj teoriji, oe, znai da Dejson i Bih nisu zasluivali da ive, da nastave rasu - ili ta
bilo da kae ta glupost u koju ti veruje!
Lilijen je videla Filipa kao svoj izlaz iz svega ovoga, kao svog viteza u sjajnom oklopu.
On je bio njen sveti ore koji e, ako ba i ne ubije odreenu adaju, bar da je odvede iz
kraljevine u kojoj ova caruje. I on je bio vojnik kao i njen otac ali to je bila jedina
288/
slinost - delili su istu profesiju. Njihove linosti i njihovi temperamenti su bili veoma
razliiti. Sam toga, bilo je tuge koju je Lilijen oseala kod Filipa. Nije je shvatala i to ju
je tako privuklo njemu, kao to Severni pol uvek privlai magnetnu iglu. Na taj nain
mogla je sebi da protumai da je sama potrebna isto toliko Filipu koliko je on potreban
njoj. Nije to bilo nikakvo zavaravanje. Brakovi zasnovani na laima ne mogu dugo da
cvetaju. Mogu samo da ivotare. Ili da preivljavaju i raju u izolaciji. Kao odluni
istraivai koji vie vole da besciljno lutaju pustinjom to im je prilino poznata nego da
krenu prema nepoznatim predelima, tako su Filip i Lilijen nastanili hladni les svoga braka
i ne znajui da su moda pogreili.
Ali onda je Filip naao Miiko.
ta je Lilijen dobila tim brakom i tom vezom?
Jednog sunanog, vetrovitog dana, posle prvog susreta, Filip i Miiko su bili u kolima.
On ju je pozvao na izlet. Naravno, iako je prolee dolazilo, bilo je jo suvie hladno da bi
se jelo napolju ali zagrejana kola bila su prijatno mesto.
Miiko mu stavi ruku na miicu i tiho ree:
- Postoji mesto na koje elim da te odvedeni.
Objasnila mu je kuda da vozi. Ulice su bile zakrene saobraajem i jedva su se iupali iz
grada. Ali van grada je bilo mnogo bolje.
Najzad mu Miiko pokaza gde da se parkira. Bili su u oblasti Dejenofu. Filip nije ba
najbolje poznavao ovaj deo grada. Bio je prepun ogromnih vila. Sve su bile sagraene u
tradicionalnom japanskom stilu. Negovani vrtovi, stari japanski kedrovi, zidovi od
bambusa i kamena oiviavali su ulice.
289/
- Gde smo? - pitao je Filip dok ga je Miiko kamenom stazom vodila prema ogromnom
zdanju, skoro sasvim sakrivenom bujnim rastinjem.
- Molim te - ree Miiko i na ulazu skide cipele, pokazavi time da i on uini isto.
Sa golog poda preoe na zelene tatamije. Miris tek pokoene trave snano se oseao u
kui. Iza njega su bila masivna kioki drvena vrata, pojaana gvozdenim reetkama.
Debele, grubo tesane drvene grede presecale su tavanicu.
Na kraju hodnika klizea vrata im prepreie put. Centralni paneli na vratima bili su od
izvezene svile. Videli su se feniksi u crvenim, narandastim, zlatnim i utim tonovima.
Miiko je kleknula ispred kliznih vrata i otvorila ih. Pokazala je Filipu da ue.
Kao to je bio obiaj kad bi se ulazilo u sobu sa tatamijima (jer to je bio formalni deo
japanske kue), i Filip pree preko praga na kolenima.
- Dobrodoli, gospodine Dos.
Pogled na oveka koji je sedeo na drugom kraju sobe natera Filipa da podigne glavu.
- ta...?
- Iznenaeni ste - ree Zen Godo - ali tako i treba da bude, zar ne mislite?
Filip se trudio da zaustavi lupanje srca. Pa to je covek za koga mi je nareeno da ga
ubijem.
Zen Godo je bio vitki mukarac, s duguljastom glavom kao u vuka, udnim oima koje su
privlaile panju kao magneti. Kosa mu je bila kratko oiana, kao etka, tamna i gusta.
Savreno negovani brkovi koji su ve bili boje bibera i soli davali su mu izgled gusara.
- Moja kerka Miiko - rekao je Zen Godo -koju ste ve upoznali...
290/
Filip se okrete i zagleda se u Miiko.
- Ti si njegova kerka?
Nije mogao da prepozna sopstveni glas.
- Ja znam ko ste vi, gospodine Dos - ree Zen Godo. - Znam da ste odgovorni za smrt
mojih prijatelja Arisave Jamamotoa i igea Nakaime.
Imena su eksplodirala u vazduku kao bombe.
Miiko ne ree nita. Stajala je sa rukama na leima, posluna kao uenica. Filip je bio
kao uhvaen u zamku, izdan.
- Ne moete da me zadrite ovde - ree diui
se ja sam lan Amerike...
Osetio je teinu na vratu i video da Miiko dri katanu, japanski dugi ma. Otra ivica
bila je pritisnuta uz njegovu kou.
- Miiko nee oklevati da ga upotrebi, gospodine Dos - ree Zen Godo - ona je seflsei,
majstor kenucua. Da h vam je poznata ta re?
- Da - ree Filip, zagledan u sjajnu duinu eline otrice. Miiko ga nije isputala iz
vida. - Ken-ucu je umetnost maevanja.
Ni najmanje nije sumnjao da je ono to Zen Godo govori o Miikinim sposobnostima
suta istina. Filip se zavali unazad. Nije video da ima drugog
izbora.
- Rekli ste da sam ja poubijao vae prijatelje i poslovne partnere, pa ipak elite da vam
verujem da neete da me povredite. Mislim da u to ne mogu da
verujem.
- Kao odgovor na to dopustite mi da vam ispriam jednu priu iz prolosti jer sve vue
svoje korene odatle - ree Zen Godo.
Bio je odeven u slubeni kimono od crne svile sa sjajnim crnim istkanim talasima.
Izvezeni dralovi,
291/
beli kao sneg, nalazili su se na prsima. Njihove oi i vrhovi kljunova bili su jarko crveni.
- Otac me je nauio da moram da unitim svoje neprijatelje pre nego to oni unite mene -
poeo je Zen Godo. - On je bio veoma odluan ovek. Bio je astan na svaki nain.
Nikada, meutim, nije proputao da tok dogaaja okrene u sopstvenu korist. Na kraju su
ga njegova odlunost i nemilosrdnost unitile. Tokom svojih dugih godina poslovanja
stekao je mnoge neprijatelje i postali su suvie brojni da bi mogao sve da ih ukloni.
Zen Godo je zastao ali kako je Filip utao, nastavio je da govori.
- Moj otac je bio intoista. Predano je verovao u animizam. Obino bi pokazivao
drvee, potoke, jezera, bregove zasaene drveem u sumrak i kleo mi se da se na takvim
mestima kriju duhovi. Otac je govorio da u gredama nae kue ivi jedan duh. Po svemu
sudei bio je to veoma zli duh. Moj otac je tom duhu dao utoite kad niko drugi nije hteo
ili nije mogao da to uini - tako je bar otac govorio. I sada, kada se naao u neprilici, moj
otac je otiao do duha. Neprijatelji me okruuju - rekao mu je. Ti si mi savetovao da ih
unitim pre nego to oni unite mene. Sada to ne mogu. ta da uradim? Senke iznad
njegove glave su se pomakle, kao da ih je takao neni povetarac. Za trenutak se zauo
nabusiti glas: Mora da nade saveznika koji e ti pomoi. - Pokuavao sam odgovorio
je moj otac. Ali niko nema snage da stane sa mnom rame uz rame. -Onda mora da trai
saveznike na nekom drugom mestu rekao je duh. Otac je odgovorio: Traio sam posvuda
- Nisi traio posvuda ree duh saveznici ponekad mogu da se nadu na neoekivanim
mestima. -Nema oveka koji bi stupio u savez sa mnom u ovakvo]
292/
Niko nema haru stomak za to. Imam samo neprijatelje. Onda se potrudi da medu
neprijateljima nade saveznika posavetovao ga je duh.
Zen Godo se osmehnuo i pogledao Filipa.
- Nadam se da ste sada shvatili. Moje sadanje prilike su sline onima u kojima se naao
moj otac. I ja sam okruen neprijateljima koji ele da me unite. Veoma su brojni,
beskrajno dobro organizovani. I, to je najvanije, veoma su moni.
- Zato bih ja verovao u to? - upita Filip. - Vi ste veoma dobar govornik, ubedljiv, ali to
su samo reci. A meni je ma pod grlom.
Zen Godo je skoro neprimetno klimnuo glavom i Filip oseti kako se vrh maa sklanja sa
njegovog vrata. Miiko je okrenula katanu. Stavila je drku u njegove ruke.
I tada, na svoje zaprepaenje, Filip ugleda ena Godoa kako se saginje sve dok mu lice,
pred njegovim nogama, nije dotaklo duek od trske.
- Evo vae prilike, Dos-san - ree Zen Godo u tom poloaju. - Samo jedan zamah
katanom i moja glava e se otkotrljati. Va zadatak bie ispunjen i neete morati da
smiljate kako da me ubijete. Ionako imate naredbu da to uinite.
Filip baci pogled na Miiko. Stajala je nepomino. Lice joj je bilo bledo i zategnuto.
Gledala je u njega kpajikom oiju a oi su joj bile pune vatre i leda.
Morao je da zna ta oni misle ovim. Podigao se na jedno koleno tako da je bio iznad
oveka koji je bio sagnut pred njim. Podigao je katanu tako da je seivo bilo tano iznad
golog vrata ena Godoa. Duboko je udahnuo i spustio brzo otricu.
Zen Godo se nije pokrenuo a nije se pokrenula ni Miiko.
293/
V
Filip zastade, s otricom na nekoliko santime-tara iznad vrata. Duboko je udahnuo, disao
je nekoliko trenutaka veoma snano pre nego to se vratio u prethodni poloaj, preko puta
ena Godoa na dueku.
Zavlada, duboka tiina. Filip je pomislio da moe da uje zrnca praine kako padaju.
Posle izvesnog vremena Zen Godo podie glavu s poda. Zagleda se u Filipa. Na
njegovom licu nije se mogao proitati nikakav izraz.
Filip vide da mu se sada prua prilika da sazna neto vie. Nije hteo da je propusti.
- Ti neprijatelji o kojima govorite da li su poznati kao iban?
Sada je bio trenutak da vidi da li je bio u pravu. Sada e se otkriti da li su on i Jonas bili
navedeni da uklanjaju pogrene ljude.
Zen Godo ga je posmatrao sjajnim oima, crnim kao abonos.
- Da, ali bio bih veoma zadovoljan ako biste mi rekli otkuda znate za to ime?
- Rei u vam samo pod uslovom da vi meni kaete ta je iban - rekao je Filip.
Zen Godo klimnu glavom.
To je razmena informacija. Otac mi je uvek govorio da je sjajan metod poetka jedne
veze ako je zasnovana na uzajamnom poverenju.
Filip mu prui pismo koje je uzeo sa lesa igea Nakaime. Zen Godo proita pismo, a
onda ga prui Miiko. Pogleda u Filipa.
- ta vam govori ovo pismo, gospodine Dos? Filip odmahnu glavom.
Najpre mi recite o ibanu.
- iban, kao to moda znate, oznaava lokalnu politiku mainu. To je vie
ironini naziv.
iban je veoma povezana klika birokrata na visokom nivou koji su se povezali pod
vodstvom Kozoa ine. ina je veoma omraena linost. Za vreme rata bio je masovni
ubica. Mislim da ih je bilo vie, ali ina je bio najgori od svih. Uivao je u svom poslu.
Ratni posao ga je zaveo a onda ga i zarobio. ina je bio prvi koji je zagovarao japansko
vojno irenje u Mandunji. ina je bio taj koji je obezbedio podrku imperijalizma. On je
imao, i jo uvek ima, velikog uticaja i u politikoj i u privrednoj sferi. Od kraja rata, ina
se pobrinuo da on i njegovi drugari imaju dobre prihode. Amerikanci ne mogu da ga
taknu. Tako je mudro popravio dosijea, da niko ne shvata kakva je bila njegova uloga u
ratu, a najmanje Amerikanci. Najvea ironija je to su sada on i njegovi ministri
najodaniji savetnici Amerikanaca. Ha! Amerikanci mu sve govore o svojim namerama.
ina se sloio da im pomogne u ostvarenju namera a onda su on i njegovi ministri tajno
minirali te iste projekte i namere.
- ta ima ina protiv vas? - pitao je Filip.
- Jamamoto-san, Nakaima-san i ja bili smo protiv rata od samog poetka. Borili smo se
protiv ine i on nam to nikada nije zaboravio. Sada, kada se rat zavrio onako kako smo
mi predviali, verujemo da bi Amerikanci mogli da nam pomognu na pravi nain. Mi
verujemo da Japan moe da izae snaniji, sa vie samopouzdanja posle katastrofe,
ukoliko bismo zemlju usmerili u dobrom pravcu. ina i njegov iban eleli su neto
sasvim drugo.
- A to je?
Oi ena Godoa bile su tamne, duboke, kao mirno jezero uvee.- ina eli da vrati Japan
u predratno militaristiko stanje. eli Manukuo koji Japan nikada nije imao. I jo vie:
eli kontinentalni deo Kine.
294/
295/
eli da proiri nau zemlju. To je sudbina Japana, tako on kae. To je naa karma. Japan
nikada ne moe da bude veliki, tako on misli, sve dok ne dostigne veliinu Amerike ili
SSSR.
Gospode na nebesima pomisli Filip. U ha sam se to uvalio? Bio sam u pravu. Dobijali
smo namerno pogrene informacije. Filipu je sada bilo jasno da je, svakako, Dejvid
Tarner bio glavna veza izmeu ibana i Silversa. Ipak, pitanje je i dalje ostalo: na ijoj je
strani Silvers? Zastraujua slika poela je da se formira u Filipovom umu, ali, bila mu je
potrebna potvrda.
Filip je rekao enu Godou kako je, poto je proitao Nakaimino ime, poeo da sumnja u
nareenja koja je dobijao. Rekao mu je o sastanku sa generalom Hedlijem i ta je Hedli
otkrio. Silvers je dobio obavetenja od Dejvida Tarnera i na osnovu toga je izdao
nareenje da se ubiju Jamamoto, Nakaima i Godo.
Zen Godo je mirno sasluao ovu informaciju. Najzad je rekao:
- Kad vas je prvi put srela, Miiko vas je opisala kao posebnog Amerikanca. To me je
zainteresovalo jer je ona naglaavala da vi shvatate nain japanskog ivota. Mogu da vam
kaem da je Miiko udata za Nobua Jamamotoa. On je najstariji sin Arisave Jamamotoa.
Kad je otkrila da ste vi krivi za smrt njenog svekra, bila je prilino zabrinuta.
Filip zamisli kako Miiko vitla svojim dugim maem prema njemu i zadrhta.
- U stvari, ja verujem da je ona dugo razmiljala o tome da vas ubije, gospodine Dos -
nastavio je Zen Godo - ali, to je sve bilo pre nego to vas je upoznala. Tada ste vi postali
poseban Amerikanac i to je sve izmenilo. Zato sam je i naterao da vas dovede -
296/
dotakao je ivicu brkova. Vi ste me naveli da posluam savet duha. Svojevremeno, on
je spasao poslove mog oca. Sada se molim da mi njegov savet pomogne da ja spaeni
svoje poslove - podigao je ruke uvis, sa dlanovima okrenutim nagore. - Iskreno govorei,
sada je trenutak da vam kaem zato ste vi ovde. - Nasmejao se. - elim da me ubijete!
Postalo je veoma vano da Filip otkrije ta se zbiva u tabu CIG. Informacija koju je
dobio od ena Godoa to je zahtevala. Sada kada je znao da je iban davao pogrena
obavetenja koja su se gomilala u Sil-versovoj dokumentaciji u CIG, sve drugo je ilo
loginom progresijom. Ako pretpostavi da je Silvers znao prirodu informacija i ako nije
bio samo prevaren od strane mudrog prevaranta, masa drugih do sada neobjanjivih
elemenata dolazila je na svoje mesto. Na primer, zato je Silvers bio tako tajanstven kada
je bio ~u pitanju njegov izvor informacija? Zatim, zato je koristio Dejvida Tarnera,
kancelarijskog moljca, za delikatni terenski posao? Povrno gledano, nije bilo nikakve
logike da se takva riskantna dunost poveri majmunu kakav je Tarner. Ali, posmatrano u
ovoj novoj i drugaijoj svetlosti, moda je i bilo neke logike. Filip je razmiljao: kao
Silversov administrativni adjutant, Tarner je bio povezan sa njim veoma direktno. Silvers
je - ukoliko je radio za iban - mogao istovremeno da kontrolie protok pogrenih
informacija (i tako je mogao da ih obezbedi) a i da u svakom trenutku ima rtvenog jarca
- Tarnera - ako se pokae da neko sumnja u te informacije.
to je Filip vie razmiljao o tome, sve vie mu se inilo da Silvers nije ono za to se
predstavljao. ta je
297/
bio njegov motiv, mogla je da bude sasvim druga pria. Iskreno, Filip nije mnogo brinuo
oko toga. to se njega ticalo, izdajica je izdajica. Da li izdaje zemlju za novac, iz
ucenjivakih ili ideolokih razloga, za njega je to sve bilo isto. Pragmatiki, rezultat je
bio isti i to je bilo ono to je najvanije.
Filip je poeo da stvara planove. Metodian kakav je bio, on je napre prodro u tab CIG.
Mislio je da Silvers nee biti dovoljno lud da u kancelariji ostavi dokumentaciju koja bi
mogla da izazove sumnju. Ali on bi sam bio lud ukoliko ne ispita tu mogunost.
Kao to je i oekivao, nije naao nita sumnjivo. To je znailo da je sada vreme da se
prodre u Silversove line prostorije, odnosno njegov stan. ef CIG je iveo u maloj,
urednoj kui blizu Kraljevske palate. Nije mu bilo teko da upadne unutra. Za specijalistu
kakav je bio Filip, to zaista nije bio nikakav problem. Filip je odabrao no kada je Silvers
bio na slubenom banketu u Makarturovoj rezidenciji. Ve je dva puta bio u ovom stanu.
Seanje ga je dobro sluilo. Nije morao da pali svetlost da bi se lako kretao kroz stan.
Krenuo je od Silversove radne sobe. Bio je tu starinski pisai sto, drvena stolica, kona
fotelja, jo nekoliko slinih fotelja razbacanih ispred polica za knjige od orahovog drveta.
Ukratko, jedna sasvim zapadnjaka soba.
Filip je pretresao fioku za fiokom. Dok je prele-tao snopom svetlosti baterije preko
papira, molio se u sebi da naleti na neto znaajno, na neto to bi mu pomoglo u daljnoj
istrazi. Filip je bio ubedenm da bi, ukoliko nae dobar dokaz, njegov tast pristao da krene
protiv Silversa.
I onda je naao to to je traio! Skrivena u zadnjoj fioci, u lanom dnu, nalazila se tanka
belenica.
298/
Jedva da je mogoao da poveruje svojoj srei. To je potvrdilo sve njegove sumnje.
Uzbuenje je pretilo da ga ugui. itao je stranicu za stranicom. Da. Sve je bilo tu.
Zabeleena vremena i datumi sastanaka sa ministrima ibana ija je imena Filip znao.
Bile su zabeleene sume novca koje su im isplaene, bilo je zabeleeno ak i gde su te
isplate stavljene u depozit, bili su zabeleeni brojevi bankovnih rauna. Bilo je tu sve ono
to je Filipu bilo potrebno da optui Silversa kao izdajnika u okviru ibana.
Sutradan ujutro, Filip je otiao u banku u centru. Koristei svoju CIG propusnicu
zahtevao je da vidi potpredsednika banke a onda je zatraio sve informacije o raunu broj
647338A. Ime vlasnika rauna bilo je Harold Morten Silvers. Filip to nije oekivao.
Doneo je sa sobom fotokopije Silversovog rukopisa. Uporedio je rukopis sa potpisom na
ekovima. Bio je isti.
Kopije planova Zen Godove kue stigle su na
vreme.
Dejvid Tarner je isporuio paket u Filipov stan. Doao je trenutak kojeg se Filip plaio: to
je znailo da je Jonas resio problem kako da ubistvo lii na prirodnu smrt. I to da Filip
nee nepotrebno dovesti CIG u opasnost. To je bilo veoma teko jer je Zen Godo bio
dosta eksponiran.
Poto Jonas - uvek oprezan - nije eleo da se Lilijen muva unaokolo dok oni razgovaraju,
Filip je predloio da je Tarner povede u bioskop da vidi film Preko Pacifika. Odavno je
elela da ga gleda. Znao je da Lilijen nema prijateljica, da se nije zbliila ni sa kim ni iz
vojske ni od lokalnog stanovnitva. Lilijen i
299/
Tarner su otili bez reci a Filip i Jonas se vratie svojim planovima i razgovorima.
Nagnuli su se nad planove i jo jednom su prouili sve informacije koje su zapamtili o
enu Godou. Dok je gledao obilje brojki i podataka, Filip je oseao gr u stomaku.
Meutim, tek kad je Jonas poeo da govori o detaljima, ozbiljnost situacije sasvim se
pokazala i to ga je jo vie sledilo.
Znao je da je stigao do tene iz koje nema povratka. Tek sada, kao kad se pomalja zrak iz
tame, poinjao je da nasluuje punu prirodu dogaaja koji je leao pred njima. Plailo ga
je to.
- Jonase - ree, bacivi pogled na sat - hajde da to sa Godom obavimo noas.
- Noas?
- Svakako - ree Filip a glas mu je bio sasvim miran. - Zato da ne? Imamo sav potrebni
materijal.
Filip je ve bio dao material koji je naao u Silversovom stolu generalu Hedliju. Hedli e
sutra o svemu obavestiti Makartura. Onda e stvarno doi do velikih neprilika. A do tada
mora sve da se resi. Filip natera samog sebe da se osmehne.
- Da, neka bude noas - ree, a u uima su mu odzvanjale reci ena Godoa Potreban je
svedok moje smrti. Ko bi bio bolji za to od vaeg partnera ?
- Da, to moemo da obavimo zajedno - ree Filip.
- Svakako se ali - ree Jonas.
- Zar nije vreme da se pauk istrgne iz svoje mree? Filip nasu pie obojici.
Znao je da e Jonasu biti potrebno neto za okrepljenje pre nego to se ova no zavri.
Jonas odmahnu glavom.
- Ne znam.
300/
- Ali ovaj plan je tvoja vrhunska kreacija i to je jedna od injenica zbog koje treba da
uestvuje u njemu.
Posmatrao je Jonasa kako pije viski.
- Sem toga - nastavi on - seas se one borbe o kojoj si mi nekada govorio?
- Na Piketu? - Piket je bila Vojna akademija na koju je Jonas iao u Kentakiju pre nego
to je doao u Vest Point.
- Da - ree Filip, sve se vie zagrevajui za svoj cilj - na Piketu. Svi ste imali maeve.
Svoje ceremonijalne maeve. Njima ste isprobavali kandidate. Poseko-tine bole do ludila.
Ti maevi su bili otriji od zuba pacova. Zar nisi to rekao? Otriji od zuba pacova, je l'
tako?
- Da -Jonas se svega seao, kao da je bilo jue.
- Ako bi kriknuo, ako bi uopte ispustio bilo kakav zvuk, to bi bio kraj. Ti nisi proao
kroz tu probu. Je l'tako?
- Tako je - Jonas edno ispi ostatak viskija iz
V V
case.
Filip je nastavio kao da uiva u tom razgovoru.
- Svakako, Jonase, ali te probe bile su tvoja omiljena zabava. Nou. U noi punog
meseca. Odeveni u kapuljae i crne ogrtae. Zazivali ste duh samog generala Piketa. I
sve te mladalake ludorije - Filip je posmatrao Jonasa kako brzo ispija viski. - Sada
moe opet kroz sve to da proe. ta kae na to?
No.
Kine kapi padaju sa lia. Filip i Jonas stoje izmeu kedrovih stubova, vlanih od kie.
- Ono je njegova spavaa soba - apue Jonas.
301/
(i/
Nona ptica se mekolji u svom suvom, toplom gnezdu u bogatim granama
japanskog kedra.
- Stavi masku - kae Filip, i sam navlaei masku na lice. Odeveni su od glave do pete u
crno.
U noi se vie ne uju nikakvi zvui sem kie. ak su i none ptice utihnule.
Siguran si da nema nikoga u kui sa njim kae Jonas. Nervozan je, jer ovo nije
njegovo polje rada. - U informacijama o njemu pie da Godo jednom nedeljno doputa
svojoj posluzi da posete porodice preko noi. To bi, znai, trebalo da bude kroz dva dana.
Ali, danas je osmi februar, praznik ree Filip - hari-kujo. Misa za igle. U
budistikoj religiji ovo je dan kada se pevaju pesme za sve igle slomljene tokom protekle
godine. Ti se osmehuje ali igla je vana alatka, bez nje ne moe nita da se asije niti
zakrpi. Sem toga, pomisli samo ta moe da naini slomljena igla ako se sluajno zatekne
u dueku. Ne brini. U kui e biti sam Godo.
- Kad ve govorimo o iglama ima li ti svoju?
- Tu je - ree Filip i potapa se po depu. -Nemoj da brine. Bie to lako kao deja igra.
Krenuli su po drvenom tremu. Zastali su, ukoili se. Oslukivali su. Pljas, pljas, pljas.
Nita vie.
Preli su do oija. Filip klee. Gurnuo je usku metalnu otricu izmeu drvenih ramova
na kojima su bili zategnuti zastori od pirinanog papira. Pomerao je otricu nagore,
dignuo je bravicu. Okrenuo se, klimnuo glavom Jonasu.
Obazrivo su pokrenuli ram sa zastorom. Soba iza zastora bila je veoma mrana. Zen
Godo je spavao na svom futonu.
302/
Filip ostavi cipele na pragu, poe da puzi preko tatamija. Oseao je da je Jonas odmah iza
njega.
Sada je bio vrlo blizu usnulom oveku. Izvadio je kutiju. U njoj je bio stakleni pric
ispunjen hemikali-jom koju je Jonas nabavio. Trebalo je da prouzrokuje srani udar kod
Godoa, tako da nita ne izgleda sumnjivo. Filip izvadi pric, gurnu bati da bi oslobodio
vazduh iz igle. Sluajno obori staklenu oljicu koja je bila ostavljena na ivici stoia.
- Grozno! - ree Filip pravei veu buku nego oljica koja je pala na tatami.
Zen Godo se promekolji i sede na futonu. Filip koraknu prema njemu sa pricem
u rukama ali Godo mu izbaci pric iz ruke.
- Prokletstvo! - siknu Jonas. - Obavi to ve jednom.
Filip izvadi dugu elinu icu sa drvenim drkama na oba kraja. Obavi icu oko Zen
Godovog vratra i poe da je zatee.
uo je kripanje oija. Okrenuo je glavu.
- Pazi! - kriknuo je.
Katana je zvidao prema Jonasu. Jonas je uspeo da se okrene i skoi istovremeno ustranu.
Ivica udari u duek od trske.
Filip je nastavljao sa zatezanjem ice. Stezao ju je i stezao a Jonas je za to vreme na sve
mogue naine izbegavao katanu, saginjao se, uao, izvijao ustranu.
Krv prekri Filipove ruke toplinom i on pomisli: Gotovo je! Odvio je icu, stavio je u
dep, potraio pric, spustio je i njega u dep a onda je skoio uvis. Zgrabio je Jonasa koji
je ba izvukao svoj slubeni revolver.
- Ubiu ovog luaka! - siktao je Jonas. Katana je opet zvidao kroz vazduh. Presekao
303/
je sodi. Ivica udari o kedrove grede i ma melodino zazuja, pokazujui kako je savreno
uravnoteen.
Jonas podie revolver ali Filip mu odgurnu ruku.
- Jesi li lud? - Filip je sada vukao Jonasa preko praga.
Nali su se opet na tremu. Filip gurnu Jonasove i svoje cipele u dep od sakoa. Skoio je
sa trema i povukao Jonasa koji je jo uvek oklevao. Nali su se na kii u mrkloj noi.
Tama na sve strane.
- Godo?
- Mrtav - ree Filip i obrisa krv sa svojih ruku o Jonasove pre nego to ju je kia sprala. -
ica mu je skoro presekla vrat.
- Dobro - ree Jonas - dobro. Filip je primetio da Jonas drhti.
Kad su se nali u kolima i kada su ve jurili kroz grad, Filip ree.
- Ono nije bilo normalno to si zamalo tamo uradio.
- ta?
- Revolver, Jonase. Prokleti revolver. ta ti bi da ga izvlai? To je revolver amerike
armije. Da si ga upotrebio, ta misli, ta bi balistiki strunjaci utvrdili?
- Ne bi mogli da dokau da pripada nama.
- Moda ne bi, ali je sasvim sigurno da bi se Silvers naao u vrlo udnom poloaju.
Nema sumnje da bi ga pitali: ta trae meci amerike vojske u telu japanskog graanina,
pukovnie Silvers? Misli li da bi nas zatitio? Misli da bi sakrio to od svojih
pretpostavljenih?
Jonas je utao. Svetlosti ulinih svetiljki arale su njegovo lice, bojei ga besnim bojama.
Kia je padala
304/
i kapljice su udarale u odreenom ritmu koji se savreno uklapao u kriputanje brisaa.
- Hriste - ree Jonas posle due pauze - ovo je ba bilo gadno.
Filip oseti po tonu njegovog glasa da je zadovoljan. Bio je rumen u licu, oi su mu sijale.
Okrenuo se prema Filipu. Neonske reklame obojie njegovo lice nezemaljskom zelenom
bojom.
- Ko je, do avola, bio onaj kreten sa maem?
- Zar je to sada vano? - pitao je Filip. -Godo je mrtav. Ko god da je bio, nije nam video
lica.
- Da - ree Jonas i provue ruku kroz kosu. - Moram da ti se zahvalim za to, drue. -
Duboko je izdahnuo, smirivao se, oputao. Bilo je oigledno da uiva u potpunom miru
posle bitke. - Gospode, onaj prokleti ma mi je skoro skinuo glavu!
Kad je Filip kasnije razmiljao o svemu tome, inilo mu se da gleda neki stari film u
kome se glavni glumac ogleda u bezbroj ogledala i njegov odsjaj se beskonano
ponavlja...
Mislio je stalno na onaj dan kada ga je Miiko odvela do ena Godoa. Mislio je na to
kako mu je Zen Godo rekao: elim da me ubijete. Seao se kako je on glupo pitao:
Zato?
Trebalo je da proe dosta vremena da bi shvatio ne samo to to se od njega trailo ve i
sve ono to je posle toga usledilo. Posmatrao je Miiko kako priprema aj, kako
minuciozno prati svaki detalj ceremonije. Oseao je kako mu se dlanovi nalivaju
toplinom i kako ih sklapa oko oljice od porculana, one iste koju e kasnije, te nedelje,
namerno oboriti sa
ivice stola. Nena para penjala se prema njegovom licu kao ostaci sna.
Tek kada je Filip ispio sav aj, Zen Godo je poeo da govori:
- elim da shvatite situaciju u celini. Miiko je bila pod pravim uglom od njega i
nagnula se da bi nasula jo aja Filipu.
Time to u umreti ja u dobiti na vremenu.
Filip je utao. ekao je da uje dalje objanjenje.
- Mo ibana je tolika da sam prisiljen da napustim svoje ime i svoj ivot kao Zen
Godo. Nestau sa birokratske scene. Mrtav, izgubiu mo koju sada imam.
Srkutao je svoj aj i ohrabrio Filipa da uini isto.
- Moram ponovo da se rodim. To je opasno i veoma hrabro - nastavio je da govori - ne
mogu to da postignem sam. Imam samo kerku. Poto sam sada odseen od svega to
znam i svih koje poznajem, veoma sam ranjiv. Ako bilo koji lan ibana sazna da sam
jo uvek iv, pitanje je samo trenutka kad e me ubiti. Ne mogu tek tako ponovo da se
rodim, preko noi. Zato u morati da otputujem. Otii u na Kijuu, juno ostrvo. Na
Kijuu u iveti sa farmerima koji gaje pomorande. S uivanjem u zaprljati ruke
rodnom zemljom i oslo-bodiu um. Radiu, jeu, spavau. A vreme e prolaziti.
Filip nije nita govorio.
- Za to vreme, ovde u Tokiju, moja kerka e voditi rauna o mojim poslovima.
Imam mnogo novaca, imam mnogo investicija. Ima toliko toga da se obavi.
Miiko zabaci rukave svog kimona i nasu obojici jo aja. Nije gledala ni oca ni Filipa,
ve je paljivo pratila ono to radi. Ima neverovatnu mo koncentracije - pomislio je Filip
kasnije, dok je razmiljao o njoj.
- Meutim, Miiko ne moe sama da obavi sve to je potrebno - nastavio je da govori
Zen Godo. -Potrebna joj je pomo. Tu pomo moete vi da joj pruite, Dos-sane.
Pijuckajui aj, Filip se pitao kako se njegov ivot toliko promenio. Kao lopov u noi,
ivot mu se prikrao kad nije bio obazriv i sve je odjednom prome-njeno. Razmiljao je o
tome kakav je nekada bio, razmiljao je o Jonasu koji je jo uvek takav: moja zemlja, bez
obzira da li je u pravu ili ne, vanija je od svega: moje je da pratim nareenja - i da ne
razmiljam o njima. Sjedinjene Amerike Drave, pre svega i pre svih: to je jo uvek
mogao da bude Jonasov moto.
Naravno, ne oekujte da e ova usluga ostati nenagraena. Recite mi, Dos-sane, da li
vi verujete u budunost? Da, svakako, verujete. Inae ne biste bili ovde. Zauzvrat, za
uslugu koju ste mi uinili, ja u vam dati jednu treinu svega onoga to u budue budem
zaradio.
- Zaradio, kako? - pitao je Filip. Zen Godo se osmehnuo.
- Ja sam kanriodo sensei. Put birokrata odredio je moj itav ivot. ak ni poraz u ratu na
Pacifiku to nije mogao da promeni. To nee promeniti ni moja smrt. Naravno, ne mogu
da se vratim meu ministre. Niti mogu da uem u neki zvanim posao a da ne privuem
na sebe panju ibana. Kakve su moje druge mogunosti? Imam samo jednu. Moram da
nestanem, da se spustim u podzemlje. Moram da postanem Ja-kuza.
306/
307/

- Zato Jakuza? - pitao je Filip. - Jakuze su gangsteri. Oni kontroliu kockanje,

prostituciju, painko, oni maltretiraju slabe i nemone. Ne elim da budem deo takvog
posla.
- ivot je veoma tajanstven - ree Zen Godo -pitam se kako se takav idealizam slae sa
cinizmom posla koji obavljate?
- Ja samo znam ta mogu da uradim a ta ne mogu.
- Pria se da su, u poetku, Jakuze titile seljake u unutranjosti od bandi razbojnika
kojih je u to vreme bilo vrlo mnogo - Zen Godo slee ramenima. -Moda je to samo
legenda. Ili vesela zabeleka. Ko bi to mogao da kae? U svakom sluaju, ja nemam
drugog izbora. Ako elim da pobedim iban, moram da imam mo. Moram da
kontroliem akcije birokrata, politiara, bankara i fabrikanata. Ako moete da mi kaete
kako to mogu da postignem na neki drugi nain, biu veoma srean da vas sasluam.
- Ne mogu da vam kaem neki drugi nain -ree Filip - ali ja nisam kriminalac.
- Ima toliko toga to poten ovek moe da radi u Jakuzi, Dos-sane. Ja ne pretendujem
da sam, kako ono vi Zapadnjaci kaete? Svetac? Da. Svetost nije neto to je blisko
oveku. Ima toliko dobrih dela koja mogu da se uine za moj narod. Ako ja to ne uinim -
iban e, svakako, trijumfovati a to bi znailo jo jedan svetski rat. Oni ele vie prostora
za Japan. Oni veruju da je to careva elja - da je to sudbina Japana. Ne kaem da e ta
elja biti ostvarena idue nedelje, ili idue godine. Ali to ibanu i nije vano. Oni su
strpljivi. Zapadnjaci nisu. Na to i raunaju lanovi ibana. Za trideset ili etrdeset godina
ko e se uopte seati da je postojala klika ministara sa tim nazivom? Jedva
poneko. Tada e doi njihovo vreme. Ukoliko ja ne uspem da doem do velike moi tako
da mogu da im se suprotstavim.
- Za etrdeset godina od sada? - Filip nije mogao da veruje u tako neto.
- Da, Dos-sane. U ogromnom prostoru vremena to je tek uzdah. To nije nita. Morate da
to
nauite.
Filip je dugo posmatrao ena Godoa. Najzad je
rekao:
- Ne elim nikakav novac.
Poto Filip nije nita dalje odgovorio, Zen Godo je kazao:
- Oprostite to to kaem ali ja mislim da vi ipak elite ono to vaa savest sada odbacuje.
Verujte mi, Dos-sane, ne morate sada da donesete odluku.
- Ne elim taj novac.
- Ali jednog dana ete ga eleti - ree Zen Godo.
Miiko je ostala sa Filipom. Zen Godo je ve odavno otiao.
- Postoje neki detalji koje mora da shvati, moj otac tako eli - rekla je.
Ispod sivog kimona nosila je podkimono boje leda. Koa joj je bila zategnuta, miii
vrsti.
- Ne razumem - ree Filip kad ona skide sivi kimono. - Nemogue je da je to ono to je
on imao na urnu. Ti si udata.
- Brak sa Nobuom Jamamotom, najstarijim Jamamotovim sinom je posao kao i svaki
drugi koji je moj otac sredio - ree ona. - To je posao mog oca. Nije moj.
308/
309/
Filip ju je posmatrao.
- Otac te je prisilio na taj brak?
- Prisilio? - Miiko ga nije razumela. - On je samo stvorio tu vezu. To je posao.
Jamamotovi grade mreu kompanija, specijalizovanih za teku industriju. Dok je bio
glavni u Japanskoj banci, moj je otac pomogao da se stvori lokalna banka koja e
vremenom postati centralna taka Jamamotovog koncerna.
Filip je sluao.
- Verovao je da e na taj nain biti stvorena budunost Japana. Birokratija je odredila
neke specifine industrije koje brzo rastu i treba im pomoi. Preko Japanske banke te su
industrije dobijale kredite i pomo. U svakom sluaju, novim fabrikama treba vremena da
ponu sa radom. Novac se suvie brzo potroi. Otac je shvatio da e lokalne banke poeti
polako da preuzimaju posao. One e krenuti da pozajmljuju novac novim fabrikama i
to e, u jednom trenutku, dostii takve sume da e one posedovati vei deo fabrika. To
bi se dogodilo i u Jamamotovom sluaju. Ali zahvaljujui mudrosti mog oca oni e imati
sop-stvenu banku pa im pozajmice od drugih nee biti potrebne.
Budunost Japana koju je proricalo ovo pre-divno, napola nago, bie sadravalo je u sebi
neto mitoloko. Filip je ak bio spreman da sebe zamisli kao velikog junaka nekog epa.
inilo mu se da se nalazi pred proronicom neverovatne snage. Seao se kako je prvi put
sreo Miiko na ruevinama hrama boginje Kanon. To je samo jo pojaavalo duh
tajanstvenosti koji se irio oko nje. Kao da se podigla iz pepela hrama, kao da je
reinkarnacija onih izgubljenih dua ija su tela spaljena u bombardovanju zapaljivim
bombama i koje je on uo kako plau.
310/
- U tom sluaju - ree Filip brzo - ti e biti
bogata ena.
- Novac - ree Miiko sa prezirom - da novac i mo ne idu zajedno ruku pod ruku ja
uopte ne bih brinula o novcu.
Nobuo Jamamoto e imati veliku mo ree
Filip.
- Ne - ree Miiko, pokreui svoj kao led beli podkimono tako da se Filipu inilo da e
mu oi ispasti od buljenja - on e imati dosta novca. Ali, ne shvata prirodu moi. On ne
zna kako da je se domogne niti ta da radi sa njom. Nobuo eli samo novac. Novac mu je
potreban da bi pravio prijeme za svoje poslovne partnere. Novac mu je potreban da bi
mogao da obezbedi enu za svakog od njih. Novac mu je potreban da bi mogli da piju, da
se maze i uivaju u nepoznatim telima. Idi, idi kaem Nobuu kad doe ujutro posle tako
provedene noi. Nemam nita sa njim.
Imala je tako lepa ramena, tako lepi vrat. Njene male vrste dojke ispod belog podkimona
dizale su se i sputale u skladu sa disanjem. Struk joj je bio tako uzan da je Filip bio
ubeen da moe da ga obuhvati sa akama. Kad se svukla bila je tako siuna i beskrajno
ranjiva.
- Koliko god moi budemo stekli - ree Miiko - to e biti moja zasluga. Mada mislim da
on toga nije svestan, otac me je nauio kako da sakupim mo.
Bila je krajnje poeljna.
- eli li me? - apnula je. Svetlost male lampe sijala je u njenoj kosi kao zlato u
rudniku.
Filip nije mogao da govori.
- Ne bih bio mukarac kada te ne bih eleo.
- To je ono to mi je potrebno - ree Miiko, diui se - potreban mi je mukarac a ne
dete.
311/
Kad je ustala, svileni kimono pade sa njenih bokova. Senke se skupile na njenim snanim
butinama, jo uvek skrivajui od njegovog pogleda njenu tajanstvenu deltu.
- Mora da eli da ti neto poklonim - rekla je, pomiui se na dueku od trske prema
njemu. Bilo je to tako spontano a toliko senzualno. - A u svojoj elji ti mora da eli da
pokloni. - Stajala je iznad njega bez daha jedan tren, a onda je savila kolena. -Mislim da
smo oboje veoma sebini kad smo u ovom trenutku ovde, sami, zajedno. Venani smo
ali mi nismo u zakonskoj vezi. - Kleknula je ispred Filipa. Oi su joj sijale u slaboj
svetlosti. - Ne elim da imam veze sa drugim sebinim ljudskim biem. Vie bih volela
da proivim ivot bez ljubavi. Ne elim da budem sebina.
Otkopala je dugmeta na rukavima njegove koulje, otkopala mu je dugmeta na
grudima. Rairila je koulju.
- Reci mi, Filip-sane, da li sebinost moe da zameni ljubav? Prela je dlanovima preko
njegovih ramena, miica, sve dok mu koulja nije spala. - Misli li da moe od strasti da
naini plemenitiju emociju? Ja mislim da moe.
- Verujem u ono to sada radimo. Nasmejala se.
- Veruje u sebinost mog oca koji eli bolji Japan?
Njeni prsti su vesto skidali njegove pantalone.
- Ili, moda, veruje u nau sebinost to toliko elimo jedno drugo?
Odbacila je njegovu koulju. Filip je osetio beskrajno uzbuenje. Od one noi kad je
obavio icu oko Zen Godovog vrata i
312/
osetio krv tek ubijene ivotinje na rukama, imao je veliki oseaj slobode od ega mu se
prosto vrtelo u glavi.
Shvatio je da se otada krio. Tek sada e zaigrati pravu igru koja je bila tako oaravajua i
koja ga je sasvim obuzela da mu se inilo kao da je opsednut. Sada e moi istovremeno
da bude i lisica i lovac. Bila je to uloga za kojom je eznuo itavog ivota.
Kad se vratim iz Kijuua - rekao mu je onda Miikin otac ja vie neu biti Zen Godo. Zen
Godo je mrtav, je li, Dos-sane? Ubili ste ga. Ja sam sada, i oduvek u biti, Vataro Taki.
Ispuniu zavet koji sam vam dao i nita nee naruiti va patriotizam. Znam ta vi oseate
prema svojoj zemlji. Moda to znam bolje i od vas samog. U Tokou, specijalnoj policiji,
za vreme rata na Pacifiku, ja sam radio na istrebljenju nepoeljnih elemenata koji bi
znaili propast za Japan. Planiram da iskoristim moj novi klan Jakuza da nastavim tu
bitku. Vidite, Dos-sane, ne postoji nita loe to ja elim svojoj ili vaoj zemlji.
Sedeli su okrenuti licem jedan prema drugom. Bila su to dva oveka iz razliitih kultura.
Dve osobe, privuene jedna drugoj ba zbog jaza koji ih je delio. Bili su toliko nalik
jedan drugom, kao da su bili blizanci. Ratnici koji su stigli dovde, s ivice vremena. Kao
da su bili roeni za ovaj trenutak, roeni da se bore u ovoj specifinoj borbi.
- Niko me nikada nije voleo - rekla je Miiko vrativi njegove misli u sadanji trenutak. -
Drugi poznaju samo moje pojedine delove. Zar je to moja greka? Moda jeste -
koncentrisala se na prostor izmeu njih da je to postalo skoro opipljivo. -Naa kultura
diktira suzdravanje. U drutvu koje
313/
ivi iza papirnatih zidova intimnost je neto nepoznato. U Japanu ne postoji ja, samo
mi.
Sedela je sasvim mirno i posmatrala ga. ta li je to nala u njemu?
- Ali ja ne elim vie da skrivam svoje misli. Ja razmiljam. Oseam da sam ja, samo
ja. A u sebi je mislila: Kako je to mogue? To ne mogu da razumem, to ne mogu da
podnesem. To 'ja' ne mogu dapodelim sa drugim Japancem. Moram da ga zauvek
sauvam zakljuano u dubini svojih misli. Sa tobom je sve drugaije dodirivala mu je
vrhovima paleva bradavice koje odgovorie na dodir i ukrutie se. Oseam da mi telo
postaje meko kao da je od voska kad sam uz tebe -dodirivala ga je vrhom jezika. - Sve
ono to je godinama nagomilavano u mojoj glavi sada moe da se oslobodi. - Liznula ga
je ispod pazuha. - Mogu da zatvorim oi. - Dodirnula je jezikom dno njegovog trbuha. -
Mogu da mislim o sebi kao o linosti a da se ne oseam kao bie koje je dopuzilo ovamo
sa Meseca. - Uila ga je da ne treba da osea uzbuenje samo penisom za vreme
seksualne igre.
Odjednom je zastala, zautala, prinela ruke usnama.
- Nisam mislila da u toliko govoriti.
Ah ti si elela i da govori, nisi htela samo ovo - ree Filip i posegnu za njom.
Nagnuo se nad nju, sklonio je poslednje latice kao led bele svile sa njenog tela. Dodirivao
ju je jezikom sve dok njeno jecanje nije ispunilo mali stan. Sirila je sve vie butine. Bio je
uzbuen, mislio je da e eksplodirati, nije se seao da je ikada osetio toliku napetost.
Legao je na nju, odmah je osetio njene vitke prste oko svog uda. Povela ga je u svoje
vrelo meko sredite.
314/
Pomislio je da ludi. inilo mu se da je postao deo ludila koje zahvata itav svet. Oseao
je kako mu emocije potresaju telo. Otvorio je usne iznad njenih. Osetio je vrhove njenih
bradavica na svojim grudima. Pokuao je da se sasvim stopi sa njom.
Uinilo mu se da je skoro uspeo u tome.
Jedno je, svakako, moralo da se prizna Dejvidu Tarneru: on je znao kako da se ophodi
prema dami. Postala je ve uobiajena stvar da on izvodi Lilijen u Oficirski klub u koji je
esto svraao i Silvers. Moda Tarner ba ne bi trebalo da toliko koristi svoj poloaj ali
on je uivao u krenju pravila.
Sa svoje strane, Lilijen je volela Oficirski klub. Nalazio se uz ameriku ambasadu, bio je
smeten u zgradi od belog kamna koja je iznutra bila sasvim renovirana. Makartur je
eleo da svojim specijalnim ljudima obezbedi specijalni poloaj. Iza scene je cvetala crna
berza na kojoj je moglo da se kupi meso, povre, voe, vino i viski.
Ali ono to je Lilijen bilo najvanije to je to je ovde sve bilo tako ameriki. Moda je
upravo zbog toga, zbog toga to joj je ve bilo muka od Japana, od toga da nita ne radi i
od uasne elje da se vrati kui, Lilijen ovde otvarala srce i govorila o svemu. Tako se
oseala udobno u ovim prostorijama koje su je toliko podseala na kuu. Na sve ono to
je nosila u srcu.
Dok su jeli nicle iz Omahe, krompire iz Ajda-hoa, salatu sa Long Ajlenda i pili Bordo,
Lilijen se oseala oputenom kao nikada do sada, otkako je dola u Japan. To je
delimino bilo i zbog njene uznemirenosti. Otkrila je da sve vie mrzi Japan, to je due u
njemu. Smatrala je da su njihove religije - budizam,
315/
intoizam i Zen - ne samo neshvatljive ve itekako zastraujue. U stvari, otkrila je na
svoj uas da je natprirodnog bilo svuda u Japanu.
Uz sve to Lilijen je otkrila da je njeno raspoloenje plod i neega to zrai iz Dejvida
Tarnera. On je bio sjajan slualac. Imao je uroenu ljubaznost. Otkrila je da sa njim ne
moe da se svaa - kao to je esto inila sa Filipom. Bio je i sjajan uitelj. Bio je zgodan,
da, bio je vrlo zgodan. Ali, bio je osetljiv - a to je za nju bilo najvanije. Ono to je Filip
shvatao kao asketizam kod Tarnera, Lilijen je prepoznala kao intelektualizam. Bila je
zaprepaena irinom njegovog znanja, poznavanjem ideologija i filozofija koje je
prouavao - a sve je to umeo vrlo lepo da joj prenese i priblii.
Ne znajui kako, Lilijen je uhvatila sebe kako mu govori takve stvari koje nikada ranije u
ivotu nije nikome rekla. Priala mu je o onim stranim danima kad je u gimnaziji njena
najbolja prijateljica iznenada obolela od leukemije. Lilijen je bila preplaena. Bojala se da
bude svedokom promena koje je ta bolest prouzrokovala kod njene prijateljice. Dugo nije
odlazila u bolnicu da je obie.
Oseanje krivice i stida najzad su je savladali i ona je jednog jutra otila u bolnicu. Seala
se kako su joj se zubi tresli od straha i neizvesnosti dok se penjala velikim liftom na sprat
gde joj je leala prijateljica. Meri nije bila u sobi. Videla je samo prazan krevet, uredno
nameten. Spreman za drugog pacijenta.
Lilijen zau neki zvuk iza sebe i okrete se.
Meri viknula je, ali tada ugleda bolniarku. Gde je Meri? pitala je.
Mislite na devojku koja...
Meri Deker! vikala je Lilijen.
316/
O, Boe, pa ona je izdahnula rano jutros rekla je bolniarka.
Izdahnula ponovi Lilijen tu re, razmiljajui kako je bolniarka glupa i antiseptina.
Lilijen je poela da urla.
Najzad su je smestili u krevet koji je do tog jutra bio Merin. Dali su joj sedativ i pozvali
roditelje.
Sem Hedli je doao u bolnicu po kerku.
Mora da shvati, Lil rekao joj je, dok ju je vozio kui. Meri je vodila svoj rat. Izgubila ga
je ali to ne znai da nije bila hrabra.
Delovanje sedativa je prestalo i Lilijen nije mogla da zaustavi jecanje.
Mislim da moe da naui neto od Meri rekao joj je tada otac. Nije je gledao. Nije
voleo da vidi suze. Nije znao emu suze slue. Ona ti je bila najbolja prijateljica. Trebalo
je da joj prui podrku kad joj je najvie bila potrebna. Nemoj da places zbog nje, Lil.
Meri, svakako, nisu potrebne tvoje suze. A ako places zbog sebe, time samo dokazuje
svoju slabost. ta e ti to? Zar e postati jaa zato to si se isplakala? Da li e postati
hrabrija?
Lilijen je utala pa je otac nastavio.
Potrebna ti je hrabrost da bi preivela u ovom svetu. ivot se ne sastoji samo od duge i
pesama. Hrabrost mora da se zaslui, da se slavi. Ne treba se kriti od nje.
Mnogo godina kasnije, njen brat Dejson provodio je svoju poslednju no na amerikom
tlu. Bila je sa njim. Tako je eleo da krene u bitku. Obeala je jo davno samoj sebi da e
pokuati da iskoristi tu poslednju no i da e sve uiniti da ga odvrati od puta u Evropu.
Ali kad je doao trenutak
317/
za to, reci su joj se zamrzle u grlu. Nije se ni potrudila da ga ubedi da ostane.
- Ponovo se dogodilo sve isto kao i sa Meri - govorila je Lilijen zabrinutom Dejvidu
Tarneru -nedostajalo mi je hrabrosti da uinim ono to je trebalo da uinim. A
sedamdeset i dva asa kasnije, Dejson je leao mrtav na obalama Ancia.
Tarner se nagnuo prema njoj. Svetlost pade na njegovu gustu crnu kosu i oboji je plavom
bojom.
- Zar ne smatrate da sebi pripisujete suvie odgovornosti, Lilijen? Hajde da zamislimo
da ste sve ono to ste eleli rekli te poslednje noi svome bratu. Mislite da bi
bilo ta to biste vi rekli moglo da utie na njega da promeni svoju odluku?
Lilijen ga je pogledala.
- Sem toga, on je ve dobio nareenje. ak i da ste uspeli da utiete na njega da promeni
odluku, to je malo verovatno, ta bi on mogao da uini u tom asu? Da postane begunac?
- odmahnuo je glavom. - Dogaaji su ve bili krenuli svojim tokom.
- Ali to bi meni neto znailo - rekla je Lilijen.
- ta bi vam to znailo?
- Da sam imala hrabrosti da mu izloim svoje miljenje o svemu.
- Uprkos onome to kae va otac general, da u ivotu ostaju samo kukavice, Lilijen, nije
mudrost u tome odvratiti od rata jednog oveka ve ubediti ljude u njegovu nepotrebnost.
- Tarner je uhvati za ruku. - Zar ne shvatate da ne treba da ivite onako kako vam otac
diktira? On je militarista. On je zasnovao svoj ivot na tome to namee svoju volju
drugima. To je najzad, njegov posao. Vi plaete a on vam kae da ste slabi. To se
dogodilo toliko puta kad ste bili mali, da sada i sami
318/
poinjete da verujete u tu la. Naravno, nisam vam ja potreban da vam ukazem na to.
Ali, on joj je bio potreban. Sve do tada, Lilijen nije shvatala svoju odbojnost prema ocu.
Nije shvatala ni dubinu te odbojnosti. Rekla je sve to Tarneru. Bilo je to takvo olakanje.
Tarner je sve shvatio i oslobodio je neega to je ona oduvek smatrala slabou. Otac joj
je ulio u glavu da je to slabost!
Sada je mrzela oca. Bila je ispunjena mrnjom. I to sve zato to je Dejvid Tarner
pomogao da sagleda pravu istinu.
to?
Promenio si se.
Je li? - Filip podie obrve uvis. - Kako
Lilijen zatvori knjigu koju je itala.
Teko je rei - napuila je usne. Ali, naravno, da je znala. On vie nije bio ranjiv.
Mada joj je jo uvek bio potreban - ili ono to je nasluivala u njemu - ona je sada
otvoreno sumnjala da ona njemu vie nije potrebna.
Sedeli su jedno preko puta drugog u dnevnoj sobi svog stana. Svetlost ulinih svetiljki
obasjavala je plafon.
- Kad sam te prvi put ugledala - ree Lilijen - inilo mi se da sam se provukla
kroz reetke kaveza da bih bila pored lepog ali divljeg bia. Ose-ala sam se udno...
Bilo je neke snage u tebi koju sam elela da zadrim i da je nikada ne pustim.
- Kao tvoj otac.
- Ne! - kriknula je preplaena, a onda se nasmejala jer je videla izraz na njegovom
licu i shva-
319/
tila je da se ali - o Boe, ne, nikako kao moj otac. -Mislila je u sebi: Ne, to nikako, ne
elim da budem kao moj otac ili kao moj brat Dejson.
- I ta je sada? - pitao je Filip. - Sta se prome-nilo?
Stavila je dlan na knjigu.
- Zna li - rekla je - da najvie kod oca mrzim njegovo shvatanje istote cilja. Njegova
snaga je snaga pravednika. Kod kue ima ma. Jednom me je poveo da mi ga pokae.
Pripadao je njegovom ocu koji je bio konjiki oficir u prvom svetskom ratu. Vidi li tu
otricu, Lil? pitao me je, skinuvi ma sa zida i izvukavi ga iz korica. Nainjena je od
elika. Udario je njom po betonu. Nee se saviti, Lil. Jaka je, nesavitljiva. Da li si se
nekada upitala o znaenju ivota? E pa, evo, ovde ti je odgovor.
Poljubila je Filipa u obraz.
Ali tvoja snaga nije takva. Kad sam te upoznala, prvi put sam shvatila da postoji snaga
koja se presipa, koja tee. Mislim da je to jedini nain da se to opie. Ona nije bila vrsta
kao otrica maa. Ona je bila promenljiva, neuhvatljiva.
Filip zatvori oi.
- Da li si nekada videla japanski dugi ma? Katanu?
- Svakako da jesam ali se ne seam.
- Onda ga nisi videla - ree on. - Da si ga videla ne bi ga nikada zaboravila. Katana je
iskovan iz komada elika koji je zagrevan i kovan. Savijan je i savijan taj komad
najmanje deset hiljada puta. Rezultat tog beskonanog rada je otrica, seivo najfinijeg
kvaliteta, neto to svet nije nikada video. Pravi katana moe da prereze oklop. Presekao
bi ma tvog dede konjikog oficira kao da je sir. Toliko o tome.
320/
Posmatrala je njegovo lice.
- Volela bih - ree najzad - da shvatim ta je to to ti toliko voli u ovoj zemlji.
- Volim ovaj narod i samu zemlju.
- Ponekad mislim da si lud. Pa to su oni isti ljudi koji su napali Perl Harbur. To su oni
isti koji su nas zaskoili usred noi.
- Tako stoje stvari, Lil - ree on razumnim tonom koji nju natera da zadrhti. - ak i u
ratu. Ali to ne znai da su oni zli. Bar ne svi.
- Vidi kad tako govori, ja pojma nemam ta eli da kae.
- Ne znam kako bih to mogao da ti kaem jednostavnije.
- Ja ne mogu da shvatim Japance - oni razmiljaju na sasvim drugi nain. Oseam se
neugodno zbog toga.
- Niko ne moe da te naui da shvati druge ljude, Lil. Ne mogu ni ja.
To nije tano pomisli ona i dalje pritiskajui rukom knjigu. Dejvid me je nauio da
shvatam. Svakoga dana mi se ini da znam vie. Kao da cvetam, kao da se otvaram kao
pupoljak. utali su neko vreme a onda ona ree:
- ini mi se da smo ti i ja dva broda koji plove razliitim morima. File, ti si ponekada
tako daleko od mene.
Otvorio je oi.
- Ovde sam. ta bih drugo mogao da kaem?
A u sebi je mislio: Ko moe da objasni neobjanjivo? Kako da joj objasnim ta mi se
dogodilo na ruevinama hrama boginje Kanon? Kako da joj objasnim pojavu Miiko? A
Lilijen je elela ba to. Ne znajui da li je to dobro ili zlo, Filip se zaljubio u Japan.
321/
Sada je trebalo da tu ljubav usmeri u pravom pravcu a ona je rasla svakog dana. Bila je
sve vea, kao hram boginje Kanon koji su dizali iz pepela. To je znailo da mora da se
bori sa Kozo inom i njegovim ibanom na svakom planu.
Pokuala je da se osmehne ali ono to je rekla bilo je tako vano da je osmeh izbledeo.
- Ne mogu da ti objasnim koliko mi nedostaje Amerika, File. ini mi se kao da sam
umrla ovde. Ili kao da sam u Limbu i ekam da ivot opet pone.
- ivot je svuda oko tebe, Lil. Kad ti samo ne bi bila toliko preplaena.
Ka d bi ti samo malo vie vremena meni posvetio da me tome svemu naui mislila je a
glasno je rekla:
- Vidi? Sasvim si drugaiji. Ti si ovde sasvim zadovoljan.
Moda je u pravu mislio je. Japan me je izme-nio. Njoj je jasno da ja imam ist cilj pred
sobom, jasno joj je da vidim svoju budunost u ovoj zemlji.
Nikada mu nije palo na pamet, bar to se tie Lilijen, da sa tim nikakve veze nije imao
Japan. Za sve je bila kriva, ili zasluna, Miiko koju je oseao kao sop-stvenu senku,
neprestano uz sebe, i u sebi.
licu. je to?
Telefon zazvoni. Filip prui ruku, podie slua-- Kod Silversa sam - bio je to Jonas - zna
gde
Da, svakako Filip se die iz kreveta. Jonas je zvuao udno: ni zdravo, m kako
si...? ta se dogaa... ?
U Silversovom bloku bilo je sve uobiajeno. Nije primetio nikakvu posebnu ivost ni
aktivnost.
322/
Samo je pred njegovom kuom bio kordon policajaca. Vojna policija uvala je kuu kao
da je predsednik sa itavim kabinetom unutra.
Filip pokaza svoje dokumente. ak i tada ga nisu propustili. Narednik sa etvrtastom
vilicom ga potapa po ramenu.
- Izvinite gospodine, imamo nareenje da moramo svakog da kontroliemo.
Tek kada je dobro pregledao dokumente, pustio
Filip se pope kamenim stepenitem, otvori vrata.
- Jesi li ti File? - bio je to Jonasov glas. -Ja sam u biblioteci. Idi nadesno.
Filip ue i zastade kao skamenjen.
Isuse...
Tako je naen.
Na sve strane krv. Tepih je bio natopljen krvlju, potoii krvi svetlucali su po uglaanom
parketu. Pratei trag potoia krvi, dolazilo se do njihovog izvora.
Pukovnik Harold Morten Silvers leao je zgren na podu. U stvari, ono to je od njega
ostalo. Izgledalo je kao da je iseen na trake.
- Ko ga je naao? - pitao je Filip.
- Ja - odjeknu neiji glas.
Filip pogleda drugog oveka u sobi. Ugleda odjednom svee obrijano lice generala Sema
Hedlija.
- Jeste li ga ovako zatekli? - pitao je Filip. Njegov tast klimnu glavom.
- Silvers i ja smo imali sastanak. Vrata su bila otkljuana i ja sam uao. Pozvao sam ga
po imenu.
Uprkos udnim okolnostima, Filip se pitao ta li je to bilo o emu su Hedli i Silvers eleli
da diskutuju.
Nije bilo nikoga drugog u kui?
323/
- Niko mi se nije javio - ree Hedli.
- Nisam to pitao - bilo je jasno da Filip preuzima na sebe voenje istrage.
General slegnu ramenima.
- Ne bih znao da kaem. Naao sam Silversa ba ovako kao to ste i sami videli. Nisam
nita dirao. Odmah sam obavestio CIG.
- A oni su pozvali Jonasa?
- Dejvid Tarner ga je pozvao. On daje izjavu vojnoj policiji.
Filip prie blie. Bilo je teko to uiniti zbog obilja krvi na sve strane.
ta misli na ta je naleteo? pitao je Jonas. Filip je buljio u neverici. Prolete mu
misao kroz
glavu zbog koje se sledio: pade mu na um katana iji je vrh Miiko drala pod njegovim
grlom kada se prvi put sreo sa enom Godoom.
Izgleda da je Silvers ubijen japanskim dugim maem - ree Filip glasno.
- Japanci su ubili pukovnika Silversa? - Dejvid Tarner je upravo ulazio u prostoriju. -
Porunice Dos -osmehivao se - ja znam da ste vi sjajan strunjak kad se radi o
Japancima. Dakle, sada bar imamo polaznu taku.
Filip je ba hteo da kae da, mada je savreno jasno da je oruje kojim je izvreno ubistvo
katana, malo ta navodi na to da je ubica Japanac. Duboke rane koje su presecale
Silversov les i koje su izazvale tako uasno krvarenje bile su rezultat nespretnog napada.
Bilo je jasno da su nanete sluajno, besno, nikako smiljeno. Niko ko je imao i najmanje
pojma o kenucu vetini ne bi ubijao ovako traljavo i prljavo. General Hedli mu nije dao
mogunost da glasno izrazi svoje misli.
324/
Ovo lii na neku osvetu ree Filipov tast. Video je izraz na Filipovom licu i uinilo
mu se da ga je dobro proitao. - U redu je, sine, obojica, i Tarner i Jonas znaju za
informacije koje si mi dao protiv Silversa. Sino sam ih obavestio o tome. Bilo je to tako
zaprepaujue. Mislio sam da e biti bolje da oni to znaju pre nego to sazna Makartur.
Mislim da e se sloiti sa mnom da zasluuju takvu ljubaznost. Nisam eleo da ih neko
spolja obavesti o tome.
Hedli obie oko lesa.
- Oterau ove iz vojne policije. Ovo nije posao za njih. Mislim da se svi u tome slaemo
- pogledao je svakog ponaosob.
utali su. Hedli klimnu glavom.
- U redu. to se tie Silversa, on je naao svog osvetitelja. to manje ljudi zna o
njegovom stranom kraju, utoliko bolje. Makartur se slae sa mnom. Dao mi je puna
ovlaenja na ovom planu. On, a i mi svi, svakako, elimo da se ovo to pre raisti, i to
brzo i tiho. Mislim da e biti najbolje da se ovaj incident tretira kao samoubistvo. U tom
sluaju, sve e biti spaljeno i o ovome se vie nee govoriti - opet je pogledao sve ljude
oko sebe. Slaete se?
Jonas i Tarner klimnue glavama. Filip se ba spremao da se pobuni. Bilo je toliko sitnih
detalja oko ovog ubistva koji mu nisu davali mira. Pogledao je u generala Hedlija: znao je
da sada nije trenutak da govori o tim detaljima. Njegov tast je bio u pravu, bar u jednom
smislu. CIG je, ionako, bio u tekim odnosima sa predsednikom Trumanom u ovom asu.
Ako bilo ta od ovoga doe na sto u Ovalnu sobu, budunost slube bie dovedena u
pitanje.
Iako se nije slagao sa odlukom generala Hedlija, Filip je ipak klimnuo glavom dajui svoj
pristanak.
325/
Oseao se kao jedan od rimskih senatora koji su skovali zaveru da ubiju Julija Cezara.
Nije znao otkuda mu takvo oseanje.
Filip se jedva uzdravao. eleo je iznad svega da potone u sveinu i toplinu Miikinog
tela. Vrelina koja se irila od nje terala ga je da drhti mnogo pre nego to ju je i dotakao.
Ni najmanje mu nije smetala injenica da su i on i ona u braku sa drugim osobama. To
kao da je sada pripadalo nekom drugom vremenu i prostoru, nekom drugom svetu.
Miiko, ponosni nenadmani samuraj koji vitla katanom nesumnjivom vetinom, bila je u
ovim intimnim trenucima samo enstvena ljubavnica spremna da slui svom gospodaru.
Bila je pokorna, ali ne u obinom smislu te reci. Nije leala mirno rairenih nogu,
oekujui da on legne na nju. Bila je pokorna onako kako samo japanske ene to znaju da
budu. One to ue od roenja. Bila je tu, spremna da zadovolji sve,elje svog mukarca, ali
i da sama istovremeno uiva u njegovim zadovoljstvima.
Na to je Filip mislio kad je rekao Lilijen da ne moe da je naui ta je sutina japanskog
bia. To nije moglo da se naui. To je moralo da se oseti, da se osea kako klizi iz
mirnoe, strpljenja, posmatranja i pnhva-tanja. Nita od toga nije se nalazilo u
normalnom re-niku pojmova jednog Zapadnjaka.
Kakva je udna izvitoperenost sudbine, ili karma, pitao se Filip, donela njemu samom taj
afinitet? Bilo je jasno da je roen s njim ali Filip nije imao logino objanjenje otkuda mu
to. Kvaliteti kojih je bio svestan dok je rastao esto su bili uzrok zbog kojeg se smatrao
odbaenim.
326/
im je odrastao potraio je posao koji bi mu najvie odgovarao i koji bi mogao da se
koristi onim to je do sada smatrao nedostatkom. Upravo to ga je tako vrsto povezalo sa
Japanom. Odmah je postao poznat kao poseban Amerikanac. Nije bio kao drugi. Bilo
je to priznanje koje je traio, i za kojim je eznuo, itavog ivota. Bilo je to neto sasvim
drugaije od onoga to je otac oekivao od ivota.
Izgovorio je molitvu - kojem bogu? Hristu? Jehovi? Budi? Ali to nije bilo vano, u
molitvi se zahvalio to mu je bilo doputeno da nae svoj put sve do ovog stanja punog
uzbuenja. Pokopan usred kosmosa, sklonjen za sva vremena od oca i oeve kletve. Bio
je zadovoljan to je ovde bio sakriven od svakoga.
Ovde je Filip bio van svih zakona koje nije cenio. Ovde je on bio taj koji je stvarao
zakone.
327/
j Trea knjiga
Ha Gakure Tajni listovi
Prolee, Sadanjost
Tokio/Maui/Moskva/Pariz
- inmoku - ree Kozo ina - u arhitekturi su tiina i senke jedno isto. Jedno odgovara
drugom. Shva-ta li to, Doi?
- Shvatam, ina-san - ree Doi.
Dopadalo mu se to Kozo ina, jedan od najmonijih ljudi u Japanu, koristi onu vrstu
govora kojim se opti meu osobama istog ranga.
Doli su u Kaneii, budistike svetilite u parku Ueno, u severoistonom delu Tokija.
Kaneii je imao veliko znaenje za Japance. Pratei stare principe geomantije kineske
vetine zasnovane na pet najznaajnijih elemenata sveta - zemlji, vazduhu, vatri, vodi i
metalu - severoistoni deo grada bio je najranjiviji, i fiziki i duhovno.
- Iza ovih kapija - rekao je ina - gomila juri i prolazi za svojim dnevnim obavezama.
Unutar Kane-iija ostao je netaknuti stari Japan, nepromenjen. Mir koji se protee iz
davnina stvorio je ovde sopstveni prostor i metropolu koja ne moe da se poredi ni sa im
drugim.
331/
\
U skladu sa tim, kada je podizan Kaneii bilo je predvieno da se podigne moni kimon -
demonska kapija koja je trebalo da titi grad. Uskoro je podignuto vie kimona, ne samo
u ovom delu grada ve irom Tokija. Na kraju je grad bio sasvim okruen demonskim
kapijama. U svojim senovitim timama one su uvale demone i drale ih podalje od
grada, a istovremeno su pruale gradskom stanovnitvu svetihta gde su mogla da budu
obnavljana i preiavana znanja iz prolosti i gde je moglo da se mirno razmilja o
narasta-juoj modernizaciji koja je pretila da otkine srce Japana iz tkiva njegove
jedinstvene prolosti.
Timu senki rekao je ina mogu da stvore samo stene, drvee i peani vrtovi
napravljeni vetaki.
Posmatrao je zrnca praine koja su igrala na sunevom zraku. Doi je imao udno
oseanje da Sina moe da vidi kroz samo srce ovog svetog mesa.
Jama no oto. Ovde, u tiim, mogu da ujem glas planine.
Nadam se da planina ima neke mudre reci i za mene - ree Doi.
- Smiri se, Doi. Umesto to nervozno eta unaokolo, sedi ovde pored mene. Oslukuj
kako se senka prikrada du zida, kako obuhvata kamenje u vrtu, kako klizi preko uredno
poienog peska. Dopusti tiini da prodre u tvoj nemir, da smiri tvoju uzruja-nost.
- ina-san - ree Doi - doao sam do vas jer nemam nikoga drugoga kome bih se
obratio. Potrebna mi je pomo. Moj brat Masai je oteo mo Taki-gumija od mene. A ja
sam pravi naslednik, sada kada je moj najstariji brat Hiroi mrtav.
ina je ekao sve dok Doi nije seo pored njega, pa ree:
- Da li zna pravu definiciju rata? Ne, mislim da ne zna. Nije je dao samuraj ili neki
veliki general, ve pesnik i skulptor po imenu Kotaro Takamura. On je rekao da je rat
napadnuta velika i duboka tiina.
- Ne znam ta to znai.
- Zato sam odabrao da doemo ovamo. Nisam eleo da se naemo u ajdinici.
- eleo bih da to shvatim, ina-san.
- Kao to arhitektura moe da stvori tiinu -ree ina - tako moe da je stvori i ljudska
psiha, preko misli. Bez tiine, misao ne moe da postoji. Bez razmiljanja ne moe
da se stvori strategija. Doi, rat i strategija su stvari koje se najee uklapaju.
Generali koji sami sebi estitaju na pobednikoj strategiji, najee se zavaravaju. Sve
dok, usred rata, ne potrai tiinu - kao to ja traim svetilite u monoglasju
ovog bljetavog modernog metropolisa ovek ne moe da pobedi. Samo preivljava.
Doi se svim silama trudio da razume.
- Ti si usred rata, Doi. Ili e izai kao pobednik iz njega ili e samo
preiveti. Od tebe zavisi koji e izbor nainiti.
- ini mi se da sam ve odabrao, doao do vas.
im sam
objasni. Ja sam mogue da ti od
bio
mene
- Mora neto da mi neprijatelj tvog oca. Kako oekuje da ti pomognem?
- Ako se postavite kao moj zatitnik, ako mi pomognete da smislim svoju strategiju -
ree Doi, dok mu je srce udaralo kao ludo - dobiete polovinu Taki-gumija onoga dana
kada ja budem proglaen za ojabuna.
- Polovinu - rese ina zamiljeno.
332/
333/
Pitajui se da li je uinio dovoljno dobru ponudu, Doi brzo ree.
- To je ono to ste oduvek eleli, ina-san, zar ne? A sada, preko mene, vi ete to imati.
Mi moemo zajedno da pobedimo Masaija i obojica emo dobiti
ono to najvie elimo.
. ma zatvori oi.
- Oslukuj tiinu, Doi. Mora da postane sposoban da shvati njena mnoga znaenja.
Onda e biti sposoban da naui, a ako ne moe da naui, onda mi nisi od koristi.
Sma-san, pokuavam da uim.
- Tako, je li - ree ina - zemaljski crv izbaen iz svog podzemlja zemljotresom, trudi se
da nae svoj put da bi pokuao da ivi na svetlosti. Ali svetlost nije njegova ivotna
sredina. Ukoliko ne nae put natrag za podzemlje, on e svakako uginuti.
- Sma-san, ja se trudim. Da li je mogue da me vidite kao crva? - Doi je bio povreen.
- I tebe i tvog brata Masaija. - Kako ja to vidim, problem je u tome to je tvoj brat uspeo
da se odvoji od prolosti. A prolost je ono odakle poinju pretnje Japanu. U amerikoj
invaziji. Meni se ini da Masai trai budunost nalik na slepog mia koji je izleteo iz
svoje mrane peine u podne. On je lep i ne vidi snage prirode koje su pokrenute
pre mnogo godina. On veruje da istorijom treba da se bave stari ljudi samo zato to su
stari, to su se pretvorili u fosile, da je istorij-a jedino ono ega oni mogu da se
pridravaju. Kako je pogreio! Kako je siguran u svojoj sebinosti! I, zbog toga, njega
svako moe da koristi. Mogu da ga koriste ljudi stariji i mudriji od njega, na ijoj je strani
istorija. On eli da kontrolie tokove industrije, birokratije i vlade svojom brutalnom
snagom. Ali bez
334/
znanja koje moe da mu prui istorija on ak nee moi ni da odredi te tokove, a kamoli
da se nada da e ih okrenuti u svoju korist.
Posmatrajui beskrajni hod senki preko greda koje su drale krov, du ume bambusa,
du kamenja i urednog vrta sa peskom, Doi je oseao inme reci kao kapljice jake
kiseline koje udaraju posred njegovog ela.
- Da li biste mi to malo bolje objasnili, ina--san? - zamolio je.
Kozo ina je zatvorio oi na jakom podnevnom suncu.
To je vrlo jednostavno, Doi. Preko svojih veza u vladi saznao sam da je tvoj brat
stvorio brojne veze unutar sektora ili se povezao s razliitim ministrima.
Da, da ree Doi rekao mi je neto o tome.
Je li? ina odjednom irom otvori oi i preplai Dodija vrstinom pogleda.
- Da - nastavio je Doi - Masai trai da ue u drutvo. On eli da postigne ono to na
otac nije uspeo, on eli da postane pravi lan japanskog drutva. On udi za potovanjem.
I zato to ga proganja Vataro svojim uspesima, postao je neobaznv. Bojim se da e, ako
nastavi ovim kursom, izgubiti Taki-gumi.
Niz elavih svetenika kretao se stazom. Njihova lagana monotona pesma ispunjavala je
vazduh. Ta pesma ni najmanje nije naruavala tiinu Kaneiija, ta-vie, samo ga je
produbljivala.
Kad je pesma najzad zamrla, ina ree:
Reci mi zato bih uinio bilo ta da ga zaustavim?
Doi pomisli: Sada sam ga epao. Sad je moj pa pouri da kae:
335/
- Zato to ete, ako mi pomognete, dobiti deo Taki-gumija. Zar to nije bolje nego
posmatrati Taki--gumi kako nestaje?
- Kad to tako kae ne vidim nain na koji bih mogao da te odbijem.
Doi zadrhta.
- Vaa intervencija e znaiti mnogo za Taki--gumi - ree kao da mu je to sada prvi put
palo na pamet. Do sada mu je u komplikovanim stvarima pomagala jedino Miiko.
- Nemoj da tuguje, Doi - ree miroljubivo ina - misli na Meii inu. Svetilite
posveeno prvom vladaru iz dinastije Meii podignuto je 1921. godine. Za vreme rata na
Pacifiku, svetilite je uniteno i ponovo sagraeno 1958. Tako je bilo sa mnogim naim
institucijama. One imaju istoriju podizanja, ruenja, i rekonstrukcije. Slino je i sa
klanom Jakuza -osmehnuo se. - Razmisli o dobrim delima koje moe da uini.
Trenutno mogu da razmiljam samo o tome kako u da se obraunam sa Masaijem -
ree Doi.
- Sluaj me. Ovde, unutar ovog hrama, moemo da posmatramo rat kao bogovi.
Vidimo obe strane i to nam doputa da razradimo strategiju kojom emo pobediti tvog
brata. Upozoravam te da imamo vrlo malo vremena. Ako suvie dugo odlaemo, neu
moi da ti pomognem.
- Spreman sam, ina-san - ree Doi, kao samuraj koji polazi u boj.
ina duboko uzdahnu od zadovoljstva.
- To mi je jasno, Doi. I ni najmanje ne sumnjam da e postati veoma vredan i koristan.
336/
- Zdravo, bako.
Oslukuj mislila je Miiko. Moram da se saberem i moram da oslukujem.
Ali njeno srce je udaralo kao ludo i mogla je samo da misli na to kako jadnu Tori dre
negde zatvorenu, kao ivotinju.
- Kako si, duo moja?
- Nedostaje mi, kad u se vratiti kui?
- Uskoro, mala moja.
- Hou odmah kui.
Taj tuni tanki glas. Miiko je mogla da zamisli njeno malo lice okupano suzama.
Prestani! naredila je samoj sebi. Nee joj pomoi ako se ponaa kao budala i slabi.
Miiko se trudila da uje zvuke u pozadini, svaki put kad bi Tori nazvala. Ponekad bi
ula glasove nekih mukaraca u drugom planu. Ponekad bi, ak, ula i itave reenice
sasvim jasno: i njima je ve sve ovo bilo dojadilo, ba kao i Tori.
Miiko se seala nekog tv-filma gde je juna-kova devojka oteta i drana zatvorena. Svaki
put kad bi kidnaperi nazvali da kau svoju pogodbu, junak bi uo neki specifini zvuk.
Najzad je shvatio da je to zvuk mainske testere za drva. Proverio je sva gradilita u
gradu i naao je na jednom od njih svoju devojku. Miiko se trudila da otkrije bilo kakav
karakteristini zvuk koji bi mogao da je odvede do mesta na kome je bila zatoena Tori,
do mesta na kome ju je Masai sakrio.
Nita se nije ulo sem razgovora. Nije mogla da razazna nikakav drugi zvuk. Nije ak
bila sigurna ni da li je Tori u Tokiju ili negde u okolini. Miiko se ujede za usnu. Bio je to
straan zadatak. Nereiv. Samo su u filmovima ovakve situ-
337/
acije mogle da se raiste. A ovo je bio stvarni ivot. U stvarnom ivotu ovek nikada ne
zna kakav e biti krajnji ishod.
- Bako, toliko elim da te vidim. elim da se vratim kui.
Pripremila se na najgore, odluila je da bude vrsta ali sada, kad je ula svoju malu unuku
kako jeca, Miiko je poela da razmilja o tome da je cena koju treba da plati suvie
velika. Tori je bila nevina. To to je nju uvukla u ovu bitku bilo je nepravedno i
zastraujue.
- Sluaj, malena- ree Miiko, pokuavajui da naini jo jedan napor - Tori, uje li me?
Dobro. Da li ljudi koji su sa tobom sluaju? Ne, nemoj da ih gleda. Molim te hou da mi
kae ta vidi kroz prozor te sobe u kojoj si?
- Ne vidim nita, bako - ree Tori - ovde nema prozora.
Onda si ispod...
- Ako to ponovo pokuate, gospoo Jama-moto - ree jedan grub glas koji nije
prepoznala -morau da povredim vau unuku.
Miiko je sada izgubila kontrolu nad sobom.
- Ko ste vi?
To je bilo previe za njene ivce, pomisao na tog grubijana koji preti njenoj unuci,
pomisao da neko moda tue Tori...
- Gde je drite? Zato je ne pustite?
- Vi dobro znate zato ne moemo da je pustimo, gospodo Jamamoto. Na taj
nain obezbeu-jemo saradnju vae itave porodice. Nemojte da vas opet podseam na
to.
v Dopustite mi da jo govorim sa svojom unukom. elim da...
338/
ula je pucketanje. ovek je spustio slualicu. Miiko oseti da joj se krv ledi.
Ovde je mo ree Ilijana ovde na Mauiu, u Ajao dolini.
U polutami videle su se samo njene oi, sjajne, opake, kao oi pantera u noi.
- Duboko sam ubeena da postoje mesta na kojima je sakupljena odreena energija,
odreena mo. Tavo mesto je Stounhend u Engleskoj, piramide u Gizi, Les Bo u
Provansi. Ima i drugih takvih mesta na svetu. Kad sam bila mala mislila sam da postoje
samo jedno ili dva. Ali kako sam postajala starija i ozbiljnija, lista tih mesta moi
postajala je sve dua.
- eleo bih da znam ta znai dokumenat Katei - ree Majki. Izaao je iz spavae sobe i
ugledao Ilijanu savijenu na kauu. U rukama je drala oljicu sa ajem koji se puio.
Debeli Iimada je rekao da tebe treba da pitam za to.
Zora samo to ni'e svanula. Od nekuda se uo cvrkut ptice. Nebo iza vulkanskih planina
ve je bilo boje bisera. Spavali su nekoliko asova. Ali, premoreni zbog svega to su
preiveli na imanju u Kahekiliju, utonuli su u dreme.
Majklov nos je bio previjen. Meso se bilo nadulo i poplavilo ali hrskavica nije bila
povreena.
- Posetila sam mnoga mesta na kojima ima zraenja energije ree Ilijana - ah ovde
oseam najjae zraenje. Havajci kau da su se u ovoj dolini sakupljali bogovi. Ovde su
se bogovi voleli i tukli, bacali su munje, grmeli su i putali kiu da lije prema svom
raspoloenju.
Majki sede na kau pored nje. Uze joj oljicu sa ajem iz ruku, okrete je prema sebi.
339/
- Ilijana, ko si ti? Gde si nauila da rukuje maem kao sensei, pravi majstor?
Prvi zraci zore osvetlie njene oi, obrazi su joj bili rumeni. Odvojila se od njega, ustala
je. Prela je preko sobe do stolice preko koje su stajale izbledele farmerke. Poela je da ih
oblai.
- Zar nisi pomislio da je to to smo se sreli imalo nekog znaenja?
Provukla je prste kroz kosu, okrenula se da se pogleda u ogledalo koje je visilo na zidu.
- Nee mi, valjda, rei da je sve bila samo sluajnost. Ja sam doao ovamo da naem
Debelog Iimadu. Tvoj deko radi za njega...
- Znala sam da eli da ue na imanje. Doao si da otkrije ko ti je ubio oca?
- Da.
Poto ve ti govori istinu onda u govoriti i ja. Rekla sam ti da i ja elim da uem na
imanje. To je tano. Ali nemam deka. - Vratila se na kau, sela.
Majki je pogleda.
- Ko si ti, Ilijana? Iimada te je poznavao.
- Ja sam Jakuza ili, u najmanju ruku, dolazim iz porodice Jakuza. Moja majka je
kerka Vataro Takija. U stvari, poerka. On ju je davno usvojio, mnogo godina pre
nego to sam ja roena.
Majki ju je paljivo posmatrao. Ona, svakako zna ko sam ja mislio je od poetka je znala
ko sam ja.
- Da li te je Masai poslao? - pitao je.
- Ja ne radim za Masaija. - Mrzim ga. I moja majka ga mrzi.
- Ipak si dola ovamo. Zato?
- Dola sam da bih pokuala da naem Katei dokumenat. Da ga naem pre Masaijevih
ljudi.
- Iimada je rekao da je moj otac ukrao Katei dokumenat od Masai Takija.
340/
- ula sam to. Tako je.
- ta je Katei dokumenat?
To je srce ibana koje je klika ministara stvorila odmah posle drugog svetskog rata.
iban ima dugoroni plan za budunost Japana.
- Kakav je to plan?
To niko ne zna ree Ilijana sem lanova ibana. A sada, moda, zna i Masai
jer je on stvorio neki dogovor sa ibanom.
- A ta taj iban eli?
- Nezavisnost Japana. ele da se oslobode zavisnosti od zemalja koje proizvode
naftu. Ali, najvie im je stalo da se oslobode amerike dominacije.
Zvono na uzbunu zazvoni u Majklovoj glavi ali on nije mogao da shvati zato. Toliko se
toga odjednom dogodilo. Glava mu je bila ispunjena pitanjima koja su ekala odgovore.
Pala mu je na um oeva poruka Sea li se intaija? I, gde je on ono video crveni konopac
koji je Iimada pomenuo?
- Zato si doao na Maui? - pitala je Ilijana.
- Zato to je, izgleda, moj otac nazvao Debelog Iimadu na dan svog ubistva.
- Je li Iimada o tome govorio pre nego to je umro?
- Ne znam - ree Majki, ali sada ne vie iskreno. Sedeo je pored ove polunage ene koja
ga je
privlaila, morao je da to prizna. Ali, da li moe da joj veruje? To je bilo neto sasvim
drugo.
- Zato mi odmah nisi rekla da si Jakuza?
- Moda iz istog razloga to se ti nisi poverio meni - posmatarla je suneve zrake iza
vulkanskih planina oko Ajao doline kao da posmatra sliku nekog velikog slikara. - Nisam
mogla da ti verujem. Jo ne znam tvoje motive.
341/
Bila je to neka vrsta ispovesti ali Majki nije bio nita oputeniji zbog toga. Najmudriji od
tvojih neprijatelja upozorio ga je Gujo najpre e pokuati da ti postane bliski prijatelj. Uz
prijateljstvo dolazi povere-nje, poveravanje i oputanje. To su najbolji saveznici tvog
neprijatelja.
Kako je ubijen tvoj otac?
- Pojma nemam, zato sam i doao na Havaje da to otkrijem. Nadao sam se da e Debeli
Iimada da mi kae neto vie. Sada moram da naem Udea i da pitam njega.
Kako da se zatitim od mudrog neprijatelja, sen-sei? pitao je, svojevremeno, Majki.
Na isti nain na koji se titi jazavac rekao je Gujo. Mora neprestano da ispituje svoju
okolinu. Mora da ispituje i one koji su ti najblii. Ne postoji drugi nain.
- Jesi li ga voleo? - pitala je Ilijana. - Mislim, da li si voleo oca?
- Jesam. ao mi je to nisam imao vie vremena da ga bolje upoznam.
- Zato nisi imao vie vremena?
Bio sam suvie zauzet vebanjem i uenjem u Japanu mislio je Majki. Slee ramenima,
pa ree:
- On je mnogo putovao kad sam ja rastao.
- Ali, ti si ga potovao?
Majki se pitao kako da odgovori na to. Bilo je to tako sloeno pitanje. Filip Dos nije bio
potpredsednik uspene kompanije na koga je njegovo dete moglo da ukae sa ponosom. S
druge strane, on je bio sjajan ovek koji se samostalno osposobio.
- Vei deo ivoa pojma nisam imao ime se bavi moj otac tako da mi je teko da kaem
neto o potovanju.
342/
Planine su sada bile sasvim sjajne, svetlost je igrala po kronjama raskonog drvea.
- Sada, kada to znam, jo mi je tee da ga razumem. Divim mu se. Imao je veliku snagu i
bio je ubeen da je dobro ono za ta se zalae.
- Ali? - osetio je neto udno u njenom glasu.
- Ne mogu da kaem da se ba slaem sa onim to je on radio.
- A ta je to bilo?
- A ta je sa tvojim ocem? - upita Majki, odjednom menjajui temu razgovora.
Ilijana opet uze solju sa ajem i sada ju je drala tako vrsto, kao da joj od toga zavisi
ivot.
- Ja ga potujem.
- Ali? - sada je bio red na njega da sazna neto vie.
- Ali, nita - Ilijana je gledala netrenice u daljinu.
- U redu, ako nee da govori o tome, nemoj. Ali Ilijana je elela da govori o svom ocu.
I te
kako. Tuno je bilo to to nikada nije imala nikoga sa kim bi mogla da razgovara o
njemu. Svakako da nije mogla da se toga oslobodi i sve kae majci.
- Moj otac nije nikada obraao veliku panju na mene - zagledala se u listie aja u olji
- ja sam uvek bila u domenu odgovornosti majke. Otac je vodio porodini posao. Uvek
bi je prekidao kada bi progovorila. Nije shvatao da majka ima smisla za poslove. A ona je
veoma sposobna. Oduvek je bila. - Spustila je oljicu sa ajem. - Nisam provodila mnogo
vremena sa njim. Tek kad sam malo odrasla bila sam vie uz njega.
Ilijana je shvatila da je to veoma teko, mnogo tee nego to je mislila. Ali to joj je bilo
neophodno. inilo joj se da je ivot provela traei nekoga kome moe da se poveri.
343/
Postojao je neko drugi. Covek koji je bio prijatelj moje majke. On je doao i video me.
Mislila sam da je moja majka traila od njega da se pozabavi mnome. Mislila sam da je
elela da mi olaka stvari. Ali uskoro sam shvatila da me on voli, da je sam dolazio da me
obie - Ilijana je sada morala da zatvori oi. Oseala je kako je suze peku ispod kapaka.
Trudila se da ih zadri. - Moja majka je elela da verujem u tog oveka. Naroito u njega.
- Zato?
Ilijana se nagnula unapred. Rukama je obgrlila kolena.
- Zato to je ona verovala u njega. Zato to je bilo veoma vano da posle dedine smrti
imamo nekoga kome moemo da verujemo - video je da Ilijana tiho plae. - Ne elim
vie da govorim o tome.
- Ilijana...
- Ne, ostavi me.
Odjednom su postali vrlo daleki jedno drugom. udno, kao da su ih uspomene na oeve
razdvojile umesto da ih priblie.
To ne bi trebalo da se dogodi kad ovek podeli istinu sa nekim pomislio je Majki.
Jevgenij Karsk je puio. Dok je ekao da zazvoni telefon, posmatrao je svoju enu.
Pakovala je njegove kofere preciznou s kojom je uvek sve obavljala.
- elim da ode u dau dok sam ja na putu -rekao je duvajui dim po spavaoj sobi. -
Bie dobro da se skloni iz Moskve za neko vreme.
Jo je suvie hladno da se ide na selo ree ena.
344/
Bila je vrlo lepa: imala je tamnu kosu, bila je visoka, uredna, dobro odevena. Rodila mu
je tri sina. Dobro je odabrao.
Karsk ugasi pikavac i odmah zapali drugu cigaretu.
- Pa ta onda? emu ti slue krzna?
- Vizon - ree ona poslovno - je dobar za odlazak u pozorite na operu ili balet.
Karsk jeknu. Voleo je da izlazi sa njom. Voleo je kad bi ga mlai oficiri posmatrali sa
ljubomorom. Da odlui jo jednom u sebi dobro sam odabrao.
- Uradi onako kako misli da je najbolje - ree on - ti tako obino i uini. Mislio sam
samo da bi to bilo dobro sada kad mene nema a kada su momci u koli. Zime su uvek
gadne u Moskvi. I tako dugake.
- Ti ezne za Evropom, Jevgenij, ne ja - ree ona. etkala je odelo pre nego to ga je
sloila u specijalnu torbu sa vealicom. - Ja sam ovde savreno zadovoljna.
- A ja nisam? - ree on pomalo Ijutito ili, moda, branei se.
Njegova ena zatvori veliku torbu patentom i okrete se prema njemu.
- Zna ta, Jevgenij ? Ti ima ljubavnu avanturu a da toga nisi ni svestan.
- ta kae? - Sada je bio iskreno ljut.
- Ima ljubavnicu - ree njegova ena - a zove se Evropa. - Prila je i stala ispred njega.
Osmehnula se i poljubila ga.
- To je glupost.
Sudei prema tebi ree ona to je tano. Poljubila ga je da bi mu pokazala da
zaista misli to to je rekla.
- Nemoj da se osea krivim to ima ljubavnicu. Ja nisam ljubomorna.
345/
Kada je izala iz spavae sobe stao je kraj velikog prozora, zagledao se u reku Moskvu
koja je proti-cala kroz grad. Poto je bio jedan od etvorice efova u KRO pri KGB,
Jevgenij Karsk je uivao mnoge privilegije. Jedna od njih bio je i ovaj veliki stan na
bregu koji je imao pogled na Moskvu.Taj pogled, mada velianstven, sa puno svetlosti i
sunca, ni najmanje mu se nije dopadao.
Karsk je upalio drugu cigaretu, mada prethodna jo nije bila sasvim dogorela. Grlo mu je
bilo nadraeno i bolelo ga je ali nije mogao da prestane sa puenjem. Puenje je bilo kao
neke vrste kazne. Tako je bar on razmiljao o tome. Ali, zato?
Karsk se naslonio na prozorski rani oseajui ledeni dah moskovskog prolea. udeo je
za Evropom.
Telefon je zazvonio. Mogao je da uje enu kako posluje u kuhinji, poela je da priprema
veeru. Bacio je pogled na sat. Telefon je nastavio da zvoni. Znao je da ona nee podii
slualicu. Bila je na drugom kraju stana. Znao je da moe slobodno da razgovara, ona
nee nita uti. uo je kako curi voda iz esme u kuhinji.
Podigao je telefonsku slualicu.
- Moi moi? - Halo?
- Zvao sam te u kancelariju - ree Kozo ina. - Tvoj pomonik je odmah prebacio vezu.
Sergej je bio efikasan. Karsk je bio zadovoljan njegovim radom. Nikada nije brinuo kada
je morao da prepusti dnevne poslove Sergeju.
- Kakve su vesti o Odri Dos? - pitao je Karsk. Jo nema nita ree ina.
- Moram da znam gde je - ree Karsk, stresavi se od nelagodnosti. To je veoma
vano.
346/
inim sve to mogu. im ujem neto obave-stiu te. Ima li informaciju ko je ubio
Filipa Dosa?
- Ne - ree Karsk - tapkam na mestu.
Hmmmm, to me brine. Ko ga je ubio? Ne dopadaju mi se igrai koje ne vidim.
Najee se pokae da su nevidljivi igrai neprijatelji.
- Nemoj da brine. - Ko god da je bio, sada ne moe da nas zaustavi.
- Da li to znai da moemo da oekujemo isporuku na vreme? - Nijedan od njih nije hteo
da koristi imena ni prave nazive, iako su razgovarali na dobro proverenoj liniji.
- Da, za dan ili dva. Ve je poslato. Zna da je to veoma teko u ovakvoj situaciji.
- Potpuno shvatam - ree ina, oseajui olakanje to je njegov plan spreman. - Dopala
mi se briga koju vodi o tome.
Govorili su japanski. ina je mogao da pomisli da je to iz potovanja prema njemu ali to
je bilo zato to je Karsk eleo da uhvati svaku nijansu razgovora. Karsk je sagradio
karijeru na poznavanju jezika, veru-jui da kontakti verbalnim putem mnogo znae i da je
veoma vano znati sve nijanse odreenog jezika. Karsk je govorio dvanaest jezika i jo
toliko dijalekata. Govorio je vrlo teno.
- Sva obeleja ispisana vaim slovima i brojevima moraju da budu izbrisana - nastavio je
ina. - Ne elim da se zna poreklo robe.
Naroito ne elim da to sazna Masai mislio je.
- Nemoj da brine o tome. Ne elimo da neko otkrije ovu posebnu tajnu. - Karsk nije
smeo ni da razmilja o moguim posledicama takvog otkria. A sada da ujem drugo.
- Razaranje Taki-gumija je gotova stvar - ree
347/
ina a u njegovom glasu se osetilo nesumnjivo zadovoljstvo.
Kako je dobro mislio je Karsk kad ovek radi sa ljudima koji misle isto kao on. Naroito
je dobro kad ti ljudi misle da ne rade za tebe, ve da su isti sa tobom, da su ti partneri.
Kao Kozo ina.
- Hiroi Taki je mrtav. Koliko sam mogao da saznam, Masai je izdao nareenje da se
ubije. Kao to smo se dogovorili, ja sam dva preostala brata Taki usmerio jednog protiv
drugog. Doi i Masai su sada neprijatelji.
- Ponekad se pitam - ree Karsk, posmatrajui kako se svetlost odbija od komada leda
koji su plovili rekom - da li e se toliko obradovati novom statusu svoje zemlje u svetu
koliko bi se obradovao unitenju onog to je stvorio Vataro Taki.
- udna pomisao - ree Kozo ina - poto su, koliko ja znam, te dve stvari povezane.
Dok je Vataro iv, iban nee nikada postii svoj cilj: Japan nikada nee imati svoje
odgovarajue mesto u svetu. Nikada nee baciti Ameriku na kolena.
- Moda ali, moda emo nai neki drugi put.
- Ne, ne Karsk. Seti se istorije svoje zemlje. Vi moete samo da pobedite snagom svoje
vojske.
- To ne elimo. To ne bi bilo dobro za nau zemlju. ak i da taj poduhvat bude uspean,
naa zemlja bi bila opustoena. Iako to moda ne oekuje od mene, ja vrlo dobro
poznajem istonju. Znam da je, na primer, Rimsko carstvo propalo zato to se suvie
proirilo i mo mu je oslabila. Rimljani su bili sjajni ratnici. Mogli su svakoga da pobede.
To je bilo najlake, tako se bar pokazalo. Ono to je bilo tee, to je u stvari bilo
nemogue ostvariti, sudei prema onome to nas ui istorija, bilo je odravati pod
kontrolom sve ono to je
348/
osvojeno. Bilo je suvie naroda, bilo je suvie lokalnih pobuna. Opremanje rimske vojske
loe se odrazilo na prihode carstva. Mi ne nameravamo da nainimo istu greku.
- A ta onda elite da uradite sa Amerikom? -pitao je ina.
Karsk pratei dim cigarete koji je leteo prema prozoru, primeti da je poeo da veje sneg.
Oseao je hladnou, moskovsko prolee nije bilo ni najmanje prijatno. Pitao se zato pui
samo u Moskvi.
elimo da uinimo neto to e i vama odgovarati, ina-san rekao je.
Nameravamo da unitimo ameriku privredu.
Kad se Ude vratio u Hanu, krvario je. Setio se vizije koju je imao pre izvesnog vremena.
Bio je sunce, bio je sav u plamenu. Svetlost koju je zraio bila je ogromna, nije mogla da
se izrauna. Ali dok je krvario mogao je da oseti kako svetlost, vrelina i ivot, istiu iz
njega.
Poeo je da urla. Urlao je sve dok mu ena koja je bila sa njim nije gurnula torazin u
njegovo grlo.
Sada, u tami Iimadine kue u Hani, Udeovi prsti naoe icu kojom je bila privezana
Odri za stolicu. Brada joj je pala na grudi. Poeo je da je amara.
- Pomogni mi! - vikao je na nju. - Pomogni mi! Krvarim!
Odri otvori oi. Pojma nije imala gde je, nije znala ko vie na nju. Bila je izgladnela,
dehidnrana i preplaena. Vrisnula je i onesvestila se.
Ude ju je posmatrao, teko dahui. Pomislio je kako je bila divna, kako je divno spavala
kad je on upao u kuu. Nije bila vezana. Pored kreveta je bilo vode i
349/
hrane. Posluio se, jeo je i pio dok je itao beleku kraj lampe. Pisamce nije bilo
potpisano: Odri, nemoj da se plai. Odveo sam te na Havaje da te spasem. Sada si
bezbedna. Oni koji ele da ti nanesu zlo ne mogu ti nita. Ostani tamo dok se ne vratim
po tebe. Veruj mi.
Ude je unitio beleku. On je vezao Odri za stolicu da ne bi odlunjala nekuda, dok se on
bavio drugim stvarima.
Sada je morao da se pobrine da zaustavi isticanje sopstvene krvi.
Odri se probudila zbog cvrkuta ptica. Geko je leao na njenoj dojci, dremao je. Kad ga je
ugledala, kriknula je. Njena ruka polete prema njemu i odbaci malog gutera sa tela.
Sela je. Gde sam? - pitala se. Glava je divljaki bolela kao da je neko pritiskao. Oseala
je udni kiselkasti ukus u grlu. Usta su joj bila suva: sva je gorela od ei.
Svuda oko nje bilo je drvee, gusto, zeleno, ogromno. Sunce i senke igrali su preko
njenog tela. Bila je obuena u plavi pamuni sorts i belu majicu. Na nogama imala je
crvene plastine sandale. Nita od toga nije bilo njeno. Na majici je neto pisalo. Odvojila
je materijal od tela i proitala Kona ajron men Triatlon, 1985.
Kona? Gde li je Kona? Pokuavala je da razmilja. Zar Kona nije na Havajima? Osvrnula
se oko sebe. Osetila je vreli povetarac na golim rukama i nogama. ula je cvrkutanje
ptica, ula je zujanje insekata. Da li je mogue da sam na Havajima? pitala se. ta se to
dogodilo?
Stavila je glavu u ruke, zatvorila je oi, nije mogla da gleda blistavo sunce. Ta uasna
svetlost samo je jo vie pojaavala njenu glavobolju.
350/
glavi.
O Boe, o Boe. Neka prestane ovo kljucanje u
Seala se kako je bila sama u kui u Belhevenu, kako je ula neku buku u kui, kako je
sila sa gornjeg sprata. Mislila je da je Majki u oevoj radnoj sobi. A umesto njega...
- Ko? Zato? - ree glasno.
Bila su to pitanja koja su se vrzmala po njenoj glavi bez pravog odgovora. Pitanja su
liila na upani-ene ptice. Glavobolja je postajala sve jaa. Uz jecanje, ona se okrete na
stranu i povrati. Nije ni imala ta da povrati jer u stomaku i nije imala nita.
Dok joj se vrtelo u glavi, legla je ponovo na travu. Ve i samo disanje bilo je uasni
napor. Ali njeno telo se borilo, nije se predavalo i Odri uskoro poe da se osea bolje.
Spustila je ake na zemlju, podigla se. Noge su joj bile slabe: oseala se kao invalid. Na
rukama i kole-nima, dok joj je glava bespomono visila, postala je svesna da e se opet
onesvestiti. I zaista, svest joj se zamraila.
Poela je da se plai. ta se to zbilo sa mnom? Sudei prema sunevim zracima koji su
dopirali kroz vrhove drvea, bilo je kasno popodne. Bilo je oigledno da je dugo bila u
nesvesti.
Seala se kako ju je Majki zvao po imenu. Seala se kako je sila u radnu sobu. Seala se
kako je sinuo njegov katana. Zveket metala, kad su otrice udarile jedna o drugu. Zveket
se neprestano uo...
A onda?
- Majki! Majki!
Nije htela da plae. Suze su joj zaigrale u oima ali se nisu prelile preko kapaka. ula je
glas brata kako joj popuje: To ti nee pomoi. Priberi se, Ajdi.
351/
Prikupivi snagu iz njegovog glasa, pokuala je da se smiri, da ovrsne.
Tada je ugledala Udea. Bila je svesna irezumi istetoviranih crtea koji su pokrivali njegov
torzo. To je bilo prvo to je ugledala. Onda je videla da je ogroman. Videla je zavoje na
njegovom levom ramenu, videla je smeu, sasuenu krv.
ovek je bio Orijentalac? Japanac? Kinez? Nije nikada mogla da odredi. Majki je bio
besan zbog toga na nju.
Ko si ti? pitala je.
Bilo joj je beskrajno teko da izgovori i tih nekoliko reci.
- Evo ti - ree Ude i nasu vode iz termosa u plastinu au. - Popij ovo.
Kada je poela da guta vodu, on ree:
- Polako.
Vrtelo joj se u glavi. Sela je u visoku travu.
- Gde sam? - pitala je. - Da li sam na Hava-jima?
inilo joj se da joj je glava od gvozda. Spustila je elo na prekrtene ruke ali nije ostala
dugo u tom poloaju jer su joj nateeni lanci na rukama pulsirali od bolova.
- Nije vano gde si jer ionako ovde nee biti dugo.
Odri je nastavila da polako pije vodu mada je njeno telo eznulo da proguta svu tenost
koju je imala. Ude joj je nekoliko puta napunio au. Pogledala je prema suncu.
- ta se to dogodilo sa mnom.
- U redu - ree Ude - sada je dosta.
Uzeo je plastinu au iz njene ruke i postavio je na noge. Skoro mu se sruila u naruje i
bio je
352/
prisiljen da je napola nosi po kamenoj stazi. Ugledala je kuu - kuu u kojoj je bila
vezana? - a onda je bila gurnuta u kola.
Sledeih nekoliko asova razne slike su promicale ispred njenih oiju. Mada se trudila to
je vie mogla da ostane pri svesti, esto joj se mrailo pred oima. Budila se veoma
bolno, kao da joj nije bilo doputeno da mirno spava. ak joj ni miran san nije bio
doputen.
Bila je svesna da idu polako jer je teren bio planinski, brdovit. Iako nije videla, znale ja
da put vodi uz brdo. Povremeno su kola morala da stanu sa strane i saekaju. ula je
brujanje motora dok su druga kola prolazila pored njih.
Najzad teren postade ravniji i kola su sada ila bre. Izmorena, Odri se onesvestila.
Dlanovi Nobua Jamamotoa bili su vlani od znoja. Deseti put, za isto toliko minuta, on ih
je obrisao o lanenu maramicu koja je ve bila vlana i prljava.
Nije bilo uobiajeno da se ovako neto deava oveku njegovog ranga i karaktera. U
kolima koja je vozio ofer, sedeo je veoma uspravno, napetog tela, napetih ivaca.
Prolo je mnogo meseci otkad je Nobuo sastavio mirnu no. I sada je, ak i kad bi
spavao, sanjao. A njegovi snovi bili su puni smrti. Bila je to udna smrt, istovremeno i
brza i spora, a bila je rezultat bljeska. Tako je to Nobuo zvao - bljeska, ne eksplozija.
Bljeska je bio izraz sa kojim je mogao da ivi.
Poto je bio Japanac, Nobuo je znao kakva je opasnost koju nosi bljesak. Istorija je bila
iza njega. Hiroima i Nagasaki. Japanci su se bojali svega to je
353/
vezano za atomsku energiju, naroito ako se radilo o oruju.
Boe mislio je Nobuo kako sam se uopste upetljao u ovo? Naravno, znao je kako se
upetljao. Bilo je to zbog Miiko. Ona ga je vezala duom i tjelom za Taki-jeve. Tako su
njegov otac i Vataro Taki Nobuo je odavno zaboravio da je Vatarovo pravo ime Zen
Godo - zamislili to kad su se dogovorili o savezu. Jakuza i posao, povezani za sva
vremena, osnaujui jedan drugog.
Ali sada je Vataro Taki nestao. Nije vie bilo ni Hiroija. Masai se doepao svega to je
oduvek eleo. Masai je postao ojabun Taki-gumija, a Masai je bio luak. Za tog luaka
Nobuo je bio vezan na jedinstven nain. Ja mu stvaram togod poeli mislio je Nobuo,
oseajui muku zbog toga ah se polako udaljavam od njega. Kraj ]e blizu. Ja sam na ivici
strpljenja. Moram da zavrim projekat. Poto je u pitanju ivot moje unuke, sta bih drugo
mogao da uradim?
Komari su ga i dalje muili. Jo je sanjao mrtvace koji hodaju dok sa njih otpada meso,
sanjao je kako se pretvaraju u maine za odmazu.
Tokio je iveo nonim ivotom iza rama njegovih prozora, koji su tako lepo uokvirivali
horizont. Neonske reklame i reklamne ploe ogledale su se na svakoj glatkoj i sjajnoj
povrini, na svakom tamnom prozoru, na svakoj oblini. Bilo je toga toliko da je bilo
nemogue sve prebrajati. Posmatrati Tokio bilo je isto to i posmatrati zvezdano nebo.
Taj udesni grad bio je dokaz snage ove kulture koja i najmanje moe da preobrazi u
neto velianstveno.
On je stigao ree Nobuu voza.
Uvek kasni pomisli Nobuo. Znao je da to ini namerno kako bi ga podsetio na vrstu
njihovog odnosa.
354/
Posmatrao je kako Masai izlazi iz kola, kao je kliznuo kroz ulaz u pozorite. Vreme je da
krenem pomisli Nobuo. Obrisa poslednji put dlanove i odbaci vlanu maramicu.
Pozorina dvorana nije bila prevelika. U dvorani, sedita za gledaoce i, na drugom kraju,
pozornica. Nita vie. Naravno, ne treba zaboraviti monitore. TV ekrani, sada zatamnjeni,
pokrivali su oba zida. Mora da ih je bilo najmanje 150, prozori koji nisu otkrivali nita.
oveku se inilo da je uao u svemir u kome su ak i zvezde umrle. Na ekranima su se
samo povremeno videle senke gledaoca koji su traili svoja mesta.
Masai, to je bio njegov obiaj, ekao je na vratima sve do pred sam poetak predstave.
Do tada su sva mesta bila popunjena, sem jednog. to je najvanije, mogao je dobro da
osmotri svakoga ko je ulazio.
Seo je na svoje mesto. Sa njegove leve strane bila je Japanka u prevelikoj odei, strano
naminkana. Sa njegove desne strane bio je Nobuo.
Bez ikakvog znaka najave, poela je predstava. Monitori oivee.
Dok su plesai na stilizovani nain oivljavali starinski poljoprivredni mit, na monitorima
je projek-tovano neto to je liilo na prve probe. Bilo je to neto slino vizuelnom ehu
plesa na bini.
U pauzi Masai ustade i, ne govorei nikome ni reci, izae u hol. U trenutku ugleda
Nobua kako ide prema njemu.
- Moe li da uhvati ovo za glavu ili za rep? -upita Masai kad mu je Nobuo priao.
- Nisam obraao mnogo panju. Da li su igrai dobri?
- Misli na one lakrdijae? Njima je pre mesto u cirkusu. Ako je to umetnost, onda je
kreativni talenat
mrtav a ovde je smrtonosno oruje. Nema ljupkosti, nema time, ne postoji jugen.
U doba Toku gava ogunata, jugen je bio pojam koji je 1800. godine oznaavao vrstu
lepote, krtu u spoljanjim manifestacijama da bi se videla njena unutranja strana.
Nobuo je bio toliko vest da ne upadne u zamku da diskutuje sa Masaijem: bilo je to
samo gubljenje vremena u emu je Masai uivao jer je znao da Nobuo ne moe nikako
da pobedi.
- Isporuke ne stiu dovoljno brzo.
- Ja dajem sve od sebe - ree Nobuo. - Postoji i proces proizvodnje o kome treba
razmiljati. Mi ne pravimo kola, to dobro zna. Sve mora da bude nainjeno najbriljivije.
- Te reklamne govore ostavi za nekoga ko e znati da uiva u njima ree Masai
zamiljeno.
- Ali to je istina - ree Nobuo tvrdoglavo. - Da li zna koliko se energije oslobaa
nuklearnom eksplozijom?
- Ne interesuju me tekoe - ree Masai. - Ja moram da se' drim plana. Sve mora da
bude gotovo za dva dana.
- Neka je proklet tvoj plan - ree besno Nobuo. - Mene interesuje samo moja
unuka.
- Ako te ona interesuje onda e biti spreman kada se, kroz dva dana, budemo sreli u
tvojoj fabrici. To je zapovest. Sudbina Japana zavisi od tvoje tehnike strunosti,
Nobuo-san. Sudbina itavog sveta, ako treba rei istinu. ta znai ivot jedne
devojice u pore-enju sa tim? - Nobuo je prebledeo a Masai se nasme-jao. - Smiri se,
Nobuo-san. Ne nameravam da povre-dim Tori. Dajem ti svoju re.
- A koliko ona vredi?
356/
Masaijeve oi sinuse.
- Bie bolje da se nada da moja re vredi vrlo mnogo.
- Ne mogu da kaem svoje miljenje - ree Nobuo kratko. - Posavetuj se sa duhom svoga
umrlog oca. On e to, svakako, bolje znati.
- Smrt mog oca je bila karma, neh?
- A karma je dola glave i Hiroiju - Nobuo odmahnu glavom. - Ne, ti si ubio svoga
starijeg brata, uprkos tome to to ne priznaje. I sada, poto si ti ojabun, ja sam povezan
sa tobom. Ali naa veza nije uspostavljena zbog Hiroijevog ubistva. Ti i sam zna zbog
ega je stvorena. Oteo si moju unuku. Mrzeu te do dana svoje smrti zbog toga
to si uinio.
- Ja? - upita Masai nevino. - Ali ta sam ja uradio? Samo sam postavio jednu
veoma efikasnu maineriju. ak ni moj otac ne bi mogao da zamisli neto tako
efikasno. Zato izgleda tako oajno, Nobuo? Ti si deo istorije. Uz tvoju pomo, mi
emo uskoro upravljati novim Japanom.
Ili emo mislio je Nobuo biti izbrisani sa lica zemlje, sa svakim mukarcem, enom i
detetom u Japanu.
Ptice su pevale opijene svetlou. Zlatni zraci, debeli kao grede, probijali su se kroz
kronje drvea. Mrmljanje potoka koji je preskakao preko malih slapova bilo je
neodoljivo. Na sve strane zujali su in-sekti.
Ilijana je krenula prema njemu. Gledala ga je. Osmehivala se. Ila je prema Majklu,
polako, slobodno, puna poverenja u sebe.
357/
uo se pucanj puke. Majki kriknu njeno ime dok je ona nestajala u ponoru, zajedno sa
komadom planine koji se obruio. Potonula je u ambis.
Uasni eho odjekivao je odbijajui se bezbroj puta u litice.
Majki se probudi. Znao je da u snu nije vikao Ilijanino ve Sejokino ime.
Oseti duboki oaj. uo je neto u tami. Shvati da to on tako teko die. Za trenutak nije
mogao da se seti gde je. A onda se seti da je u Ilijaninoj kui. Svakako da je prespavao
eli dan.
Ustao je i otapkao je do kupatila. Stao je pod ledeni tu. Tri minuta kasnije, izae iz
kupatila briui se pekirom. Nije palio svetlost ve je, sa pekirom obavijen oko grudi,
izaao na lanai koji se pruao du kue.
Majki je uo vetar kako pokree palmino granje.Male svetiljke osvetljavale su stazu u
vrtu koja je bila tako blizu da je mogao da je dotakne ako bi pruio ruku kroz lie. U
daljini su se dizale planine. No je mirisala na ljive i ananas.
Ve je novi dan pomislio je. Kuda je nestao Ude? Nije znao odgovora na to pitanje ali
znao je kuda mora da krene: Tokio. Tokio je bilo mesto gde e nai Odri, gde e otkriti
ko je ubio njegovog oca i zato.
Sudi Sunken.
On unu i poe da die. Glas mu je bio nalik na utanje palminog lia dok je pevuio.
- U - biti.
Mu ne biti.
- Suigecu - Meseina na vodi.
- Djo - unutranja sigurnost.
- Sin - gospodar uma.
- Sen - misao prethodi akciji.
358/
- inmioken - gde se vrhovi maeva sreu.
- Kara - ambis
- Nula - gde Put nema moi.
Sugecu. Meseina na vodi bila je reenica koja je oznaavala obmanu. Sve to ovde
primi govorio je Gujo zasnovano je na obmani. U intoizmu obmana koja postaje istina
naziva se impo - misterija. Kae se da impo tera ljude da postanu vernici upravo zato
to je skriven. U Putu ratnika impo je poznat kao strategija. Na primer, recimo da se ti
pretvara da ti je desna strana povredena: time izaziva svog protivnika da otkrije svoju
strategiju i, na taj nain, ga pobeduje. Zar tada ne moe da kae da je tvoja obmana
postala istina?
Majki je utao a Gujo je govorio dalje:
- Kad bude mogao da promeni sliku koju tvoj protivnik ima o onome to ga okruuje,
znaie da si uspeo da savlada majstorstvo strategije.
Da li je Ilijana vebala impo? Da li se ona namerno obavijala misterijom ili je zaista bila
iskreno onakva kakvom se predstavlja? Majki se opet setio zavrnog ispita na Cujovoj
koli. Kako mu se lako inilo da tada otkrije motive svog senseia. Kasnije, otac mu je
rekao: Najpre mora da prepozna zlo. Onda mora da se bori protiv njega. Najzad
mora da se uva da i sam ne postane zao. Bie ti sve tee to vie postaje stariji.
U kui je sve bilo tiho.
Put je istina mislio je Majki put je tendo.
Odjednom ustade i ue u kuu. U kuhinji prie telefonu i nazva aerodrom u Kahaluiu.
Rezervisao je kartu a onda je pozvao aerodrom u Honoluluu. Kad je i to obavio, nazvao
je Jonasa.
Joanes podie slualicu im se zvono oglasilo.
359/
- Ujka Semi?
- JVlajkl. Kako si?
M^jkl je pozvao Jonasa onog trena kad su se oni i Ilijana vfatili u njenu kuu posle
dogaaja na imanju Debelog Jimade. Je li to bilo jue? Majki je rekao Jonasu sv to se
dogodilo otkako je leteo na Maui.
Jma li vesti o Odri? pitao je.
- Jo nita, ali neka te ne naputa nada. inimo sve to rmPemo - i, da bi odvratio
Majklove misli od sestre, Jortas brzo ree. - Ja sam obavestio policiju na Mauiu. Znaju
sve, tako da te nee teretiti za masakr na Iimadinofn imanju.
- Mislim da si bio u pravu kad si rekao da trag vodi natrag u Japan. Ja letim prvim
avionom za Tokio jo danas.
- t-Jradi to treba da uradi, sine. Ja ovde imam problema 2a koje ne znam kako u da ih
resim. Poto smo godrnu dana razgovarali o uvozno-izvoznim poslovima izmeu
nae zemlje i Japana, Japan je iznenada promenio svoj stav. Japanski premijer je jue
obavestio predsednika da su svi dogovori izmeu nas i Japana poniteni. Nikakvo
objanjenje za ovaj neobjanjiv in nije dato. I izgleda da nema nade da se razgovori
obnove.
Majki je utao.
- proveo sam itavu no na Kapitolu. Kongres je poduzet neke korake, sline onima od
pre deset godina. M>gu da ti kaem, sine, da je pre deset godina Amerika irtogla da
podnese ovakav udarac ali danas ne moe. Ovde kao da mko ne obraa panju na
ozbiljnu ekonomski! krizu koja preti a koja je rezultat protekcionistike trgovine.
_ Zvui gadno. Izgleda da ima pune ruke posla.
360/
I kao da sve to jo nije dosta nastavi Joanas. - Postoji mogunost da BITE bude
sasvim ukinut.
Ispriao je Majklu o izvetaju koji mu je Lilijan pokazala i objasnio mu je ta to znai.
- Ujka Semi - ree Majki, odjednom shvativi da mu se neto nije dopalo u glasu tog
oveka - jesi li ti dobro?
- Da ti kaem istinu, sine, prvi put poinjem da razmiljam da nam predstoji poraz.
Kad je Majki spustio slualicu, bio je veoma uznemiren. Vratio se na lanai. inilo mu se
da se zbog toga to se nalazi u Ajao dolini oseao kao uvar udesnih zamkova.
Zau neki zvuk i okrete se. Ilijana je izlazila kroz staklena vrata koja su vodila u spavau
sobu. Pogledala ga je. Bila je odevena u farmerke i muku koulju dugih rukava.
- ula sam da si tu.
- Nisam nameravao da te probudim,
- Ve sam bila budna - okrenula je glavu i zagledala se u dolinu. - Ovde su noi tako lepe
- rekla je, hodajui po lanaiu. - ak su lepe nego dani, ako je to uopte mogue.
- Kad je ovako pun Mesec moe da vidi svaki detajl u dolini.
- Ne ba svaki detalj. Ima mesta koja vekovima nisu bila istraena.
- Zato to su nepristupana?
Ne ree ona nego zato to mko ne srne da ode do njih. To su sveta mesta,
kljune take u vremenu i prostoru. Stari bogovi jo uvek obitavaju na tim mestima. Ili
tako bar Havajci veruju.
Video je da se ne ali. Bila je vrlo ozbiljna. Sam je, takoe, bio spreman da u to poveruje.
Gujo je rekao:
361/
Fiziari kau da gravitacija ih nedostatak gravitacije vlada svemirom. Ali vera
vlada umom. U svakom sluaju, ima mesta gde vlada vera, a ne fiziki zakoni. Ta mesta
e vremenom otkriti, ili sam ili uz moju pomo.
- Da li bi mi pokazala neko od tih mesta gde se sakupljaju havajski bogovi? - upita
Majki.
Posmatrao je njeno lice i jasno se videlo da ona razmilja da li se to on ali sa njom ili
misli ozbiljno.
- Uredu - ree posle krae pauze. - Ali to mesto je u planini. Treba se dugo penjati do
tamo.
Majki je oklevao, seajui se svog sna i nesre-nog sluaja koji se dogodio u Joinou u
Cujovoj koli. Seao se da je u snu Ilijana nestala u ambisu i da ju je on zvao Sejokinim
imenom. To je svemu davalo neki udni prizvuk.
- Ne smeta mi - ree on, mada nije bio iskren. Video je da je i ona uznemirena. Do leta
za
Honolulu imao je jo nekoliko asova pa je mogao da ode do tih skrivenih mesta.
Da li da izazivamo sudbinu? pitao se. Da li mi je sueno da i nju vidim kako umire kao
Sejoko?
Ljutnuo se na samog sebe: idiotska pomisao.
Poao je u kuu a ona krenu za njim. Navukao je farmerke i majicu. Svetlost zvezda
ispunjavala je sobu. Ilijana se kretala po prostoriji kao da joj je neudobno u tom
zatvorenom prostoru.
- Evo, ponesi ovo - rekla je i pruila mu jak dvogled. - Pogled je fantastian sa mesta na
koje idemo, ak i nou.
Ili su kroz dolinu. Ilijana je ponela baterijsku lampu ali uz svetlost Meseca i zvezda nije
joj bila potrebna. Poeli su da se penju uz strane planine koja se dizala pravo sa morskog
dna i koja je tu ve vekovima stajala.
362/
Kad su se popeli prilino visoko, odluili su da zastanu i predahnu. Majki namesti
dvogled i pogleda oko sebe. Na svetlosti zvezda svet je bio udan, kao isklesan od granita
ali izvanredno lep. U stvari, bilo je neeg udnog u svemu tome, oseala se neka
neobina vremenska veza izmeu loveka i zemlje.
Sada mislio je Majki kad se ne vide boje i kad se ne vide svi oblici, ovek se nalazi licem
u lice sa svom veliinom sveta.
- ta vidi? - upita Ilijana.
- Vidim sebe.
Ogledala ne mogu da nam kau ono to treba da znamo o sebi - ree ona.
Posmatrala ga je prilino dugo. Kao da je pokuala da otkrije njegovu sutinu. Kao da je
pokuavala da udahne njegov duh.
Najzad je rekla.
Kad sam bila mala, govorila sam svake veeri jednu molitvu pre nego to bih pola na
poinak. Prijatelj moje majke me je nauio tu molitvu. Rekao mi je da je izgovaram samo
kad sam sasvim sama i da nikome ne kaem da je znam. ak ni majci. Ta molitva glasi
ovako: Da-je elja. Ne-je san. Poto ne mogu drugaije da proem kroz ova] ivot,
moram da koristim i da i ne. Dopusti mi da sauvam skrivene elje i snove tako da jednog
dana ojaam i mogu da ivim bez njih.
Meseina ju je obojila srebrom. Hladna plava svetlost sputala se niz njeno lice. Nestalo
je njenih prirodnih boja i Ilijana je zraila neverovatnom snagom.
- Majki, ja sam poinila grozne stvari u svom ivotu.
- Svi smo uradili mnoge stvari kojima se ne ponosimo, Ilijana - spustio je pogled.
Ja sam uradila neto mnogo gore.
363/
Priao joj je blie.
- A zato si to uradila?
- Zato to sam se plaila da to ne uradim. Plaila sam se da e me anarhija pobediti.
Plaila sam se da nee postati nita od mene.
Ti si inteligentna pametna si i snana. -Osmehnuo se. Ti si i vrlo lepa.
Lice joj je bilo nepomino. eleo je da se osmehne.
- Jednom reju - najzad ona progovori ozbiljno - ja sam savrena.
- Nisam to rekao.
- Jesi, i nisi jedini koji to govori. Otkako znam za sebe, govorili su mi da sam savrena.
Od mene se oekivalo da budem takva. Nisam imala drugog izbora. Oduvek sam bila
veoma odgovorna za sve, uprkos tome to sam ensko. Ta odgovornost mi je preotela
detinjstvo. Bila sam itavog ivota odrasla. Da nisam bila takva, ivot bi mi se raspao.
Posmatrao je tu lepu enu i oseao kako ga ispunjavaju tuga i bes. Tuga je bila zbog nje a
bes zbog onih koji su je prisilili da ivi ivotom kojim je ivela, koji su je lagali.
- Zar zaista veruje u to? Klimnula je glavom.
Jo uvek verujem. Odgovornost je bila jedino to je odreivalo moju egzistenciju. ta
bih bila da nisam bila tako odgovorna? Nita. Prepustila bih se anarhiji. Anarhiji sa
kojom ne bih mogla da se suoim.
On odmahnu glavom.
- Ali ti si snana, ti si linost. Hajde, idemo dalje.
inilo mu se da je prolo strano mnogo vremena pre nego to su njegovi prsti dodirnuli
njene,.
364/
Taj glupi Iimada ree Ude kad je zavrio svoj izvetaj.
Nalazio se u telefonskoj govornici na rubu Vailukua. Bio je prljav i oznojen.
Imao je velike planove ali u njima nije bilo mesta za tebe - svakih nekoliko sekundi
Ude bi pogledao prema kolima u kojima je bila vezana Odri. Leala je na podu iza
prednjih sedita. - Iznajmio je dva Havajca da mu nau Katei dokumenat. Naao sam ih.
Nisu imali dokumenat. Nisu znali gde je, nisu znali ko bi mogao da ga ima. Ali naao
sam neto to je Filip Dos nameravao da ostavi sinu. To je komad tamnocrvenog kanapa.
Da li ti to neto znai?
Masai je razmiljao nekoliko trenutaka.
- Ne - ree najzad.
- Gramzivost se pretvara u glupost, kao to se hrana pretvara u ubre - ree Ude. -
Iimada je postao ranjiv zbog svoje gluposti. Izgubio je obraz ne samo preda mnom, nego
i pred varvarinom, pred itekijem.
Masai je znao da pod itekijem Ude podrazu-meva Zapadnjaka, Majkla Dosa.
- Taj iteki je bio dovoljno mudar da upadne na dobro uvano Iimadino imanje.
- Zar ti nikada nije palo na pamet da je Debeli Iimada u stvari eleo da se nae sa
Majklom Dosom? ta misli otkud je on znao kuda da poalje Havajce da nau taj komad
crvenog konopca? Svakako mu je Filip Dos telefinirao.
- Nisam razmiljao o tome - ree Ude.
- Zna li gde je sada Majki Dos?
- Znam. Sa Ilijanom Jamamoto.
Da li je mogue? Masai se pravio da nije zaprepaen. A Ude se odmah zapitao
zato Masai nije zainteresovan vie za ovu neverovatnu vest.
Hou da mi poalje njegovu sestru Odri, ovamo u Japan.
- To nee biti lako - ree Ude - sa Majklom Dosom koji njuka unaokolo i policijom koja
pretrauje sve u vezi s Iimadom. Imam problema.
- Ne brini. Poslau ti svoj lini mlanjak. Sve e biti spremno za tebe na aerodromu. Nju
emo prebaciti u sanduku. To si ve sto puta radio. Ali bie mi potrebno osam asova pre
nego to avion stigne na Maui.
- I meni je potrebno dosta vremena da se pripremim.
- U redu, ja u nazvati neke ljude. Obavestiu svoje momke na Nauiu. Gde mogu da te
nau?
Ude dade ime bara u kome je svojevremeno naao ona dva Havajca.
- Bar je u Vailuku momci e znati gde je. Suvie je rano da bude otvoren pa im reci da u
biti u kolima preko puta bara. - Ude razmisli pa ree. - Reci im da e mi biti potrebno i
neko oruje.
- Oni mogu da ti nabave sve to ti je potrebno
- ree Masai. -Jesi li pronaao ko je ubio Filipa Dosa?
- Nije Iimada.
- Nisam te to pitao.
- Ne znam odgovor. ta eli da uinim sa Majklom Dosom?
- Majki Dos je jedino vaan da nas odvede do Katei dokumenta - ree Masai. - elim da
dobije taj crveni konopac. Neka nam pokae njegovu vrednost. Sada je sasvim jasno da
nam je Majki Dos jedina veza sa dokumentom Katei.
- Mislim da je to gubljenje vremena - ree Ude
- ja mislim da je Katei dokumenat izgoreo sa Filipom Dosom u onoj saobraajnoj nesrei.
366/
Ne plaam te da misli. Ti si tu da radi ono to ti se naredi.
- Katei dokumenat je sada neto najvanije, je li? pitao je Ude. - Mogu da osetim to po
tvome glasu. Ali to nije tvoja briga, to je briga Kozo ine. Katei dokumenat je sveti
predmet ibana, nije tvoj. ini mi se da je Kozo ina ve novi ojabun Taki-gumija.
- Umukni! - kriknu Masai. - Izgleda da si opet derao one svoje gljive ludare. Opet
misli da si visok deset metara.
- Nije tako - ree Ude tuno, shvatajui da mu sada preostaje samo jedan put. - Ja samo
vidim stvari jasnije nego to ih vidite ti ili Kozo ina. Ja mogu da zaboravim na Katei
dokumenat, mogu da se pomirm sa tim da je zauvek nestao. Mogu da shvatim da je jedina
prava opasnost tebi i Taki-gumiju Majki Dos. On ide tragom svog oca. Filip Dos je
uspevao da te dri dalje od izvora moi dok ti je otac bio iv. Da je dovoljno dugo
poiveo, on bi te unitio.
Ili bih ja unitio njega.
- Zar ne misli da e Majki Dos pokuati da zavri ono to mu je otac poeo?
- Tao nas ui da se mudar ovek postavlja iza drugih i da tako otkriva da je u
nadmonijem poloaju.
- Kakve veze imam ja sa Taom? - pitao je Ude. - Tao je za starce, gluve i slepe, koji ne
vide da ivot buja oko njih.
Tao je univerzalni zakon ree Masai, pod-seajui ga na staru istinu.
Ne mislio je Masai tvoj um je mrtav.
- Ti si jo lan moga klana - ree besno - ti e sluati svog ojabuna.
Pitanje je mislio je Ude dok je sputao slualicu ko je moj ojabun.
367/
Put je sada bio zaista strm. Svestan ogromne praznine i prostora iza svojih lea Majki se
kretao vrlo obazrivo. Bili su okrueni drveem koje je raslo veoma gusto na ponekim
mestima tako da su se jedva kretali i da su jedva videli gde staju. Ilijana je ila brzo i
efikasno. Bila je u pravu kad je rekla da je put teak, strm i dug. Majki je poeo da ali
to je krenuo ovamo. Nestalo je, meutim, njegove uznemirenosti: bio je umoran, miii
su ga boleli.
Ilijana najzad stade. Okrete se prema njemu i pokaza ispred sebe. Gore, sasvim na vrhu,
video je prolaz, kao da je neko otrim noem zasekao planinu. Prolaz je uvalo dinovsko
kamenje. Majki se zaprepasti kad malo bolje zagleda to ogromno kamenje: da li je
mogue da su to ratnici u kleeem stavu ili mu se to samo priinjava?
Priao je sasvim blizu da vidi nije li to kamenje klesano, ali vide da nije. Bile su to
prirodno oblikovane stene ko zna kada i ko zna kako. Bilo je jasno da je erozija doprinela
da izgledaju ba ovako, kao ljudske figure.
- Prolaz bogova - apnu Ilijana. Kad je prila prolazu, zadrala ga je. ekaj ree i
proe pored drvea. Kada se vratila drala je u rukama neto nalik na girlande. Stavila
mu je taj zeleni venac oko vrata a drugi je stavila oko svoga. - Tai lie - rekla je - sveta
biljka na Havajima. Voleli su je stari bogovi. Kahumas to stavljaju oko vrata kad se
priblie ovom mestu. Tai lie e nas tititi.
- Od ega? - upita Majki.
Ilijana je ve prolazila pored kamenih ratnika. Ula je u prolaz bogova.
368/
- Verujem da je najvanije ono u razgovoru to je ostalo sakriveno - ree Ude u
telefonsku slualicu. -ta Ilijana Jamamoto radi na Mauiu i ta radi sa Maj-klom Dosom?
Kozo ina je utao. Razmiljao je. injenica je bila da je Ilijana bila Miikma kerka. On
zaista nije znao ta je Ilijana radila sa Majklom Dosom i otkuda ona uz njega? ini se ni
najmanje nije dopadalo to se na Mauiu zbiva neto u ta on nije bio uveden.
- Kakva je tvoja procena situacije? - pitao je.
- Ne verujem Masaiju - ree Ude zamiljeno. ina nije znao da li da veruje tom
odgovoru, pitajui se da li je on pokrenut emocijama ili razumom. ina nije verovao u
emocije. One su svemu davale drugu boju kao soivo na kameri. - Kad sam rekao
Masaiju da je Ilijana tu, njegov odgovor je bio udan - nastavio je Ude. Kao da je
jedva ekao da promemmo tu temu razgovora. Kao da je ve znao da je ona tu.
Masai ree Kozo ina samom sebi na ta li to cilja?
- Da li si otkrio ko je ubio Filipa Dosa? - upita glasno Udea.
- Jo nisam.
- Nastavi da to istrauje a to se tie Majkla Dosa, uradi onako kako ti je rekao Masai.
Neka se Majki Dos doepa crvenog kanapa. Mislim da je Masai u pravu. Iteki e nas
odvesti do Katei dokumenta.
Tako dakle mislio je Ude Sina ne shvata koliku opasnost predstavlja Majki Dos. A onda
samog sebe podseti Ali ni Masai ni Sina nisu videli Majkla Dosa u akciji pa ne mogu ni
da shvate ko je on.
Ude je znao ta treba da preduzme u tom sluaju. Majki Dos je bio suvie opasan da bi se
drao na
369/
uzici. Bio je pametan i nepredvidiv. Znao je znaanje impoa, strategije obmane.
Ude odjednom donese vanu odluku. Nee posluati ni Kozo inu ni Masaija. Ovde, na
terenu, on je bio taj koji je trebalo da donosi odluke. To su bile odluke koje su se ticale
ivota i smrti. Ude je doneo takvu odluku kad je u pitanju bio Majki Dos.
Morae da ga ubije.
Izali su iz tame na svetlost zvezda. Sve je bilo nekako kao isklesano, dvodimenzionalno,
otrih ivica neshvatljijve lepote od koje je zastajao dah.
Nona ptica se mekoljila u kronji drveta a onda je nastala na monim krilima u tami.
Majki vide glavu sa rogovima, zlatne oi: sova?
- Pazi - ree Ilijana - da ne zaluta. Pokazala je na ogolelu stanu iznad njih. Na njoj
su se videle duboke brazde.
- Kada pada kia - rekla je - ovde se pojavi vodopad. Kada nema kie, stena je gola i
izgleda opasno.
Majki klee i pomilova rukama goli kamen.
- ta se ovde dogaalo? - pitao je.
Zavisi od toga ta si spreman da poveruje. Havajci priaju da su se ovde vodile velike
bitke. Na kraju boja pobednici bi bacali pobeene s ove stene.
Majki podie glavu, izvi vrat i zagleda se u visinu ne bi li video kraj stene. Onda se
odmae od ovog, sada suvog, vodopada.
- U to vreme - nastavila je Ilijana - priaju Havajci da je krv tekla niz vodopad. Bila je to
krv ratnika.
- Da li i ti veruje u to? - pitao je Majki.
- Ne verujem. Ovo nije moja zemlja. Ali ose-am mo na ovom mestu, oseam naboj
energije. Svi to oseaju. To je neto nesporno.
Zvezde su bacale senke preko njenog lica. Milovale su je svojim zracima kao prstima,
sputale se niz njene obraze i vrat. Ta ista ledena svetlost sijala je u njenim tamnim
oima. Oi su joj izgledale ogromne. Vetar se igrao njenom dugom kosom koja je tako
liila na krila gavrana, neprestano u pokretu.
Majki ju je posmatrao kao da je do tada nije dobro video. Kao da je naiao na neku njenu
fotografiju ili sliku u ulju. Na ovom udnom mestu punom misterija, osvetljena svetlou
zvezda, Ilijana je tek sada postala ona prava.
Dodirnuo ju je i osetio kako mu srce udara. Kao da su se damari njenog pulsa stopili sa
njegovim. Majki je oseao kako mu se srce otvara, oseao je gorinu to ga je obavijala
kao koa uginutog reptila.
Ilijana poe on, ali ona izvue ruku iz njegove, prekide njihovu vezu, ode dalje.
Ne apnula je ti me ne eli. Ti me ne eli zaista.
Senke velike stene obavile su je i ona je stajala nepomino, skrivena od njegovog
pogleda.
- Otkud ti zna ta ja elim?
Vie je osetio nego to je video da se ironino osmehnula.
- Veruj mi kad ti kaem, Majki, da me ne eli. Ili me ne bi vie eleo posle toga... Niko
ne bi.
- Zato ne bi? ta je to toliko strano povezano sa tobom?
Zadrhtala je.
Runa sam.
- Nisi. Ti si lepotica.
370/
371/
Stajala je veoma mirno, kao kip.
- Seam se onog dana kada sam shvatila da moji majka i otac nikada ljubazno ne
razgovaraju jedno sa drugim. A seam se i noi kada sam otkrila da oni nikada ne vode
ljubav. Nije mi mnogo trebalo da shvatim da oni ne vole jedno drugo. Pitala sam se da li
mogu da vole mene.
Uzdahnula je.
Sama sam razumela da ne mogu da me vole. Shvatila sam da nijedno od njih nije
sposobno da osea ljubav. Shvatila sam da sve zavisi od mene. Sea li se ta sam ti rekla
o odgovornosti koju sam neprestano ose-ala? inila sam sve to sam mogla ne bih li
odrala porodicu na okupu. Bilo je tako malo veze izmeu mojih roditelja da sam se
stalno plaila da e neko od njih jednostavno da se digne i ode od kue i da e se porodica
raspasti. ta bi se tada dogodilo sa mnom? Nisam mogla da zamislim. Kad bih
razmiljala o takvim stvarima, bilo je to kao komar. Uasno sam se plaila te
mogunosti.
Majki je utao.
- Tako sam poela da ivim samo da bih uvala porodicu na okupu, da bismo ostali
zajedno. Ja sam postala kontrolor. Nisam imala drugog izbora. Godinama sam time bila
opsednuta. Poela sam da ludim. Ludilo mi je bilo potrebno da bih ostala iva. Morala
sam sve da drim pod kontrolom jer sam samo tako mogla da budem sigurna da e sve
biti u redu. Znala sam da jedino tako moj otac nee otii i da me jedino na taj nain majka
nee odvesti neznano kuda. Sve e biti u redu - ironino se nasmejala tako da je Majki
osetio jezu. - Da li je sve bilo dobro? I jeste i nije. Preivela sam: porodica je ostala
netaknuta. Ali ja sam skoro sasvim skliznula u ludilo.
372/
- A sada? - Majki je najzad uspeo da progovori. - Zar nije gotovo sa tim?
- Jeste. Sada je gotovo sa tim. Ja nisam vie luda.
- Ipak bilo ta da kae, i sve ovo to si rekla, ni najmanje nije promenilo moje miljenje
o tebi.
Ja sam mrtva iznutra.
- Ne razumem to.
- Stvari koje sam uradila... nemoj da mi prilazi blie, Majkle... oseam kao da me kuga
razdire zbog toga. Ja sam, u stvari, prazna, jaz je u meni. Gledam u svoju duu i vidim
samo ponor.
- Bilo ta da si uradila, uinila si to da bi zatitila sebe. Niko ne moe da te osuuje zbog
toga.
- Ubijala sam ljude!
Njen krik se odbijao od sena.
- Moj otac je ubijao - ree Majki. - Video sam ta moe da uradi kad treba da se brani.
- Slali su me da ubijam ljude. Ubijala sam ljude koje nisam poznavala, koji mi nikada
nita naao nisu uinili.
- Ako osea krivicu, ako osea aljenje, onda ne moe biti mrtva u dui.
- Ja sam leprozni bolesnik - nastavi Ilijana, sada normalnijim glasom. Majki je osetio
drhtanje u njemu. - Postala sam neto drugo, nisam vie ljudsko bie. Postala sam maina.
Zastraujui ma. Broj.
- Ali ti jo ima elja - ree on tiho - ti jo moe da sanja.
- Suvie sam sada jaka da bih sanjala ili da bih neto elela - ree sa beskrajnom tugom u
glasu. -Moda sam postala prekaljena. Pojma nemam kako mi se to desilo, mada ponekad
mislim da to nikada nisam znala.
373/
- Ilijana - Majki nije mogao da vidi izraz njenih oiju ali oseao je da ona eli da bude uz
nju. Sklonio se u senku.
- Majkle, molim te nemoj.
- Zaustavi me ako ne eli da ti priem. Bio je udaljen na dah od nje.
- Molim te, preklinjem te - jecala je.
Reci mi da stanem bio joj je sada posve blizu. Mogao je da oseti njenu vrelinu,
mogao je da oseti njeno drhtanje. - Ne treba nita drugo da radi sem da me odgurne.
Umesto toga, njene usne se otvorie pod njegovima. Njen jezik dotae njegov, obavi se
oko njega. Osetio je da je zajeala.
- Majki - pripila se uz njega, kao da ih je neko pritisnuo od ramena do peta.
Oseao je njenu teinu, greno uvijanje, snagu njenih miia. Osetio je i neto vie: snagu
njenog hara. Unutranju energiju smetenu u donjem trbuhu koja oznaava duh.
- Gorim od elje za tobom.
Ilijanina hara posegnu za njim i obuhvati ga. Bilo je ba onako kao to je ona rekla. Bila
je kao stena, suva kao pustinja. Ali znao je da je to samo privid, da se ispod toga krije
blistavost, reka vreline koju je ona namerno pokrila tom korom.
Poela je polako da se otvara. Njena usta su ga posesivno hvatala, ruke su ga stezale.
Rairila je noge i poela je da se trlja o njegovu butinu. Njeni pokreti su bili
nedvosmisleni: telo joj je trailo njegovu agresivnost. To ju je uzbuivalo.
elja i potreba su dve razliite stvari. Ljudi esto pobrkaju ta dva pojma i zbog toga
najee dolazi do nesuglasica medu polovima.
374/
Majki je oseao - ne, znao je - da ono to ona eli nije, u stvari, ono to joj je potrebno.
Ilijana nije razumela samu sebe i nije shvatala ta joj je potrebno jer deava se da je
potreba suvie velika pa ne moe da se izdri i zato je ljudi obino potisnu u neki tamni
ugao svoje svesti.
Majki je znao da, ako odgovori na onaj nain na koji ga je ona terala da odgovori - kao
to je i sam eleo - da e je zauvek izgubiti.
Neno mislio je polako.
Odvojio je njene ruke od svog tela i polako se spustio na kolena.
Bio je svestan noi koja ih je obavijala. Oseao je dah noi, uo je none ptice u drveu
koje su brinule o svojim usnulim ptiima, oseao je skrivene zveri kako se goste svojim
rtvama. Oseao je dah vetra na obrazima, bio je svestan Ilijanine duge kose koja joj je
padala na ramena.
A onda, spustivi joj farmerke niz bedra, osetio je njen miris. Poloio je glavu medu
njene butine.
Neno mislio je neno.
Obuzdavao se, mada je njena neskrivena elja izazvala neverovatno uzbuenje kod njega.
eleo je i on da je poseduje ba onako, agresivno, kako je ona pokazivala da eli.
Njegove ruke su je neno milovale, njegov jezik ju je neno dodirivao. eleo je da
poseduje na sve mogue naine. Jednostavno ju je eleo.
Poto su prethodno bili okupani svetlou zvezda, sada su potonuli u potpunu tamu.
Majki je pritiskao lice elei da prodre do same sri Ilijaninog bia, a ona se naginjala
nad njega dok su joj se vrste dojke pribijale uz njegova miiava leda. Milovanje njenih
prstiju po njegovim leima govorilo mu je koliko
375/
uiva u onome to on radi. Drhtanje njenih butina govorilo mu je o snazi njene elje.
Dahtala je dok je on povlaio jezikom po njenom najosetljivijem delu tela. inilo joj se
da je ispunjena beskrajnom vrelinom, kao da je polivena vrelim uljem. Oseala je
drhturenje u svakom dehu tela, ak i u vrhovima prstiju. Pritiskala se uz njegovo lice
tako da su dlaice njegove brade zagrebale neno meso unutar njenih butina. Drhtala je i
grila se, oseajui sve veu vrelinu koja se nagomilavala u samom sreditu njenog bia.
Misli su poele da joj se mute. Nije vie mogla jasno da razmilja.
Otvorila je oi, osetila je miris njegovog daha na svom licu, videla je njegove oi kako
sijaju u tami.
Pomislila je na trenutak da su njih dvoje par vukova koji se pare i koji se, velikom
divljinom, bacaju jedno na drugo, on u aru a ona prepuna mi-
risa.
Bila je van sebe od strasti, posegnula je nadole da ga obuhvati rukama. Kliznula je niz
njegovo nago telo i obuhvatila je usnama njegov penis. ajeala je kad je osetila njegov
ukus. Izbezumila se od uzbuenja. Poela je da se dodiruje izmeu butina, udei se i
divei, jer je bila na putu da doivi jo jedan orgazam.
Oseala je kako on pulsira u njenim ustima i kako postaje vrst kao stena. Sklonila je
usne i name-stila je sam vrh njegovog penisa na ulaz u svoju vrelinu. Jedan dugi, predivni
tren nije se pomicala. Drala ga je akom. Dodirivali su se tu, dole, u jednoj taki i nita
vie. Za taj tren to je bilo sasvim dovoljno - vie nego dovoljno: bilo je savreno. Bilo je
krajnje uzbudljivo zbog oseanja, zbog iekivanja onog ludila koje je tek trebalo da
doe.
Vie nije mogla da se obuzda. Pribila se na
376/
njega, zajeala je, izgubila je dah, naslonila je elo na njegove miiave grudi okupane
znojem.
Majki, sada vrsto spojen sa njom, oseao je kako ona pulsira. Nije morao da se pomie,
Ilijana je bila suvie uzbuena. Njen miris ih je obavijao kao oblak i bio je krajnje
uzbudljiv, kombinovan sa mirisom taj lia koje je u vencima visilo oko njihovih vratova.
Znao je da se neto promenilo i da se on pomakao u vremenu i prostoru.
Oseao ju je kako se pomie elom duinom njegovog tela, kao da su spojeni svakim
deliem a ne samo na jednom mestu. Oseao je da se pribliava vrhuncu, pokuavao je da
se uzdri, pokuavao je da produi taj trenutak, ali njihova elja, koja je sada postala kao
ivo bie, nije vie mogla da ostane posluna.
Zajeao je, poeo je da se pomie u skladu sa svojim uzbuenjem. Uinilo mu se da se
svemir pokrenuo oko njih u tom skrovitu od tame. Bilo je neke svetlosti i ulo se neto
nalik na ritam nekog primitivnog doboa ili na pevuenje. Okrenuo je glavu ne bi li video
otkuda dolaze ti'zvui ali Ilijana se podie, pritisnu grudi uz njegove usne i on oseti kako
ga ispunjava. Nije vie mogao da se obuzda, znao je da se vrhunac pribliava i da ekstaza
vie ne moe da se odlae. '
Doi Taki ue u ozovu sobu.
ozo odvoji pogled od malog Som televizora na kome se video udno izmenjeni lik
Marlona Branda u Kumu II. Naduveni obrazi, podonjaci, dobra minka, uinili su da
glumac izgleda najmanje dvadeset godina stariji.
377/
- ta bi bilo sa Majklom Korleoneom da ga duh njegovog oca nije posmatrao i vodio?
ree ozo.
Posmatrao je kako Don Korleone, koji se sada igrao s unukom u suncem okupanom vrtu,
stavlja kriku pomorande u usta. Jurei za detetom koje je putalo krike od uivanja,
pravei se da je strano preplaeno, don Korleone malo jeknu.
- Evo sada se to dogaa, ojabune - ree ozo -molim vas pogledajte.
Jecanje se promeni a don Korleone se saplete i pade licem prema zemlji. Dete, ne
shvatajui da je neto loe moglo da se dogodi, nastavilo je i dalje da cii od zadovoljstva
u igri koju je zapoelo sa dedom.
- Mali jadnik - ree ozo sa suzama u oima -kako moe da zna da mu je deda upravo
umro?
- ozo - ree Doi tiho.
ozo pritisnu dugme na daljinskom upravljau. On pogleda u oijevo lice i ree: .
Doneu svoj katana.
- Ne, ma nee biti dovoljan.
ozo klimnu glavom. Priao je ormanu, otvorio je vrata. Obukao je crni kini mantil koji
je sezao skoro do poda. Okrenuo se da pogleda Dodija.
- Kako ti se ini ? - upitao je. U desnoj ruci je drao puku. - Da li je ovo dovoljno?
Doi klimnu glavom.
- Da, to je dovoljno.
Saobraaj je, kao i uvek, bio veoma gust. Kao da grad nije mogao da ivi ako na
njegovim ulicama nije bilo guve. Vrelina na ulicama dostizala je taku kljuanja.
Kuda idemo? upita ozo.
- Idemo u pristanite Takaiba.
Posle dva bloka mune vonje, ozo skrete u
378/
ulicu sa strane, pa ponovo zavi za ugao. Sada su ve ili bre.
- Zato idemo u Takaibu? - pitao je ozo.
- Zbog neega to je dovoljno vano da te odvoji od don Korleonea.
Ili su kroz sam centar grada. Sunce se odbijalo od hiljade kola koja su se polako kretala.
Kretala su se na sever, prema ijoda-kuu i Kraljevskoj dvorani. Na inbaiju ozo skrete
na jug, paralelno sa tokijskom lukom. ule su se sirene brodova, uprkos veoma gustom
saobraaju.
- Tvoj brat Masai ima poslove u Takaibi, neh? - ree ozo.
- Tako je - ree Doi, gledajui pravo ispred sebe. Sunevi zraci odbijali su se o haubu.
- Trebalo bi da ti bude ojabun Taki-gumija. To je tvoje pravo.
Doi ne ree nita.
- Moda e posle ovoga danas to i biti - ree ozo.
Sada su bili u Hamacuou. ozo skrenu nalevo u sporednu ulicu. Nali su se meu
magacinima koji su oiviavali pristanite du luke. Proli su kroz vrata jednog magacina.
Na vratima nije bilo nikakvog znaka ni obeleja kojoj kompaniji pripada.
U polutami su videli stepenite. Doi izvue puku i oni krenue stepenitem. Hodali su,
gazei na ivicama cipela, tako da njihova teina ne optereti stare daske koje su mogle da
zakripe. Na desnoj strani se videla rupa. Krenuli su veoma obazrivo prema njoj. Nije
bilo dovoljno svetlosti da bi mogli da vide eli prostor.
Doi odjednom zastade kad neka senka ispuni itavi prostor. ozo pokleknu sa desne
strane, uza zid.
379/
Daizo je stajao mirno. Bio je zaista krupni ovek. Nema sumnje da bi se mnogo bolje
oseao u odei sumo borca nego u konzervativnom tamnom odelu na pruge. Odelo je bilo
sapeto na njegovim napetim miiima.
- ta radite ovde? - ree Daizo. - Vi vie niste deo Taki-gumija. Nemate ovde nikakvog
posla.
- Treba da se naem sa bratom - laga Doi. Daizo polako otkopa sako. Zadra ruku u
visini rebara.
- Mislim da to nije ba najmudrije - ree Doi, pomakavi revolver tek toliko da svetlost
zaigra na cevi.
Kakav je to miris? postavi pitanje Daizo, ne obraajui se nijednom posebno.
Doi ne ree nita. Ali pomisli: To je, svakako, moj miris.
Daizo je mirisao vazduh kao pas.
- ini mi se da prepoznajem taj miris.
- Pusti me da proem.
Daizo se zagleda u oijeve oi.
- To je miris smrti.
Brzo se pokrenuo. Njegova ogromna ramena se skupie, njegove noge udarie u Dodija u
asu kad je ovaj ispalio prvi metak.
ozo izvue ruke ispod mantila. Uperi puku u Daizoa. Ali ovek je ve epao Dodija za
grlo.
Doi je jeao a glava mu udari snano o drveni pod. Osetio je kako mu se lakat zabija u
solarni pleksus, oseti uasni udarac ramenom i potpuno izgubi snagu u desnoj ruci.
Zakalja se, oajniki pokuavajui da napuni plua vazduhom. Krajikom oka je video
kako Daizo posee za revolverom koji je on ispustio. Veliki ovek ga se dokopao i kao u
usporenom filmu, Doi je
380/
posmatrao kako se debeli prst pribliava okidau. Cev je polako opisivala krug kroz
vazduh dok najzad nije bila uperena u njegovo elo.
Doi se sada strahovito koncentrisao. Udario je Daizoa u vrat bridom ake i, u isto vreme,
izbacio se unapred. Izvio je Daizov lanak, uo je kako kost puca i kako Daizo paralisan
bolom, snano udie vazduh. Revolver mu ispade iz slomljene ake.
Daizo se ritnu nogama i poe da se udaljava od Dodija. Hteo je da ga udari nogama. Ovaj
je uspeo da blokira udarac to je bolje mogao. Daizo izvue tanto, dugi no, ispod sakoa.
Teko je uzdahnuo dok je revolver beskorisno leao na podu a ruka mu bespomono
visila uz butinu.
ozo primeti neki pokret izmeu Dodija i Daizoa. Brzo podie puku i dva puta pritisnu
obara. Dvojica Jakuza bila su razneta i odbaena natrag u prostoriju iz koje su izala.
ozo se sada kretao sasvim uza zid, sve dok nije proao pored Dodija i Daizoa. Sagnuo se
brzinom munje kad se metak zabio tano iznad njegove glave. A onda, kreui se napred,
poe da puca. Kad je ispucao sve metke, ponovo je napunio puku i poeo je da pue kao
kraba preko praznog prostora.
Daizo se ve okrenuo i poao je u napad s kratkim, opasnim ubodom, drei no u
podignutoj ruci. Doi naini dugi korak prema Daizou, isprui levu nogu. Istovremeno
abi pesnicu ispod Daizove vilice, podie mu glavu i uhvati svojom levom rukom njegov
desni lanak. Sada je samo trebalo da iskoristi ogromnu Daizovu teinu i povue ga na
pod.
Ali vrh cipele mu zakai neki stari ekser, kolena mu klecnue, ruke popustie i on pade.
Shvativi da ovo moe da pretvori u svoju pred-
381/
nost Daizo se bacio na njega. Otrica tantoa sinu i uperi se prema oijevom vratu. ak i
nespretno naneti udarac mogao je da znai smrt.
Doi svojom desnom zgrabi Daizovu levu ruku.
Zau se priguena eksplozija. Daizo se izbulji. Doi je uspeo da okrene vrh tantoa
prema Daizovim grudima. Vrh je probio Daizove grudi.
Bilo je krvi na sve strane. Doi pozva ozoa. ozo dotra.
- ta je bilo?
- Skoro me je ubio, eto, to je bilo.
Je li mrtav? upita ozo obazrivo.
Mrtav kao patka koju si sino veerao ree Doi.
Zau se neki zvuk i on baci pogled iza ugla. Vide kako se neka vrata malo otvaraju.
Pojavi se jo jedan Jakuza, obazrivo gledajui ispred sebe.
- ta je to bilo?
Doi je jasno uo kako neko postavlja ovo pitanje oveku koji je virio kroz vrata.
- Pojma nemam - ree prvi ovek - uo sam pucnje. Ne vidim nita. Ovde je uasno
mrano.
Ah u prostoriji iz koje su se pomolila dvojica Jakuza nije bilo mrano. Doi irom otvori
oi kad ugleda prizor u sobi i pomisli: Slatki Buda! Setio se ljudi koji su uvek bili sa
Miiko kad god bi je video. Seao se njenog izbezumljenog pogleda. Sada je znao o
emu se radi. Jer, tamo u toj prostoriji bez prozora, on ugleda Tori, najdrau unuku
Miiko. Jakuza je drao revolver uperen u njenu glavu. Bio je vrlo nervozan i Doi se
brzo sakri u senku da ga ne bi videli.
Zaboravi na svog brata Masaija rekla je Miiko preklinjem te. Doi je tada pitao: Zato
nee da mi
382/
pomogne protiv njega? Ona je odgovorila: Ne smem da se meam. Ne mogu nita da
uinim.
Bio je suvie obuzet svojim problemima pa nije uo oajanje i preklinjanje u njenom
glasu.
Doi je hteo da uleti u tu prostoriju, koja nije bila nita drugo do mrana elija, i otme
Tori od njih ali video je da Jakuza vrsto dri dete i da je cev revolvera pritisnuta na
njenu sleponicu. Doi je znao da sada nema mogunosti da spase Tori. Nije smeo da im
dopusti da shvate da ju je on video. Iznenaenje je bilo jedini saveznik u ovom
neprijateljskom svetu kojim je vladao njegov brat.
Brzo ostavi puku. Ah prvo obrisi otiske. Sam je to isto radio sa revolverom. Na
oruju nije bilo senjskih brojeva, prema tome, niko nije mogao da otkrije kome pripada.
Kad su izali, krenuh su mirnim koracima prema kolima.
- Idemo odavde - ree Doi.
ozo upali motor.
Jedan lan osoblja iz Plaa Athenea saekao je Lilijen Dos na aerodromu ari de Gol u
Parizu.
Dobar dan, madam pozdravi je kad je prola kroz pasoku kontrolu.
Fransoa.
On se osmehnuo i uzeo njen listi za prtljag.
- Drago mi je to vas ponovo vidim, madam.
- Meni je drago to sam se vratila - odgovori ona na savrenom francuskom jeziku.
Bila je odevena u ljubiastu letnju haljinu. Kosa joj je bila zabaena unazad. Oko vrata je
nosila na zlatnom laniu samo jednu suzu od smaragda.
383/
Stajala je mirno i posmatrala lica oko sebe. Ljudi su urili, kao da je svima avion bio na
uzletitu. Dok je ekala da stigne njen prtljag, igrala je malu igru. Pokuavala je da odredi
odakle je koji ovek. Da li je bio Amerikanac? Evropljanin? Ako je bio Evropljanin, iz
koje zemlje? Francuska? Engleska? Koliko moe da nade Evropljana iz drugih zemalja?
Da li moe da razlikuje Poljaka od Jugoslovena, Rumuna od Rusa?
To je bio najtei deo zadatka. Za tako neto bilo je potrebno otro oko i mnoge godina
iskustva. Ponekad je mnogo vanija odea od lica. Obratila je panju na ljude koji su bili
u njenoj neposrednoj blizini. Kad je Fransoa sakupio sav njen prtljag, Lilijen je bila
ubedena da je dobro procenila svakog.
- Kola ekaju, madam - ree Fransoa. Dan je bio divan, pun sunca. Znala je da e ujesen
vazduh biti ispunjen otrim mirisom spaljenog lia koji je ona jedva podnosila. inilo joj
se u svim drugim godinjim dobima da vazduh koji udie mirie na staro vino. Bilo je
prijatno saznanje da moderna vremena nisu unitila one naslage kulture i tradicije koje su
pokrivale Francusku.
Pariz je na nju uvek delovao kao najopojniji parfem. Udisati Pariz znai okrepljivati
duu. Pitala se ko je to rekao: Viktor Igo?
Lilijen je okretala glavu na sve strane, da bi to vie videla. Kao da nije mogla da
poveruje da je zaista ponovo u Francuskoj. Fransoa je vozio vesto i brzo.
U hotelu, Lilijen pouri u kupatilo. Kupala se dugo u peni. Osuila je kosu i, uvijena u
bademantil, otvorila je francuski prozor. Bila je na estom spratu u sobi koja je imala
balkon. U meuvremenu su joj doneli kafu i kifle. Jo je bilo suvie rano za ampanjac
384/
koji joj je poslao direktor: flaa je stajala u srebrnoj kofici sa ledom.
Uzela je Interneenel Herald Tribjun, brzo ga je prelistala. Proitala je neki lanak koji
je napisao Helmut mit, bivi nemaki kancelar. lanak je imao naslov Japan nema
pravih prijatelja u svetu. Bilo je nekoliko dodataka uz taj lanak. U jednom se govorilo o
anketi sprovedenoj meu korejskim liderima i intelektualcima koji su, svi do jednog,
smatrali da je Japan neprestana pretnja miru u tom delu sveta.
Svi ele japanski novac rekao je poznati akademik iz Singapura. Ali, svi mislimo: Ne
daj Boe da jednog dana budemo preputeni na milost i nemilost Japancima. Amerikanci
dou i odu ali kad Japanci jednom dou oni e tu i ostati.
Lilijen je pijuckala kafu i nastavila je da ita novine. Bili su citirani i drugi lideri iz June
Azije i svi su, do jednoga, bili preplaeni progresom japanske visoke tehnologije. Svi su
oseali samo da je pitanje vremena kad e Japan poeti da proizvodi mono oruje XXI
veka.
Kao primer, pominjali su novi moni mlazni avion Jamamoto FAX. Svi su predviali da
e on pokopati ameriku vazduhoplovnu istoriju. Boing i Mekdaglas e ostati bez
posla.
Lilijen je prelistala novine do kraja ali nita vie nije privuklo njenu panju. Cvee je
cvetalo uz zidove vrta i rue puzavice prephtale su se kroz metalnu ogradu. uli su se
glasovi na sve strane. Bacila je pogled u vrt. Videla je da stiu prvi gosti.
Odjednom se setila kako ju je Jonas pre mnogo godina vodio na neki prijem: Filip je bio
na putu, Bog zna gde, u Bankoku, u Bangladeu. Lilijen nikada u
385/
ivotu nije videla toliko lenti, toliko odlikovanja, toliko arenia na grudima mukaraca.
Drala je Jonasa ispod ruke i osmehivala se svojini najlepim osmehon dok se on
pozdravljao sa svima. Ali oseala se kao da je uhvaena u zamku. Pored nje su prolazile
neverovatno lepe ene od kojih je svaka liila na manekenku iz najboljeg asopisa. Znala
je da na njih ne utiu svakodnevne birge jer ih nisu imale. Dane su provodile izmeu
kupatila, pedikira, frizera i manikirke.
Kako sam uopte nekada mogla da pomislim da pripadam ovamo? mislila je Lilijen besna
na sebe. Zamiljala je kako e sledeeg asa madam Pjera de Kroa de Gersent Estof
otkriti da ona ne pripada tu. Prii e joj i pitati, svojim nepogreivim engleskim koji je
sigurno nauila na Aurnoj obali, ko je i ta je a onda e, tim istim engleskim jezikom,
pozvati uvare da je izbace.
Madam e biti uasnuta kad sazna da joj je otac obian general, vojniina, a da joj se mu
smuca ko zna gde po svetu. Madam e biti uasnuta kako je takva osoba uspela da se
uvue u ovo sveto mesto i zagadi ga svojim prisustvom...
Zadrhtala je. Oseala je gorinu u ustima, kao da je ampanjac koji je srknula gorak.
U jednom trenutku, Jonas je priao neku alu mladom i ambicioznom pomoniku
ambasadora Australije. Dva mukarca su se smejala a Lilijen tek sada oseti da ovde
uopte ne pripada. Bila je to ala na raun ena a ona je bila ena od glave do pete, to se
videlo odmah, i to vrlo jasno.
Lilijen se jo i sada seala hladnoe koju je osetila u stomaku. Osvrnula se oko sebe i
dobro osmotrila ogromnu prostoriju sa viskokim prozorima pre-356/
krivenim ipkanim zavesama. Sposobne mlade kelne-rice sluile su goste. Nigde
nijednog kelnera.
Obrazi su joj goreli. Bila je izbezumljena, ak i pre nego to je ula da Australijanac kae
Jonasu: Zgodna zver, a? Htela je da umre kad je shvatila da on to govori o njoj.
Odvojila se od Jonasa i pourila u sobu za dame. Bilo je besmisleno i tuno to je samo tu
mogla da nae zatitu od sveta koji je nedvosmisleno pripadao mukarcima.
Zagledala se u svoj odraz u ogledalu. Sada, kad je bila sama, shvatila je da je ta hladnoa
u stomaku samo straan bes. U miru sobe za dame Lilijen je plakala zbog uasne
usmaljenosti i naputenosti koju je oseala. Nikada ovako nije plakala ni u svojoj
spavaoj sobi, jer to je bila i Filipova spavaa soba.
Kako je samo mrzela Filipa u tom trenutku zato to ju je napustio i izdao? Zato ju je
prepustio uasu samoe. Zato ju je prevario i osudio na ovakav ivot?
Zora je zatekla njihova isprepletana tela. Taj lie koje ih je pokrivalo postalo je smee:
mirisa je nestalo.
Majki se protee, otvori oi. Neka buba je milila po njegovoj miici, on je odbaci i ona se
sakri pod kamen. Dodirnuo je Ilijanu i ona se protegnu, probudi. Njene, irom otvorene
oi, zagledae se u njega. Majki zadrhta jer u njima nije video nikakvo oseanje. Kao da
je ledeni vetar proao izmeu njih. Za trenutak toga je nestalo i Ilijana se vratila sa
stranog mesta na kome je, moda, prebivala njena dua.
- Dobro jutro - ree on i poljubi je u usta.
Ona podie ruku i prstom pomilova njegove
387/
usne a onda, elom akom, pomilova njegovo lice i bradu.
- Jesi li dobro spavala? - upitao ju je. Klimnula je glavom.
- Nisam sanjala. To mi se nije dogodilo godinama.
- A ja sam sanjao itave noi. Sanjao sam neku bitku i ratnike u oklopima od
kornjae.
Oblaio se. Zbacio je suvo taj lie.
- Nemoj - upozori ga ona - ostavi lie oko vrata dok ne stignemo kui.
Pogledao ju je i ona se kratko osmehnu. Setio se udnih zvukova u tami koje je uo u
toku protekle noi, setio se da je video neke pokrete u blizini mesta gde su vodili ljubav.
- Ilijana, prole noi sam uo neke zvuke. ak mislim i da sam video da se neto
kree u tami. ta li se to dogaalo tamo - pokazao je rukom -dok smo vodili ljubav?
- Pojma nemam. Nita. Ili je moda bila neka nona zverka. Na sve strane
ima dabrova i mungosa.
- Oni love danju ne bi se muvali nou po umi. A i ti si mi okrenula glavu
tako da nisam mogao da vidim ta je.
Ustala je.
- togod da je bilo, nije vano. - Poela je i ona da se oblai.
Majki podie venac od sasuenog taj lia. Rekla si da ovo moramo da nosimo da bi
nas titilo. Od ega?
Slegnula je ramenima.
- Zavisi u ta veruje. Kahune kau da bogovi jo uvek dolaze ovamo, stari
ratnici koji su
388/
se ovde tukli, krvarili i moda umirali pre mnogo vekova jo ne mogu da zaborave ovo
mesto.
Zar sam tako neto uo? Ponovo je slegnula ramenima.
- Zato da ne? Ovim ostrvima se kreu horde
duhova.
- Osetiti energiju jednog mesta jedna je stvar a
videti duha neto sasvim drugo.
Ako ne veruje u to ree ona onda se nita nije dogodilo. Ali rei u ti neto:
bogovi i stari ratnici koji su se tukli ovde nosili su titnike od kornjainog
oklopa.
Majki nije bilo siguran da li ona govori ozbiljno ili se ali sa njim. Nagnula se i poljubila
ga.
- Nemoj da izgleda tako zbunjeno. To je istina. Proui malo istoriju Mauia.
Majki je razmiljao o tome dok se oblaio.
Snovi ne postoje ree on oni dolaze iz podsvesti a ne iz okoline u kojoj si.
Ljudski um je spreman na razne podvale, Majkle. To treba da zna. Zar oekuje da
etvrtasta kocka proe kroz okruglu rupu? Bez obzira koliko pokuava, nee uspeti da
to uradi.
On ree:
- Tebe fascinira svet duhova, zar ne? Ali i sama zna da to nema veze sa stvarnim
ivotom.
ta to govori?
- Moda je ta tvoja opsesija jo jedan beg iz stvarnosti.
- Kao ludilo? Slegnuo je ramenima.
Ti to najbolje zna.
- Ne znam nita - ree ona tuno - jedino to sam dobro nauila to je da nikome ne
verujem.
389/
Krenuli su prema dolini, vrlo obazrivo i polako.
- Zar ne veruje ni sebi? - pitao je Majki, hodajui polako iza nje.
- Posebno sebi ne verujem - ree Ilijana.
Miiko je kleala pred svetilitem bogmje-lisice kad odjednom postade svesna da neko
stoji iza nje.
- Miiko? oijev glas.
Da, brate njena glava je i dalje bila oborena u molitvi. Kako si?
Moram da govorim sa tobom.
- Kada zavrim molitvu moemo da proetamo po vrtu.
Doi baci sumnjiave poglede na straare koji su posmatrali njega i Miiko i brzo ree.
- Ne, moram da govorim sa tobom nasamo -okrenuo je glavu tako da straari ne bi mogli
da sa njegovih usana proitaju ta govori.
- Ako eli da razgovaramo o Masaiju, moj odgovor je isti kao i ranije.
- Miiko, preklinjem te. Ja znam ko su ovi uvari. Moram da te vidim nasamo.
Osetivi oaj u njegovom glasu, ona ree:
- U redu. - Razmiljala je malo o mogunostima gde bi mogli da se sretnu, pa ree. -
Razgovara-emo kad se budem kupala. Tano u 18 asova. Sea li se onog dela ograde
koji je trebalo opraviti?
- Mesta kroz koje su se provlaile lisice?
- Da. Ja sam tu zasadila bunove sa cveem i nisam dala da se ograda popravi. Vano je
da lisice dolaze u moj vrt. Ovo je za njih sveto mesto - osmeh-nula se, jer nije elela da
uvari shvate da govori o
390/
neem ozbiljnom. - Rupa je dovoljno velika da moe da se provue. Doi u kuhinju pre
18 asova. Ja u rei kuvarici da te pusti.
U petnaest minuta do 18 asova Doi se provukao kroz rupu koju su nainile lisice u
ogradi od bambusa. Iao je prema kuhinji u kui svoje polusestre.
Kao to je bilo dogovoreno, kuvarica, godinama u slubi kod Jamamotovih, otvorila je
vrata i mahnula mu da pouri da ue. Tiho ga je povela kroz kuu. Najzad je kleknula
ispred kliznih vrata i tiho pokucala. Oigledno je ula ugovoreni znak sa druge strane pa
je mahnula oiju da ue.
On ue na kolenima. Prostorija je bila obloena kamenom. Para se polako dizala uvis i on
odmah poe da se preznojava. Video je naga Miikina lea dok je sedela u dubokoj kadi.
- Poslala sam devojke napolje. togod ima da kae, kai brzo, Doi. Imamo malo
vremena.
- Znam gde Masai dri Tori.
Za trenutak je Doi pomislio da ga ona nije ula. A Miiko tiho kriknu.
- Gde? - apnula je. - Gde je moja mala unuka?
- U skladitu u Takibi. Zna li to mesto? Miiko klimnu glavom.
Naravno da znam. Polovinu Takaibe pose-duje porodica Nobua Jamamotoa -
okrenula se da ga pogleda i on se prenerazi kad vide kako je bleda. -Kako si to otkrio,
oi-an?
On joj tada ispria kako je hteo da zatrai pomo od Kai ose, kako je najzad otiao do
Kozo Sine. Ispriao joj je ta mu je ina rekao i ta se sve potom dogodilo u skladitu u
Takaibi, kad su on i Sozo otili tamo.
Miiko obori glavu.
391/
- Glupi, glupi deae - rekla je uz uzdah.
- Nita se od toga ne bi desilo - ree on - da si ti htela da mi pomogne da se
suprotstavim Masaiju. Ali kad sam ugledao Tori u onoj prostoriji bez prozora, sve sam
shvatio. Sada znam zato si odbila da mi pomogne.
- O, Doi ti ne shvata sve. Htela sam da te potedim svega ovoga. Nadala sam se da e
bar ti ostati izvan svega, da e bar ti ostati poteen.
- ta hoe time da kae? - Doi se zagledao u nju.
- Pre mnogo meseci moj brat Masai se dogovorio sa inom.
- ta!
- Nemoj da vie, oi-ane. Sluaj me. Ako ina kae da je tvoj saveznik protiv
Masaija, a njemu kae da je njegov saveznik, onda mora da ima neki plan, svakako neto
eli, neto smera. Ali ta? - razmiljala je jedno vreme. - O Buda! Je li to bila inina ideja
da upadne u skladite u Takaibi?
Doi klimnu glavom.
- Masai e to, naravno, saznati. Moda ve zna. Masai e krenuti na tebe. To je ina
verovatno i eleo. Ako te Masai ubije, ostae samo jedan od brae Taki. Poto dobro
poznajem inu, ubeena sam da je on ve razradio metod kojim e unititi Masaija.
Onda e moi da se pozabavi onim to je oduvek eleo -unitenjem Taki-gumija!
- Ne!
Brzo ree Miiko daj mi pekir. Mora da me odvede u skladite. Moramo da
spasemo Ton. Kad jednom budem bila sigurna da je ona bezbedna, moi emo da se
obraunamo sa Kozo inom na njegov perverzni nain osmehnula se dok joj je Doi
brisao
392/
lea. - Da - ree ona - to mi se dopada. Kozo ina je suvie grean i morae da plati za
svoje grehe.
- Nemam vie mnogo vremena - ree Majki. Stigli su utei do Ilijanine kue. Istuirali
su
se i presvukli. Nali su se u kuhinji. Bilo je osam
asova.
- Kroz nekoliko sati letim za Tokio. Ilijana je iscedila sok od pomorandi.
Imae problema na aerodromu ree ona i pokaza mu jutarnje novine.
Odmah ispod glave novine Honolulu edver-tajzera stajao je ogroman naslov: Masakr
u brdima na zapadu Mauia. Tako su novine nazvale okraj na Iimadinom imanju.
- Lokalna policija se sigurno razmilela na sve strane po Mauiu a tu su svakako i svi
mogui ameriki slubenici, spremni da pomognu. Ameriki biro za useljavanje je
organizacija koja je spremna da se najee okomi na Jakuzu i njenu aktivnost na ostr-
vima. Nee uspeti da im promakne na aerodromu.
- Nema problema. Jutros sam razgovarao sa svojim ovekom za vezu u Vaingtonu. Sve
je ureeno sa federalnom policijom. Mogu da ti garantujem da nas nee niko dirati. Ali
ipak e bolje biti da ja budem u Tokiju. Tamo mogu da koristim sve svoje veze da
naem Udea. On je, svakako ve otiao odavde.
- Moda - ree Ilijana.
Rasekla je papaju na polovinu i uklonila sitno zrnje nalik na kavijar. Pruila mu je
polovinu papaje, zajedno sa kaikom.
- Hvala ti.
393/
- A moda i nije otiao - nastavila je ona -moda se jo negde krije na ostrvima. A ako je
tako, onda znam gde bi mogao da bude.
- Ne verujem previe u to - ree Majki, ostavljajui voe - ali ako ima neke anse da ga
naemo, neemo je propustiti.
U dipu kojim su se vozili prema aerodromu, on joj odjednom ree:
- Zato mi ranije nisi spomenula tu mogunost? Ilijana je vozila. Jurila je uskim
drumom. Prei-
ala je autobus pun japanskih turista.
- Istina je da mi je to tek sada palo na pamet. Kad si ti rekao da su tvoji ljudi sredili da te
niko ne ganja zbog masakra na Iimadinom imanju, to mi je odjednom sinulo kroz
glavu. Ude nije mogao da nestane sa Mauia one noi kad je bila bitka na imanju
Debelog, bilo je prekasno. A nije mogao ni ujutro, jer je aerodrom svakako bio pun
policajaca i agenata koji bi ga odmah prepoznali. Jakuze su ovde dobro povezane sa
lokalnom policijom, ali se plae ljudi iz Biroa za useljavanje.
- ak i da je to tano - ree Majki - otkuda bi ti znala gde se Ude krije?
- To nije teko otkriti. Sada kada je Iimada mrtav porodica e biti unezverena. Debeli je
odbijao da odneguje i obui bilo koga ko bi eventualno mogao da uzme njegovo mesto.
On je verovao u katamii, metod koji su efovi jakuze koristili u stara vremena. Doputao
je svojim podefovima da se bore izmeu sebe za najvie mesto. Neka najbolji pobedi
bila je uzreica Debelog. A onda bi oborio onoga koji bi eventualno ostao kao najbolji.
Sada su izali iz Ajao doline i ili su prema Vailukuu i istonom delu Mauia.
394/
Postoji ovek po imenu Ome - ree Ilijana. On je na dobrom poloaju. Njegovi
ljudi vode brigu o aerodromu i okolini. On je brinuo o uvozu i izvozu za Iimadu. Sasvim
je logino da Ude ode do Omea, naroito ako je bio u vezi sa Masaijem. Ome je
Masaijev ovek.
Proli su kroz prilino bedni deo grada i sada su leteli onim delom druma na kome su se
nedavno prvi put sreli. Ilijana je usporila kao da trai neto. Oigledno je nala to to je
traila jer je usporila i stala.
- Vidi tamo - rekla je - uzmi dvogled. Majki ugleda put koji je vijugao kroz planinu.
Ako bi se ilo na sever, dolo bi se do Kahakuloa. Video je zgrade kako se diu u
plavkastoj ledenoj svetlosti, video je staro groblje pored kojega su on i Ilijana proli na
putu prema Kahakuloi onda kad su se prvi put sreli.
Video je drvee a onda, okrenuvi dvogled na drugu stranu, ugleda kuu sazidanu na
planinskoj padini. inilo se da je ta kua veoma blizu. Ispred nje bila su parkirana neka
kola. Niko se nije video u blizini a unutra se nije videlo.
Majki je ba hteo da okrene dvogled na drugu stranu, kada se otvorie ulazna vrata kue.
Dvojica Jakuza izadjoe. Prili su kolima i neto su petljali oko njih. Zagledali su ih
spolja i iznutra. Majki ih je drao na oku.
Kroz nekoliko trenutaka jedan Jakuza ue u kuu. Vratio se u pratnji drugog oveka.
Jakuza je nosio prtljag koji ubaci u prtljanik kola. Majki vide da je ovek koji je izaao
sa njim Japanac. Niz desni obraz mu se sputao oiljak. Opisao je oveka Ilijani koja
ree.
- To je Ome. Da li vidi Udea?
- Ne - ree Majki a onda brzo doda. - ekaj.
395/
\/
Neko stoji na vratima kue - za trenutak i ta figura se pojavi jasnije u njegovom vidnom
polju.
Taj ovek je nosio neku enu. Bila je vezana. Covek se okrete licem prema Majklu jer se
sagnuo da odvee enine lanke na nogama. Lice mu se sada jasno videlo.
- Je li to Ude? - pitala je Ilijana.
- Jeste - ree Majki. Njegovi prsti su nevero-vatnom snagom stezali dvogled. - Nekoga
nosi. Neku enu, ini mi se.
- enu? - ree Ilijana. - ta to znai? Ude je doao ovamo sam.
- Pa, nije vie sam. To nam olakava stvar. Morae da brine jo o nekome kad... -
odjednom Majki tiho kriknu kad Ude ukloni kosu sa eninog lica. Osetio je kako mu se
kosa die uvis na glavi.
- To je Odri - apnu Majki promuklo - ta baraba je uhvatila moju sestru!
Ilijana mu bez reci uze dvogled. Prinese ga oima. Dok je posmatrala, Odri unu i
oigledno je urinirala pored puta. Glava joj se bespomono klatila na vratu. im je
zavrila, Ude joj opet veza lanke na nogama. A onda je prebaci preko jednog ramena i
baci je na zadnje sedita automobila. Onda i on ue.
- Blagi Boe - ree Ilijana.
- ta je bilo? -pitao je Majki. - Ilijana, pobogu, ta se to zbiva?
Ilijana ne ree nita. Lice joj je bilo sasvim belo. Majki ukloni Ilijanu sa sedita iza
volana. Pre nego to se onda smestila na seditu do vozaa, on je ve upalio motor i
krenuo je za kolima u kojima je bila Odri i koja su brzo odmicala drumom.
- elim da znam ta se to dogaa - rekao je dok je vozio. - Ilijana, reci mi ako neto zna.
ta je to bilo?
396/
Pojma nemam ta se dogaa ree ona tako brzo kao da je neka brana negde pukla, a
lice joj se odjednom smrklo. - Sve je eksplodiralo.
- ta je eksplodiralo?
- Majki, ja sam bila ta koja je otela tvoju sestru.
- ta kae?
- Morala sam da je zatitim. Masai je ve jednom pokuao da je se dokopa. Nisam
elela da pokua opet.
- Ali zato bi on eleo da se dokopa moje sestre? Moj otac je mrtav, ona ne moe vie da
mu poslui kao talac.
- Filip joj je neto poslao, zar ne?
Dakle bio sam u -pravu, pomislio je Majki. Ono to je otac poslao Odri veoma je
znaajno.
- Znai, sa tobom sam se borio u oevoj radnoj sobi - ree on a u sebi pomisli: Pa da, to
je bila ona.
- ao mi je to se to dogodilo - ree Ilijana. -Nisam oekivala da u da naletim na tebe.
Nisam imala drugog izbora osim da prihvatim borbu.
- Mogla si da mi kae zato si upala u nau kuu. Mogli smo da smislimo neto, mogli
smo da izmislimo da je Odri kidnapovana.
Ilijana odmahnu glavom.
- Zar bi mi verovao? Sumnjam. U svakom sluaju, nisam smela da rizikujem. Sem toga,
sve je moralo da bude vrlo autentino. Da bih zbunila Masaija, nisam smela da
rizikujem i izvodim a nisam smela ni da umeam tebe ni na koji nain.
- Ali, uzela si katanu koju mi je otac dao. Gde je moj ma?
- Nije kod mene. Tvoj otac je ukrao taj ma pre mnogo godina od oveka po imenu Kozo
ina. On je voa ibana. Ma je bio iskovan za princa Jamatoa
397/
Takeru pre stotinu godina. Ma je jedan od svetih simbola ibana, zajedno sa
dokumentom Katei. Reeno je da kad ina bude koristio ma, tada e iban postii svoj
cilj. Mislim da je ma kod ine.
- Ti si mu ga dala? - pitao je Majki sa neve-ricom.
- Nisam - ree Ilijana tuno. - Oteli su mi ga na silu.
Katana je bilo neto ime e se pozabaviti kasnije. Sada je morao da razmilja samo o
Odri.
- Otela si Odri da bi je sauvala. Kako to da je se Ude domogao?
- Pojma nemam - priznala je Ilijana. -Dovela sam je ovamo na Maui i sklonila je
u skrovi-te Debelog Iimade u Hani. Znala sam da ga on ne koristi a znala sam da e to
biti poslednje mesto na kome e nju traiti. Naroito Masai. Bar sam ja tako
mislila.
A sada najtee pitanje pomisli Majki i ree glasno:
Da li Masai zna za razglednicu koju je moj otac poslao Odri?
- Mora da zna. Znam da je uhvatio pismo koje ti je otac pisao.
- Ali ja sam dobio to pismo.
- Nisam iznenaena. To znai da Masai zna zato si doao ovamo. On te koristi kao
mamac. Ti e nai Katei dokumenat ali to e uiniti za njega. Mogu da se kladim da on
sve zna i da sve prati i da e na vreme stii da ti otme dokumenat kad ti otkri-je gde ga je
tvoj otac sakrio.
Znam da sve zna pomislio je Majki jer si ti Masaijev agent. Najbolji nain da mene dri
na oku bilo je da tebe baci na moj put. Kako da saznam
398/
istinu? Toliko si mi lagala da ja vie ne znam ta je istina a ta je la.
- Sada je to i moja bitka. Majkle, ja odgovaram za bezbednost tvoje sestre. Ona je sada u
ivotnoj opasnosti i to zbog mene. Ude ide prema aerodromu. Nema sumnje da je sve
ureeno da on tajno izvede Odri sa Havaja. Masai e hteti da zna to joj je tvoj otac
poslao. A kad mu ona to bude rekla, jer e morati da kae, vie mu nee biti potrebna.
Ako sada ne zaustavimo Udea, nikada vie neemo nai Odri ivu.
Majki ju je sluao samo jednim uhom. Pitao se da li moe da joj veruje i pitao se koliko
moe da joj veruje. Seao se ta mu je otac rekao: to je ovek stariji, sve tee razlikuje
istinu od lai. Moda je to bilo istina ali Majki je imao Tendo - Nebeski put. Gujo je
rekao: Nebeski put je istina.
Ne brini ree Majki Uljani - zaustaviemo
Udea.
Majki je znao da je onog trenutka kada je prihvatio Jonasovu ponudu da otkrije ubicu
Filipa Dosa izabrao svoj ivotni put koji e slediti do poslednjeg daha. Nee ga tek tako
napustiti, i to ne sada.
Postoji samo jedan nain mislio je pritiskajui papuicu za gas na koji mogu da saznam
na ijoj je strani Ilijana. Moram da odigram ovu igru do kraja.
Ude je zaustavio svoja kola na parkingu, nekoliko trenutaka pre nego to su Ilijana i
Majki stigli na Kahalui aerodrom. Njega i jednog Jakuzu koga je dao Ome saekali su
ljudi sa aerodroma. Uli su u kola. Ude je upalio motor i krenuo je prema aerodromskoj
zgradi. Deset minuta kasnije on i Omeov ovek izaose ode-veni u letake uniforme.
Vozili su kolica za prtljag. Na
399/
kolicima je bio ogromni drveni sanduk a na njemu su bila jasno vidljiva slova Teka
industrija Jamamoto, delovi za kola lomljivo.
Privatni avioni bili su na drugom kraju aerodroma, kako bi vei deo bio osloboen za
ogromne mlanjake koji su dolazili sa svih strana sveta.
Masaijev avion, mali DC-9, ve je bio na pisti spreman za poletanje. Stepenite je
sputeno i dva oveka u pilotskim uniformama ekala su Udea i Ome-ovog oveka koji
su ve jurili tarmakom.
U pozadini Ude je video ogromni DC-10 iz kojeg su izlazili buljuci putnika.
Jedan od ljudi u uniformi otvori deo za prtljag na Masaijevom avionu.
Ude je paljivo osmatrao okolinu i putnike koji su dolazili i odlazili.
Drugi ovek u uniformi prie onom prvom da mu pomnogne oko ubacivanja prtljaga.
'Zato to rade, umesto da to prepuste osoblju aerodroma? pomisli Ude a onda brzo odbaci
tu pomisao. Odjednom pogledom okrznu lice jednog oveka u uniformi. Vide zavoj
preko nosa.
- Buda! - dahnu teko. - Pa to je Majki Dos. Ubacite taj sanduk u avion bez obzira na ono
to se dogodi! - viknuo je Jakuzi koji je stajao kraj kolica za prtljag.
Ude odjednom jurnu prema uvaru kraj ograde.
- Hej urlao je ti ljudi nisu deo posade ovog aviona!
uvar se die i krenu prema Masaijevom avionu. Traio je revolver ispod bluze.
Majki jurnu preko tarmaka, uprkos Ilijaninim protestnim povicima. Izduvni gasovi iz
aviona guili su ga, pretvarajui vazduh u atmosferu neke druge planete
400/
u kojoj nije bilo opstanka. Oi mu zasuzie, nije najbolje video. Vreli vetar ga je ibao,
odnosei povike uvara. Sagnuo se ispod krila DC-9, okliznuo se na prosuto ulje, skoio
na poetak stepenita.
Ude se bacio na njega. Majki se spustio podignutih ruku da bi odbio tanto japanski
no.
Pokuao je da udari Udea u jetru ali vide da se elina otrica pribliava njegovom
trbuhu. Ude je odbio udarac drkom noa, onda se okrenuo i, koristei energiju
Majklovog tela, sopstve-nom teinom uspeo je da se odbrani.
Majki je bio svestan svoga straha. Nije se plaio za sebe, plaio se za Odri. Pomisao da je
ona uz ovu zver bila je nepodnoljiva. Ugrizao se za usnu, trudio se da potisne bes koji ga
je raz-dirao.
Dokle god bude oseao strah govorio je Gujo nadaj se porazu. Mrnja, bes, zbunjenost,
strah. Sve su to razna oseanja koja mogu da spo-padnu oveka. Strah. togod mu se vie
ratnik preputa, vie gubi. To je teko uenicima da shvate jer rade na tome da ne oseaju
strah. Ako misli samo na osvetu, telo e ti postati slabo zbog te opsesije. Prestae da
koristi mogunosti koje ti se pruaju sve dok ne izgubi vladanje strategijom i ne ostane
-samo sa jednom milju: eljom da se osveti.
elja za osvetom sada je ispunjavala Maj-klov um. Ne razmiljajui, on epa svojom
levom rukom Udeov desni lanak, ne prekidajui kruni pokret. Tako iskoristivi i
Udeovu teinu, on zadade jo jedan snaan udarac.
Ude je bio spreman za tako neto pa kora-
401/
knu u stranu i uspe da odbije udarac. Ali, pritom se srui na platformu pokretnog
stepenita.
U tom trenutku Majki je ponovo koristio noge i, kao makazama, uhvatio je Udeove
butine.
Ude se srui bespomono. Sirene zaurlae. Majki se okrete i ugleda Jakuzu koji je bio s
Udeom kako klei u poziciji za nianjenje. Sae se i sakri iza metalne pregrade a metak
svom silinom udari prozvidavi pored njegovog uha.
Video je Ilijanu kako se pojavljuje na drugom kraju aviona. Bacila je neki manji kofer na
Jakuzu. Kofer ga uari okom u glavu i on pade kao pokoen, dok mu revolver zatandrka
po tar-maku.
Majki se okrete i potra. Mislio je na Muto. Muto govorio je Gujo znai bez-maa. Ako
se osloni na to da samo kao maevalac moe da izvoju-je pobedn, onda nee ba
esto biti pobednik. Moderni ratnik mora da koristi sve i nita da bi izvojevao pobedu u
bici.
Muto je bilo upravo ovo.
Ilijana je koristila Muto. A za njega je to imalo samo jedno znaenje. ivot.
Odri, mislio je dok je jurio, gde si?
Iza. njega Ude se teko podigao na noge i krenuo je za njim. Video je kako se pojavljuje
Ilijana ispod krila aviona. Presecala mu je put.
Njih troje je sada jurilo preko tarmaka prema jedinom svetilitu, prema jedinom
skrovitu: prema ogromnom DC-10 iji su se putnici jo iskrcavali. Majki je prvi ustrao
uz stepenite. epao je stjuardesu i gurnuo ju je u avion.
- Zatvorite vrata! - urliknuo je.
Dve stjuardese u avionu zaprepaeno su ga
402/
posmatrale. Drao je na oku kapetana i dva kopilota koji su se napola digli sa svojih
sedita.
Majki ugleda Udea kako juri prema avionu. Na grudima je kao tit drao malog deaka.
Iza njega je jurila majka, jecajui i preklinjui ga da joj vrati dete.
Majki urliknu na posadu:
- Radite ono to vam kaem!
Ali svi su bili paralisani strahom. Ilijana ga je spasila. Kleknula je pored vrata i pritisnula
odgovarajue dugme.
ulo se kako se teka vrata zatvaraju uz laki tresak.
Bili su spaeni!
Jonas je bio kod kue. itao je najnovije izve-taje ali i one stare od pre est godina, to
su se odnosili na delatnost BITE. itao je izvetaje iz doba kada je general Hedli otkrio
da BITE nije bezbedan, da iz njega cure informacije. Neto je palo Jonasu na um pa je
poeo da traga za starim izvetajima.
Sada, kada je sve stavio na svoje mesto, bilo mu je jasno da je jo pre petnaest godina
poelo da mu se izmie tlo u Sovjetskom Savezu. Nita naroito, nestao operativac,
propala akcija, a u meuvremenu napredovala je sovjetska tajna sluba. Bila je to igra
uzimanja i davanja. Uobiajena stvar. Sada, kada je imao ovako rasporeene izvetaje
ispred sebe, shvatio je da tu nema ba nieg uobiajenog.
Ponovo je pregledao ono to je otkrio. Prema tome, general Hedli je imao pogrena
obavetenja: informacije su curile odavde mnogo ranije, ne pre est godina. I ne samo to.
Tokom proteklih godina curilo je sve vie informacija i sve su bile sve znaajnije. Naro-
403/
ito je to bilo primetno u protekloj godini. Da li je to imalo neke veze sa sve veim
rastom japanske industrije? udno, ali moda su te dve stvari povezane pomislio je
zabrinuto Jonas.
Crveni telefon na njegovom pisaem stolu zazvoni. Odmah je podigao slualicu. Prola
su dva asa posle ponoi - pravo vreme za loe vesti.
- Bie najbolje da odmah doete - rekao je deurni oficir u BITE. - Pozvao sam i
kancelariju generala Hedlija. Plavi znak za opasnost.
Plavi znak: veliki prioritet.
Jonas je stigao za 14 minuta do prostorija BITE, to je bio svojevrsni rekord. Vozio je
povremeno i brzinom veom od sto kilometara na as. Proao je kroz kapiju, umirio ljude
iz obezbeenja i naao se na imanju. Zgrada je bila tiha. Kao da zadovoljno drema u tami.
Deurni oficir ga je ekao u holu. Jonas je na sve strane video ljude iz obezbeenja.
- Niko ne srne ni da ue ni da izae - ree deurni oficir - dok ne raistimo ovu stvar.
Jonas dade imena svojih pomonika ljudima iz obezbeenja, tako da ih bez zadravanja
puste da dou.
Na osmom spratu Jonas je uo mrmljanje stalno deurnih radio stanica iz Evrope i Azije.
BITE se nije nikada odmarao: u svetu je uvek negde bio dan.
Deurni oficir ga povede niz hol. U Jonasovoj kancelariji on ukljui kompjuter i ue u
centralnu dokumentaciju. Ekran oive, ispuni se slovima od kojih su neka bila podvuena
narandastom bojom.
Jonas sede za svoj pisai sto i poe da kuca po kompjuteru, ulazei u samu sr memorije
BITE-ovog velikog kompjutera.
- O, Hriste - ree za tren. Prevukao je rukom preko lica. Glava ga je bolela i teko je
disao. Vratio se
404/
kompjuteru. Ponovio je sve jo jednom. Rezultat je bio
isti.
Za to vreme stigli su njegovi pomonici. Jonas
die pogled sa tastature.
- Naa mrea u SSSR - rekao je kratko. - Neko je otkrio sva imena, nadimke, datume,
kontakte, dounike, sve. I onda je sve to izbrisao iz centralne memorije.
- Nemamo kopija - ree jedan od Jonasovih
pomonika. Nigde nita nije zabeleeno. Ne znam kako emo se snai.
Zazuja mterfon na Jonasovom pisaem stolu.
Da ree Jonas, pritisnuvi dugme.
- Neko eli da doe do vas -Jonas prepoznade glas jednog od ljudi iz obezbeenja u
holu.
- Ko je to?
General Hedli, ser.
Oseajui kako mu se stomak gri Jonas ree:
- Poaljite ga gore.
Poslao je deurnog oficira da saeka Hedlija pred liftom. Onda je naredio svima da izau
iz njegove
kancelarije.
Isuse mislio je Jonas otkuda on? Trebalo je da se
pojavi tek kroz nekoliko dana.
Deurni oficir uvede Hedlija u kancelariju a onda izae, zatvorivi vrata za sobom.
- Kako si, Jonase? - upita Hedli. - Odavno se
nismo videli.
Mada je prevalio osamdesetu, Sem Hedli je jo bio veoma zgodan mukarac. Kosa mu je
bila bela, na licu su se videle duboke bore a ruke su mu bile prekrivene smeim mrljama
zbog loeg rada jetre. Ali jo je bio snane grae i godine nisu naruile njegovu pamet i
otrinu duha.
405/
\
Spustio se na stolicu.
- Koliko dugo se poznajemo, Jonase?
- Dugo.
- Mi smo tu od samog poetka, zar ne? Bili smo i pre poetka zajedno, u Tokiju, pre
nego to je BITE uopte roen. - Hedli odmahnu glavom, uzdahnu. - ta se ovde
zbiva, Jonase?
- Misli noas?
- Ne samo noas. Noas je vrhunac propasti koja se priprema punih est godina.
Jonas pomisli: Hriste, video je izvetaje.
- Reci mi koliko je loe? Jonas mu ree sve to je znao.
- Blagi Boe, ako oni imaju te informacije, onda znai da smo u gadnom sosu i da smo
unazaeni za deceniju ili moda i vie - Hedli odmahnu glavom. -Znaju ak i dounike?
O Boe!
Ustao je i poeo da hoda prostorijom.
- Ko je krtica Jonase? Samo neko unutar BITE mogao je da da ifre za ulazak u sr
kompjutera.
- Samo nekoliko ljudi bi to moglo da uradi. ak ni visoki slubenici ne znaju ifre.
Hedli zadrhta.
Moda je neko ukrao ifre? Moramo bre da delamo.- Moda je poenta u tome.
Moda taj neko ba eli da znamo ta je uradio. to znai da je on ve zatvoren. Moramo
odmah da se bacimo na to. To e biti prioritetni zadatak - posegnuo je za telefonom ali
Hedli odmahnu rukom.
- Nee biti potrebno.
- Kako to misli.
Mi smo stan drugari. Stavie mi smo stan prijatelji. Moda e biti lake ako ti ja to
saoptim -zastao je ispred Jonasa kao da e zamoliti za poslednju
406/
uslugu. - Ovo je kraj, Jonase. - Bilo je tuge u njegovim recima. - Dovodim nove ljude,
svezu krv. BITE je postao star, izmoden. Vreme je prolo. Neko se uvukao u BITE.
Jonasu se vrtelo u glavi. Zujalo mu je u uima. inilo mu se da e imati srani napad.
- Gospodine, ne moete...
- Iskreno mi je ao ali izdata su odreena nareenja. Predsednik je o svemu obaveten.
Moji ljudi ve zatvaraju kuu. Moji istraivai samo to nisu stigli. Moe da se opusti.
Ne treba vie nita da radi i vie nita ne moe da uradi. Od ovog trena BITE vie ne
postoji.
Jonas, bled kao zid, sruio se na stolicu.
Ude, drei i dalje deaka ispred svojih grudi, izvue elini uriken iz unutranjeg
depa. Bio je sada u dnu pokretnog stepenita. Gomila je urlala. Ude je oseao miris
histerije u vazduhu, kao miris parfema: to ga je uzbuivalo.
Naoruani straar koji je pojurio za Ilijanom i Majklom, bio je sasvim blizu. Ude okrete
lanak a uvar irom otvori oi dok se blistava zvezda zabadala u njegove grudi. Pao je
na kolena, pokuao da se podigne, iskrenuo se na stranu.
Ude potra prema palom straaru, podie revolver. Proveri da li je napunjen, napuni dve
komore mecima koje uze sa uvarevog pojasa.
Tri uvara - ili su to moda bili policajci - jurila su prema avionu. Ude naniani i pritisnu
obara. Poeli su da se rue jedan po jedan, kao patke na strelitu. Nije imao vremena da
se sa njima obraunava ali je pazio koliko je metaka ispucao.
407/
Zavukao se ispod trupa DC-10. Znao je da je ovo Maui i da e proi dosta vremena dok
se okupi jo policajaca. Imao je dosta vremena. Trebalo je da ga dobro iskoristi.
Na drugom kraju aviona naao je otvorena vrata za ubacivanje prtljaga. Bacio je deaka
na pistu. Podigao se u tamni odeljak za prtljag.
Gurnuo je revolver u dep kombinezona a onda je u tami potraio otvor na podu aviona
kako bi uao u kabinu. Naao je otvor ali tuda nije mogao da prodre u kabinu.
Ude pone da prekopava po depovima kombinezona i nae neto to su mu dali Omeovi
ljudi kad su se sreli ispred bara u Vailuku, ujutro. Bio je to najbolji metod prodiranja u
kue u Ajao dolini. Ude je otkrio gde je Ilijana Jamamoto iznajmila kuu. Ude je
nameravao da tamo ubije Majkla. Sada, kada je Majki bio u avionu DC-10, iskoristie isti
metod za isti cilj.
Radei brzo, izvadi rolnu neega to je liilo na debelu lepljivu traku. Traka je bila
prilino iroka, bela i imala je plastini premaz. Odvijajui Prima-kord, Ude ga je
pedantno lepio za ram poklopca.
Kad je Primakord bio na mestu, Ude odsee kraj noem i odbaci rolnu. Potrai unaokolo.
Dovukao je veliki sanduk ispod otvora a onda na njega postavio dva teka semsonajt
kofera. Sad je Primakord bio dobro nameten i usmeren. Eksplozija e razbiti vrata. Ude
je znao da mora ovako da obezbedi ulaz u kabinu jer je, inae, eksplozija mogla da se
usmen na drugi kraj i verovatno ga ubije.
Ude zapali ibicu i prinese je Primakordu.
Baaam!
DC-10 se stresao. Ude se die na noge i poe
408/
da se penje na sanduk da bi uao u kabinu. Nije mu to bilo teko. Eksplozija je izbila
poklopac u podu kabine.
Dva lana posade poletee prema njemu. Ude bez razmiljanja ispali dva metka prema
njima. Oni se sagnue i Ude projuri pored njih. Mogao je sada da vidi svoju rtvu. Ila je
prema sredini kabine gde je malopre odjeknula eksplozija.
Majki: njegov cilj.
Glavna fabrika firme Jamamoto teka industrija zahvatala je kompleks od est blokova u
lukom gradu Kobe, juno od Tokija. Kancelarije su bile tako prostrane i tako udaljene
jedne od drugih da je personal vozio specijalne skutere kako bi preao ta ogromna
prostranstva. I te skutere su, takote, proizvodile Jama-motove fabrike.
Kada je stigao Masai, proveren je na ulazu. Reeno mu je da se parkira na glavnom
parkingu. Tu ga je ekao plavo obojeni taksi, spreman da ga odveze do svemirske rakete.
Jamamoto raketodrom zauzimao je najjuniji deo kompleksa. Kula se dizala u, smogom
zagaen, vazduh punih dvanaest spratova iznad zemlje. I, dok su sve druge kancelarije
Jamamotovih fabrika bile sme-tene u oblakodere, kancelarije ljudi koji su se bavili
svemirskim programima bile su u prizemnim zgradama.
Plavi automobil ostavi Masaija na ulazu gde su ga opet proverili ljudi iz obezbeenja.
Dat mu je uvar koji ga je poveo prema odreditu, ali i koji je neprestano drao posetioca
na oku. Bila je to uobiajena procedura kompanije i Masai je samo mogao da se divi
kojom se
409/
ozbiljnou i vrstinom potuju disciplina i unutranja bezbednost.
uvar povede Masaija u neto to je liilo na najvee skladite na svetu. Kada su se
Masaijeve oi malo privikle na polusvetlost - nigde nije bilo prozora - shvati da ovo nije
skladite nego avionski hangar.
Nobuo Jamamoto je stajao nasred hangara. Iza njega dizao se neki ogromni i udni oblik.
Masaijev puls poe ubrzano da kuca. To je na aneo razaranja pomislio je veliko krilato
udovite koje e doneti slavu Japanu.
Masai krenu prema Nobuu i primeti da je ogromni oblik pokriven platnom. Nobuovo
lice je bilo skriveno u senci.
- Je li spreman? - pitao je Masai. Nobuo kratko klimnu glavom.
- Spremni smo za prvu probu. Prvu i jedinu. Svaki deli je ispitan paljivo pre nego to
je ugraen u celinu.
Masaijeve oi su sijale.
- elim da vidim - ree udno promenjenim glasom, kakvim se obino mukarac obraa
ljubavnici kad ugleda njeno nago telo.
Posmatrajui mirno Masaijevu reakciju i uzbuenje Nobuo je osetio samo gaenje.
Gadio se tog oveka ija je gramzivost bila bez granica, a gadio se i sebe to je bio toliko
slab pa je dopustio sebi da opskrbi Masaija ovim instrumentom Armagedona. Naravno,
to e biti to mislio je Nobuo ako Masaijevi ludi planovi urode plodom.
Nobuo je utao, a misli su mu se vrtele po glavi. ta sam drugo mogao da uradim? On je
oteo moju unuku. Zar je trebalo da rtvujem njen mali ivot da bih pobedio luaka? Da li
bi njena majka
410/
ikada mogla da shvati da je dete moralo da da ivot za svoju zemlju?
Nobuo se za trenutak kolebao. Najzad se njegovi prsti zgrie oko konopca koji je bio
povezan sa platnom to je pokrivalo avion. On povue konopac.
Platno spade i ukaza se udesna futuristika forma Jamamoto FAX borbenog mlanjaka.
Bio je stabilan, ruan, opasan. Krila su mu bila iroka i nevero-vatno kratka za avion,
sputala su se pod udnim uglom.
- Da li je sve spremno? - pitao je Masai.
- Sada emo da vidimo - ree Nobuo.
Srce mu se sledilo, nije oseao udove. inilo mu se da neko drugi govori umesto njega.
Dok je posada poela da priprema avion za uzletanje, on ree.
- Njegova brzina moe da se povea kad se jednom nae u vazduhu.
Pilot se popeo u kokpit. Sputen je poklopac. im su se svi uklonili, upaljeni su motori.
- Meutim, nije samo velika brzina ono to odlikuje ovaj avion - ree Nobuo. - On ima i
mnoge druge prednosti.
Najudaljeniji deo hangara se otvori i ukaza se pista. FAX izae na pistu, zastade, zauze
poloaj. uli su kako njegovi motori sve glasnije urlaju. Plavocrni dim ispuni hangar a
vrelina presee vazduh.
Nobuo povede Masaija prema komandnom mestu. Stajali su ispred radarskog ekrana.
- Spremni smo - ree Nobuo.
Klimnuo je glavom prema oveku sa slualicama na uima i ovaj neto ree u mikrofon.
FAX poskoi unapred. Jurio je pistom smanjenom brzinom. Jedan tren tako, a ve u
sledeem je bio u vazduhu.
411/
Jurio je u plavetnilo kao snani orao, udnog i neuhvatljivog oblika.
Masai nije mogao da odvoji pogled od snanog aviona.
- Kada? - pitao je bez daha.
- Pilot e za 15 minuta aktivirati instrumenat -odgovori Nobuo. - im avion postigne
dovoljno veliku visinu da bi mogao da ga uhvati radar. - Posma-trao je ekran i ugledao
svetlu taku koja se pojavila ba na vreme. Evo ga otkrio je da, uprkos ogromnom
strahu koji je imao, osea i iskreno uzbuenje zbog uspeno obavljenog posla. FAX je,
ipak, bio njegova zamisao, njegova kreacija.
- ... etiri, tri, dva jedan - ree on, pratei liniju leta na radarskom ekranu.
U tom trenutku aviona nestade sa radara.
- Buda! - dahnu teko Masai.
Dva oveka su buljila u ekran na kome se vie nije videla svetla takica. Znai da je
instrumenat za skrivanje radio. Nobuo je bio zadovoljan. Nijedan radar ne moe FAX da
uhvati u svoje polje. Ali avion je bio tu negde. Masai e iskoristiti taj avion da baci
atomsku bombu gde bude eleo i teko da e neto moi da se uini protiv toga.
Kad je odjeknula eksplozija u avionu, Ilijana je ba htela da pomogne Majklu. Njegov
razbijeni nos je poeo da krvari dok se tukao s Udeom.
- Majki - rekla je Ilijana - sada je bilo dosta. Ti vie nisi sposoban...
Tada je Primakord eksplodirao i na podu kabine se pojavila ogromna rupa. Buka, beh
dim, vrelina, ispunie kabinu DC-10 gotovo istovremeno.
412/
- ta... - poe Majki. Telo ga je bolelo, u glavi mu se vrtelo. Trebalo mu je dosta snage,
volje i koncentracije da ne dopusti da ga bol obuzme.
- Ude! - kriknula je Ilijana.
uo je revolverske pucnje, video je kako su se dva lana posade sruila. Ilijana se
okrenula kapetanu koji se pojavio iz pilotske kabine. Drao je u rukama kutiju za prvu
pomo koju je ona malopre zatraila da bi previla Majklov nos.
- Upalite motore! - viknula je sada Ilijana. Kapetan je gledao u nju, nesposobna da
progovori.
- ta... ta...
- Vratite se u kokpit i upalite motore! - naredila je glasno Ilijana.
- Nemamo dovoljno goriva - protestovao je
kapetan.
Bie dovoljno da se dignemo od zemlje i kruimo nad aerodromom.
- Bie, ali vrata odeljaka za prtljag su otvorena.
- Onda nemojte da se diete visoko - ree ona. - Hajde, krenite. Sada! Odmah!
Gurnula je Majkla na pod i brzo se odvojila od
njega.
Kapetan se vratio u kabinu i poeo je da pali motore. Zau se teko brundanje mlanjaka.
Majki je unuo iza zadnjeg sedita. Sve ga je bolelo. Nije video Ilijanu. DC-10 se
pokrete. Majki se baci du prolaza izmeu sedita. Pojavi se Udeova glava. Cev pitolja
uperena u Majkla liila je na zver.
Majki skoi u stranu, izmeu sedita, mada je ve video narandasti plamiak koji je
bljunuo iz cevi. Metak se odbi o metalni deo sedita iza kojeg se Majki sakrio.
413/
Avion je krenuo pistom. Majki blesavo pomisli kako li je pilot objasnio kontroli letenja
ovo iznenadno kretanje. Uskoro je trebalo da sleti drugi ogromni DC-10 a avionski
saobraaj izmeu ostrva bio je stalno veoma iv.
Ude ispali jo jedan metak. Majki se sakri iza drugog sedita. Ponovo se bacio po stazi i
ponovo odjeknue pucnji kroz kabinu. Ali Majki je ve bio na polovini kabine i, kad se
opet pokrenuo, uo je kako okida prazno udara. Ude vie nije imao metaka.
Majki je jurnuo prolazom, smanjujui razmak, i suvie kasno uo Ilijanin krik
upozorenja. Video je kako je neto metalno sinulo u Udeovoj aci. Ruka se podie i
uriken, elina zvezda, polete kroz vazduh.
Majki je oajniki pokuao da odredi njenu putanju. Uspeo je da se skloni sa puta
urikenu, ali je udario glavom o sedite.
Za trenutak se onesvestio, jer je ve u sledeem asu shvatio, da ga Ude vue prema rupi
u podu koju je nainila eksplozija u podu kabine.
Prikupio je jo ono malo energije to mu je preostalo. DC-10 se nakrivi u levu stanu i on
propade u rupu za prtljag.
Kriknuo je kada je udario o veliki sanduk. Bilo je mrano u odeljku za prtljag. Kroz
irom otvorena vrata sa donje strane trupa, ugledao je kako pista pro-lee ispod njega.
Bilo je ipak dovoljno svetlosti da vidi Udea kako se sputa u odeljak za prtljag. Drao je
u rukama metalni lanac sa drvenim drkama na krajevima. Majki ugleda Udeove iskeene
zube, usne su mu bile razvuene u gru koji je trebalo da znai osmeh, ali pre je bio gr
oka i bola.
- Sada emo da vidimo - ree Ude - ko je sensei.
414/
Dok je govorio, zavitlao je lancem ispred sebe. Strano se cerei, Ude izvadi crveni
konopac.
- Zar ne moe da ustane? Doi ovamo i uzmi ovo to ti je otac ostavio. Nee ti ba
mnogo koristiti kada te budem ubio.
Majki nije imao vie nimalo snage. Pripremio
se da umre.
Ude se odjednom okrete. Njegov izraz se sasvim promenio. Ilijana je stala ispred njega.
Spustila se kroz rupu i sada se suprotstavila ogromnom o-
veku.
- Ti - ree Ude. - Ba me briga. Ni najmanje mi to ne smeta. Ubiu najpre tebe a onda u
zavriti s ovim to sam poeo.
Ilijana nije nita rekla. Nije govorila, nije se pokretala. Kao da je isklesana od kamena.
Ali um joj je bio iv. Koncentrisan na Iro. Normalno, Iro znai boja, ali u borilakim
vetinama Iro se odnosi na nameru protivnika: na boju njegovog uma. Sada, dok se
koncentrisala, Ilijana se trudila da otkrije na koji nain Ude namerava da ih ubije. Otkrila
je Udeov Iro i pratila ga je.
Sve do kraja.
Nameravajui da zadavi Ilijanu, Ude, baci crveni konopac pod noge. Bio je to gest koji je
mnogo govorio o njegovoj uznemirenosti i rastrzanosti. Jurnuo je, vitlajui nisko lancem.
Ilijana se ne pomae. Nije stala u poloaj za borbu, nije pidigla pesnice. Ude je ve
uivao u svojoj pobedi, ve je zamiljao Ilijanu kako se uvija pred njegovim nogama, dok
joj lanac preseca vazduh.
Pokrenuvi se u poslednjem trenutku, Ilijana udari lanac tako da njegova sredina polete
nadole, dodirnu pod. U tom asu Ilijana stade na lanac i on
415/
snano izlete iz Udeovih ruku. Ilijana koraknu napred i zapoe seriju smrtonosnih
udaraca.
DC-10 je bio na granici piste. Trebalo je da se digne u vazduh. To je i uinio. Ude i
Uljana izgubie ravnoteu.
Ilijana udari glavom o ivicu sanduka. Ude koji se bre digao od nje, epa Ilijanu za
bluzu, baci je na lea, gurnu je napred.
Ilijanina glava i ramena visili su kroz otvorena vrata na odeljenju za prtljag. DC-10 se
dizao u vazduh.
Napola onesveena, Ilijana je oseala da neije snane ruke pokuavaju da je izguraju iz
aviona. Znala je da e poginuti ako to dopusti.
Samo su joj bokovi i noge bili jo u odeljku za prtljag. Vetar ju je snano udarao po licu i
vitlao je, kao poludeo, njenom kosom dok je avion poveavao brzinu. Nije mogla da die.
Plua su joj gorela. Nita nije videla. Naini pokret nogama i udari Udea u ko-leno.
Ude se okrete, podie lanac. Sa krikom mrnje, on ga obavi oko Ilijanmog vrata. Ali, u
isto vreme, Ilijana je koristila svoje ruke u atemiju horizontalnom udarcu. Ude,
potpuno izbezumljen zbog elje za ubijanjem, nije video da e ga ovaj snani udarac
pogoditi. Kad je shvatio, bilo je suvie kasno.
Njegova teina kombmovana Ihjaninim snanim udarcem odigrala je presudnu ulogu u
sledeih nekoliko trenutaka. Brid njene ake pogodi ga u oblasti srca. uo je kako mu se
lomi rebro a onda je potonuo u more bola.
Ilijana odmah odvi lanac sa svoga vrata i oslobodi se Udeove ake koja ju je jo stezala.
Ona opet udari obema nogama u ogromnog oveka i Ude bi,
4161
kao katapultom, izbaen iz aviona. Hijana je mogla samo da krikne od iznenaenja i
olakanja.
Pao je, kao neka teka meina, na sivi beton aerodromske piste.
417/
Prolee, 1947-Jesen, 1948
Tokio
Zbog smrti pukovnika Silversa - zbog jezivog naina na koji je ubijen - general Hedli je
imao dosta posla sa Centralnom tajnom slubom za Daleki Istok. Makartur koji mu je
zakazao sastanak smatrao je to nekom vrstom kazne. Cig je, u svakom pogledu, bio
Hedlijeva kreacija. Bio je to direktan ogranak OSS, Amerike ratne pijunske mree koja
se pokazala veoma uspenom.
Ali, vremena su se promenila. Predsednik Tru-man je smatrao da jednoj takvoj
organizaciji nema mesta u mirno doba. Da se general Hedli, do ijeg je miljenja
predsednik mnogo drao, nije dapao i veoma glasno traio osnivanje ove organizacije,
ona nikada ne bi postojala.
Hedli je dokazao da e CIG - sa minimumom osoblja i malim budetom to se
predsedniku Trumanu veoma dopalo - biti jedina organizacija koja e stajati na braniku
SAD, protivei se infiltraciji stranih agenata u sve oblike amerikog ivota, poev od
vlade pa do industrije i policije.
418/
Haos koji je izazvao svetski rat rekao je tada Hedli onemoguava da se saznaju svi detalji
o hiljadama izbeglica koje se skupljaju po bolnicama i centrima za prihva-tanje takvih
lica. Sovjetski NKVD postao je veoma vest u izmiljanju sjajnih pria i legendi o svojim
agentima. Ni najbriljivije ispitivanje nije moglo da otkrije propust i pravu istinu.
Amerikanci, jednostavno, nisu mogli da otkriju la. Hedli je bio savreno ozbiljan kad je
govorio o koli za dobro skrivene agente koja se nalazila na teritoriji SSSR i bila poznata
pod imenom Mali ikago. NKVD je obezbe-dio savrenu kopiju amerikog grada, po
mnogoemu legendarnog.
Mada je predsednik odbio da poveruje da se ispod svakog kreveta u Americi nalazi
sovjetski agent, Hedli je bio tako blagoglagoljiv i doneo je toliko podataka tako da se
Truman najzad sloio da se osnuje CIG.
Mnogo meseci kasnije, bilo je pravedno da se onda Hedli pozabavi i trulom jabukom koja
se nala u tabu CIG u Tokiju i neprilikama koje je prouzrokovala. Ovo mesto je bilo
veoma znaajno za organizaciju jer je bilo blizu sovjetske granice.
Poto je Silvers zauzimao vrlo visoko mesto u organizaciji, u CIG je dolo do znaajnih
promena. Spaljene su knjige sa iframa, promenjene su zapoete akcije, neki projekti su
naputeni, mnogi agenti su pozvani natrag u bazu iz straha da neprijatelj ve zna njihov
identitet. Ali to je bio samo poetak. itava mrea je morala da bude pretresena. Veliina
tete koju je Silvers naneo nije mogla da se proceni i bila je, kako je Hedli rekao
nepopravljiva.
Prvih nekoliko meseci posle Silversove smrti, Hedli je sam rukovodio tabom CIG u
Tokiju. Ali,
419/
poto su prva ienja obavljena on je, samo privremeno, odredio Jonasa da rukovodi
dnevnim poslovima.
Uz pomo Dejvida Tarnera Jonas je postavio organizaciju ponovo na noge i vodio ju je
tako vesto da mu je Hedli prepustio itav posao za stalno. Ujedno je sa tim dolo i
Jonasovo napredovanje u in potpukovnika.
Sa svoje strane, Dejvid Tarner je ponudio da i dalje odrava vezu sa Silversovim
kontaktima unutar ibana. On je smatrao da e im to dati neku prednost, ukoliko i dalje
budu dobijali informacije od ibana. Meutim, Tarner je sada -radio svestan injenice da
japanski ministri izmiljaju legende i da kriju ratne zloince od sudova.
Jonas i general Hedli su mislili da to nije tano. Njihova je teorija bila da je iban ubio
Silversa jer je ovaj shvatio da je Filip otkrio neto o njemu. Svoj je strah izneo ibanu,
verujui da e oni nai naina da ga zatite. Umesto toga, oni su ga ubili.
Ako je to bilo tano, onda je iban morao da bude svestan da je njihova infiltracija u CIG
otkrivena i razneta.
- Kako bi bilo da pustimo informaciju da je ovo ienje prouzrokovano nekim drugim
razlozima? - predloio je Dejvid Tarner. - Da kaemo da to nema nikakve veze sa
ibanom?
- Imali smo nekih ozbiljnih problema u mreama na severu ree Jonas. Okrenuo se
prema Hed-liju. - Gospodine, ta vi mislite? Bilo bi dobro kada bismo i dalje mogli da
drimo iban na uzici. to budemo mogli da sakupimo vie informacija o njima, to emo
ih vre drati u aci.
Hedli se okrenuo prema Filipu.
420/
Sta ti misli, sine? Ti si na strunjak za japanski nain miljenja.
- Jonas je u pravu - ree Filip - to budemo mogli da saznamo vie imena od ibana,
imaemo vie anse da otkrijemo njegov pravi cilj i osnovu.
Filip je ve znao neka imena iz ibana zahvaljujui Vataro Takiju. Ali nije mogao - ili
nije hteo, da objasni ovim ljudima na koji je nain doao do njih.
- Ne treba da zaboravimo da je svako ime koje nam iban da ime njihovog neprijatelja.
Uz pomo naih veza sa japanskim politiarima, moi emo da suzimo krug ministara
koji pripadaju njihovom tajnom drutvu.
- Onda je to vredno rizika - ree Hedli. - Ja mogu da smislim neki zgodni izgovor zato
smo ovde nainili veliko ienja. iban e, preko svojih veza, to svakako saznati.
Postoji, ipak, ansa da oni nee pove-rovati u to. Onda e Tarner biti u opasnosti. Njegov
sledei sastanak sa ibanom bie, svakako, i njegov poslednji.
- Rizikovau - ree Tarner - ali, u interesu je ibana da poveruju u nau priu. Oni jo
imaju neprijatelja kojih ne mogu da se rese.
To je neto drugo ree Hedli moramo da nateramo iban da veruje da
nastavljamo odstranjivanjem naih ljudi ija se imena nalaze u njihovim tajnim spisima.
- Mada mi to, naravno, neemo da uinimo -dodao je Filip.
- Zato ne bismo te ministre stavili u nau bez-bednu kuu? - predloio je Tarner. - Imali
bi sav komfor, a bili bi van svih tokova, dok bismo mi pronosili priu o njihovoj smrti.
- Nije loa ideja - ree Jonas.
421/
- Onda smo se sloili? - Hedli se osvrte po prostoriji. Svi klimnue glavom. - Dobro. Ali
ne smemo da pogreimo - upozorio ih je. - Nama se ve tlo izmie pod nogama i
predsednik nam ba nije naklonjen. Ne bi eleo da uje jo neto negativno o nama.
Tako su se sloili da Tarner nastavi svoje veze i sastanke sa ibanom, ne bi li se dokopao
svih imena.
- ta ti je? - Miiko mu stavi ruku na rame. -Nisi satima rekao nijednu re.
Filip se zagleda u papir po kojem je vrljao. Crtao je olovkom beskrajne koncentrine
krugove. To je bio odraz njegovih misli o Silversovom ubistvu. Nije mogao da se otrgne
ideji da proputa neto vitalno. Mada je bilo sasvim jasno da general Hedli, Jonas i
Dejvid Tarner misle da e biti najbolje ostaviti stvari da miruju, Filip nije mogao tek tako
da to pusti.
Ko je ubio pukovnika Harolda Mortena Sil-versa? Hedli je rekao da su vrata bila
otkljuana, ali zatvorena, kad je on doao. Silvers je bio mrtav ve u 23 asa. Ali, ako su
vrata bila nezakljuana, to je znailo da je Silvers poznavao svog ubicu jer ga je pustio da
ude. Pukovnik nikada ne bi u to doba noi otvorio vrata strancu.
Drugi su sumnjali da je Silvers nastradao zbog svojih veza sa ibanom. Ali to je
jednostavno bilo nemogue. Filip je bio ubeen da nijedan Japanac ne bi koristio katanu
da tako iskasapi Silversa. Neko je, dakle, eleo da pripie Silversovo ubistvo Djibanu.
Ali, ko?
ta se sve dogodilo zbog Silversove smrti? Filip je nekoliko puta postavio ovo pitanje
samom sebi. General Hedli je preuzeo komandu nad tabom CIG u
4221
Tokiju, bar privremeno. Jonas je napredovao u slubi. Tarner je i dalje ostao na svom
mestu. Da li su te promene donele neto novo? Hedli je postao centar taba CIG na planu
Dalekog Istoka. Tarnerov poloaj je bio nepromenjen. Jonas je, naravno, napredovao
mnogo bre nego to je bilo razumno pretpostaviti da bi moglo da se desi posle
Silversove smrti. Ali, pomisao da je Jonas ubio Silversa da bi bre napredovao nije imala
logiku.
ta li to proputam? pitao se Filip ve hiljaditi put. Pogledao je u Miikino zabrinuto lice
i bledo se osmehnuo.
- Da li si nekada oseala da te negde neto svrbi, a da ne moe da se poee? Sedim
ovde i znam gomilu podataka o ubistvu pukovnika Silversa, a ne mogu da ih sklopim u
celinu.
- Ve se mesecima nalazi pred tim kamenim zidom - ree Miiko. - Moj otac se vraa iz
Kijuua za nedelju dana. Imamo mnogo toga da pripremimo pre njegovog dolaska.
- Ovo mi ne izlazi iz glave - ree Filip, zagledan u krugove koje je nacrtao.
Poelo je da mu se vrti u glavi.
- Ono to je tebi potrebno - ree ona - to je da izae iz kue.
Dobacila mu je mantil, obukla je svoj.
- Kuda emo?
- Na selo - osmehnula se. - Uskoro e vi-deti.
Kad su se smestili u kola, ona mu ree:
- Dri se.
Vozila je otro, opasno. Ili su na sever, u podnoje Japanskih Alpa koje su se, kao pojas,
pruale preko ostrva. Ovde je jo bilo hladno, drumovi
423/
su bili pokriveni ledom, a tu i tamo su leale ogromne mrlje snega.
Sto su se vie uspinjali, snega je bilo sve vie, sve dok nije prekrio itav pejza. Otvorena
polja, bela i tiha na popodnevnom suncu, ustupila su mesto borovima i kedrovima. Pored
druma su radili mukarci i ene. Zabavljeni svojim poslovima, nisu obraali panju na
kola koja su prolazila.
Miiko najzad skrete udesno. Nije bilo nikakvog znaka ali se videla jedna starinska kapija
od bambusa i drveta. Bila je otvorena. Jurili su neravnim drumom. Miiko najzad
zaustavi kola.
Izaoe iz guste senke japanskog kedra i krenue preko polja pokrivenog snegom. Nebo
je bilo belo. Naziralo se sunce koje se uzalud trudilo da malo zagreje zemlju. Njihov dah
je visio u vazduhu kao oblai pare, cipele su lomile tanki led koji se uhvatio preko snega
kao fina korica. Bilo je veoma tiho. Kao da su crvene planine u daljini upijale svaki zvuk
u sebe.
Doli su do kamenog svetilita. Gomile malog kamenja stajale su ispred njega. Miiko
ostavi Filipa i krenu prema svetilitu, a onda kleknu. Izvadila je os tapi iz depa.
Stavila ga je pored jedne gomile kamenja i upalila ga je. Tanki dim, sa mirisom tamjana,
podie se uvis. Vetar oduva dim na drugu stranu od Filipa, tako da on ne oseti miris
tamjana. Udisao je samo svezi vazduh.
- Kakvo je to mesto? - upitao je.
- To je svetihte Megami Kicume, boginje-lisice - ree Miiko i dalje kleei.
x
Poe da apue molitvu.
- Ko je ona? Miiko podie ruke.
424/
- Megami Kicume je veoma mona. Ona upravlja svim ovim to vidi oko nas.
Filip zadrhta. Nije li on bio taj koji je ubio crvenu lisicu? Nije li ubio crvenu lisicu kao
deak u Pensilvaniji? Nije li ga ba lisica dovela ak dovde? Stresao se kao pas koji eli
da se oslobodi hladnoe.
- Hoe da kae da je ona boginja polja? -pitao je.
Miiko ustade. Zavrila je molitvu. Vratila se do njega. Lice joj je bilo bledo, kao da je
ona bila ogledalo u kome se ogleda belina polja pokrivenih snegom svuda oko njih.
Ti ne shvata uhvatila ga je za ruku. Megumi Kicune kontrolie sve postupke
mukaraca i ena i ljubavnika.
- Ljubavnika, kao to smo mi?
Miiko podie glavu i poljubi ga u usta. Mogao je da oseti kako joj usne drhte ispod
njegovih. On je stee vrsto uz sebe.
Niz gusaka, crnih na svetlom nebu, leteo je iznad snenog polja. Kao da su dole iz senke
planina. Filip je mogao da uje njihove krike. Kao da su se dozivale.
- Jednog leta pre mnogo godina - ree tiho Miiko - u malom selu, nedaleko odavde,
ivela je devojka. Bila je jedino dete kamenoresca kome je ena umrla, raajui nju. Bila
je veoma tvrdoglava i imala je jaku volju. To nije ni bilo udo, jer se kamenorezac
ponaao prema njoj kao prema jedinoj svetlosti u svome ivotu. Mada je esto
nameravao da je kazni zbog loeg ponaanja, stalno je to proputao. Ve je bilo dovoljno
tuge u njihovim ivotima i on joj je doputao da se ponaa kako hoe. Jednoga dana, u
selo dospe stari i slepi ovek. Bio je bolestan, nije mogao da
425/
hoda i na leima ga je nosio zgodni jaki mladi. Kamenorezac se ba vraao kui kada su
se mladi i starac pojavili na ulici. Poto je bio dobrog srca, kamenorezac je ponudio
starcu da doe kod njega kui i da se oporavi. Mladi se iskreno zahvalio kamenorescu.
Kada je uneo starca u kuu, devojka ugleda mladia i ludo se zaljubi u njega. Otac je
posla po seoskog lekara i on ubrzo doe. Lekar ju je uputio kako da neguje starca, ali ona
ga je jedva sluala. Imala je oi samo za mladia. Neprestano je pratila svaki njegov
pokret, a nou bi sanjala njegovu muevnu pojavu. Kamenorezac je uredio da mladi
dobije posao drvosee u selu, jer starac nije imao novca kojim bi platio lekarsku uslugu i
hranu. A mladi nije eleo da primi milostinju, eleo je da izmiri svoje dugove. eleo je
da plati i kamenorescu i lekaru. Devojka je negovala starca onako kako joj je lekar rekao,
ali je mnogo vremena provodila gledajui kroz prozor mladia dok je sekao drva za
seljane, nag do pojasa. To leto bilo je jedno od najtoplijih u selu. Moda je ta neverovatna
vrelina doprinela da stari slepi ovek umre. Zaista, devojka nije bila kriva za to mada je
nekoliko puta zaboravila da da lek starome. I nije ga redovno brisala vlanom hladnom
krpom, kako joj je lekar rekao. Ali, ak i na pogrebu kome su prisustvovali svi ljudi iz
sela, devojka je mogla da misli samo na jedno - na mladia. Posmatrala mu je teme kad je
bio okrenut od nje, nije mogla da odvoji pogled od njegovog divnog stasa. Nije ula reci
svetemka. Sutradan je drvosea odveo mladia u umu. Nisu se vratili u selo. Sa
jugoistoka je dolo strano nevreme i traganje je bilo onemogueno. Kada je pala no, oni
koji su traili drvoseu i mladia po umi vratili su se kuama. Ali, devojka nije izgubila
nadu. Stavila je upaljenu lampu u prozor. Njeno srce se steglo u trenutku kad je ula da
mladia i
426/
drvosee nema. Ali mislila je samo na mladia, nije ni na trenutak pomislila na drvoseu
koga je znala od roenja, koji joj je donosio poklone za svaki roendan, koji se zakleo da
e brinuti o njoj ukoliko njen otac ranije umre. Dugo posle odlaska oca na poinak
devojka je, iibana vetrom i ledenom kiom, jo uvek gledala kroz prozor nadajui se da
e spaziti mladia. Stavila je lampion u svoju sobu jer je bila ubeena da e je on videti
kroz otvoreni prozor. U asu pacova - negde izmeu ponoi i dva ujutro - ona izae iz
kue. ula je svoje ime. Moda je to bio samo vetar? Ali, nije! Ponovo je ula kao da je
neko doziva. Bio je to mladiev glas. Ne razmiljajui vie, istrala je iz kue. Nepogoda
se obruila na nju ali nije obraala panju. ula je mladiev glas i pratila ga je ulicama
sela sve do izlaska u polja. Tlo je bilo klizavo. Devojka je vie puta pala u blato. Uvek bi
se podigla i poto bi joj se opet uinilo da uje glas koji je doziva, jurnula bi napred.
Trala je sve dublje i dublje u umu, najzad nije znala gde je. Nije se vie ni brinula.
Pomisao na ivot bez mladia bila joj je nepodnoljiva. uma se najzad razdvoji i ona
izae na proplanak. Ugleda neiju nejasnu figuru. Sa radou je viknula mladievo ime.
Oblik se okrete prema njoj. Bio je to zaista mladi. Ona jurnu na istinu i zagrli ga. A
onda, uz urlik oajanja i zaprepaenja, koraknu malo unazad. Zagledala se u mladievo
lice. Utinula se nekoliko puta da bi shvatila da ne sanja uas koji je videla pred sobom.
Mladievo lice je bilo belo kao komad leda. U stvari, kada je dodirnula drhtavim prstima
to lice shvatila je da dodiruje led. Mada je to bilo nemogue, ipak je bilo tako - mladi je
bio smrznut, pretvoren u komad leda. Devojino srce se slomilo. Pozvala je mladia po
imenu jo jednom, oajniki, izgubljeno, a onda se bacila na njega, grebui led
427/
divlje i pomahnitalo. Prevrnula je sleteni lik. Pali su oboje na umsko tlo i na njen uas
led se razbio i poeo da topi. Devojka je kleei na kolenima kidala led traei mladia
ispod njega. Ali njega nije bilo. Uskoro je jaka kia koju je nosio vetar sasvim istopila
komade leda. Devojka se u meuvremenu podigla na noge. I sama se smrzavala. Srce joj
je bilo obuhvaeno ledom. Ila je prema ivici proplanka. Uhvatila se za jedno stablo da ne
bi pala i da bi se smirila. Okrenula se jo jednom prema mestu na kojem je nestao njen
nesueni ljubavnik. Uzdahnula je. Sa tog mesta sada se dizao tanki sivi dim. Dok je
devojka posmatrala, dim je postao providan, pa svetlucav da bi najzad dobio vrsti oblik.
Devojka prepozna stas, visoke jabuice, duge oi, kosu koja je vijorila na vetru,
osvetljenu udnom svetlou koja je izbijala iz tela - bila je to boginja-lisica.
ta st uradila sa mladiem viknula je devojka, mada se tresla od straha kao divlja zver.
Lik se okrete prema devojci i isceri se tako strano da je devojka kriknula od uasa i
zaklonila rukom oi da to ne gleda.
Mladi urliknuo je lik glasom koji se kao no zabadao u devojmo srce nikada nije bilo
nikakvog mladia, ni slepog starca.
Devojka je sada videla da je lik sav pokriven injem i snegom. Na njenim ramenima,
rukama i nogama blistao je isti sneg, tako beo i sjajan da je devojka njime bila
zaslepljena.
Uvek sam postojala samo ja koja poznajem veitu tugu i oaj. Dola sam da te povedem
na mesto gde e dobiti svoju nagradu.
Nestalo je te zaslepljujue svetlosti i devojka mirnu oima. Na proplanku nije bilo
nikoga. Vratila
428/
se kui ali je niko nije prepoznao, ak ni otac koga je zatekla kako oajniki jeca za
svojom kerkom, izgubljenom u nepogodi. Tek kad je pogledala u ogledalo shvatila je ta
se dogodilo. Njeno belo lice bilo je izbrazdano borama koje samo godine mogu da
naine. Od devojke u cvetu mladosti postala je starica. Napustila je selo sutradan ujutro
jer nije vie mogla da podnese da bude uz one koje je znala itavog ivota a koji nju vie
nisu poznavali. Stigla je do planinskog prelaza kojim su putovali oni koji idu iz Tokija u
Kioto. Tu se smestila u davno naputen anicu - sklonite koje su koristili putujui
svetemci. Tu je provela ostatak svojih dana, pruajui hranu, pomo i skrovite onima
koji su putovali planinskim putem. Nikada nije zaboravila onu jezivu priliku pokrivenu
snegom koju je srela u umi one strane noi kad je, po nepogodi, traila mladia. Bila je
to Megami Kicune, boginja-lisica.
Guske su se spustile na polje pokriveno snegom. Njihovo dozivanje ispunjavalo je
vazduh melan-holinim zvucima. Geganje po snegu bilo je smeno u poreenju s
elegancijom koju su pokazivale prilikom leta.
Zagrlivi Miiko jednom rukom Filip je upita:
- Znai, ti se boji boginje-lisice?
Pogledala ga je tunim oima i samo je klimnula glavom. Udaljavali su se od svetilita.
Izgoreo je i poslednji dos tapi koji je tu postavila. Guske su uma-kle i samo se ulo
utanje vetra kroz granje. Preplaen njihovim prisustvom, zec je skoio iz bunja i dok je
beao njegov je beli repi veselo mahao.
Bojim se... ree Miiko i okrenu glavu od njega kao da se plai onoga to e rei -
plaim se da sam ja ista kao ona mlada devojka iz prie. Sebina sam, elim te. A ti si
oenjen i ja sam udata. Ponekada, nou,
429/
leim budna i oseam da se ledim zbog uasa i groznih predvianja.
I ja se plaim priznao je on.
Osmehnula mu se ali nije odgovorila na njegov zagrljaj i poljubac. Usne su joj bile
ledene.
Kao to je Miiko rekla, trebalo je toliko toga obaviti dok je njen otac, sada po imenu
Vataro Taki, gajio pomorande u Kijuu.
On im je ve pripremio gomile podataka o tri najjae Jakuza porodice u Tokiju. Ali to je
bila samo osnova i, ma kako bila korisna, glavni deo posla pao je na Filipa i Miiko. Oni
su morali da saznaju sve o sadanjim aktivnostima, namerama i dugoronim projektima
te tri porodice - ili, kako su ih u Jakuza drutvu nazivali - gumi.
Jedna od tri porodice bila je poznata kao Taki-gumi, tako da je Filipu bilo jasno da
Vataro eli da preuzme aktivnost tog klana. On je objasnio Filipu da je sve jaa mo
ibana u poslovima i na birokratskom planu prisilila njega da se okrene jedinom izlazu
koji mu je ostao podzemlju Jakuza. Ovde, izvan okvira strogog japanskog drutva
podeljenog na kaste, Vataro je video svoju ansu da izgradi monu bazu unutar Japana.
Kao ojabunu, efu, gazdi, Taki-gumija bila su mu otvorena vrata u poslove svih vrsta, u
svet birokra-tije, ak e se i vlada otvoriti pred njim u godinama koje su dolazile. Za
vizionara Vataroa bilo je lako da shvati ono to drugima nikako nije bilo jasno: Jakuza je
jo uvek bila u neozbiljnim vodama, kao da je nedorasla poslovima koji su se otvarali
pred njom. Uz njegovo vodstvo, mogla je da prikupi sve to je bilo potrebno da
430/
se srui iban. Oseao je da Jakuza ima ogroman potencijal ako se upravi u dobrom
smeru. Na primer, Taki-gumi je mogao da pomogne da se srede trajkovi radnika. Nema
sumnje da bi vlada posle toga bila njegov veiti dunik.
I to je bio deo strategije. Vataro je video Jakuzu kao sjajnu osnovu za irenje legitimnih
poslova. eleo je da Jakuza postane deo njih, ak deo vlade, moda ak i birokratije. Tek
tada bi on udario svom snagom i porazio iban.
Znao je da ta strategija zahteva veliko strpljenje i veliku disciplinu. Vatarovom planu
trebalo je nekoliko decenija da bi sazreo. Prvi korak je bio da uvrsti svoju mo tako to
e preuzeti Taki-gumi. Ono to mu je bilo manje jasno bilo je kako e se ophoditi prema
drugim dvema porodicama.
Mada je svakako postojalo rivalstvo izmeu te tri porodice, bilo je savreno jasno da su
posleratni dogaaji i okupacija zemlje ujedinili klanove - makar i privremeno i pomalo
klimavo. Poeli su da zatvaraju svoje redove protiv onoga to su videli kao meanje
spolja: amerike okupacione snage ve su poele seriju organizovanih akcija protiv
Jakuze.
Moda je taj intenzivni rad i to to se trudio da otkrije sve mogue veze izmeu porodica,
elje i namere potpuno odvojilo Filipa od sopstvene kue pa je propustio da vidi da u
svome domu ima problema. A moda ga je izbezumljivalo i to to nije bio sposoban da
resi zagonetku ubistva pukovnika Silversa. Ili je to bila sve vea opsednutost Miiko,
koja ga je udaljavala od kue? Kad je bio sa njom, Filip je oseao da sve dublje i dublje
tone u Aziju, u mitsku stvarnost koja je bila van dohvata obinih smrtnika. Nekada je
proitao knjigu Ona Rajdera Hagarda i sada je poeo sve vie da se
431/
osea kao junak tog romana koji se saplie kroz civilizaciju kojom vlada boginja
neverovatne lepote i moi.
U svakom sluaju, tek mnogo kasnije, kada se naao na Mauiu beei od svojih
progonitelja, Filip je poeo da slae komade udnog mozaika. Tek tada je shvatio koliko
je velika ta slagahca koja ga je decem-jama proganjala.
Nije obratio mnogo panje na to kad mu je Lilijen rekla da je dobila posao u amerikoj
Ambasadi u Tokiju. Rekla mu je da ju je preporuio Dejvid Tarner. Rekla mu je i to da je
ambasador oduevljen njenim radom pa je posle est nedelja, primljena za stalno.
Lilijen je poela da ita knjige koje joj je Dejvid preporuivao. Bio je to Oktopod
Frenka Norisa, SAD Dona Dos Pasoa, Guji hod i Kraj sveta Aptona Sinklera.
Bilo je tu i knjiga o ekonomiji, o industriji. itala je filozofske rasprave.
Svet koji je nekada bio sakriven od nje, zbog oevih krutih nazora, sada se otvarao pred
njom. Zbog razgovora koje je vodila sa Dejvidom Tarnerom i svega onoga to je itala,
inilo joj se da opet ide u kolu. A tom kolom je upravljao, prema njenom miljenju, naj-
fantastiniji profesor na svetu.
itala je o francuskoj revoluciji, o oktobarskoj revoluciji, o panskom graanskom ratu i
tako je dola do mnogih novih saznanja.
Postala je svesna toga kako kapitalizam eksplo-atie ljude u njenoj zemlji najvie
radnike koji bi trebalo da imaju najvie od svoga rada. Shvatila je da aica gramzivih
kapitalista kontrolie ivote i sudbine desetina miliona ljudi irom Amerike. Shvatila je
da ugnjetavani nisu svesni toga jer je to saznanje sistematski sakriveno od njih.
Kapitalisti to kriju od njih kao to je otac, svojevremeno, krio tu istinu od nje.
432/
Ona je najzad shvatila da se sasvim slae s intelektualcima (moralnom avangardom -
kako ih je nazivao Tarner) iji je zadatak bio da oslobode masu robovanja.
Mada je Filip sporo shvatao da se Lilijen menja, najzad je razumeo da je dolo do
strahovite promene.
Rasprava je poela kao sluajno. On je, kao i obino, doao vrlo kasno kui i umesto da
zatekne ve usnulu Lilijen, ugledao je svetlost u njenoj sobi. Lilijen je sedela u krevetu i
itala neki asopis. Tarner joj nije doputao da nosi kui knjige koje je itala. Objasnio
joj je da ne eli da Filip vidi ta ona ita. Bojim se da tvoj mu ne pomisli da mi vodimo
ljubav.
Gde si bio? upitala je, zatvarajui asopis.
Bio je spreman na ovo. U stvari, bio je iznenaen to je njoj toliko trebalo da pone da
raspravlja o tome.
Radio sam.
Sumnjam ree Lilijen, gledajui ga ja sam nazvala Jonasa.
I za ovo je bio spreman. Lilijen je bila pametna ena i nije mogao da se igra s njom.
Proverava me? Zato?
- Zato to izgleda da ti je provera potrebna skrstila je ruke na grudima. elim da
znam ta radi i kuda ide jer nisi nikada kod kue.
- Poto si postala tako dobar drugar sa Jona-som - ree Filip, skidajui se - uzmi od njega
moj itinerer.
- Govori kao moj otac - Filipu se uini da je osetio notu trijumfa u njenom glasu. - On je
bio sjajan u tome da me sauva od istine o stvarnom svetu. Ja sam za njega bila kao skupi
trkaki konj koji celog ivota mora da dri titnike na oima.
433/
Filip je pogleda. Da li je to zaista bila ona ista ena kojom se oenio pre godinu dana? ta
se to dogodilo?
- Nisam tvoj otac - ree on, skidajui se i dalje.
- Nisam to ni rekla. Rekla sam da si isti kao moj otac.
- Je li to debata? - Bio je ubeen da ona i ne zna ta je debata.
- Ako ti tako eli - odgovori ona.
Bilo je to udno ponaanje. Ta semantika igra reci ni najmanje nije pristajala eni kojom
se oenio. Onu Lilijen je interesovala samo moda. Inae je bila jednostavna i prilino
nezamteresovana za sve drugo, kao neka devojka sa sela. Tako ju je bar Filip video. To
ga je i najvie privuklo njoj. Sada, kada vie emocionalno nije bio vezan za nju, nije ni
najmanje bilo iznenaujue to nije primetio promene koje su se odigrale s njom.
- Ne elim da ovo bude debata - ree on, sede pored nje na krevet i uze joj ruku. - Lilijen,
mnogo sam radio poslednjih meseci. Zbog Silversove smrti svi imamo uasno mnogo
posla.
- Ali ovo nema nikakve veze sa Silversovom smru - ree ona i zagleda se u njegovo
lice. - ta se dogodilo sa tobom, File? Kao da vie nismo mu i ena. Nikada ne izlazimo,
nikada vie ne vodimo ljubav.
- Znam - ree on i pomilova je po ruci - suvie te ostavljam samu.
Nije to to ree ona udnim glasom ja ipak imam svoj posao u Ambasadi i
svakog dana dobij am sve vee i odgovornije zadatke. Sada radim na najosetljivi-jim
poslovima, a tu su i poslovi mog oca. Kad ti nisi kod kue, ja zbrljam neto za sebe.
Filip je sada shvatio kakva je to intonacija u
434/
glasu. Pitao se gde je ona mala devojka, tako mila i meka u koju se zaljubio. U trenutku
kad on nije pazio, njeno mesto je zauzela ova vrsta ena, sigurna u sebe. Da li je to uo
glas spreman da se poveri? Nemogue. To bi znailo da se promenila mnogo dublje nego
to je on mogao i da zamisli.
- ta to znai: zbrlja neto za sebe?
- Jesu li te tom triku nauili u CIG? -odvrati ona. - Tamo si, dakle, nauio da
pitanjem uzvrati na pitanje? Pitala sam te gde si bio?
- Koga ti via, Lil? - pitao je on. - Je li to Jonas?
- Ti si blesav.
Bez obzira koliko se promenila, nije jo nauila da bude dobar laov.
elim istinu ree on, pitajui se u sebi zato je to tako vano. On sam je imao
ljubavnu aferu, pa zato ne bi i ona? Ah on je znao zato: on nije mogao da shvati da je to
sa Miiko samo ljubavna avantura. Bilo je to daleko vie od bea-nja nezadovoljnog
mua. Pitao se ta li je to onda, u stvari. Morao je da to raisti.
Istinu ree Lilijen ti eli istinu? Zato? Mislim da je ne bi
prepoznao i da ti je kaem. Suvie si utonuo u svoje tajne, File. Ti si potpuno
obuzet svojim tajnama.
- Preteruje.
- Misli? Samo se pogledaj - ree ona -razgovara sa mnom, a da nita ne
kae. Nee da odgovori na moja pitanja...
- Ti preteruje, ako misli...
Ti ne odgovara na moja pitanja insistirala je - nee da razgovara, nee da kae
kuda ide, jer je oigledno da nisi stalno na poslu. ta
435/
treba da pomislim? ta bi ti mislio da je situacija obrnuta?
- Zna li u emu je stvarna nesrea? - upita Filip. - Ti oigledno eli da ja budem neko
koji ja ne mogu da budem.
- Tebi odgovara da prebaci svu odgovornost na mene, to ti ni najmanje
ne optereuje savest, ali ja ti to neu dopustiti. Ti si polovina ovog braka i, ako
neto nije u redu, greka je i tvoja.
- Kakva greka? Lilijan zatvori oi.
- Ja te volim, File - apnula je udnim glasom - Bog mi je svedok da je to istina - otvorila
je oi. - Ako me vara, mislim da ne bih mogla da ti oprostim. Ali, ne bih mogla ni da te
napustim. Ti si jo uvek mukarac koga elim, koji mi je potreban.
Moda sam ti suvie potreban. Postoji jedan moj deo koji nee nikada
razumeti.
Misli da je to zbog toga to ne mogu? Ili zato to mi ti ne doputa da razumem?
On ne ree nita. Istina je bila da se on plaio da odgovori.
Lilijan odmahnu tuno glavom.
- U tom je greka, Filipe, zar ne shvata. Nema dovoljno razumevanja izmeu
mene i tebe. Mi se ne trudimo da upoznamo jedno drugo. Zbog toga nikada neemo
saznati za ta smo sposobni ako ujedinimo snage.
- To nije tano - pobuni se on.
Naravno da jeste ree ona, a on opet oseti onaj udni ton u njenom glasu. - Ti
vie voli da ostane nepoznat. Tebi to odgovara jer uiva u
436/
tajnama. Ti i Jonas muvate neto zajedno, smiljate svoje planove. Mislim da vam je
najvee uivanje da se poveravate jedan drugom.
- To je posao. Ne bih to shvatao tako lino, Lil.
- I ne shvatam. Ti ne razmilja o tome kao o svom poslu. Ti to voli i ja sve vreme
vidim da se takmiim sa tvojim poslom da bih otela bar malo vremena za sebe. Ali ja se
borim sa im? Sa senkama? Ja dobro znam da e, ako mora da bira izmeu svetlosti i
senke, ti uvek odabrati senke.
Zato to ne moe da prihvati?
- Zato to je pogreno - ree ona - to nije ivot za tebe. Ti si kao neki iz kapitalizma,
eljni moi, eljni rata. Mi ne smemo da vidimo iz blizine neke stvari koje drugi ljudi
kriju.
Koji drugi?
Lilijen slee ramenima.
- Ljudi kao moj otac. On ustade.
- To znai i ja - ree on i oseti bes - jer ti si ve ranije rekla da sam isti kao tvoj otac.
- Kako bih elela da nisi.
Ja i nisam nije se dao voleo bih kad bi mogla da mi to poveruje.
- Ali zar ti ne vidi koliko ste vas dvojica, u stvari, slini? Obojica uivate u tajnama.
Bacate se na njih. Mislim da ne biste mogli da preivite bez njih. A ivot u svetu
sazdanom od tajni izbacuje mene.
- Nije tako.
- File, jeste - njene reci su bile odmerene, kon-trolisane. - Prvo pitanje koje sam ti
postavila kad si uao bilo je gde si bio?
- Lil...
437/
Podigla je glavu.
- U redu. Nisam ni oekivala odgovor. Mislila sam da bi moda eleo da mi kae.
Mislila sam da bi moda eleo da se stvari izmeu nas izglade - zastala je, oekujui da
on pokua da je ubedi da nije u pravu. Ali on je utao. Ona najzad klimnu glavom.
Nisam ni oekivala neto tako.
Filip je pripremao povratak Vataro Takija sa Kijuua. Tekoa je bila u tome to su
Amerikanci pokuali da slome Jakuzu pa su se tri porodice Jakuze povezale meusobno.
To nije bilo dobro.
Neprijatelj sa saveznicima bio je opasniji od onoga ko je bio sam.
Filip i Miiko su zato pokuali da slomiju ovo saveznitvo, upuujui porodice jednu na
drugu. Znali su da e to dovesti do prolivanja krvi ali to je bilo jednostavnije i manje
opasno nego doepati se Taki-gumija na silu.
Kad se Vataro Taki vratio sa Kijuua, govorili su mu o svom sloenom planu. Vataro je
bio jak i snaan i toliko izmenjenog izgleda da se Filip pitao da li je to onaj isti ovek sa
kojim je razgovarao pre mnogo meseci.
Dobro jutro, Dos-sane.
Filip je paljivo posmatrao oveka. Da li je mogue da je ovo nekada bio Zen Godo?
- ta se to dogodilo sa vama? - pitao je. Vataro Taki se nasmeja.
- Dobro je to me niste prepoznali. Ni Miiko me nije prepoznala kad smo se sino sreli.
Upozorio sam je da ti nita ne kae da bi ti poteno reagovao -osmehnuo se. - Iskreno
govorei, brinulo me je moje
438/
novo lice u mom novom ivotu. Tako da sam uradio mnogo vie od branja pomorandi
dok sam bio odsutan. Ja sam se ponovo rodio - dodirnuo je kosti lica -doktori su mi
slomili kosti da bi ih sastavili na drugi nain, otsekli su tu i tamo malo mesa, uklonili
salo.
Lice mu je bilo boje bakra, iibano vetrom, opaljeno suncem. Radio je na otvorenom dole
na jugu u ogromnim vonjacima pomorandi. Tek kad bi mu ovek priao blie video bi
siune oiljke koji su zara-stali.
- Za mesec dana - ree on - nestae svih ovih oiljaka.
Ali nije samo njegovo lice bilo udesno izme-njeno. Isto je bilo izmenjeno i njegovo telo.
Bio je nekako vii, krupniji, u svakom sluaju telo mu je bilo miiavije. Bio je mnogo
mlai i snaniji nego ona osoba koja je nosila ime Zen Godo i koja je otputovala pre
nekih osam meseci.
- Brinem zbog Miiko. Ona je jo uvek kerka ena Godoa, mada je po udaji Jamamoto.
Odluio sam da je usvojim. im postanem ojabun Taki-gumija, uveu je u tu
porodicu. Ako neko pita otkuda tolika moja zainteresovanost za nju, reci u da je ona
udata u porodjcu Jamamoto i da je to jedino to me zanima, neh? elim da uspostavim
vezu sa tim monim poslovnim ovekom ne bih li svoje 'poslove proirio i na legitimno
polje.
Vataro Taki je paljivo sluao ta mu je njih dvoje govorilo dok su pili aj u novoj kui
kupljenoj za njega. Miiko je puna dva meseca provela prodajui kuu Godovih. Imala je
problema da kupi ovu kuu jer niko nije smeo da zna ko je dao novac za Vatarovu kuu.
Kad je sve sasluao, odbacio je njihove planove.
439/
Bie proliveno suvie krvi rekao je ozbiljno - mene mnogo ne zanimaju ti banditi
koji e izginuti ali mislim da nije mudro da unitavam neto to elim da osvojim i ime
elim da se sluim. Mnogo sam razmiljao ovih poslednjih nedelja otkako ste mi poslali
detaljne podatke o trima porodicama i mislim da sam naao nain kako da se doepam
Taki-gumija a da ne unitim nijedan ivot.
Miiko i Filip su paljivo sluali.
Gen Taki, sadanji ojabun Taki-gumija, strunjak je za odbrambene taktike.
Zbog toga ga se plae i zbog toga je on tako moan u Jakuzi. Prema mojim
obavetenjima, Gen Taki nije inicijator tih strategija, kako bi moglo da se pomisli.
Njegov savetnik, Kendi Harigami, koji tajno vodi Taki-gumi je njegov najdragoceniji
savetnik i saradnik. Bez njega bi Gen Taki pobeleo od straha i mi bismo od njega dobili
togod elimo. Dakle, moramo da naemo slabu taku Harigami-sana.
- Mislim da on nema slabe take - ree Filip. -On je odan porodini ovek, oenjen je,
ima decu. Koliko smo uspeli da saznamo, ena mu je veoma
verna.
Vataro Taki jeknu. Klimnu glavom i Miiko napuni njegovu oljicu.
- Dos-sane - nastavio je - uskoro ete shvatiti da svi porodini ljudi u Japanu, svi
porodini ljudi, imaju i drugi ivot. Ponekad je on tajan, ponekad nije. Ali uvek je
prisutan. Moramo da otkrijemo kakav je tajni ivot Kanija Hangamija.
Filip je poeo da sumnja da su napravih strahovitu greku. Sve je poelo uasnim
komarom koga
440/
nikako nije mogao da se oslobodi. Sanjao je da je opet deak u Latrobu, u Pensilvamji.
Nosio je puku svog oca. Bila je no i on je jurio za svojim plenom. Jurio je kroz polja
prekrivena mrazom, kroz umu ispunjenu nonim zvucima, jurio je uz reku koja je
postala srebrna na svetlosti punog meseca. Voda se komeala, lie na drveu je utalo.
Oglasila se sova.
Znao je da e uhvatiti plen, jurio je sve bre, puka mu je bila na gotovs. Preao je preko
plitkog potoka oseajui kako mu se hladnoa probija kroz izme do kostiju. Dahtao je,
dah mu je izlazio iz plua uz eksploziju pare.
Tada je ugledao svoj plen. Bio je uasnut to je to ovek a ne ivotinja, kao to je
prethodno mislio.
Spustio se na koleno, stavio je puku na rame i nanianio. Pre nego to je uspeo da opali,
ovek zakopa prstima po sopstvenom licu i skide ga. Pojavi se novo lice koje se Filipu
uini beskrajno poznatim.
Ba kad je pomislio da zna ko je to, ovek zdera i to lice i pojavi se jo jedno. Preplaen,
Filip pritisnu okida. Metak pogodi rtvu u lice. Ali metak samo skide jo jedan sloj i
pokaza se novo lice.
Filip se probudi vlaan od znoja. Za trenutak nije znao gde je. Onda se okrete i ugleda
Lilijen koja je spavala kraj njega.
Tek tada je Filip shvatio prirodu svoga sna.
Sutradan je potraio Eda Portera, slubenika CIG, koji je bio dodeljen Silversu i Jonasu
kada su prvi put stigli u Japan.
- elim da neto uini za mene, Ede - rekao je.
4411
- Svakako - Porter je raznosio neke fascikle po kancelarijama.
Filip ga je odveo u pokrajnju sobicu, upalio je svetlost. Bacio je pogled na gomilu fascikli
koje je Porter drao u naruju.
- Ima dosta posla, je li?
- ubre - ree Porter - Tarner me alje gore-dole kao da sam njegov potrko. Moje je da
se pobri-nem da svi podaci o ministrima koje je iban optuio stignu na sigurno mesto.
Moram da se pobrinem oko toga da izvetaji o njihovoj smrti budu verodostojni.
Moram da brinem o njihovim ucveljenim porodicama. I to sve samo zato da bi iban
poverovao da mi nismo na njihovom tragu i da ne elimo da ih se doepamo.
- Nije kao nekada, a?
- Nije - ree Porter-----pukovnik Silvers me je
slao na teren. Ja sam znao kako da se domognem informacija, ali otkako njega nema niko
vie ne brine o tome da mi prui ansu.
- To je zbog Silversa. Niko ne eli da ga podse-aju na pokvarenu jabuku,
- To je druga stvar. Pukovnik Silvers nije bio dupli agent.
- Nije bio? - Filip nakrivi glavu. - Zato to kae? Podaci...
- Podaci su glupost - ispali Porter i zapali cigaretu - verujte mi, porunice, kada biste mi
dali samo pola dana vremena ja bih lako dokazao da ste vi ubili svoju majku. Znam dobro
da je pukovnik potpuno nevin jer sam ga je snabdevao obavetenjima. Ja bih dobro znao
da li je on te informacije koje je dobijao od mene predavao ibanu ili nekome drugom.
On to nije radio. Uvek je preduzimana prava akcija, u skladu s obavetenjima koja sam
mu davao. U to sam siguran.
442/
Filip zadrhta kao da je neto predoseao i odjednom se seti svog komarnog sna.
Da li si to ve nekome rekao? upita ga.
- Jesam, Tarneru. On je sve zapisao. Rekao je da e to proslediti odreenim kanalima.
- Shvatam - ree Filip, pitajui se kako to da Porter nije doao prvo do njega. A onda
shvati da je trebalo da on sam ode do Portera. Ali, bio je suvie voljan da primi za istinite
sve podatke koji su mu servirani. Svakako. to da ne? Sve je bilo za njega pripremljeno i
razastrto. Besan na samog sebe to je bio takva budala, dodirnuo je usne prstom. -
Portere, reci mi, da li bi voleo da se vrati na teren?
Porterove oi sinuse.
- Ne morate da me pitate dva puta. Nije ni najmanje zabavno biti Tarnerova mazga. Sem
toga, meni nedostaje rad na terenu.
- Dobro, kako sledi tragove?
- Mogao bih da pratim Orfeja do podzemlja a da on to i ne oseti - isceri se Porter. - Sem
toga, poznajem Tokio kao da sam roen u njemu. Poznajem svaki oak i svaki orsokak.
- Ugasio je cigaretu. -Daje mi samo ime onoga koga treba da sledim, i njegov opis, a ja
u uraditi ostalo.
- Potrebno ti je samo ime.
Neto je bilo udno u njegovom glasu pa Porter odjednom ozbiljno upita.
- ta vam to znai?
- To znai - ree Filip - da elim da prati moju enu svuda kuda god krene.
Filip je naao put do Taki-gumija. itajui nedeljni izvetaj sa terena koji se odnosio
na upad ame-
443/
rike vojske u kockarski sindikat Jakuze u severnim predgraima Tokija, naie na
poznato ime: Keni Harigami, glavni savetnik Taki-gumija.
CIG se interesovao za ove kockare samo zbog toga to je jedan od vlasnika kockarnice
bio optuen za krijumarenje sitnijeg oruja. Keni Harigami je bio jedan od kockara
uhvaenih prilikom racije. Prema izvetaju, uspeo je da se iskupi i nikada nije bio
optuen.
Filip je neko vreme razmiljao o tome. Ta informacija nije morala nita da znai. Mnogi
lanovi Jakuze bili su veliki kockari. Ali, raspitao se malo o Kani Harigamiju i otkrio je
da ovaj esto svraa u razne kockarske salone koje je Jakuza drala pod kontrolom. To je
ve bilo neto znaajnije i javio je tu informaciju Vataro Takiju.
Taki je proveo dve nedelje pratei kretanje Ken-ija Harigamija. Zanimljivo je bilo da je
Harigamijeva omiljena kockarnica bila jedno malo neugledno mesto za koje se Jakuza
nije ni interesovala.
- On se kocka velikim sumama novca - rekao je Vataro Taki Filipu i Miiko na jednom
od redovnih sastanaka. - I vrlo esto gubi.
- Koliko? - pitala je Miiko. Kad joj je otac rekao, Filip upita:
- Otkuda mu toliko gotovine? Vataro Taki se osmehnuo.
- Kad to budemo otkrili, Dos-sane - rekao je -nai emo put koji e nas uvesti pravo u
Taki-gumi.
Nekoliko dana kasnije, Ed Porter je naao Filipa u hodniku taba CIG.
- Da li ste ve ruali, porunice?
444/
Filip ga pogleda.
- Vie sam za etnju kroz park.
Trenje su upravo poele da cvetaju i miris ne-nih latica ispunjavao je vazduh. Tako
neto bilo je mogue samo u Japanu. Deca su trala, smejui se ispod beloruiastih
oblaka.
- ta treba da mi kae, Portere?
- Nita to bi vam bilo drago da ujete, porunice.
Filip je posmatrao deaka kako vue konopac zmaja. Bio je to beloplavi aran od finog
papira koji je leteo visoko ispod oblaka.
Ipak mi reci.
- U redu - ree Porter, odjednom postavi nervozan - Dejvid Tarner vodi ljubav sa vaom
enom, porunice. Izvinite.
Dakle nije Jonas pomislio je Filip. Kao da je osetio neko olakanje zbog toga, ali
istovremeno je osetio i bes. Otkrio je, sa zaprepaenjem, da je Lilijen jo uvek deo
njegovog ivota. Nije hteo da je pusti tek tako.
Otkuda zna? - pitao je glupo.
Beloplavi aran je drhtao na povetarcu dok je deak znalaki povlaio kanap, drei
dragocenu igraku podalje od opasnih grana u cvetu.
- Najudnije od svega to ba ne bih mogao da se zakunem da su ljubavnici. Nikada ih
nisam video da se ljube ili tako neto.
Filip ga pogleda, prvi put otkad su uli u park.
- Jesi li siguran?
- Sigurno da sam siguran. Uvek se sreu na javnim mestima. U restoranima, u nonim
klubovima. Najomiljenije im je mesto oficirski klub.
A kasnije, kuda idu?
4451
- To je najudnije, porunice. Posle provoda Tarner prati vau enu do njene kue.
- Ona nikada ne odlazi kod njega u stan? -pitao je Filip.
- Ne, niti su ikada ili u neki hotel, ako mislite na to.
- A da li on ulazi u nau kuu?
- Pobogu, porunice - ree Porter - i ako ue, nikada se ne zadrava dugo. Samo je
isprati do ulaza i onda odlazi. On je savreni dentlmen.
Povetarac je postajao jai i deak se sada muio da zadri kontrolu nad zmajem.
- Znai, tako je to - ree Filip posle izvesnog vremena.
- Da, tako nekako - ree blesavo Porter - ah, da, zamalo da zaboravim. Postoji jedno
mesto na koje Tarner odlazi dva puta nedeljno, tano na vreme, uvek posle ruka sa
vaom enom. Odlazi u furo - javno kupatilo - slegnuo je ramenima. - Ali kakve to veze
ima? On se tamo ne sastaje s vaom enom.
- Gde je taj furo? Porter mu ree.
- Mislim da ne vredi da idete tamo, porunice. Ne moete da uete u furo, ba kao to ni
ja ne mogu. Tarner bi nas odmah primetio. To je tipino japansko mesto ali dolaze i neki
stranci.
- Stranci?
- Da - ree Porter - znate oni iz diplomatske slube. Vi to znate bolje od mene. Ima
takvih koje va tast, general Hedli, ponekad prima i zabavlja.
- Tek kad sam sa tobom - ree Miiko - ose-am se potpunom.
446/
Filip ju je vrsto stezao u zagrljaju.
- Kad me gleda - ree ona - ne gleda kroz
mene.
udno, kad bi zatvorio oi bio je ubeen da se isto ovako osea i sa Lilijen. Novom
Lilijen. Mnogo godina kasnije on e to identifikovati kao snagu, to je bilo udno. Lilijen
je bila slaba na mnogo naina: borila se sa sobom. Miiko se nije borila. Bar spolja
posma-trano.
Onda mu je odjednom sinulo. U Miiko je bilo duboko usaeno oseanje nesigurnosti to
je ena. A u Lilijen je bila duboko usaena snaga samuraja.
- Znam - ree Miiko - kada se spaja sa mnom da za neim traga. Trai neto to ja
elim da ti dam. Neto to nikada nisam imala niti mogu da imam.
Uhvatila je njegov nabrekli ud obema rukama, pribliila mu se. Sedeli su na tatamiju
okrenuti licem u lice. Miiko je nosila ruiasti kimono koji se spreda otvarao. Nene
senke podvlaile su fine krivine njenog lepog tela. Kao vatra crveni potkimono pokrivao
je njene bradavice, kolena, noge. Njene butine, nage i lepo oblikovane, bile su skrivene u
tami. Oseao je njen poseban miris. Taj miris e u njegovim mislima zauvek ostati
povezan sa mirisom tog madraca od trske.
- Uvek kad ovako razgovaram sa tobom dok vodimo ljubav, izbezumim se i mogu da
postiem orgazam za orgazmom. U tim trenucima vidim samo tebe. Oseam samo tebe -
trljala je vrh njegovog tvrdog uda o svoje vlane meke usne sve dok se njegova usta ne
otvorie i on ne poe da dahe. Kad ga je pogledala, pomislila je da e se onesvestiti.
Poludela je kad je videla ta izaziva kod njega i koliko je on eli.
On se sae nadole, ukloni kao vatra crveni kimono sa njenih bradavica. Nagnuo je glavu
prema
447/
njima. Kad je usnama obuhvatio jednu bradavicu ona izvi bokove i uvue ga do pola u
sebe.
Osetila je kako je njegov vreli dah obuhvatio njene dojke. Pomilovala ga je po temenu.
Pomakao se unapred i njene butine se irom otvorie sve dok njih dvoje nisu bili vrsto
pripijeni.
- To eli - dahtala je - to je ono to trai, to ti je potrebno. Ovako u te zauvek zadrati
- odjednom je zadrhtala i svrila.
Osetila ga je kako se propinje u njoj, kako postaje nemogue vrst, kako pulsira u samom
sreditu njenog bia. Da je sada svrio, znala bi da to ne bi mogla da podnese.
- Dok tebe ispitujem - aputala je - ja otkrivam sebe. Otkrila sam tajni kontinent po kome
putujem i tako nalazim skrivene gradove u sebi - kretali su se polako, ritmiki, kao da
igraju neku senzualnu igru. -Ti me posmatra i ja pod tvojim pogledom postajem stvarna.
Sada kada sam stvarna, ja sam drugaija. Vie mi se ne dopada da igram razne uloge u
ivotu. Ne elim vie ulogu japanske ene, japanske majke, japanske ljubavnice - dahtala
je, zagrila se, zajeala pravo u njegovo uho. - Oh, oh, ooooo.
Stegla ga je, pribila se uz njega sve dok nije osetila da ga potresa snani gr.
Ti si mi pokazao da je moja snaga u mom srcu. Ti si to zauvek izmenio.
Osetila je kako je ispunjava njegova vrelina, kako je obliva negde u dubini vrelina
njegovog semena.
- Znam da i ti ovo voli, oseam to - stezala ga je dok se on grio od uivanja.
- Pregovarao sam da otkupim kockarnicu u
448/
koju najradije odlazi Ken Harigami - ree Vataro Taki Filipu i Miiko nedelju dana
kasnije.
Nasmejao se kad je video izraze njihovih lica.
- Nije bilo uopte teko - oi su mu sijale -istina je da Keni ve dosta duguje. Odbija da
plati svoje dugove. Umesto toga, nastavlja da se kocka gotovinom. Oni iz sindikata plae
se da mu stanu na put jer bi svaa sa njim svakako dovela do rasprave sa Taki-gumijem,
koji bi ga zaas unitio ponovo se nasmejao. - Bili su, u stvari, vrlo zadovoljni kada
sam ja ponudio da otkupim kockarnicu. Sada nam se prua ansa. Moramo da je
iskoristimo do kraja.
Tri dana kasnije, kad je Kendi Harigami uao u kockarnicu zatekao je isto drutvo,
preznojeno i crvenih oiju, u istoj zadimljenoj prostoriji. Lepa ena je postavljala ploice,
a neki belac kraj nje pomagao joj je. Nikad ih ranije nije video ali to ga se nije ticalo. On
je bio ovde da zadovolji svoju stranu strast. Interesovala ga je samo kocka i nita vie.
Vee se pretvorilo u no, no u ranu zoru, sa uobiajenim rezultatima. Velika suma
gotovine koju je Kendi Harigami doneo bila je potroena. Mnogi kockari su ve otili.
Samo su veterani ostali.
Kendi Harigami nije mogao da odoli da vidi da se ploice redaju, a da on ne uestvuje u
igri. Stavio je poslednje novanice na sto. Ploice padoe, izgubio je.
Doli su do poslednjeg deljenja. Kockari koji su se jo tu zadrali ustadoe i, jedan po
jedan, iza-oe iz prostorije. Keni Harigami nije nameravao da izae. Bilo je krajnje
vreme da se kockarnica zatvori. Spakovae ploice.
Keni ustade, protee se i krenu prema izlazu. Odjednom, belac se stvori kraj njega.
449/
- Vlasnik bi eleo da vas vidi - ree ovek savrenim japanskim jezikom.
Keni sakri iznenaenje to je bolje mogao. Izraz preputanja sudbini prekri mu lice. Te
male ribe su sve iste mislio je Misle da posednju svet.
- Ako je to zbog mojih dugova - ree on - ja sam vlasnika ve obavestio. Imam dobar
kredit.
- Vlasnik je nov - ree belac - moraete sami da mu to kaete.
- Zna li ti... - Keni odjednom prekide u pola reenice i oseti uasni bol. - ta to radi? -
kriknuo je trudei se da se oslobodi belevog stezanja.
- Poi sa mnom - ree ovek u Kenijevo uho.
- Bie mudrije da ga poslua - ree enski glas Keni okrete glavu. ena koja je
malopre redala
ploice sada je vesto drala katanu.
- Ko ste vi? - upita on, gledajui as jedno as drugo.
Novi vlasnici ree ena.
Filip i Miiko povedoe Kenija u kancelarijicu iza kockarnice. Iza malog pisaeg stola,
gurnutog u ugao, sedeo je Vataro Taki. Bio je odeven u zapadnjako odelo kakvo nose
poslovni ljudi.
- Dobro vee, Harigami-san - ree Vataro Taki - poastvovan sam to ste ljubazno
prihvatili moj skromni poziv. - Ruke mu zaigrae po stolu. - aja?
- O emu se radi? - pitao je besno Keni. Vataro Taki rairi ispred sebe mnogobrojne
me-
nice.
- Radi se o ovome, Harigami-sane, o vaim dugovima. Bojim se da je suma ve tolika da
moram da vas zamolim da platite eli iznos plus interes od dvadeset pet odsto. Da vidimo
koliko je to... - ubrzo je rekao cifru.
450/
Keni se nasmeja.
- Smeno - ree - ja nemam toliko novca kod sebe. Sve sam izgubio.
- Bez obzira na to - ree Vataro Taki - ja moram od vas da traim itavu sumu.
Keni se nagnu unapred tako da su mu pesnice bile na stolu. Iscerio se besno.
- Ili si naivan ili si lud. Ja sam glavni savetnik Taki-gumija. Jakuza - bilo je jasno po
tonu njegovog glasa da je esto koristio ovo ime kako bi izazvao strah kod onih koji su
mu smetali. - Moj klan za sada ne vodi rauna o ovoj buvari. Ali dovoljno je da kaem
samo jednu re pa da se svom silinom obrue na tebe. Dii e u vazduh ovo smrdljivo
mesto, i tebe zajedno sa njim -ustao ja kada je izgovorio ono to je imao. - Da sam na
tvome mestu bio bih obazriv i pazio bih koga guram unaokolo.
- Sadite, Harigami-sane - ree Vataro Taki.
- Rekao sam ti ta e biti sa tobom...
- Rekao sam da sednete, gospodine.
Filip udari Kenija ispod kolena i ovaj se teko srui na pod. Prostor je bio vrlo mali tako
da je udario elom o sto. Filip ga die sa poda i baci ga na jednu stolicu.
- A sada - ree Vataro Taki - dopustite mi da vam kaem kako stoje stvari. Ja se ne
plaim Jakuze. Ne plaim se Taki-gumija. to je najvanije, Harigami, ja se ne plaim
vas.
Harigami je utao.
- Kao to vidite, u bezizlaznom ste poloaju. Dugujete mi veliku sumu novca. Ja elim
taj novac odmah ili elim neto zauzvrat govorio je Vataro Taki. - Postoji nekoliko
mogunosti. Mogu da vas ubijem, na primer. Mnogi stalni posetioci znaju koliko
451/
mi dugujete. Ako vas pustim da odete mirno, oni e eleti da se i prema njima isto
ponaam. To ne mogu da dopustim. Vaa smrt e mi biti od koristi.
- Ti nisi normalan! - ree drsko Keni, ali znoj mu se slivao ispod kose,
svedoei o tome koliko se preplaio.
Vataro Taki nije obraao panju na to.
- elim svoj novac, Harigami, i to odmah.
- Rekao sam da nemam toliko novca. Ne moe se iscediti voda iz suvog sunera.
- Onda mi predloite neto drugo.
- ta, na primer?
- Recite mi koje su slabosti vaeg ojabuna. Keni je zaprepaeno pogledao u njega.
- Sada mi je jasno da si lud. Kada bih to kazao, ja bih za nekoliko asova bio les.
- Ja u te zatititi - ree Vataro Taki. Keni se nasmeja.
- Od Gena Takija? To je nemogue. Oni koji su tako neto samo pokuali, sada
prave drutvo precima.
Vataro Taki slee ramenima.
- Onda mi ne ostaje drugi izbor. Ako nema novca da mi plati, a ne eli sa
mnom da sarauje na drugi nain, ne preostaje mi nita drugo nego da te
ubijem - on klimnu glavom Miiko koja prinese dugi ma Kenijevoj glavi.
Kenijev vrat se okrete tako brzo da su uli kako kosti krkaju u njemu.
- Svi ste ludi - ree, irom otvorivi oi.
- Uveravam vas da ja zaista mislim ono to kaem - ree Vataro Taki.
Keni obrisa elo maramicom
- Vidim - ree. Ruka mu je drhtala. - Samo malo vremena... moram da razmislim.
Vataro Taki klimnu glavom i Miiko spusti ka-tanu.
- U redu - ree Keni - mogu da vam donesem novac. eli dug s interesom. Ali su mi
potrebna dva dana.
- Samo dvanaest asova - ree Vataro Taki.
- Onda bar jedan dan.
- Dvanaest asova, Harigami, i to je sve. Keni klimnu glavom, priznajui poraz.
- Dobie svoj novac.
Ustao je i krenuo prema vratima.
Vataro Taki je ekao neko vreme. eleo je da taj ovek poveruje da ih je obmanuo.
Vatari Taki je sumnjao da Keni ima nameru da se pojavi sa novcem. Onog trena kad
izae odavde, on e otii do Gena Takija i odmah e zahtevati da se osveti kockarnici
koja je stekla nove vlasnike.
- Samo malo - ree Vataro Taki - mislim da bismo bili suvie naivni da vas pustimo da
izaete samo na re. Nemojte da pomislite da ja ne verujem da ste vi astan ovek,
Harigami-sane, ali ja vas ipak ne poznajem.
- Uveravam vas - ree Keni da ete imati svoj novac za dvanaest asova.
Vataro Taki se osmehivao.
- Nimalo ne sumnjam u to - ree. Nekoliko trenutaka ranije Filip je kliznuo iz prostorije.
Sada se vratio sa nekim. - Ali sam zato preduzeo neke mere.
Keni se okrete.
- Hana!
- Da - ree Vataro Taki - vaa kerka Hana. Ona e ostati sa nama dok se vi ne vratite.
453/
- Prokleta barabo! - Keni se tresao od besa.
- Nisam, samo sam obazriv - ree Vataro Taki. - Znao sam da ete pokuati da nas
unitite onog trena kad izaete odavde - osmehnuo se. - Kao to vidite, Harigami-sane, ja
nisam ni budala, a nisam ni naivan.
U kolima, dok su pratili Kenija, Filip ree Miiko za ono to mu je ispriao Ed Porter
poto ga je zamolio da obavi za njega neku istragu. Ispriao joj je sve ta je Porter otkrio
o kretanju Dejvida Tarnera. Filip je to uradio uglavnom zato da bi ubio vreme i da bi
iskoristio Miiko kao probnu tablu za svoja razmiljanja.
- Mislim da je Tarner odavno na ovek - ree on dok je posmatrao Kenijeva kola kroz
ples brisaa. Padala je nena prolena kia, ali nebo nije delovalo pretee. - Mislim da je
Tarner namestio Silversa kao trulu jabuku.
- Moda si u pravu - ree Miiko. - Ako je tako, moramo to da otkrijemo to je pre
mogue. Jer to onda znai da Tarner prenosi sve tvoje informacije ibanu. To onda znai
da oni ve znaju da ministri koji su bili odreeni za ubijanje nisu, u stvari, ubijeni.
- Problem je furo - parno kupatilo - ree Filip. - Ne mogu da uem unutra a ne moe
nijedan od CIG agenata. Tarner bi nas odmah primetio. Siguran sam da je furo klju. On
koristi to mesto za razmenu informacija. Moramo da se uvuemo unutra da vidimo koga
on to tamo redovno sree.
- Ja to mogu da uinim - ree Miiko.
- Ali ja ti to ne doputam. Suvie je opasno. Kenijeva kola stadoe. Videli su ga kako
uri u
painko salon. Bila je to jedna od kockarnica na listi
454/
onih koje je titio Taki-gumi, to je znailo da je Jakuza od njih redovno izvlaila novac.
Filip i Miiko se zgledae. Ili su za Kenijem od jedne kockarnice do druge, sve dok nije
obiao etiri takva mesta.
- Znai, tako on dolazi do novca za kockanje -ree Filip. - Skida kajmak i to sakriva od
svojih poslodavaca.
Miiko se iscerila.
- Moda e Gen Taki biti zainteresovan da uje tako neto?
Filip jeknu.
- Koliko ja poznajem tvog oca, Gen Taki ovo nikada nee saznati. Vataro e to iskoristiti
da bi duom i telom vezao Kenija za sebe.
Pokrenuo je kola i oni se vratie u kockarski sindikat gde je Vataro Taki ekao sa
Kenijevom kerkom.
Filipove misli su bludele. Mislio je samo na to kako da se ubaci u furo. Pitao se ta li to
tamo privlai Dejvida Tarnera.
Dragi moj itao je Filip kratko pismo koje mu je ostavila Miiko uradila sam ono to si
napomenuo. Znam da ti to zasluuje i znam da ja to mogu da uinim. Ula sam u furo i
nala sam sa kim se Dejvid Tarner tu sastaje. To je prilino neverovatno. Ali mislim da u
tome ima jo neega i to mnogo vie. Povela sam Eda Partera sa sobom. Kad ti ovo bude
itao mi emo, nadam se, ve obaviti posao. Nai emo se u 23 asa na sumo stadionu.
Filip baci pogled na sat. Ve su prola 22 asa. Pismo mu je doneo jedan od ljudi Vataro
Takija. Filip
455/
ga zasu rafalom pitanja im je proitao pismo ali ovek nije znao nita. Samo je rekao da
mu je Miiko dala pismo negde posle 17 asova i rekla mu da ga preda Filipu uvee.
Filip je vozio na sever u Rijogoku. Na sumo stadion.
Sedeo je u kolima, udarajui prstima po volanu. Nikako mu se nije dopadala ova
situacija. Oseao se kao lutka na uzici. Izaao je iz kola. Padala je fina magla. Na sve
strane raslo je veliko drvee gingkoa sa svojim ogromnim liem u obliku lepeze. Drvee
je izgledalo kao da roni suze.
ta li je to Miiko otkrila o Dejvidu Tarneru pitao se i ta, do avola, radi na sumo
stadionu?
Nikoga nije bilo u blizini. Nisu prola nijedna kola. Oseao se usamljenim i ranjivim dok
je hodao pustim ulicama. Dodirnuo je levi lanak. Poeo je da se prebacuje od senke do
senke. Obiao je mirni stadion. Naao je jedna vrata otvorena.
Filip pogleda kroz vrata i brzo se povue u senku. Svetlost je gorela u betonskom
hodniku. Nije se videlo nita drugo.
Bio je svestan da mu se puls ubrzava, da ga ispunjava uas. Mnogo godina kasnije, to e
biti trenutak kojeg e se seati. Bio je besan na sebe to je onako govorio pred Miiko.
Ona je to shvatila doslovce, kao nareenje da ue u furo. Nije smeo da glasno razmilja
pred njom.
Mada e kasnije, kad se o tome bude vodio razgovor, on rei: Nikada joj tako neto nisam
naredio stidee se svojih reci. Naravno da joj je on naredio da ue u furo. On joj je
ukazao na put, rekao je da je sam nesposoban da to uini. Japanskoj eni nije bilo
potrebno nita vie. Za nju je to bilo nareenje.
456/
On joj je ukazao na taj krhki trag. Pokazao je da mu je neophodna, da od nje oekuje
akciju, jer ona je mogla da se uvue u furo dok on nije. Nije joj ukazao na groznu
opasnost koja tamo vreba.
Ali sve to e doi kasnije.
U ovom trenutku, Filip je jedino znao da ga interesuje kako da ue na sumo stadion.
Miiko i Porter su bili tamo.
Mesto je mirisalo na slamu i znoj.
Zau se neki zvuk i Filip podie pogled. Upali se svetlost iznad centra dohia. Filip se
zagleda. Jedan ogromni sumo je uao na sredini. Svetlost koja je lila po njemu pokazala
je njegovu specifino oblikovanu kosu. Ta frizura iomage bila je zatitni znak velikog
ampiona, nekoga ko je postigao najvii stepen u sumou.
Dok je Filip posmatrao, sumo podie veliku au vode i ispi je. To je bila misu-sakazuki -
ceremonija vode, jedan od rituala proienja pred borbu. U stara vremena, aa vode je
razmenjivana izmeu ratnika koji su, pre nego to e stupiti u borbu, eleli da nazdrave
hrabrosti protivnika znajui da je to moda poslednja zdravica u njihovom ivotu.
Poto je odloio au, sumo poklee. Teina mu je bila na petama, njegove ruke zgrene
u pesnice stajale su na madracu. To je bio ikiri pozicija koja je oznaavala da je
spreman za borbu.
Tada se sumo zagleda direktno u Filipove oi. Bilo je jasno da je to izazov.
Filip se okrete prema vratima kroz koja je uao u arenu.
Pod golom sijalicom ugleda drugu osobu koja je drala ma u rukama. Bio je to nosilac
maa koji je po tradiciji pratio slavnog borca. ta mu je to toliko bilo
457/
poznato u toj figuri? U tom stavu? Poznata mu je bila ta silueta. Ali nije bilo vremena da
sada razmilja o tome.
Filip krenu u suprotnom pravcu. Bio je svestan nekog pokreta. Nosilac maa je jurio za
njim: sumo je poeo da silazi sa ringa.
Filip je sada beao glavom bez obzira. Jurio je prema izlazu. Udario je o vrata.
Zakljuana. Iao je od vrata do vrata ali svaka su bila zakljuana, a dva Japanca su mu
bila za petama.
Najzad je doao do vrata koja su popustila. irom ih je otvorio i jurnuo je kroz njih.
Odjednom je pao. Bio je oajan. Udario je o beton i poeo je da se valja. Ono mesto na
vratu u koje je bio pogoen bolelo ga je i oseao je kao neko peckanje niz jednu ruku.
Udario je nasumice nogama. uo je jecanje. Udario je ponovo nogama. Osetio je kako
mu je neko uhvatio nogu, kako je bolno izvre. Pruio je drugu nogu i napada pade
preko njega.
Filip je koristio borbeni dudo, onako kako je bio nauen, dva kratka opasna udarca
slomie rebra napadau. Filip tad izvadi dugaki no, skriven du leve ruke, i zahode ga u
miie napadaa.
Buka je postajala sve jaa. Skoio je na noge. Tresao je ruku koju napola nije oseao.
Jurio je. Neke od sijalica su pregorele i povremeno nije nita video. Sapleo se o neku
kutiju, pa onda o prevrnutu stolicu ali uspeo je da zadri ravnoteu i nastavio je da juri
dalje.
Najzad je skrenuo za ugao i ugledao je vrata kroz koja je uao u stadion. Uinilo mu se
kao da se naao kod kue.
Tek kad se sasvim pribliio, ugledao je udnu
458/
senku. Najpre je ugledao pokret. Neto se klatilo. Kao klatno, ilo je napred-nazad, na
konopcu koji se uvijao. Dahui, Filip se pribliio. Uas ga obuze.
- O, Boe - apnuo je. Teko je disao. inilo mu se da su mu usta puna vate. - O, dobri
Boe.
Buljio je u senke, u to lice na kome su se crte izgubile, sa nateklim jezikom groteskno
isplaenim izmeu naduvenih usana. Oma je bila vrsto stegnuta oko vrata.
Kao klatno...
Napred-nazad. Napred-nazad.
- Miiko!
Bio je to krik koji bi probudio mrtve.
- Ovde sam, Filip-san - glas je bio udan, kao da dolazi sa drugog sveta. - Ovde sam.
Odjekivao je kroz prazne hodnike stadiona.
Neartikulisano kriknuvi, on je okrenuo les prema svetlosti. Mukarac. S uasom je
prepoznao Eda Portera, bledo lice bez kapi krvi...
Okrenuo se od stranog lesa i ugledao Miiko, zgrenu u uglu. Oko njenih lanaka na
rukama i nogama bila je zategnuta ica. Koa joj je bila raskinuta i krvarila je. Videlo se
da je pokuavala da se oslobodi. Meso joj je na pojedinim mestima bilo naduveno i
poplavelo.
- Miiko! - uhvatio je njenu glavu obema rukama. - Hvala Bogu da si iva!
Plakao je od olakanja. Poljubio je njene obraze, osetio vlani slankasti ukus na jeziku.
Okrenuo je njenu glavu prema svetlosti, kriknula je tiho od bola.
- Miiko, ta ti je? Nije mogla da odgovori.
Glava joj se tresla. Na licu je video krv.
459/
Filip poe da brie krv sa njenog lica. Krv je nastavila da curi.
- Mila moja, ta su ti to uradili?
Ali njegovo srce je znalo o emu je re. Setio se prie o Megami Kicune, boginji-lisici, i
o Miiki-nom strahu to ga voli nedoputenom ljubavlju.
- Nita - apnula je - nita.
A onda njena glava pade na njegove grudi i ona zajeca kao malo dete.
- Filip-sane, oni su me oslepeli! Ja sam lepa!
- Sledei informacije koje mi je dala Miiko - ree Vataro Taki - otkrio sam ko je, u
stvari, Dej-vid Tarner.
- Ali, Miiko...
- Ne elim da govorim o njoj - Vataro Taki je nasuo jo aja.
Sedeli su jedan preko puta drugoga u ajdi-nici u centru Tokija. Bilo je to dan posle
dogaaja na sumo stadionu. Filip nije nita uo o Miiko, otkako ju je dovezao do oca.
- Kako je ona? - insistirao je Filip. Vataro Taki je gledao u oljicu s ajem.
- Nije dobro - ree najzad. - Njene rane e se vremenom zaleiti - ree brzo, ugledavi
strah na Filipovom licu. - Zbog toga ne treba da brine.
Ali, njen vid... nije mogao da zavri reenicu.
- Njen vid, Dos-sane, je izgubljen zauvek. Moramo svi da se naviknemo na to.
- Ona je zbog mene ila u furo. A to ju je odvelo do sumo stadiona.
460/
- To je sada gotova stvar i o tome ne treba da se govori - ree Vataro Taki. - Zar ne
misli i ti tako?
U njegovom glasu se osetila opomena. Filip oajno klimnu glavom.
A sada ree Vataro Taki da se pozabavimo Dejvidom Tarnerom. Tvoje sumnje
su bile osnovane. Bojim se da si bio sasvim u pravu.
- Ko je on? - upita Filip. - Ko je on, u stvari?
- On se zove Jevgenij Karsk - ree Vataro Taki. - On je pukovnik u NKVD. Sastajao se
sa sovjetskim prvim ataeom u furou. Izgleda da je Karsk u SSSR obuen da bude
Amerikanac, isto tako dobar i sjajan kao to si ti, Dos-sane.
- Hriste - Filip je samo dahnuo, a onda odmahnu glavom. - Znai da sam bio u pravu, a u
pravu je bio i Ed Porter. Tarner-Karsk je bio veza s ibanom. Oduvek je to bio. On je
sainio lane dosijee koje sam ja naao i pomislio da je trula jabuka bio Silvers.
On je znao da ti poinje da sumnja u informacije koje je plasirao CIG o ibanu.
Znao je da sumnja u motive ibana ree Vataro Taki. Tarner-Karsk se dobro
obezbedio.
Silvers je ubijen pre nego to je mogao da pobije lane navode - ree Filip.
Seao se da mu je general Hedli rekao da je obavestio Jonasa i Tarnera o podacima koje
je Filip naao i koji su, nesumnjivo, optuivali Silversa. Bilo je to one noi pre ubistva.
Dakle, Tarner je znao ta e se dogoditi i imao je vremena da neto uini.
Vataro Taki klimnu glavom.
- Izgleda da je sada jasno da je Tarner...
- Ne zovite ga tako!
- Jasno je, dakle, da je Karsk ubio pukovnika Silversa.
461/
- Ali, ono to ja ne mogu da razumem - ree Filip - zato Kozo ina, voa ibana,
radikalne reakcionarne klike visokih japanskih ministara, paktira sa sovjetskim agentom.
- To je bar jednostavno - ree Vataro Taki. -Kozo ina je srce i dua ibana. On ga je
smislio. ina je izgradio neku vrstu filozofskog kulta oko sebe. On shvata kapitalizam - u
stvari, amerika vrsta kapitalizma koja duputa pojedincu da se istie - kao veliku
opasnost za japanski nain ivota. Mi, ovde u Japanu, sve radimo zajedno za dobro nacije
i dobro imperatora. Pojedinac je niko i nita. ina je smatrao da Rusi mogu da budu
korisni saveznici.
- I veoma opasni - ree Filip, mislei na asketski profil Dejvida Tarnera-Jevgenija
Karska. - Karsk je ubica. Ko zna ta je jo sposoban da uini? - A onda se odjednom setio
one nejasne siluete na sumo stadionu. -Gospode, Karsk je bio na stadionu one noi! - ree
bez daha. - One noi je oslepeo Miiko.
- Sada su ti Karsk i ina neprijatelji - ree Vataro.
Zato? Upita Filip. Karsk me, moda, poznaje ali ina me ne zna.
- Moda je tako bilo do sino - ree Vataro Taki - borba na sumo stadionu sve je
izmenila. Filip-sane, mladi koga si ubio na sumo stadionu bio je najmlai sin Kozo ine.
Gospode Filip je teko uzdahnuo.
Srea da je Zen Godo mrtav, neh? Da nije tako, siguran sam da Miiko sad ne bi bila
iva. Zen Godo i Vataro Taki nemaju nikakve veze jedan sa drugim. Samo ti i Miiko
znate da nije tako. Kozo ina je moj smrtni neprijatelj ve godinama. On je sada i tvoj,
Dos-sane, zar ne? O ini treba stalno da se razmilja.
462/
Sada je novi protivnik uao u arenu. Jevgenij Karsk. Jasno je da su Karsk i ina zajedno
smislili kako da za vena vremena obogalje CIG. ini mi se, Dos-sane, da smo u
Jevgeniju Karsku dobili monog i opasnog neprijatelja.
- Bie opasan dok mu ja ne smestim metak meu oi - ree Filip.
, - Ako ne mogu da ga imam, ubiu se.
- Govori gluposti.
- Ja to zaista mislim - upozorila je Miiko. Kako li je samo otkrio da imam veze s
Filipom? pitala se. Bili su tako obazrivi.
Vataro Taki odmahnu glavom.
- Onda si ti jedna obina luckasta devojka. Meni je on potreban. elim samo njega.
Gledao je netremice u nju kao da ne razume te
reci koje je izgovarala.
- Ono to ti eli i to je tebi potrebno nije ni najmanje vano - nosio je zapadnjako
odelo. Nokti su mu bili ureeni. Bio je slika i prilika oveka koji kree krupnim koracima
prema novom dobu Japana. - Za tebe e biti najvea briga ono to je vano za porodicu i
nita drugo.
- On bi ostavio svoju enu zbog mene ja to znam.
- Uopte nije vano ta e Filip Dos uraditi ili ta nee uraditi - ree otro Vataro Taki.
Pogledavi njeno nateeno lice skriveno zavojima hteo je da zajeca. Ali to bi bila najvea
greka. Mora da bude jak da bi i ona bila jaka. Znao je da bi bilo koji znak njegovih
oseanja slomio nju. Bie bolje da odmah naui da se neu prema njoj odnositi sa
saaljenjem pomislio je a
463/
glasno ree. - Zar si zaboravila svoje zavete? ta je sa Nobuom? Misli li na njega? teta
to provodi toliko vremena daleko od svoga mua. Zar sada eli da sasvim ukalja
njegovu ast?
- Nikada nisam volela Nobua, oe. Ti si to znao kad si uredio venanje.
- Izgleda da je to bila najbolja odluka koju sam ikada doneo - ree on - Jamamotovi su
bili moji najbolji saveznici u najteim vremenima. Bezbroj puta su mi dokazali odanost.
A to je mnogo vie nego to dobijam od roene keri. ta bi tvoja majka mislila o tvom
pobunjenikom ponaanju? Zadovoljan sam to je nema i to ne moe to da vidi.
- Ba zgodno - viknu Miiko - da se sea moje majke samo kad je tebi zgodno i kad ti to
zbog neega odgovara.
Oseao je uasni bes. Srce mu je pucalo to mu je kerka oslepela. Potrebu da se osveti
onima koji su je ponizili, oseao ju je kao ivo bie u sebi. Znao je da stoji na pesku,
kako je voleo da kae njegov otac. Bio je na opasnoj teritoriji i po njoj je hodanje bilo
opasno. Svakog trena pesak je mogao da se pokrene i uvue ga u dubinu.
Vataro Taki je znao da, ako krene protiv Kozo ine ili bilo koga iz ibana, bie
pokrenute njihove sumnje. Pitae se ko je taj ovek koji je krenuo na njih? Kakvi su
njegovi motivi za osvetu? Poee da istrauju i on e se uskoro nai u velikoj opasnosti.
Mislio je na Filipa Dosa. Flip Dos je rekao Miiko da prati Tarnera. On je, u stvari,
odgovoran za njenu tragediju. Neka on bude bojni konj Vataro Takija. Neka on bude ma
osvete protiv Kozo ine i ibana.
Kad je doneo odluku, ree:
464/
- Zabranjujem ti da nastavi tu vezu sa Filipom Dosom - znao je da e sada biti opasno
da Miiko bude uz Dosa. Neprijatelji su je ve oslepeli. Nije eleo da je vidi mrtvu.
- Ne moe to da mi uradi, oe - apnula je Miiko. - Oe, molim te, preklinjem te.
Nije obraao panju na nju.
- Zavri sa tim. Oprosti se od svog ljubavnika i vrati se svome muu.
Miiko obori glavu.
Sada neu imati vie nita. Ti si me osudio na ivot u pepelu i praini.
To je sve tvoje delo ree Vataro Taki. Mora da razmilja o svojim gresima i
mora da iskusi kaznu za njih. Tvoja veza sa Dos-sanom te je odvela u slepilo. Ti si,
ipak, moja kerka i ja znam da e me posluati. Ti ima obaveza i dunosti samo prema
svojoj porodici. Mislim da to nikada nee zaboraviti, Miiko povukao je kravatu,
pritisnuo je dlanove na njenu sjajnu kosu. - Nobuo ne zna nita. On nikada nita nee
saznati. Ja u se za to pobrinuti. to se tie Filipa Dosa, mora da odbaci svoja lina
oseanja. Od ovog trenutka sa tim je gotovo.
Naravno, nije mogao da zna koliko grei. Nije mogao da zna da e upravo zbog toga to
ga nije posluala, Miiko jednog dana pomoi da se njegovi snovi ostvare.
Jonas je nazvao ba kad je Filip uao u kuu. uo je kako Lilijan uka u spavaoj sobi.
Ona je podigla slualicu i pozvala ga.
- U redu je, uzeo sam vezu - ree Filip. Odmah je shvatio da se toak pokrenuo.
465/
- Gde si, do avola, bio? Traim te kao izbezumljen - Jonas je bio u urbi. - Dogodilo se,
drue -ree zadihano - najgori komar koji si mogao da sanja, obistinio se.
- ta je bilo?
Linija je bila bezbedna tako da su mogli slobodno da govore.
- Provaljeno je u kuu u kojoj smo uvali ministre sa ibanove liste za ubistva.
- Gospode! Kako je to mogue?
- Svi su ubijeni, File - ree Jonas - svi ministri su mrtvi. Neko je upao i bacio pola tuceta
granata. Nema ta ni da se sastrue s tepiha.
- Gde je Tarner?
- ta?
- Tarner! - viknu Filip. - Gde je Dejvid Tarner?
- On vodi istragu. Sada je u kui gde smo uvali ministre.
- Idem odmah tamo - ree Filip.
- Nee te pustiti - ree Jonas - moram prvo da nazovem obezbeenje da ti raistim put.
Idem i ja tamo.
- Ne - ree Filip - idi odmah u Tarnerov stan.
- Zato?
- Nemam sada vremena da ti objanjavam -ree Filip nestrpljivo - Tarner je ruski pijun,
Jonase. On je ubio Silversa i nema sumnje da je on smislio da prodre u kuu. Budi
obazriv!
Filip je proverio svoj slubeni revolver pre nego to je krenuo stepenicama kue u kojoj
su uvali ministre. Kao to je Jonas rekao, kua je bila puna vojnika i
466/
slubenica CIG. Vatrogasna kola bila su parkirana na travnjaku. Cevi za vodu su se kao
zmije vukle kroz ulazna vrata.
Pokazao je svoje dokumente ali je, ipak,imao problema da prodre u kuu. Kad je uao u
kuu jedan narednik etvrtaste vilice zaustavio ga je, pozvao je svoje ljude da uvaju
Filipa, a on je sam otiao da potrai Tarnera. Tim vetih strunjaka bio je na delu. Mesto
je mirisalo na dim, kao punica. Negde je jo plamsala vatra. Filip ugleda nekoliko
vatrogasaca kako jure po stepenicama.
Narednik se vratio. Na licu je imao udni izraz.
- Smeno - rekao je - Tarner je bio ovde pre nekoliko trenutaka. Bio sam kraj njega kad
ga je neko nazvao telefonom.
- Kad je to bilo? - zalaja Filip na njega.
- Pre pet ili najvie deset minuta - ree zapre-paeni narednik.
- Da li znate sa kim je razgovarao? Narednik slee ramenima. Filip je ve jurio
napolje iz kue, prema kolima.
Priao je Tarnerovom stanu peke. Bio je samo jedan ulaz i, tipino za japanske zgrade,
nije bilo poarnog stepenita. Samo jedan ulaz i samo jedan izlaz.
Bilo je jasno da je neko obavestio Tarnera da je Filip na putu prema unitenoj kui. To je
moglo da znai da njegova telefonska linija nije sigurna i da Tarner ima pomagaa u
tabu CIG jer mu je odatle Jonas telefonirao. Filip je odbacio to razmiljanje.
Sada ga je brinuo sam Tarner-Karsk. Karsk, koji ga je naterao da posumnja u Silversa.
Karsk koji je ubio Silversa. Karsk koji je ubio Eda Portera. Karsk koji je oslepeo Miiko.
Karsk koji je razneo dinamitom etiri ministra u CIG-ovoj bezbednoj kui.
467/
Filip ue kroz kapiju, sa revolverom u ruci. Mali ulazni hol, loe osvetljem izgledao je
prazan. Tar-ner-Karsk je iveo na etvrtom spratu. Lift je stajao otvoren u holu. Filip uze
dugu motku sa krpom na kraju kojom je neko, tren ranije, brisao pod i zaglavi je u vrata
lifta da niko ne bi mogao da ga pozove a onda krenu stepenitem.
uli su se razni zvui dok se peo. Iao je uz unutranji zid. Stigao je do odmorita na
etvrtom spratu. Kleknuo je, pogledao je levo i desno. Nigde nikog. Hodnik je bio
prazan.
Krenuo je prema stanu Tarnera-Karska. Ulazna vrata su bila zakljuana. Koraknuo je
unazad i ispalio metak u bravu. Odmah je raspalio nogom po vratima i irom ih otvorio.
Niko mu nije uzvratio vatrom. Filip se baci na zemlju i krabinim korakom uvue se u
stan. Drao je revolver obema rukama, uperen ispred sebe.
Prozori su bili otvoreni, zavese su vijorile na vetru. Krevet je bio nenameten. Na sve
strane bili su razbacani papiri. Neki su kao ogromne konfete, zaplesali na promaji koju je
nainio Filip kada je otvorio vrata.
uo je neki zvuk iz malog kupatila pa se bacio preko praga. Jonas je bio unutra. Drao se
za rame iz kojeg je liptala krv. Jonasovo lice je bilo belo kao kre.
- Sta je bilo?
- Proklet da je, pucao je na mene, pogodio me je i onda je nestao kroz prozor.
Filip krenu prema prozoru da bi sledio trag Karska ali Jonas ree:
Ostavi to. Preleteo je preko krovova kao slepi mi iz pakla. Nikada ga nee nai.
Filip, ipak, izae kroz prozor. Na sve strane su
468/
se pruali krovovi. Nigde ni traga od Karska. Jonas je bio u pravu, kao da je nestao,
ispario u vazduhu.
Imam neto za tebe.
- ta je to?
Miiko je tiho prela preko sobe, kleknula je na tatami. Zavoji su joj davno bili skinuti i
ovek je morao da zagleda njeno lice iz blizine da bi video oiljke. Postavila je
izgraviranu kioki drvenu kutiju na niski stoi izmeu njih.
- Dar.
- Miiko...
Ali njen glas presee njegovu reenicu.
- Najpre aj - ree ona.
Posmatrao ju je dok je polako, graciozno, inilo se bez ikakvih napora, pripremala zeleni
aj. Uzela je metlicu da naini bledu penu na povrini. Okretala je oljicu, okretala. Njeni
prsti su je vodili, i to tako vesto, da niko ne bi poverovao da je lepa.
Najzad mu je pruila oljicu. Volela je da ga posmatra dok pije aj. Sada je oslukivala
kako uzima prvi gutljaj.
Tek kada je ispio aj do kraja i kada joj je vratio oljicu, ona je poela da priprema drugi
ajnik. Ovoga puta je to bilo za njih oboje.
- Da li emo danas voditi ljubav? - pitala je kad su srkutali aj.
Uvek vodimo ljubav kad smo zajedno - ree on - to radimo i radimo i mnoge druge stvari
- nagnuo je glavu. - Zar je danas drugaije?
- Danas sam ja drugaija - oborila je kapke. ula se udaljena buka saobraaja: nije im to
ni
najmanje smetalo.
469/
- aj je divan.
- Domo - hvala ti.
- Nisi drugaija - spustio je oljicu. Ona je to ula i nagnula glavu.
- Miiko, to to se zbilo na sumo stadionu...
- Shvatam, izgubio si dobrog prijatelja i zemljaka, Eda Portera.
- To je tano. Ali, ja govorim o tebi...
- Ah - ona se tako slatko osmehnula da se on oseti bespomonim - ali, ja nemam ta da
kaem. Ja sam srenik, neh? Ja sam ovde, ja sam iva.
- Ali da ti ja nisam rekao za furo...
- Onda ne bismo nikada otkrili da je Dejvid Tarner agent NKVD.
Filip obori glavu. Znao je da e biti bolje da prekine ovakav razgovor. U svakom sluaju,
ma kakvo oseanje krivice da je imao, to je bio isto zapadnjaki oseaj: ovde mu nije
bilo mesta.
Proistio je grlo jer su ga emocije guile.
Taki-gumi je prihvatio dolazak tvog oca ree on. - ak ni najogoreniji neprijatelj
nee posumnjati da su Vataro Taki i Zen Godo jedna ista linost.
- Moj otac je uzeo enu venae se kroz mesec dana.
Pogledao ju je, znajui da neto krije.
- Zar je to udno? Tvoj otac je bio sam otkako je tvoja majka umrla pre mnogo
godina. Zar si ljubomorna na tu novu enu?
- Trudna je. Mislim bar da jeste - Miiko je drala oborene kapke. To je bio jedini
pokazatelj da neto nije u redu sa njenim oima.
- Zar e se zbog toga venati? - eleo je da sazna razlog njenog nezadovoljstva.
470/
- Mislim da nije to glavni razlog - bila je veoma mirna. - Naravno da je sasvim
razumljivo to moj otac eli da ima sinove. Njegovi sinovi e kontrolisati jednog dana
ono to on bude stvorio.
- Misli da ti za to nisi sposobna? Pa ti si njegova kerka. - Trudio se da otkrije ta je
mui.
- Ne oseam nikakvu elju da krenem njegovim stopama. Zato misli da tako neto
elim?
- Miiko - ree on tiho - o emu se radi?
- elim da te osetim u sebi. Sada, odmah. Bila je divlja, skoro gruba. Uvlaila ga je u
sebe
svakom elijom, postajala je agresivna.
Krajnje iscrpljeni, zaspali su jedno drugom u naroju. Kad se Filip probudio, ona je ve
pripremala aj. Ustao je, seo preko puta nje. Nije obukla ni svoj kimono, ak ni
potkimono, to je bilo vrlo neobino.
- Miiko?
- Popij sada ovo - rekla je i pruila mu oljicu. To nije oljica iz koje je malopre pio. Ova
je bila mnogo laka, mnogo finija. Bila je udesno zelene boje a na jednoj strani je bila
naslikana aplja koja samo to nije razvila krila. Bila je to oljica koju je skoro razbio one
noi kad je trebalo da umre Zen Godo. Bio je to signal za koji su se dogovorili da e biti
znak upozorenja za nju, koja je ekala u drugoj sobi u zatamnjenoj kui.
Video je da je kioki drvena kutija otvorena. Da li je to bio taj poklon? Zagledao se u nju.
- Ispij polovinu aja - ree Miiko. Posluao ju je.
Saekala je dok nije vratio oljicu u njene sklopljene dlanove. Ispila je aj do kraja. Onda
je paljivo obrisala oljicu svilenom krpom, posegnula za kioki kutijom i smestila je
unutra. Bio je u pravu. Bio je to poklon za njega. Ali zato?
471/
Spustila je poklopac, pomakla kutiju prema njemu.
- Ovo je da me se sea - rekla je tiho. Lice joj je bilo bledo.
- ta hoe time da kae?
- Ja odlazim. Vraam se muu.
- Ali zato? Je li ti otac to naredio? Da li on zna za nas?
Odmahnula je glavom.
- Sama sam to odluila. Sasvim sama. Oboje smo venani. Postoje zakletve, vane
zakletve, svete zakletve koje moramo da potujemo. Ponekad ih zaboravimo ali ne
moemo da ih sasvim odbacimo.
- Zato to radi? - oseao je da mu se srce kida.
- Moram. Naa veza je nemogua.
- Miiko...
- Zato ini rastanak teim? Mora da se pomiri sa tim.
- Ne mogu!
- Mora! - glas joj je drhtao. Samo to joj nisu suze potekle. - Ako ti je stalo do mene,
sada e se obui i otii. Odmah. Nee vie rei nijednu re. Nee me vie pogledati.
Bio je zaprepaen.
- Da li sam lud? Hodam li u snu? Da li je bilo neto izmeu nas?
- Tako mora da bude, jer je izmeu nas bilo neto.
Ne shvatam.
Nagnula se nad Filipa tako da joj je kosa padala preko lica, preko kioki kutije. utala je.
Filip je ustao, otiao je u kupatilo. Buljio je u svoj odraz u ogledalu i pitao se koga to
vidi. Pitao se ije li je to lice. Pitao se ta je ta osoba uinila. Nije
472/
mogao da da odgovor ni na jedno pitanje. Nije eleo da se sea. Odjednom, oseti da mu je
uasno hladno. Poeo je da drhti.
Kad je izaao iz kupatila, bio je sasvim odeven. Drhtanje je prestalo. Miiko se nije
pokrenula. Priao je stolu, podigao je drvenu kutiju. Bila je laka od vaz-duha.
Uinio je onako kako je zahtevala. Nije rekao nita. I nije se osvrnuo da je jo jednom
pogleda.
etvrta knjiga
Nula Pokoreni duh
i
w
Prolee, sadanjost
Tokio/Pariz/Vaington/Sen Pol de Vans
Lilijen je ula kod Ungara. Ali sve joj se inilo nekako stranim i onda ode do Diora.
Oseala se izvanredno. Sada kada je uspela da se iupa iz smrtno dosadnog kruga
vaingtonskog drutvenog ivota inilo joj se kao da je pobegla iz istilita. Kad bih samo
znala da je sa Odri sve u redu mislila je.
Oduvek je najvie volela Diora. Odea je bila veoma ik - nikada neto van pameti.
Elegancija njegovih linija bila je veita i to je bilo neto to joj se najvie dopadalo.
Modna kua je bila na Aveniji Montenj, nekoliko koraka od trga Atine. Dok je gledala
prelepu odeu, Lilijen oseti uzbuenje to je tako daleko od zatvora u kome je do
nedavno bila a koji je sama odabrala.
Kupila je prelepu veernju haljinu. Zamolila je da je poalju u hotel posle nekih sitnijih
popravki. Kupila je i vrlo lepu haljinu koja joj je savreno pristajala pa je odluila da je
odmah obue.
4771
Kad se ponovo nala na Aveniji Montenj nije znala kuda bi krenula.
Na Jelisejskim poljima okrenula se da pogleda prema trgu arla de Gola. Trijumfalna
kapija je sijala ledenom belinom. ak ni saobraaj koji se vrteo oko nje nije joj smetao i
luk joj se inio mnogo veim nego kada ga je ranije videla. Ali sada je uopte Pariz
delovao udesno na nju, bar joj se tako inilo. Bio je mnogo lepi i mnogo privlaniji
svaki put kada bi ponovo dola u njega. to je ovek vie dolazio u Pariz, vie mu se
dopadao i vie je uivao u njemu.
Videla je obelisk na Trgu Konkord, kao da je nadohvat ruke.
Hodajui polako irokom avenijom, ispod starog kestenja, Lilijen je oseala kako je
obuhvata vazduh vekova. Duboko je udahnula. Uzdahnula je. Oseala je miris istorije -
miris ovog mesta na kome se svako dobro oseao. Trg Konkord se plavio od izduvnih
gasova turistikih autobusa koji su se redali du ulice Rojal i Sent Mari Madlen.
Lilijen je ubrzala hod, prola je pored Orane-rije i ula u Tiljerijski park. Lilijen sede na
klupu. Posmatrala je decu koja su se igrala. Bila su potpuno obuzeta igrom i Lilijen se
pitala ta li im znai ta pobeda u igri i ta e im kasnije u ivotu znaiti razne pobede.
Sve je u ivotu igra rekao joj je jednom Filip. Bilo je to na samom poetku njihove veze.
Jo su bili u Tokiju i ona nije sasvim shvatila znaenje tih reci. Nije nameravao da joj ih
objanjava i ona se samoj sebi uinila vrlo glupom. Sada je, naravno, savreno razu-mela
te reci. Seala se kako je sama dola do odgovora i kako je taj odgovor bio, u stvari,
odgovor njenoj linosti, o pravoj prirodi njene linosti.
478/
Kad se radilo o Filipu, trebalo je toliko toga da se uzme u obzir. Kao prvo - ovaj put u
Pariz. Naravno, ona je insistirala na tom putu. On nikako nije imao smisla za Stari svet
niti ga je privlaila ta vrsta putovanja. On bi radije proveo dve nedelje u Burmi ili Hindu
Kuu.
Poslednje noi svoga boravka u najromantinijem gradu na svetu, veerali su na brodu
koji je plovio Senom a Filip je pogreno nazivao barketom. Kelnera je to oigledno
zabavljalo jer su svi znali da je to samo bato-mu.
Lilijen je teno govorila francuski. Filip je bio oajan to on nije tako dobro znao taj
jezik. (Da su otili u Burmu ili Hindu Ku Lilijen je bila ubeena da bi sjajno govorio
neki od dijalekata koji se tamo koristi). Bio je besan zbog njenog sjajnog francuskog, u
stvari, jo vie to je uspela da ga nagovori da dou u Pariz. Govorio joj je da nigde u
Evropi nema civilizacije. Evropljani, a Francuzi naroito, pojma nisu imali o tome ta je
prava civilizacija. tavie, govorio je Filip, kada se Evropljanin sukobi sa nekim ko je
zaista civilizovan - sa Japancem, na primer, on ne moe da ga razume i ne zna kako da se
ponaa prema njemu.
Moda pomirila se Lilijen, ne bi li spasla bar neto od ovog putovanja Francuzi
jednostavno ne umeju da priznaju drugu civilizaciju.
Tada je pobesneo. Jedina stvar koju Francuzi mogu da priznaju rekao je ljuti to Filip jeste
da su oni bogomdani ljubavnici, sto ]e vie nego smeno. Nije eleo vie o tome da
diskutuje jer je smatrao da je to zaista kojeta.
Vei deo vremena provela je sama, sedei za stolom prekrivenim belim damastnim
aravom i
479/
posmatrajui Levu obalu, pa onda Desnu obalu. Kad je, najzad, uhvatila sebe kako
posmatra temena raznih ljudi dok je brod prolazio pored crkve Notr Dam, digla se od
stola i krenula je da potrai Filipa.
- Izgleda kao podgrejani les - ree Ilijana - zar nisi nimalo spavao u toku leta?
Majki je vrlo vesto vozio iznajmljeni Nian kroz sve gui saobraaj.
Kako sam mogao da spavam? upita. Sve vreme sam mislio o Odri.
Bilo je kasno vee u Tokiju. Da li je postojalo uopte neko doba dana ili noi, kada putevi
koji su vodili od Narita aerodroma nisu bili pretrpani?
- Kako je samo ta baraba Ude mogao da je ubaci u DC-9? I kako su mogli da uzlete da
ne dobiju dozvolu od kontrole leta?
Nije skidala pogled sa njega.
- Kako se osea?
- Nije loe - okrenuo se koliko mu je doputao sigurnosni pojas kojim je bio vezan.
Pogledao se u retrovizor i ugledao uvijen nos i gornju usnu. Bilo je dana kad sam se
oseao i bolje - priznao je.
Mislio je na Jonasa: kako je samo oajno zvuao njegov glas. Kao da je bio bolestan. Ali
Majki nije mogao da se seti da je ujka Semi nekada u ivotu bio bolestan. to je sve bilo
samo jo vie zastraujue.
Niko se nije javljao iz Honolulua da bi sredio sve sa slubama na aerodromu. Kakva
zbrka - ali to je bio njegov problem. Majki i Ilijana su morali hitno da nestanu sa Havaja.
Morali su da prate DC-9 u kojem je bila Odri.
- Oseam da ima bolove - ree Ilijana. -Jesi li
480/
siguran da ti je sasvim dobro? Nisi rekao nijednu re otkako smo otili sa Mauia.
- Ostavi me - odgovori on - i prestani da predvia stvari. ta to osea da ne valja?
Zato si ljut na mene?
- Nisam ljut - ree on, znajui da to nije tano. - Samo sam umoran od tvog verovanja u
duhove. Kada se drugi put naemo na nekom posveenom mestu, mene izostavi sa te
ekspedicije, vai?
- Takvo glupo ponaanje samo mi pokazuje da sam u pravu.
ta to znai? i sam se zapitao zato je odjednom toliko ljut na nju. A onda naglo
shvati da je bio besan na Ilijanu tokom itavog leta.
Bilo je sve u redu kada si mi spasao ivot u Kahakuloi zato to si ti mukarac - ree
Ilijana. -Pretpostavlja se da ti treba da se ponaa herojski. Ali kada je situacija obrnuta,
kada ja spasem tebi ivot, onda ti je to teko da prihvati, je li?
- To je smeno - ree Majki ali je osetio da mu se po boji glasa poznaje da nije ba
ubeen u to.
Nastavili su da se voze utei. ibanje brisaa odbrojavalo je sekunde.
ao mi je ree Majki posle izvesnog vremena ti si u pravu ali samo donekle.
Mislim da sam vie besan na sebe. Izgledao sam samom sebi kao neki prokleti amater,
tamo u avionu.
- Ali Majki - ree Ilijana i stavi mu ruku na butinu - pa ti to i jesi. Amater. Ne treba toga
da se stidi.
- Gujo, moj sensei, ne bi mi to tako lako oprostio. Da tebe nije bilo tamo, ja bih sada bio
mrtav.
- Glupo je razmiljati o tome ta je moglo da se dogodi ree ona tiho zar ne misli
da je tako?
481/
Klimnuo je glavom. Bio je zbunjeniji nego ikada. Ilijana mu je spasila ivot kad je Ude
pokuao da ga ubije. Da li je to znailo da je ona na njegovoj strani? Moda. Ali ako je
radila za Masaija, svakako ga je elela ivog bar dotle dok ne otkrije skrovite u koje je
njegov otac sakrio dokumenat Katei. Znai li to da Ude ne radi za Masaija? Jer, zato bi
on inae hteo da ubije Majkla?
- Kuda emo? - pitala je Ilijana. - Rezervi-sao si sobe u Okuri. Ovo nije put za hotel.
- Ne idemo tamo. Masai je sigurno naredio svojim ljudima da me trae. Moda e nai
moje ime u Okuri pa e me ekati dok se ne pojavim.
Posmatrala ga je dok se srebrnasti refleks kie slivao niz njegovo lice.
- Moda ti, ipak, nisi ba toliki amater -rekla je.
Iscerio se prema njoj. Ne. Ja vrlo brzo uim.
Lilijen ga je nala posle modne revije.
U stvari, videla ga je. I koga je to samo naao: visoku krhku Japanku uske aristokratske
glave i oiju koje su bile tako kose da su bile samo prorezi.
Lilijan nije videla nikakvog traga lepote na toj eni. Ali ona je odavno zatvorila svoje
srce za sve to dolazi s Istoka. Ipak, mogla je da oseti u pokretima ove ene neverovatnu
seksualnost, to bi sama mogla samo da nazove nastranou. Ne samo zbog toga to je ta
seksualnost bila uperena ka njenom muu ve i zbog toga to je Japanka bila potpuno
nesvesna da je poseduje. to se tie Lilijen,
takva seksualnost je bila van granica njenog sveta i sve joj je to bilo ne samo strano ve i
opasno.
Znala je da je to bilo neto to se njenom muu dopadalo. Bila je potpuno svesna
Filipovog afiniteta prema orijentalnom nainu miljenja - nije znala kako bi to drugaije
nazvala. Ali to nije znailo i da mu ona veruje. Bilo je jednostavnije da se kae da je
njegovo reagovanje bilo udno. On je voleo opasnost: nije to drao u tajnosti. Filip je bio
opsednut opasnou, kao to je alkoholiar opsednut alkoholom. S tim je bilo sve u redu
dok nije ilo dalje od njegovog posla. Ali Lilijen je sumnjala da je to otilo mnogo dublje.
Sada, dok je posmatrala svoga mua sa tom Japankom, sve njene sumnje otvorie se kao
iva rana. Stajali su dovoljno blizu tako da su im se tela dodirivala. Nisu se ljubili ali kao
i da jesu. Bilo je neke udne intimnosti koja se oseala meu njima i zbog ega je Lilijen
zadrhtala, mada je veernji vazduh bio prilino topao.
Oseanje neprilagoenosti koje ju je obuzelo bilo je tako snano da joj se zavrtelo u
glavi. A uz sve je dolo i oajanje. Bilo je to kao da je mala devojica to posmatra dve
odrasle osobe koje ine neke pokrete u svom svetu odraslih u koji ona nije spadala. Jer
ona je bila ta koja je bila izdata i oseanje neizbenosti i pomisao da je to sve to se
deava posledica njene nemoi - sada se ruilo.
Progutala je suze. Nije elela da je bilo ko vidi da plae. Ili je bar tako tada mislila.
Mnogo godina kasnije, razmiljala je o motivima sopstvene izdaje pa je odjednom
pomislila da su te suze oajanja, u stvari, mogle da budu i suze besa.
482/
483/
Masai i ina su bili na drvenom mostu koji se dizao iznad prostornog prizemlja skladita
u Takaibi.
- Moram da priznam - ree Masai - da sam se prevario kad je Doi u pitanju. Nisam
mislio da ima dovoljno snage da me izazove u ime klana.
Ja sam utao ree Sina jer ti nisi traio moj savet. To je, ipak, i tvoja porodica.
Doi je tvoj brat. Ali oseao sam da on nee prihvatiti da bude odseen od jedinog
nasledstva koje ti je otac ostavio.
Posmatrali su kako ogroman kran sputa teret u prostoriju ispod njih. Ljudi oko krana bili
su odeveni u komotnu odeu koja ih je pokrivala od glave do pete. Nosili su izme
debelih donova. ulo se kuckanje Gaj-gerovih brojaa, pojaano akustikom praznog
prozora.
- Pretpostavljam - jeknu Masai - da moj brat nije ba takav prebijeni pas kako sam ja
zamiljao da jeste.
- Daleko od toga. Ti zna da je on hrabar. Ne bi ga tako lako pobedio. Seti se ta je bilo
sa Daizom.
- Doi brzo ui. Brzo je uio i borilake vetine. Nisam mogao da verujem da e,
poto se raziao sa Miiko, glavnim saveznikom protiv mene, imati snage da krene u lini
rat.
Sada si svedok sopstvene greke - ree ina a pokazalo se da te je ta greka dosta
skupo stajala.
Uspeu da zamenim Daizoa.
- Nisam mislio na Daizoa - ree ina - mislio sam na to kako si izgubio obraz pred
svojim ljudima. -Njegovo staro lice je sijalo. - Mora da ubije Dodija.
Ljudi su sada prebacivali teak teret na kolica.
- Ve imam smrt jednog brata na savesti - ree Masai. Nemam namere da
optereujem svoju savest jo jednim ubistvom.
- Ima li neki drugi izbor? Ako ne osveti sra-
484/
motu koja ti je naneta, tvoja mo kao ojabuna Taki-gumija bie nagrizena.
ina je znao koje dugme treba da pritisne, koji kanap da povue. To to je bio ojabun, bio
je vrhunac u Masaijevom ivotu. On je bio ovek koji je itav ivot proveo u senci
svoga oca. Bilo je to breme koje Masai nije hteo da nosi. ina je to mogao da shvati.
ovek suvie vest da bi mogao da bude uklonjen maem mogao je da bude izmanipulisan
neim to se esto pokazalo efikasnijim od maa - ljudskim umom.
ina je shvatao da je greka oslanjati se samo na telo. Sada, kad je njegovo telo starilo,
ina je morao sve vie i sve ee da se oslanja na svoj um. Njegova definicija moi se
promenila. Najzad je shvatio istinu: snaga je prolazna.
itao sam izvetaje o probnim letovima FAX-a rekao je vrlo impresivno.
- Trebalo je da to vidi - ree Masai - dogodilo se sve ono to je Nobuto obeao.
Dobro. Znai da je promenio paljenje?
- Sve je uradio.
A sada ona) tei deo posla pomislio je ina. Mada je ve unapred znao odgovor, ipak je
postavio sledee pitanje:
- Da li je Ude ve vratio Odri?
- Ude je mrtav - ree Masai - bilo je nekih problema na aerodromu. Oigledno je
Majki Dos otkrio Udeov plan pa je pokuao da ga sprei da ne poalje Odri. Najvanija
stvar je da je Majki Dos jo na tragu Katei dokumenta koji je njegov otac ukrao od mene.
On nam nee izmai.
- Da li je Ude otkrio ko je ubio Filipa Dosa?
- Nije. Izgleda da nije naiao ni na kakve tra-
485/
gove, ni na kakve zakljuke. A onda se sapleo na Odri Dos i sve je podredio njoj.
ina, koji je eleo da zna ta Majki radi sa Ilijanom Jamamoto, ree:
- Kako ete obezbediti da vas Majki Dos odvede do Katei dokumenta?
Bio je besan zbog Udeove smrti. Ude mu je bio vrlo koristan. teta to ga vie nije bilo.
- Trebalo je da je ubijem - ree Masai, jo razmiljajui o Odri Dos - zbog muka na koje
me stavio njen otac.
- Ubiti je ili je ostaviti na ivotu - ree ina -kakve to veze ima? To je samo ivot. Katei
dokumenat je ono to je vano za nas obojicu.
Ponovio je svoje pitanje.
- Majki Dos se nee otkinuti s uzice koju sam mu stavio - ree Masai - a kada bude
vratio Katei dokument, ta ista uzica bie mu zategnuta oko vrata. Zadavie ga.
ina je razmiljao. Uzica oko vrata Majkla Dosa je svakako Ilijana Jamamoto. Zato bi,
inae, bila na Mauiu i zato bi bila sa njim? Zato bi se Ilijana dodvoravala Masaiju?
Ona ga je mrzela. Onda se ina setio razgovora koji je vodio sa Masaijem. Ne bih brinuo
o Miiko rekao je tada Masai. Ve sam pokrenuo plan koji e je neutralisati. ina se
pitao da li e taj plan koji e neutralisati Miiko uticati i na njenu kerku Ilijani i da li e
poeti da radi za Masaija? Izgleda da e biti tako.
ina je sada sve jasno video: Masai je koristio Uljanu da bi se pribliio Majklu Dosu.
Ona je postala njegov saputnik, njegov konspirator na putu traganja za Katei
dokumentom. Ilijana e biti korisna kada doe vreme da se neke informacije doture
Dosu. Bie mnogo
486/
korisnija kada Katei dokument bude naen. Ona e ubiti Majkla Dosa. ina to nije smeo
da dopusti. Pre mnogo godina Filip Dos je ubio ininog sina. inina najvea elja je bila
da lino ubije Majkla Dosa. To je bila jedina pravda: sin za sina.
- Dobio sam obavetenje - ree ina - o Ude-ovoj smrti.
Masai se okrete.
- ta zna o-njegovoj smrti?
U tom trenutku ina je osetio skoro saaljenje prema Masaiju. Bio je tako mlad, suvie
mlad da bi upravljao svim tim to je Vataro Taki ostavio iza sebe. Masai je pokazao
iznenaenje.
Pravi ojabun nikada ne bi dopustio da mu ni prijatelj ni neprijatelj vide bilo kakvu
emociju na licu. Emocije nisu bile dobre kad su bile vidljive. Proi e mnoge godine,
pretpostavljao je ina, pre nego to Masai naui tu ivotnu lekciju a do tada e biti
prekasno za njega.
Znam mnoge stvari ree ina tako znam i to da Udea nije ubio Majki Dos.
Ubila ga je Ilijana Jamamoto.
- Ilijana? Ne verujem. Otkuda ti ta informacija?
- Imam veze s amerikim vlastima za useljenje i naturalizaciju. Razgovarao sam sa
jednim visokim slubenikom pre nekoliko asova, neposredno posle prvih istraga.
- Ali to je nemogue! Nezamislivo!
Zato? Zato to Ilijana Jamamoto radi za tebe? ina se nasmejao. Tvoj izraz
te odaje, Masai. Tako mi se ini. Pogaam da si nju i Miiko potinio na isti nain.
estitam ti na tvojoj mudrosti. Ali isto moram da te upozorim da dovede mi
Jamamoto to
487/
pre ovamo kako bismo videli ta ona smera. Moda je pokvarenija nego to si oekivao,
eh? Moda ona eli Katei dokument za sebe?
Masai je razmiljao o tome jedno vreme. Bio je besan na inu to je otkrio delove plana
koji je Masai hteo da dri u tajnosti i nije mu bilo ni na kraj pameti da ga otkriva. Ali,
jo vie je bio ljut na Ilijanu. ta je ona tu imala da se mesa? I, ako je inina informacija
bila dobra, zato je ona ubila Udea?
Najzad je klimnuo glavom.
- Doveu je - rekao je.
Ljudi u irokim odelima su zavrili raspakivanje opasnog tereta.
- Pogledaj - ree ina - najzad je ovde. Tu poinju nai snovi za bolji Japan.
Njih dvojica su posmatrala nuklearno oruje.
- Kako si ga dobio? - pitao je Masai. Bio je pomalo zavidan.
- iban ima veoma razraene veze - ree ina imamo mnogo prijatelja koji gaje
simpatije za nau stvar.
- Tako je malo - ree Masai dok su ljudi u zatitnim odelima sputali opasni teret u
podzemne laboratorije ispod galerije.
- To je lepota - ree ina. - Ne treba meati veliinu sa snagom. Ovo bi moglo da raznese
jednu treinu Beiinga, bez po muke. Stanovnici drugih delova umrli bi kroz
nekoliko dana, a oni u udaljenijim predgraima moda za nedelju dana.
- Ali mnogo pre toga - ree Masai - sve ono to je ostalo od kineske vlade kapituliralo
bi na na zahtev. Japan bi, najzad, imao prostor koji mu je potreban za njegov narod.
Mislio je na Hiroimu i Nagasaki. Mislio je na
488/
to kako se vazduh raskinuo. Mislio je na kidanje kosmikog tkiva prilikom slanja rakete
koju bi oni lansirali na Beiding. Od tog trena je bio siguran da e se istorija seati njega,
Masaija, a ne njegovog oca, boga, Vataro Takija.
Deaci su skoro zavrili svoju igru klikera. Ljudi su se polako povlaili iz parka. Ostao je
jo jedan mukarac. On je ostao do samog kraja igre. Onda je priao Lilijeninoj klupi i
seo. Dobro je izgledao, jasno je bilo da je Francuz. Nije je gledao ve je otvorio najnovije
izdanje Interneenel Herald Tribjuna i poeo je da ita.
Bilo je kasno popodne i svetlost je padala pod udnim uglom. inilo joj se da je i sama
postala deo neke poentilistike slike. Sunce je poelo da se sputa na zapadu. Poe da
duva hladan vetri. uo se jo jednom veseli kikot deaka, videla je neiji usamljeni
balon kako leti prema nebu.
ovek na klupi zauka novinama i sklopi ih. Upali cigaretu. Kad je zavrio puenje,
ustao je i krenuo prema ulici Rivoli.
Nekoliko trenutaka kasnije ode i Lilijen. Ila je ponovo preko Jelisejskih Polja. Prodavci
su zatvarali radnje, spremali ih za no. Zaljubljeni su hodali drei se za ruke. Bilo je
neke melanholije u vazduhu o kojoj je pevao i mladi sa kosom do ramena i panskom
gitarom u rukama. Lilijen spusti nekoliko franaka u njegov prevrnuti eir, on se
osmehnu i tiho ree, Mersi, madam.
Kada je dola u hotel otila je prvo do bara i naruila pie. Ispruila je noge i za trenutak
je uivala u pogledima punim odobravanja kojim su je zasipali i
489/
mukarci i ene. Izvukla je noge iz cipela sa visokim tiklama i uivala je da za trenutak
ostane bosa.
Posluili su joj pie. Srkutala ga je. inilo joj se da bi sada mogla da ode i zamoli od efa
recepcije da joj rezervie sto za veeru bilo u kom restoranu. A onda bi sutra mogla da
ode kui. U Vaing-ton. U Belehevn. Ako je to bila kua. Da li je ikada bila? Pitala se to
esto, pa i sada. Zavisilo je od toga ta je za nekoga bila kua. Bar je ona tako
pretpostavljala.
Razmiljala je da li da uini ba to. Ali nije osetila u sebi nita drugo nego prazninu.
Zato bi se bilo ko dragovoljno vratio u istilite? pitala se, ali nije mogla da smisli
odgovor.
Uzela je Interneenel Herald Tribjun koji je ovek ostavio na klupi u parku a ona i, tek
sada, ga je otvorila. Nije morala da uri. inilo joj se kao da jae konja koji je poeo da
galopira. Nije elela da napusti sedlo.
Otvorila je novine na pravoj strani i, dok je i dalje srkutala svoje pie, proitala je poruku
koja je mogla da bude namenjena samo njoj.
- Kako ste? - ree Stik Haruma. Nakloni se a onda im prui ruku.
Ilijana je prodrma, zaprepaena.
- Hajdete, lije kao iz kabla - nosio je Levi farmerke meke mokasine bez arapa i
ogromnu majicu sa nekim natpisom u kome se pominjao Ohajo. Imao je lice
koje bi bilo sasvim obino da nije zrailo neverovatnom energijom. Ilijana je podlegla
njegovoj veselosti.
- Hej, Majki - Stik Haruma se isceri kad je
490/
ugledao zavoje, modrice i posekotine ko je to pokuao da ti izriba facu?
- Duga pria - ree Majki. Udario je Stika po pleima. - Nismo se videli punih pet godina
- ree dok je Ilijani predstavljao visokog vitkog Japanca. -Sreli smo se ovde pre mnogo
godina. Stik i ja smo zajedno uili u istom doou za borilake vetme.
- Bili smo sjajni tih dana - ree Stik Haruma. - Hajde, uite. Mi asa es su asa - kako
kau u Dravama.
Stan Stika Harume bio je mali prostor za ivljenje u obliku slova L, sa dnevnom sobom
koja je sluila i za spavanje. Pored dnevne sobe bili su ostava, kuhinja i kupatilo. Sve je
bilo veoma malo za amerike standarde, ali za japanski nain ivota sasvim dovoljno.
Obradovao sam se kad si nazvao s aerodroma ree Stik ne dolazi ovamo
onoliko koliko bi trebalo.
Nije rekao nita o bednom stanju njihove odee a nije pitao ni gde im je prtljag. Nita nije
moglo da iznenadi Stika.
- ta hoete, deco? Jeste li gladni? Neko pie? Majki se nasmeja kada je ugledao Ilijanin
izraz
lica.
- Navikni se na njegov nain govora. Stik se drui samo s Amerikancima i stalno visi sa
njima u inuku.
- Volim sve to je ameriko - ree Stik Haruma. - Najvie bih voleo da
imam Korvetu 1961. Voleo bih da je bela sa crvenim konim sedi-tima. Vozio bih je
po Ginzi i prodirao Big Mek, francuski pomfrit i srkao Koku.
Ilijana se nasmejala, ne verujui da to uje.
491/
- Radi u amerikoj Ambasadi, prevodi diplo-matama - ree Majki.
- Prljavi posao - ree Stik Haruma - ali, neko mora i to da radi. Sem toga, njima se
dopada to ja tako dobro znam najsveije izraze iz slenga.
Poveo ih je prema sofi.
- ta hoete? Pivo? Koka kolu? Majk, lice ti je grozno. Preplaie nekoga. Ako hoe
da me poslua, bie najbolje da popije viski da ti smanji bol.
- Sjajno, da li bih smeo da pozovem nekoga telefonom?
- Moe da koristi telefon na gornjem spratu - ree Stik Haruma, pokazavi prema
plafonu.
Majki se pope drvenim stepenitem i sede na ivicu Stikovog futona. Nazvao je Jonasa.
Dodirnuo se po obrazu. Skoro je jeknuo.
- Halo?
- Da li je Jonas tamo?
- Ko ga trai?
- Majki Dos. Zovem iz Tokija. Mogu li da govorim s ujakom, molim vas?
- Majki, ovde deda Sem - ree general Hedli, javljajui se iz Jonasove radne sobe.
Doao je ovamo im su se njegovi ljudi pojavili u BITE kancelarijama. Do tada su stigla i
kola hitne pomoi i lekari su uinili sve to su mogli ne bi li oiveli Jonasa.
ao mi je to moram da budem glasnik loih vesti - ree general Hedli - ali, Majk,
moram da ti kaem: Jonas je mrtav. Imao je fatalni srani udar pre jednog asa. Ja sam
sada u njegovoj kui, pregledam dokumente.
Majki je zatvorio oi. Suze su mu pocunle niz
492/
sputene kapke. ta u bez ujka Semija? Mislio je. ta bi radila deca u Petru Panu bez
Nane?
- Majki?
- Da.
- Tako dugo uti - ree general Hedli. - Da li ti je teko? Znam da je ovo ok za tebe.
- Razmiljao sam.
- O Jonasu. Znam - proistio je grlo - Majki, imam mnogo posla. togod da si hteo da
kae Jonasu, moe da kae meni.
Majki se setio ta je Jonas rekao o BITE i o zatvaranju agencije. Ali, kakve je sada to
veze imalo? Jonas je bio mrtav.
Majk, ako treba da mi kae neto posebno, sada je trenutak za to.
Majki tada ispria Hedliju sve to se dogaalo proteklih dana, sve do sadanjeg trenutka.
Rekao mu je i za Katei dokument. Kad je zavrio, Hedli je utao neko vreme.
Kada je progovorio, glas mu je bio ozbiljan.
- ta je bilo s Odri? Jesi li je naao?
- Nisam, ali sam je pratio sve do Japana. Neu da se zaustavim dok je ne naem. Vratiu
je, Seme, nemoj da brine.
- Znam da e dati sve od sebe. Ja sam ve proitao Jonasove beleke o tvojoj misiji -
zastao je i proistio grlo. - eleo bih da znam, Majk... ekaj, moram da znam da li e
nastaviti? Znam da ti nisi agent. Znam da nemam prava da traim od tebe da nastavi da
srlja u opasnost. Ali tvoj otac je mrtav a sada je mrtav i Jonas. Ti si nam jedina nada.
Ako moe da se doepa Katei dokumenta, bilo bi sjajno. To je sada najvanije. Mislim
da moemo da uemo u pregovore i postavimo uslove kada ga bude imao u rukama.
493/
Majki je bio zaprepaen.
- O kakvim pregovorima govori? O kakvoj nagodbi?
- O pregovorima sa Japancima, naravno - ree Hedli. - Najzad emo imati neto to e ih
obrukati i ukaljati im obraz. To e nam dati veliku prednost. To e ih ponovo dovesti za
pregovaraki sto i primorae ih da se dogovore sa nama o trgovini. To bi i Jonas uinio a
ja u, svakako, uiniti. Vidi, Majki, ima malo vremena. Proitao sam izvetaje sa terena.
Sistematski su dostavljane vane informacije Rusima. Evidencija nesumnjivo
pokazuje da se u naim redovima nalazi njihova krtica, dobro skriveni agent. To je jedan
od razloga to sam odluio da zatvorim radnju.
Majki je utao, pa general nastavi.
Sada, kad sam u Jonasovoj kui, shvatam o emu je on govorio. Naao sam izvetaj u
kome se pominje da su informacije poele da otiu jo pre est godina. Meutim, prema
onome to je Jonas otkrio neposredno pred smrt, izgleda da se to desilo mnogo ranije.
ini mi se da je Jonas poeo da sumnja ko je krtica. teta to je umro.
- Ako je Jonas naao klju - ree Majki - nai e ga i ti. Nee tek tako ispustiti tu stvar,
je li?
- Mislim da nema smisla da se to dalje sledi, bar ne na ovaj nain. Vidi, krtica je
pokupila poslednji ogroman zalogaj - sve nae podatke o sovjetskoj mrei, ukljuujui i
podatke o aktivnim agentima, o lokalnim dounicima. Pokupljeno je i sve ostalo i
sasvim je logino poverovati da se on ve odavno nalazi u bez-bednosti, ko zna gde.
- I nita vie neemo da preduzimamo? - upita Majki sa nevericom.
Sta bih, inae, mogao da uradim sine, da
494/
pozovem vojsku? Ponekad mora da prihvati poraz, da naui na grekama i nastavi sa
poslom. Izgleda da je sada tako - general Hedli proisti grlo. - Jedini zraak nade je da
e ti, u itavoj toj zbrci, nai trag koji e te odvesti do dokumenta Katei. Majki, nai ga
za mene, vai? Ne mogu sada da ti objasnim ta on znai za nas. Ali mogu da ti kaem
samo toliko - on moe da bude nae spasenje.
Pristanite Takaiba. Blistave uline svetiljke na koje su se u rojevima bacale muice i
noni leptiri boje pepela. Svetlost se ogledala na vodi, ljuljala se na talasima i pokazivala
da je voda tamna i opasna a opet primamljiva da bi ovek poeleo da proeta po njoj.
Bledo pramenje maglo vuklo se po tlu omekavajui sve oblike. Kamioni su stajali
parkirani na sve strane a pristizali su i novi. U Tokiju se sav utovar i istovar obavljao
iskljuivo tokom noi. Na vodi su stajali tankeri i drugi brodovi dubokog gaza koji su
donosili najrazliitiju robu to e ve u zoru poeti da se prodaje u Tokiju.
Nije bilo teko zavarati Masaijeve uvare. U kupatilu svoje kue, Miiko je pozvala
devojke, naredila jednoj da se obue u njene haljine a onda ju je poslala u pratnji druge
devojke u svoje prostorije.
Idite u moju sobu rekla je devojci.
Masaijevi uvari nikada nisu ulazili u prostorije u kojima je obitavala Miiko. Om su
samo stajali pred vratima.
- Ui u krevet kao da sam to ja i ostani tako dok se ja ne vratim.
Znala je da mora da se vrati pre doruka, tako
495/
je i rekla oiju, jer u to vreme uvari uvek alju jednu od devojaka da je probudi.
Kia je poela da lije gotovo istoga asa kada su Doi i Miiko izali iz kola. On je
podigao kragnu svog mantila i, drei vrsto Miiko za ruku, pourio je trotoarom.
Prethodno je zadrao Miiko punih 15 minuta u kolima dok je on osmatrao okolinu.
Najzad je njeno strpljenje popustilo.
Nije nikoga bilo na ulicama. Protutnjalo je nekoliko kamiona ali nijedan se nije ni
zaustavio ni usporio. Doi se koncentrisao na graevinu u kojoj su on i ozo napali
Daizoa.
Polako je otvorio vrata. Uao je prvi, drei revolver u ruci. Zastali su.
Doi udahnu miris nafte i ribe i saeka da mu se oi naviknu na pomrinu.
- uje li neto? - apnuo je.
Miiko je bila lepa ali su zato njena druga ula bila mnogo izotrenija i on je to znao.
Ona odmahnu glavom.
Mali hol iz kojeg su se vrtoglavo pele spiralne stepenice, prljavi zidovi i plafon. On je to
sve jasnije video u polutami. Mogao je da uje kiu kako udara o vrata kao pijana
skitnica.
Vrata su malo kripnula kada su ulazili. Ali, sem toga, nisu nainili nikakvu buku otkako
su uli s ulice. uo se rad nekih maina, osealo se lagano vibriranje ispod poda. Ali to je
bilo sve.
Poeli su polako da se penju stepenicama, drei se uza zid. Zastali bi na svaka tri
stepenika, oslukujui. Zujanje maina bilo je sada udaljenije tako da se jedva ulo.
Smanjile su se i vibracije.
Kad su bili na polovini stepenita, Doi usmeri svu panju na hodnik koji se pruao od
njihovog zavr-
496/
etka. Tu je bilo neto svetlije, nema sumnje da je dolazila svetlost od ulinih svetiljki
kroz prozor.
Znao je da se sa desne strane nalazi velika prostrana prazna prostorija u kojoj je nestao
ozo nosei puku. Doi se osmehnuo na pomisao. Odani ozo.
Okrenuo se prema Miiko.
- Ostani ovde - ree joj u uho.
Nije saekao njen odgovor ve je kliznuo dalje, stepenik po stepenik. Kia je udarala po
ravnom betonskom krovu i uskoro je postala jedini zvuk koji se uo. Preao je vrlo brzo
preko poslednjih pet stepenika.
Sada je bio u hodniku. Skrenuo je nalevo ah sada je ispred njega bila samo tama. Sa
desne strane dolazila je neka svetlost. Krenuo je prema njoj.
U prostranoj sobi jasno se ulo dobovanje kie. Doi je shvatio zato. Prozori su du
celog zida bili otvoreni i kia je padala kroz njih, kvasei pod.
Doi je iao polako kroz polutamu. Video je da su vrata na prostoriji u kojoj je ranije
ugedao Tori, zatvorena. Iao je obazrivo prema njima, drei se senki.
Kada je bio na tri koraka ispred vrata, pripremio se. Prineo je lice vratima i glasno rekao:
- Otvarajte! Masai-san eli da govori sa malom.
Udario je" vrata vrhom revolverske cevi.
Vrata se irom otvorie kada ih je dotakao i oijevo srce preskoi udarac. Kako to da
nisu zakljuana? Uao je u prostoriju.
Bila je pruna.
- Hej, mome ta se to dogodilo? -pitao je Stik
497/
Haruma. Pruio je Majklu au sa viskijem i ledom. - Izgleda kao da si video prikazu.
- Majki? - Ilijana prui ruku prema njemu. -ta ti je?
Majki srknu viski, zastavi u dnu stepenita, i brzo ree:
- Moj ujak je mrtav.
- Misli, ujka Semi? - Stik Haruma je odmahivao glavom. - ao mi je drue, seam se te
stare ptice. Dopadao mi se.
Ilijana je posmatrala as jednoga as drugoga, pazei da ne pokae svoja oseanja.
- Da - ree Stik Haruma - stari Jonas Samartin je bio poslednji iz svoga reda.
- Kako se to desilo, Majki? - pitala je Ilijana.
- Imao je srani udar. Pao je u kancelariji.
- Tek tako, a? - Stik Haruma nasu Majklu jo viskija. - Popij to, Majki. Mora da shvati
da ivot nastavlja da tee. Nikada ne zna kada e doi tvoj as da se ukrca u zvezdani
brod - podigao je au i kucnuo se najpre sa Majklom a onda i sa Ili-janom. - Nazdravimo
ujka Semiju, bio je sjajan tip.
Majki je mehaniki ispijao viski, ne oseajui njegov ukus.
- Moram da izaem na trenutak - ree, ne obraajui se nikom posebno.
Ilijana koraknu prema njemu ali se Stik okrete prema njoj i ree na japanskom.
- Drau ga na oku. Ostani ovde dok se ne vratimo. Znam da se neto gadno dogaa jer
Majki se ne bi pojavio na mojim vratima bez poklona, neh?
Ilijana klimnu glavom. Japanski obiaj je bio
498/
da se u najrazliitijim prilikama daju darovi. Dolazak u prijateljevu kuu bio je samo
jedan od povoda. Da se tako neto propusti bilo je veliko krenje pravila. Da, to je vrlo
ozbiljno ree ona.
Stik klimnu glavom, potpuno odsutno, i ponovi.
- Ostani ovde - a onda nestade kroz vrata. Trotoari su bili prepuni ljudi, ulice su stenjale
pod kolima koja su se jedva kretala napred. Dok je sada urio kroz masu, Majki je postao
koncentrisan na to da izbegne sudar sa nekim i da neko ne udari u njega. Stik je u pravu
pomislio je odavno nisam bio ovde. Naravno, dobro se seao da je uvek guva u Tokiju
ali teko da je zapamtio da je ba ovako strano. Ovo ga je dotuklo. Tako malo prostora
za toliko mnogo ljudi.
Majki zastade da bi pogledao izloge robnih kua. Svetlost je bljetala u njima. Odjednom
mirnu. U ogledalu izloga ugledao je Stika Harumu.
- Zaboravio si kiobran - ree Stik, drei otvoreni kiobran u ruci. - Kako je, drue?
Majki odmahnu glavom.
- Pojma nemam.
- Hajde - ree Stik - idemo da neto prezaloga-jimo.
Uli su u robnu kuu koja je bila pravi grad u gradu. U ovoj kui je bilo est restorana.
Stik je krenuo prema krovu. Uskoro su sedeli za stolom i gledali grad pod nogama. Bio je
bljetavo osvetljen. Ogromni sjaj dolazio je iz pravca inukua, mlazevi svetlosti ili su
prema nebu kao neki besni plamenovi.
- Mislim da e biti najbolje da mi sve ispria -ree Stik, poto su naruili hranu.
Moram nekome sve da kaem pomislio je Majki. Pogledao je svoga prijatelja i prvi put
se, otkako
499/
ga je ujka Semi nazvao da mu kae da je otac ubijen, sada oseao sigurno.
- Evo kako je sve poelo - ree i ispria mu sve, ne izostavljajui nita, sem sumnji o
Ilijani. Nije eleo da kae neto to bi Stika moda navelo na pogreni put. eleo je
najpre da zna ta njegov prijatelj misli o svemu.
Kada je zavrio svoje izlaganje, postavio je pitanje:
- ta misli o Ilijani?
Doneli su im hranu i Stik je ve jeo velikim apetitom.
- Pre svega, reci mi ta e ti sa Ilijanom Jama-moto?
Majklu su skoro ispali tapii iz ruke.
- ta kae? Ona mi je rekla da se zove Ilijana Seno.
Lagala je ree Stik, a na njegovom licu se ogledala iskrena zabrinutost. - Majk, ta
ena je kerka Nobua Jamamotoa, glave Jamamoto teke industrije.
Majklu se uinilo kao da mu je puka eksplodirala u glavi. Tamo gde je do sada carevala
tama, sada je bljesnula svetlost. Majki se seao razgovora s ujka Semom. Oseao je da
postoje neki drugi motivi za Nobuovo udno ponaanje na sastanku u Klubu Elipsa.
Majklu se inilo udnim to Nobuo trai nain da minira razgovore o trgovini. Zato bi to
eleo? Majki je to pitanje postavio ujka Semiju. Jonas mu je rekao da se on dri svog
zadatka: da nae ko je od japanskih Jakuza ubio Filipa Dosa, i zato.
A onda sam mislio je Majki doslovce naleteo na kerku Nobua Jamamotoa na Mauiu.
Rekla mi je da je Jakuza a onda mi je postala sauesnik. Zato? ta ona eli? ta se to
zbiva?
500/
- Ako je ona Jamamotova kerka - ree jo uvek ne verujui - kako to da poznaje rad
Taki-gumi klana?
- To je pravo pitanje - ree Stik Haruma - i na njega mnogi ne bi mogli da odgovore. Ali
kako sam ja ukljuen u birokratsku mreu koja pokree ovu zemlju, ja to znam. Da li si
nekada uo za Vataro Takija?
- Kuma Jakuze? - upita Majki. - Svako je uo za njega.
- Dobro, Ilijanina majka Miiko je usvojena kerka Vataro Takija. Otkako je stari Vataro
umro, Taki-gumi je razdiran. Najmlai sin Masai je ojabun ali pria se da je on naredio
da se ubije njegov najstariji brat Hiroi. Sasvim je sigurno da je on oterao Dodija, svoga
treeg brata, da bi mogao mirno da nasledi Vatara. to se tie njihove sestre, niko ne
zna sa kim je Miiko u vezi. Ona je bila odana Vataru - slee ramenima - a sada kad
starog vie nema, ko zna?
Majki pogleda svoga prijatelja i pomisli: Isuse Hriste, Ilijana je u centru svih tih zbivanja.
Ona moe da radi za bilo koju stranu.
- Stik, ja sam u nevolji. Potrebna mi je tvoja pomo.
- Treba samo da mi kae ta eli - ree Stik Haruma. Pokaza na njegov tanjir svojim
tapiem. -Hoe li ti da pojede taj saimi? Bilo bi teta da se baci.
- Uzmi izgubio sam apetit.
- Grei - ree Stik Haruma i zameni svoj prazni tanjir za polupuni Majklov. - Oduvek
sam smatrao da se strategija najbolje sprovodi sa punim stomakom. - Umoio je komad
svee ribe u soja sos i vasabi. - Glad nikada nikome nije donela neto dobro.
Majki se nasmeja i njegovog loeg raspoloenja nestade.
501/
Ni najmanje se nisi promemo, je li? odmahnuo je glavom. - Hvala Bogu za to.
Bog nema veze sa tim - ree Stik, uzimajui drugi komad ribe. - Bog je koncept koji
koriste poteni ljudi ili se bar to od njih oekuje.
Majki zatrese glavom.
- Nedostajao si mi, drue. Sigurno si mi nedostajao, da zna samo koliko.
- U redu - ree Stik - ta eli da uradim? Majki posegnu u dep, izvadi
tamnocrveni
konopac. Stavi ga na sto izmeu njih dvojice.
- Prepoznaje li ovo?
Stik podie konopac, okrete ga, i zagleda se u njega.
- Zar to nije konopac iz hrama?
Nije trebalo dalje objanjavati. Njih dvojica, koja su uila kod istog senseia, znala su o
kojem je hramu re.
Majki klimnu glavom.
Jeste. Otac mi je to ostavio na Mauiu. Razmiljao sam o tome dok sam avionom leteo
prema Tokiju. Sada sam siguran da je ovo klju za to gde treba da traim Katei
dokument.
- U hramu?
- Tako je.
Stik se zavali na stolici.
- U redu, pretpostavimo da je to tako - ree zamiljeno - ali, ta e da uradi sa Ilijanom
Jama-moto? Ti pojma nema na ijoj je starni i gde je njeno mesto u svemu ovome. Ne
zna ak m ta ona eli. Kako e to otkriti?
- Tu ti stupa na scenu - ree Majki.
502/
- ta je bilo? ta se desilo?
Mogao je da vidi njeno lice, bledo kao smrt na svetlosti koja je dolazila kroz prozore
okrenute prema luci. Pomisli da nikada ranije nije video toliko uasa na jednom licu.
- Tori nije ovde - ree Doi - sigurno su je nekuda premestili.
- Zato bi to uinili?
- Zbog mog upada, zbog toga to je Daizo mrtav, zato to Masai zna da sam krenuo na
njega. Pojma nemam.
- oi-an, mi moramo da naemo moju unuku.
- Moe da bude bilo gde. Ona...
- Ne, ne - tresla ga je - ne govori tako. Imamo itavu no pred sobom da je naemo -
uhvatila ga je za ruku. - Hajde, idemo. Skloni revolver. Ne smemo da pravimo buku.
Koristi ovo - pruila mu je tanto, dugi bode.
Povela ga je nazad kroz hodnik. Ni najmanje joj nije smetalo to je lepa. Ona je odavno
nauila da se koristi drugim ulima. U mrkloj tami hodnika Doi je bio nespretniji od nje.
Kada je iznenada zastala, on je naleteo na nju. Osetio je neto, pruio ruku, dodirnuo
metal.
- Je li to katana? - apnuo je.
- Psssst - upozorila ga je - neko dolazi.
Doi se trudio da uje korake onoga ko je dolazio. Mogao je da uje prigueno zujanje
mainerije ali nita vie. Onda je namirisao hranu i uo je nekoga kako zvidue.
Ubrzo ugleda Jakuzu kako prolazi kroz ostrvce svetlosti koje je bacala sijalica na plafonu.
ovek je nosio posluavnik sa hranom. Iao je prema njima iz
503/
drugoga dela hodnika. Izmeu mesta na kome su stajali Doi i Miiko i Jakuze koji im je
prilazio nalazilo se stepenite koje je vodilo do ulice.
Doi je sada jasnije video plavkasti elik kad Miiko podie ma. Okrenula ga je prema
Jakuzi. On je to video i sledio se.
- Ime - komandovala je Miiko. Jakuza ree.
- Reci mi gde je devojica.
- Devojica? - kao iznenadi se Jakuza. - Ne
znam .
Kriknuo je kad mu vrh maa razdera koulju. Pojavi se krv na njegovim grudima.
- Vodi nas tamo - ree Miiko.
ovek klimnu glavom i oni krenue za njim niz stepenite, na ulicu, pa onda kroz vrata
ispod stepenita. Tu se jedno stepenite sputalo ispod nivoa ulice. Sada se bolje uo zvuk
maina koje su radile. Jasnije. Iduboke vibracije su bile jae.
Covek ih povede niz stepenite na nii nivo. Vodio ih je hodnikom koji kao da godinama
niko nije koristio. Praina, pauina, zarale kutije i neke grede bile su na sve strane.
U dnu hodnika bila su neka vrata.
- Tamo - ree ovek - ali nikada neete odavde izai ivi. Neete se spasiti. A
devojicu e ubiti.
Oi mu se ukrstie kada ga Miiko udari drkom maa u dno vrata. Doi prihvati
posluavnik iz njegovih ruku. Pogleda Miiko.
- Zato okleva, oi-an!
Doi pogleda paloga Jakuzu pa onda zatvorena vrata.
Moda je bio u pravu. Mogu da ubiju Tori.
Nee ako ti sve uini kako treba ree ona. Hrana nam je propusnica. Koristi je.
Sagnula se i odvukla Jakuzu u pranjave senke hodnika a onda je, uhvativi ma obema
rukama, klim-nula glavom.
Doi duboko uzdahnu.
- Seti se - ree Miiko - moraju da govore. Kucnuo je na vrata.
- Hrana - ree on - prekid za veeru.
Vrata se otvorie, neki ovek pogleda kroz prorez i naniani na Dodija.
- Ko si ti? - upita sumnjiavo.
Doi ga je odmah prepoznao. Bio je to jedan od Torinih tamniara. Ree oveku svoje
ime.
- Ne poznajem te - ree ovek.
- Ne poznajem ni ja tebe - ree Doi - ja samo radim to mi je nareeno.
- Dobar mali pas, je li? - ovek se nasmeja. Otvori irom vrata.
Doi sad koraknu unazad a u tom trenutku izlete Miiko iz senke. Njen katana bijesnu i
spusti se nadole.
- ta...?
Jakuza nije imao vremena da se zaprepasti ni da se uplai. Katana se zari u njega.
Doi odbaci posluavnik sa hranom, klee i izvue tanto. Kad je drugi ovek skoio sa
stolice zabio mu je tanto do drke u grudi.
Komeanje je probudilo Tori. Ona sede na futon na kome je spavala i poe da trlja oi.
- Bako - nije mogla da veruje da je Miiko uz nju - da li ja to sanjam?
Miiko pree preko mrtvog Jakuze koga je ubila katanom. Podie unuku u naruje.
- Ne, ne sanja, mala moja. Ja sam ovde - plakala je tiho.
- Bako, znala sam da e doi - rekla je Tori. -Zato places?
Miiko naredi odiju.
- Pazi da ne vidi sve ovo - mislila je na krv i leeve.
- Da li ovi ljudi spavaju? - pitala je Tori.
- Da, duo. Umorni su jer su te suvie dugo uvali - Miiko se skoro uguila ovim
recima. S unukom u naruju inilo joj se da se ponovo rodila. -Ponovo ivim - mislila
je. Odmah je izgovorila molitvu upuenu Megami Kicune, boginji-lisici koja je, bila je
ubedena u to, brinula o Tori i sauvala je u ivotu.
Poto je video da su obojica Jakuza mrtvi, Doi izvue tanto iz lesa, obrisa ga o odeu
palog uvara a onda povede Miiko i Tori iz prostorije.
- Kako si, mala moja? - upita Miiko. Radost i olakanje zavrteli su joj glavu i ona se
teko oslanjala na oijevu ruku.
- Nedostajala si mi, bako - ree Tori - nedostajao mi je ovaj miris.
Zabila je glavu u gustu Miikinu kosu. Hodnik je bio veoma pranjav. Bio je dug,
mraan, prazan. Zujanje maina sve se jae ulo.
- Da li je i mama ovde? - pitala je Tori, zeva-jui. Bila je na samoj ivici sna.
- Uskoro e biti, hrabra moja devojice - ree Miiko - uskoro e stii.
Lilijen je dugo buljila u prazno dok je aromatina para prodirala sve do njenih sinusa.
Podigla je oljicu do usana i eljno je poela da pije aj.
506/
Kada se toga jutra probudila, videla je smeeu-tog leptira na paprati. Uzleteo je i sputao
se na neno zeleno lie. Ispod lia i cvea ugledala je gusenicu koja se polako kretala
svojim zamiljenim putem.
Kakva dva razliita bia pomislila je Lilijen, sipajui jo aja u oljicu a za samo nedelju
dana dva smeeuta leptira jurcae se oko paprati.
Srknula je aj.
Dva tako razliita bia mislila je a ipak su jedno. Ba kao ja. Jue sam bila gusenica, i to
sam bila deceni-jama, a danas sam prekrasni leptir. Promenila sam se. Oslobodila sam se
opni i ljutura. I osvestila sam se.
Ugledala ga je istog trena kada je uao u restoran. Bio je visok, vitak, zgodan. Kosa mu je
bila srebr-nastosiva, oi sive, radoznale. Nosila je Diorovu haljinu i oseala se ivom i
slobodnom. Beskrajno slobodnom.
On je bio odeven u sivo odelo sa tamnoplavim traftama. Lilijen je bila zadovoljna to je
to bilo jedno od odela koje je ona kupila. Kroj je bio beskrajno elegantan. (Pre mnogo
godina nosio je staromodna odela od tekih vunenih tofova sa irokim reverima).
Ugledala ga je odmah, jer ga je i oekivala i drala je na oku ulazna vrata. (Sedela je u
uglu iz kojeg su se dobro videla vrata. esto mu se smejala zbog te navike da uvek, u bilo
kojem restoranu, odabere ba to mesto. Ali onda joj je on objasnio zato je to uvek radio,
da je to bio deo njegove obuke. Odmah je to shvatila pa je onda poela da se divi kako je
discipli-novan).
Poljubio ju je u oba obraza. Priao je ef sale. Naruio je pie. Lako su se navikli da
pomalo piju, kao i svi Pariani.
- Kako si?
Nikada je nije zvao ni imenom ni nadimkom -
507/
sve dok se ne bi nali u krevetu. Tada ju je nazivao svim imenima od milja, kao da bi
eleo da nadoknadi sve do tada proputeno.
- Da li je tvoje putovanje bilo bez dogaaja?
I to pitanje je bilo sasvim nalik na njega. Nije pitao da li je putovala udobno, bezbedno ili
dobro. On je odmah zahtevao informacije. To je otkrivala i u njihovim najintimnijim
razgovorima. I to je bio deo njegovog treninga. Bar tako je ona pretpostavljala.
- Bilo je prijatno - ree ona i klimnu glavom efu sale koji im je lino doneo pie. Ovde
su bili rado vieni.
Onda, da nazdravimo ree on i podie au. Kucnuo se sa njom i srknuo svoj
kampan sa sodom. - Drago mi je to te vidim.
Kae to kao da nisi bio siguran da e me sada videti ree ona. Posmatrala je
njegove oi, neto emu ju je on nauio, zajedno sa drugim trikovima koji su sluili da
prepozna kojoj naciji pojedini ljudi pripadaju prema odlikama svojih lica. Uvek bi je
nauio neemu korisnom.
Da budem iskren ree on sumnjao sam.
- Zato? Ranije sam uvek dolazila videla je neko nervozno svetlucanje u njegovim
oima.
Klimnuo je glavom i rekao:
- Ali sada nije kao pre - njegovo potovanje istine uvek je uticalo na jainu njegovih
komentara. Ovo je sasvim drugaije. - Uvek je moglo neto da se naui iz njegovih
reci i po tome kako je govorio i ta je govorio. - Ovo je krajnji ishod.
- I ti si pomislio da bih ja mogla da se predomislim?
Izvini.
Volela je da vidi taj zbunjeni izraz na njegovom
508/
licu. Bilo je to zbog toga to nije imala prilike da ga esto vidi a delom i zbog toga jer je
uivala to je uspela da to izazove.
- Mislio si da bih mogla da promenim miljenje u poslednjem trenu?
Da, ja sam bio u slinoj situaciji neposredno pre venanja rekao je zamiljeno.
Retko je kada govorio o svojoj eni. Objasnio joj je da je majka njegove ene bila
Jevrejka. Prema tome, i ona je bila Jevrejka. Znao je to pre nego to su se venali. Ipak,
oenio se njom mada je znao da bi to moglo da bude nezgodno ako se njena tajna ikada
otkrije. A tako je i bilo. Njegov rival je otkrio tajnu. Pokuao je da ga otera ali, umesto
toga, on je unitio njega. Ali ena mu je bila zatvorena i muena.
- Ja sam... se predomislio? Da, zamalo. Ne da je nisam voleo. Voleo sam je - Lilijen je
bez prekida posmatrala njegove oi dok je govorio - ali, bio je to opasan korak. Veliko
prilagoavanje. ivot odbija takve velike promene. ta ti misli?
- Ponekada - ree ona - to zavisi od mnogo ega.
Od ega? bio je iskreno radoznao i to joj se dopadalo.
- Zavisi od osobe. Od okolnosti. - Srkutala je svoje pie. Promena je bolna samo kad
je ovek ili suvie srean ili suvie nesrean. Ja, sluajno, nisam ni jedno ni drugo. Meni
je promena dobro dola. Ose-am se slobodnom.
- I nema drugih pomisli - kako je bio siguran.
Nemam.
Ozbiljno je klimnuo glavom.
- Shvatam. Mislim da je to veoma dobro -
509/
osmehnuo se onim svojim brzim armantmm osme-hom. Ponekada je delovao tako isto,
deaki.
Setila se njihovog susreta. Dogodilo se to pre mnogo godina. Ve je bila prijateljica s
njegovom sestrom.
Njegova sestra je nainila prvi kontakt. Bilo je to ba ovde, u Parizu. Srele su se u bistrou
u koji je Lilijen esto odlazila, na Bulevaru Sen ermen. Lilijen je volela da sedi i srkue
svoj Amerikano dok je posma-trala mlade studente kako prolaze i smeju se u grupama,
pevaju, a ponekad bi se ula i neka stara narodna pesma. Obuhvaena nostalgijom, seala
se svojih studentskih dana. Bili su to jedini trenuci kad je mogla da pobegne to dalje od
Vaingtona. Tu je mogla da bude daleko od mranih razmiljanja o Filipovim
putovanjima i never-stvu.
Njegova sestra je bila zgodna ena mada je Lilijen mislila da je dosadna. Bila je nekoliko
godina mlada od Lilijen. Ali, kako se kasnije pokazalo, i ona je imala iste probleme. Njen
mu ju je besomuno varao dok se, pred svetom, trudio da odaju sliku srenog braka.
Razmiljala je o tome da ga napusti. Poverila se Lilijen jednoga popodneva ali nije imala
dovoljno samopouzdanja.
Rekla je da joj je ivot tako dosadan i mraan. Uhvatila je jednom samu sebe kako
razmilja o nekom slubeniku iz preduzea u kome je i sama radila. Mislila je o tome
kako bi izgledalo kada bi njih dvoje vodili ljubav. Nije li to udno i pomalo pokvareno?
pitala je Lilijen.
Nije rekla je Lilijen. Ona je tada ve duboko bila zagazila u probleme njegove sestre. U
popodne-vima koja su usledila neprestano je ubeivala njegovu sestru da nije nita
nemoralno voleti drugoga oveka.
510/
Polako ju je ubeivala u ispravnost takvog stava a istovremeno je i sebe ubedila da nije
nita strano ako voli drugoga oveka a ne vie Filipa.
I ba nekako u to vreme, upoznala je njega. Jednog dana ga je dovela sestra. Bio je
usamljeni diplomata, tek od nedavno u ambasadi u Parizu, kome je bilo potrebno malo
orijentacije. A moj odmor se upravo zavrava dodala je njegova sestra. Moram da se
vratim kui. Osmehnula se skoro stidljivo. Budite ljubazni sa njim, vai?
Lilijen je, naravno, bila ljubazna. elela je da ga opet sretne. Bilo joj je dosadno, bila je
ljuta, usamljena. I to u najromantinijem gradu na svetu.
Zar se onda iznenadila kada se ispostavilo da je on Dejvid Tarner? Ili, bolje reeno, da je
on bio ovek koga je nekada poznavala kao Dejvida Tarnera? Bio je to ovek koji ju je
davno privukao. Bio je njen uitelj, njen mentor. Bio je to ovek koga je pre mnogo
godina spasila i koji je onda nestao bez traga. Bio je to ovek koji e sada postati njena
kontrola u svem tajni u koji je tako oajniki elela da ude.
Jo uvek je bio veoma zgodan, moda jo zgodniji nego ranije. Naravno, trebalo mu je
malo glanca, m i tamo. Ali bio je stabilan, kao planina. Njegov svet je bio tako vrsto
omeen i definisan da je to i njoj pomoglo da definie svoj. Haos koji je morala da deli sa
Filipom nestajao je kad bi bila sa njim. I, to je najvanije, on je nikada nije naputao.
Ba naprotiv, ona je bila ta koja je povremeno morala da ode i ostavi ga. Sta je moglo da
bude loginije nego da njih dvoje utonu u divnu ljubavnu aferu? Sa druge strane, ko bi
mogao da predvidi da e ona vremenom dotle stii?
- Kako je Mirni? - pitala je sada Lilijen.
511/
Dobro je ree on stalno pita za tebe.
- Nedostaje mi.
- Dobro - ree on i stavi obe ake preko njene.
- Htela sam odavno da te neto pitam - skoro da se postidela. Zato si iskoristio
Mirni? Zato mi nisi sam priao?
- eli istinu? Nisam znao kako e me primiti. Tako sam te iznenada ostavio, tamo u
Tokiju. Naravno, to je bilo neophodno ali nisam znao da li si ti to mogla da shvati.
Lilijen se malo osmehnula.
Seam se kada te je Mimi dovela. Seam se da sam nekada mislila da te, sasvim
sigurno, nikada vie neu videti. Tako sam bar govorila sama sebi. Ali mislim da sam
sve vreme oseala da u te videti. I onda sam shvatila da postoji jo neto emu si me
nauio: da budem strpljiva i kako da budem strpljiva.
- Nikada ti nisam na pravi nain zahvalio za ono to si mi uinila u Tokiju.
Jesi ree ona i stegnu mu ruku bezbroj puta.
Oi im se susretoe.
Lilijen je znala, da je sada vreme za krajnju odluku. Otvorila je tanu, izvadila paketi.
- Donela sam ovo - rekla je i spustila paket na njegov dlan. - Eto, sada je sve gotovo
mislila je. / nije uopste bilo teko.
Dakle ree Jevgenij Karsk stigli smo do kraja. Podigao je au, nazdravivi
joj. Ali, to nije kraj, to je samo novi i uspeni poetak.
Kad se Ilijana probudila, Majki je ve bio oti-
ao. Okretala se na futonu u majunoj sobi za goste u stanu Stika Harume. Osetila je
toplinu koja se zadrala od Majklovog tela. Milovala je futon gde je on leao. Stavila je
glavu na mesto na kome je poivala njegova glava. Zatvorila je oi. Sanjarila je o njemu,
nije ponovo zaspala.
Kada je otvorila oi bila je spremna da ustane.
Uvila se u jedan od Stikovih kimona i otila je u kupatilo. Moraemo da kupimo danas
neku odeu pomislila je. Kad je izala iz kupatila ula je da neko radi u kuhinji. Stik je
pripremao doruak.
- Jesi li video Majkla? - pitala je.
Otiao je pre nego to sam se probudio ree Stik, pravei kuglice od pirina.
Odjednom podie glavu i pogleda je. - Voli li ti da jede ovo za doruak?
- Ne naroito. Iscerio se.
- Ne volim ni ja. Kako bi bilo da odemo u jednu fantastinu palainkarnicu, u inuku?
Nasmejala se.
- Da pogaam? Svi Amerikanci idu tamo, je
li?
- Jeste. Tu su najbolje palainke u ovom delu
sveta.
- Nikada nisam jela palainke - ree Ilijana.
- Onda ti ne zna ta je pravo uivanje. Nisi jo ivela.
Pola asa kasnije, Ilijana je gledala preko stola u Stika Harumu i zaprepaeno pitala:
- ta ti je to?
Pruio joj je staklenu flau.
- Melasa od javora - ree on - to se jede sa palainkama.
513/
Uljana je sumnjiavo pogledala smeu masu.
- Mora da proba insistirao je Stik palainke bez ovoga nisu palainke.
Ilijana nasu nekoliko kapljica preko svoje palainke, uze komadi.
- Hej, ovo je vrlo ukusno - ree. Stik je bio oduevljen.
- Amerika hrana - ree on, sijajui od zadovoljstva. - najbolja je na svetu.
Odveo ju je u palainkarski raj. Nalazio se na drugom spratu velike kule. Sa velike
zastakljene terase video se Kabuki-o, istoni deo Sinukua. Videli su pretrpane ulice.
Pitali su se kako se ljudi uopte kreu na tako malom prostoru.
- Dopada mi se ovo mesto. Drugaije je od ostalih.
- Da - ree Stik i narui jo jednu rundu palainki - mislim da nisi ranije odlazila na
ovakva mesta.
Pogledala ga je.
- ta hoe time da kae? Slegnuo je ramenima.
- Tvoja porodica ima toliko novaca da vero-vatno ne zna ta e da radi sa njim. Zato bi
ti dolazila ovamo? Nisi nikada imala prilike da ovde zae.
- Ne razumem te - ree Ilijana. Ali bila je preplaena i potpuno ga je dobro razumela.
- Onda u ti objasniti tako da razume - ree Stik dok je kelnerica zamenjivala njegov
prazni tanjir punim na kome su se puile palainke. Tvoj otac je Nobuo Jamamoto.
Jamamoto se ne muvaju po delo-vima grada kao to je Kabuki-o. On, svakako, nikada
ne bi doveo svoju kerku ovamo, zar ne?
- Grei, ja se prezivam Seno, Ilijana Seno. Izvinite, gospoice Jamamoto ali zaista
nema
514/
razloga da se i dalje laemo. Vidi, uprkos injenici da ti bei od fotografa i da tvoja
slika nikada nije objavljena, ja znam ko si ti. Video sam te sa ocem Jamamoto-sanom u
njegovom fabrikom kompleksu u Koebu - on gurnu veliki komad palainke u usta i
nastavi da govori dok je vakao. Sea h se dana kad je Jamamoto teka industrija
objavila da je primila pomo od vlade da razvije FAX mlazni avion? Mislim da se sea,
jer si bila uz oca kad je dao izjavu za novinare. Bilo je dosta stranaca tamo. Ambasadi su
bile potrebne moje usluge. Ja sam prevodio govor tvoga oca. Ilijana spusti viljuku.
- U redu. ta eli? On slee ramenima.
- Zavisi...
Zavisi od ega? pitala je nestrpljivo.
Zavisi od toga koliko mogu da ti pomognem. Posmatrala ga je kao to mungos
posmatra
zmiju.
- Ne znam zato bi ti meni uopte pomagao?
Stvarno? Stik Haruma je nastavio da jede. Pa to je loe. Majk je najzad shvatio
gde se nalazi Katei dokument za kojim i ti traga. Ja sve znam. Majk mi je sve ispriao
jo jue. Naravno, Majk mi veruje pokupio je kapljice sirupa poslednjim zalogajem
palainke. -Bojim se da nije isti sluaj kada si ti u pitanju. On e me povesti sa sobom
kad krene po dokument. Tebe e ostaviti jer ti ne veruje.
- Pretpostavljam - ree Ilijana - da je to ta taka na kojoj e mi ti pomoi.
- Mogue.
- Majki ti je prijatelj - ree ona - zato bi ga izdao?
Stik se zavali u stolici i pogleda je.
Zar u ga izdati?
- ini mi se da hoe.
Svako ima cenu, mis Jamamoto. Bar pametni ljudi tako kau. Pitam se kolika je tvoja
cena?
- O tome neu da razgovaram.
- Pitam se za koga radi? Za oca? Za Masai Takija? Za svoju majku, Miiko? Ne mogu
da verujem da Nobuo Jamamoto ima veze sa Taki-gumijem. Ti sama nisi Jakuza, je li?
- Nisam - ree ona - nisam Jakuza. Odjednom je osetila strahoviti umor. Uinilo
joj se da se sav umor onih noi koje je provela bez sna sada skupio i obruio na nju.
Stalno laganje, stalni strah da e otkriti neto to ne bi smela, potpuno su je iscrpeli. Poto
je toliko dugo krila sve o sebi, sada nije elela nita drugo nego da otkrije svoj pravi
identitet. elela je da najzad bude slobodna.
Onda ree Stik ko si ti? Ilijana odvoji pogled od njegovog lica i pogleda na
ulicu, gde je gomila ljudi zalazila u prodavnice i prolazila ispod neonskih reklama. elela
je da bude meu njima, da slobodno hoda po sveem jutarnjem vazduhu. Ponovo je
poela da pada kia, elela je da oseti kapljice kie. elela je da oseti vlani mantil na
pleima, elela je da oseti kako joj kapljice polako natapaju odeu. elela je, najzad, da
zna da je jo uvek iva. Ali, nije mogla. Bila je uhvaena ovde, bila je kao u nekoj stupici
pod zemljom, morala je da lae ljudima do kojih joj je stalo, koje je ak i volela. Ne
znajui kako je dospela do ovog stadijuma, postala je oajna.
- Dugo nisam razmiljala o sebi kao o Ilijani Jamamoto - rekla je najzad - vie se i ne
seam ta znai biti ona. A to je neto to elim da budem, vie od svega.
516/
- Pa dobro ta je to to te zaustavlja da to bude?
- Okolnosti. Obaveze.
Vie nije gledala kroz prozor. Posmatranje onoga to je elela a nije mogla da ima samo
ju je bacalo u oajanje. I to sve zbog girija, tereta suvie tekog da se podnese.
- Spreavala me je porodica.
Stik Haruma ne ree nita. Ona, najzad, priz-nade.
- Moda mi, ipak, treba tvoja pomo.
- Ako moe da plati moju cenu.
Ilijana je dugo razmiljala o tome. inilo joj se da bilo ta to e rei moe biti od velikog
znaaja.
- elela bih da ubedi Majkla da moe da mi veruje - znala je da je pri kraju snaga.
Njena uznemirenost zbog sudbine male Tori bojila je svaku re koju je izgovorila, svaki
pokret koji je nainila.
- U redu ta ja dobij am?
- Mislim da sam pogreila - ree Ilijana i ustade. - Da si stvarno Majklov prijatelj ne
bi tako neto pitao. Ja elim samo ono to je najbolje za njega. Ja sam tu da ga zatitim,
da mu pomognem na svaki nain. Moda te on ne poznaje tako dobro kao to misli da te
poznaje.
- Opusti se, Ilijana - ree Majki, pojavivi se iz gomile tinejdera. Nosio je farmerke i
konu jaknu. Onako neobrijan, sasvim se uklapao u ovo drutvo. -Stik i ja se poznajemo
toliko dobro koliko najbolje mogu da se poznaju dva oveka. Ono to je on ovde uradio,
bilo je po mojoj naredbi.
- Kako?
- Tako - ree Majki, osmehujui se - sada kad ja znam na ijoj si strani mislim da je
krajnje vreme da se ti i ja bolje upoznamo.
517/
Tori je dremala u Miikinom naruju. Preivala je toliko uzbuenja i Miiko je toga bila
svesna. Ali, bila je i veoma umorna. Strah je bio iscrpljujua emocija a Tori je danima
bila preplaena. Samo su joj svakodnevni telefonski razgovori sa bakom davali snagu i
drali je daleko od histerije.
Sada, naslonivi se na bok svoje bake, oseajui lagano udaranje njenog srca, oseala je i
toplinu i zati-enost. Bilo je vreme za spavanje, za sanjanje. Tori je volela da sanja:
obojena svetlost je prolazila kroz kronje drvea, uo se zov ptica koje su letele od grane
do grane, oseao se miris prolea.
Ton je bila svesna pokreta dok je Miiko urila niz slabo osvetljene hodnike. Doi je bio
uz nju. Bila je svesna i zvukova. inilo joj se da neto negde daleko, duboko die. Mislila
je da je to neka velika ivotinja koja proizvodi takve zvuke, moda dinosaurus. Ali Tori
je bila ve dovoljno stara da bi znala da nema vie dinosaurusa. ta je onda proizvodilo
tako udan zvuk?
Otvorila je oi, okrenula je glavu da bi videla tu veliku ivotinju. Moda su je obmanuli.
Moda dinosaurusi ipak postoje. Videla je neku senku kako se pokrenula prema njoj. Bila
je suvie mala da bi bila dinosaurus ali Tori je prepoznala ko je to, pa je brzo rekla:
- Bako...
Miiko i Doi su paljivo koraali, oslukujui bilo kakav zvuk. Bili su na oprezu i uli
bi da je neko dolazio. Meutim, zujanje tekih maina koje je Tori zamenila sa disanjem
neke velike ivotinje u svojoj dejoj mati omelo ih je da bolje uju.
- Saekaj, Doi apnu Miiko jesmo h proli vrata sa nae leve strane?
Doi se vratio.
- Jesmo.
518/
- Pogledaj unutra - ree Miiko - elim da znam ta Masai smera i ta je ovde izgradio.
Miiko-an ree Doi nervozno mislim da to nije mudro. Ton je sa nama.
Moramo da pourimo da nestanemo to pre odavde. to se due zadravamo, to je
opasnost vea.
Slaem se sa tobom ree Miiko ali, Nobuo je nedeljama u uasnom strahu.
On misli da moe od mene da sakrije taj strah ali prema kratkim koracima kojim hoda ja
mogu da osetim da se plai, mogu da osetim po tome kako razgovara sa poslugom u kui.
ta Masai eli od Nobua, pitala sam se bezbroj puta. Nisam umela da naem odgovor.
Ali, odgovor je svakako ovde, oi-ane. Nikada nam se nee pruiti druga prilika da
saznamo ta se ovde dogaa. Moramo da rizikujemo, bez obzira kako to opasno bilo -
gurnula ga je - hajde, idi. I pouri.
Doi se provue kroz tamni prolaz. Odmah je osetio ledeni vazduh. Shvatio je da je u
nekoj manjoj prostoriji. Iao je prema najudaljenijem kraju sobe, traei vrata i bravu na
njima. Kad je naao bravu, otvorio
je vrata.
Prekoraio je prag. Sada je oseao snani vetar i pogledao je nadole. Nalazio se na
viseem mostu iznad ogromnog jaza koji se prostirao u suterenu skladita. Bio je blizu
mesta sa koga su Masai i Kozo ina posmatrali istovar atomskog projektila, pre
izvesnog
vremena.
Doi ugleda kako ljudi, u prostranim odelima za zatitu od radijacije uurbano hodaju na
sve strane. Zagledao ih je. Na njihovoj odei bile su neke oznake. Odmah je prepoznao
grb Jamamoto teke industrije.
Projektil se jasno video. Jamamotovi tehniari su ga izvadili iz olovnog omotaa i poeli
su da ga
519/
sputaju u neto to je oiju liilo na veliku raketu ili avion.
oijevo srce skoro prestade da kuca pri pogledu na to. Brzo se vratio preko praga. Pitao
se kako e rei Miiko ono to je video. Bio je napola puta preko male prostorije, kada
zau glasove. Dolazili su iz hodnika gde je ostavio Miiko i Ton i uhvati ga uasni strah.
Kretao se brzo, klizei kao guter uza zidove. Polako je okretao glavu. Ugledao je
Miiko. Stezala je Tori na grudima. Pored nje je stajao Masai. Drao je u rukama njen
katana.
Doi zastade da bi uo ta govore.
- Ve si mi prouzrokovala dosta problema -ree Masai - teko da moe da objasni
svoje prisustvo ovde. Pitam se kako si samo otkrila gde uvam tvoju unuku Doi ga je
video kako slee ramenima u udu. S druge strane, to i nije vano. Najvanije je to da
sam te ja ozbiljno potcemo. Morau sada da se obezbedim da se ovako neto nikada ne
dogodi. Ja sam u opasnoj zoni. Bilo kakvo uznemiravanje u ovoj poslednjoj, kritinoj,
fazi ak i od strane moje polusestre ne mogu da tolenem. To mora da se resi na jedini
moguni nain.
Kia je udarala velikom silinom o krov hrama. Nalazili su se u severnim predgraima i
sada je opet moglo da se vidi drvee na sve strane.
Majki parkira kola na zemljitu hrama. Pogleda u graevinu zaklonjenu maglom i kiom i
uini mu se kao da se vratio kui. Bio je tako blizu uju, pa mu se inilo da osea novi
priliv snage koja ga je ispunjavala
520/
uprkos posekotmama i ubojima. Nije ugasio motor, nije eleo da mu se prozori zamagle
na kii.
- Ilijana - ree - da li e mi sada kazati sve? Sada je trenutak za to. Zato nisi
elela da znam tvoje pravo ime?
- Da li zaista trai istinu?
Shvatila je da je Majki, ili tanije njena osea-nja prema njemu, razlog to se sve
izmenilo. Kada je bila sa njim, zaboravljala je na sve: na prilike, na obaveze, na porodicu,
giri. Zatvorila je oi na tren i pomislila: Dragi Boe, ja sigurno ludim. Uhvaena sam u
zamku izmeu straha za ivot svoje male keri i ljubavi prema ovom oveku. Pojma
nemam ta da uradim. Spasi me. Molim te, spasi me.
- Oduvek sam eleo da znam pravu istinu -ree Majki. - Nita me drugo nije interesovalo
da ujem iz tvojih usta. Izgleda da je to jedina stvar koju nisi mogla da mi prui.
- Zato to mi se inilo da eli lako da doe do nekih odgovora - rekla je,
trudei se da sakrije emocije koje su je guile. - Traio si neto to filmska junakinja kae
svom dragom na platnu i sve postane dobro, ispravno i jasno. Ali, stvarni ivot
nije tako suv i ravan. Ima najmanje deset hiljada sive boje u svetu i ti se tonovi
redaju jedan preko drugog.
Gledala je kroz prozor. Majki je oseao da je uznemirena, da je ono to e rei u nekoliko
narednih trenutaka ve dugo drala u mislima. eleo je da joj olaka taj trenutak ali nije
znao kako.
Najzad je progovorila:
- Nisam ti rekla svoje prezime jer nisam znala da li smem da ti verujem.
Majki je buljio u nju. eleo je da je epa, da
mi
je pretrese i kae: Meni da ne veruje? Pa ja sam bio taj koji nije smeo da veruje tebi!
Reeno mi je da treba da ti verujem, da moram da ti verujem. Ali nisam mogla da
znam, niti je to mogao bilo ko drugi, kome si ti odan. Da li si bio odan Jonasu Samartinu?
Ili svome ocu? Ili, moda, nekome koga mi uopte nismo znali?
I tek tada Majki shvati na kakvom se nesigurnom tlu ona nalazila. Video je ak i ono to,
sve do pre nekoliko trenutaka, nije shvatao: on i Ilijana su bili kao dva lepa mia koja su
njukala vazduh na neprijateljskoj teritoriji. Moj Boe mislio je kako smo uopte stigli
dovde a da nismo razderali jedno drugo ?
- Lae da su ti o meni reene neke stvari - ree on - izgleda da si znala ujka Semija. Da
li moe to da mi malo bolje objasni?
Ilijana uzdahnu.
Tu poinju da se diu slojevi sive boje ree, uhvativi obema rukama njegove -
nijedan sin ne voli ovo da uje, Majkle. Ali sada, kada si me pitao za istinu i kada ja
shvatam da sam otila daleko ne otkrivajui istinu, sada je krajnje vreme da je izgovorim.
Oi su joj bile ogromne. Zagledao se u njih i kao da se izgubio u njihovim dubinama.
Kasnije, kada se bude seao tog trenutka, mishe samo na udesna oseanja koja su njene
oi izraavale. Seae se njene povreenosti, iznenaenja i oajanja.
- Istina je sledea: tvoj otac i moja majka su bili ljubavnici.
Majki nije znao ta da oekuje ali na ovo, svakako, nije bio spreman.
ta to treba da znai?
Rekao je to mehaniki, ne razmiljajui, ispunjavajui tiinu koja je postajala sve vie
zastraujua.
522/
Sreli su se 1946. radili su zajedno kada je tvoj otac bio u CIG. Ali onda je dolo
vreme kada joj je njen otac, Vataro Taki, zabranio da via Filipa Dosa.
- I to je bio kraj te veze - ree Majki, nekako s olakanjem - pa, to je u svakom sluaju
bilo odavno.
Ilijana ga jae stee za ruke, kao da je bio dete za koje je znala da mu je potrebna uteha i
ljubav.
Ne ree ona tiho to nije bio kraj za njih. Sada je kia padala jae. Brisai su
odbacivali
vodu sa oferajbne. Udaranje kie o krov automobila bilo je veoma snano.
- Moja majka nije posluala Vataro Takija. Nikada nije uinila neto tako - nikada
nije razmiljala da bi ranije neto tako i mogla da uini. Ali sada je oseala da mora da se
tako ponaa. Nije mogla tek tako da dopusti Filipu da ode.
Majki je besmisleno buljio u pljusak.
- Misli da su on i tvoja majka, sve do njegove smrti, bili ljubavnici...
- Majkle - ree Ilijana - sea li se da sam ti priala o molitvi koju sam nauila kada sam
bila mala? Ona glasi ovako: DA je elja. NE je san. Poto nemam drugog naina da
proem kroz ovaj ivot, moram da iskoristim da i ne. Dopusti mi da drim skrivene elju
i san, tako da jednoga dana budem dovoljno snana da opstanem i bez njih.
- Seam se.
Tvoj otac me je nauio tu molitvu rekla je to sasvim ozbiljno. Majki se okrenuo
prema njoj i zagledao joj se u lice. - Da, tome me je nauio tvoj otac. Ali tek kada sam
odrasla shvatila sam ta je eleo da kae tim recima. Vidi, Majkle, mi smo elja i san.
Tvoj otac te je poslao da postane ratnik. Moja majka je isto uinila- sa mnom. Da li je to
bila samo koincidencija?
523/
Dugo sam mislila da jeste. Sve dok me majka nije povela da upoznam dedu.
Majki je utao.
- Naravno, ja sam ga viala kada sam bila sasvim mala, pa i kasnije, ali ga se nisam
seala.
Majki ju je posmatrao bez reci.
Kada sam prola kroz obuku borilakih vetina, poeleo je da me vidi. ini mi se da je
ono to mi je rekao veoma vano za tebe, kao to je onda bilo za mene. Rekao mi je da
mu je godinama moja majka Miiko bila desna ruka. Filip Dos je bio njegova leva ruka.
Ali, vremena su se promenila i ovek mora da misli na budunost. Ti si budunost, Ilijana
rekao mi je. Tada mi je objasnio zato mi je dato zapadnjako a ne japansko ime. Bio je
moj osamnaesti roendan i bio je to njegov dar meni. Rekao mi je da je on zahtevao da
me krste Ilijana. Jer, ja sam bila budunost. Za Taki-gumi i Japan. Trebalo je da ja budem
ivi simbol ulaska Japana u svet, to je bilo neophodno ne samo zbog budunosti, ve da
bi naa zemlja preivela. Teko je Japance pokrenuti na tako neto. Zato je trebalo da im
ja budem podsetnik.
Ilijana uhvati Majklovu ruku i stavi je na svoje grudi.
- Ja ti sada prenosim reci moga dede. Trebalo je da ti ih prenese tvoj otac. Ali, njega
nema. Ja sam bedna zamena, ali morau da posluim. Mi smo budunost, Majkle. Mi
smo naueni da odgovorimo na zov u boj za koji nae porodice znaju da e doi.
- E, pa evo, tu smo - ree Majki - uvueni u bitku u kojoj je moj otac izgubio ivot, a ja
ak i ne znam da li elim da budem deo te bitke.
Ilijana se osmehnula.
- Ja sam isto to rekla kada me je Vataro Taki angaovao.
- Mislio sam da si ti rekla da nisi Jakuza.
- Nisam, nikada nisam bila. Ba kao to to nikada, u stvari, nije bila ni moja majka. Ali
to joj ni najmanje nije smetalo da na sve naine na koje je mogla pomogne Vataro Takiju.
To, ni najmanje, nije smetalo tvome ocu da uini to isto.
- ta je Vataro eleo da ti uini? - pitao je Majki.
eleo je da postanem njegova nova desna ruka ree ona eleo je da sauvam mir
meu porodicama Jakuza, a da ne privueni panju policije. Ali, ja sam znala da pod tim
terminom uvanje mira misli obezbeivanje Taki-gumiju vodeeg mesta meu kla-
novima. Mislila sam da je to nemogui zadatak, naroito za enu. No, Vataro je bio
mnogo mudriji od mene. Ve je razvio svoju strategiju. Zajedno srno stvorili mit: on je
smislio priu, a ja sam je oivela.
Majki je utao.
- Ja sam postala Nula - rekla je tiho Ilijana.
Lihjen je povela Jevgemja Karska u kupovinu. Bilo je to veliko zadovoljstvo za nju. Tih
dana, kada se stalno plaila za bezbednost svoje dece, trebalo je uivati bar u ovakvim
zadovoljstvima.
Karsk je bio visok i vitak, imao je telo plivaa, telo atlete. Vreme mu nije mnogo naudilo.
Meutim, nedostajalo mu je stila. To nije bilo teko shvatiti, oigledno nije imao ko da ga
tome podui.
Ili su Desnom obalom. Odvela ga je do ivan-ija da bi kupio odela, do Pjera Balmena
za sakoe i pantalone, kod arvea za koulje. Kod Daniele Ehtera
524/
su kupili sportsku odeu (nije imao nita od toga). Cipele su kupovali kod Roberta
Klererija (Nemoj da si dosadan, dragi rekla mu je Lilijen svi nose Balijeve cipele, zato
bi morao i ti?). Kravate su kupovali kod Misonija, kao i arape, maramice i druge
neophodne sitnice.
Zavrili su pre veere, ali Karsk je bio zapre-paen.
- Nikada nisam znao kako je to teak rad -rekao je u poluali.
- O emu govori? - ree Lilijen. - Nismo ak imali ni eli dan. Sreli smo se tek na
ruku.
- Da smo bar ruali umesto to smo ili u te lude kupovine, ja bih se oseao mnogo bolje.
- Ne budi idiot. Ti si sada najbolje obueni pijun u itavoj Evropi.
Namignuo joj je.
- Ne bih voleo da to pominje. Prsnula je u smeh.
- Trebalo bi da se vidi. Stvarno... ne, ne -ree ona - sada je nestalo onog tvog izraza. -
On se okrete da bi se pogledao u staklu prozora.
- Ubeen sam da neu znati da nosim polovinu onoga to si me naterala da kupim.
- Nita te ja nisam naterala da kupi, sve si sam obavio. I uivao si u tome, mogu da ti
kaem.
Karsk je duboko uzdahnuo. Znao je da je ona u pravu. On je imao neke udne sklonosti.
Setio se ta je njegova ena rekla o Evropi koju on smatra svojom ljubavnicom. Znao je
ta misli pod tim: uivao je da bude u Evropi. Vie mu se to dopalo nego da ivi u
Moskvi. Ali to nije znailo da nije voleo svoju zemlju.
- Moemo li sada da veeramo? - pitao je. -
526/
Ili bar da popijemo neto? To sam i imao na umu kad sam te jutros nazvao.
- togod hoe. Odaberi mesto.
Krenuli su metroom jer nisu mogli da nau taksi.
Karsk je odabrao najbolji marokanski restoran u gradu zbog mesta na kome je bio.
Restoran se nalazio na ulici punoj studenata koji su bezbrino sedeli za stolovima i
razgovarali i puili. Karsk je imao mnogo tajnih sastanaka na ovome mestu i ovde se
oseao sasvim bezbednim.
Vlasnik je bio debeli ovek masnog lica ali, inae, veoma uredan. Njegova jedina radost
u ivotu izgleda da je bilo saekivanje gostiju. Odmah je poleteo prema Karsku i ponudio
mu sto u najtamnijem uglu restorana. Kao i obino, odavde su se najbolje videla vrata.
Karsk narui pie.
- A sada - ree Lilijen, stavljajui lako svoju ruku preko njegove - zadovoljna sam to
sam sa tobom. U toj odei zaista izgleda kao pravi Evropljanin. Veoma si ik, srce
moje.
- Hvala, madam - prihvati on, takoe na francuskom.
Stigla su pia i njih dvoje poee da pijuckaju, uivajui u miru koji ih je okruivao.
- Moji ljudi su razvili ono to si mi dala - ree Karsk.
- I? - Lilijen je bila mirna. - Da li je to ono to si eleo?
- Pa i jeste i nije.
- Zaista? - mirnula je oima. - Kako to?
- Ono to je razvijeno je meta. Najvanije operacije BITE u SSSR. To je najbolja
informacija koju smo ikada mogli da dobijemo o tajnim poslovima i
527/
akcijama Amerikanaca na naoj teritoriji. Neto od toga smo i oekivali. Ali, ono to si ti
dala zaista je nevero-vatno.
- Znam.
Karsk je pokuao da se smiri i razbistri misli. Bio je svestan da mu puls udara kao lud i
nasluivao je poetak glavobolje iza desnog oka, to je bio sigurni znak visokog pritiska.
Veoma obazrivo, ree:
- ta misli time da kae? Lilijen se osmehnula.
- To je bar jednostavno, zaista. Dala sam ti tano ono to sam nameravala da ti dam -
podigla je obrve. Nisi valjda mislio da u ti dati sve to si eleo, je li? Postojao je
suvie veliki rizik za mene, da i ne govorim o tome da sve ovo dovodi do drastine pro-
mene u mom ivotu. Ja ne mogu vie da se vratim u Ameriku. To sam znala onoga trena
kada si mi rekao da ti nabavim ove informacije. I ti si to znao. Trebalo je da oekuje da
u ja neto traiti zauzvrat.
Karsk je sedeo veoma uspravno. Zaboravio je na pie, zaboravio je na oputanje.
Oekivao sam... glas mu je bio pun kon-trolisanog besa koji je uzalud krio. -
Mislio sam da ti to radi iz oseanja dunosti.
- Dunosti? - Lilijen mu se skoro nasmejala u lice.
Da, dunosti. Postajao je nestrpljiv. Ja imam oseanje ta je ideoloki ispravno.
Mislio sam da i ti to osea. Mi smo u ratu, ne u ratu orujem i bataljo-mma, ve u ratu
razumom.
- Prestani - ree Lilijen tako otro da je bio zaprepaen. - Sada e poeti da mi vitla
ispred nosa Marksom i Engelsom. Grei ako si mislio da ja radim za tebe iz nekih
ideolokih razloga.
Karsk je primetio da im se kelner pribliava, pa mu nestrpljivo odmahnu rukom da ne
prilazi.
- Iz kakvih bi drugih razloga to radila?
- Iz linih - ree Lilijen - radei tajno za tebe sve ove godine, oseala sam beskrajno
zadovoljstvo to miniram ono to sam najvie mrzela: svog oca, Filipa i Jonasa. I sve ono
to su oni radili. ta misli, zato bih inae traila razvod od Filipa? To to sam bila udata
za njega bilo je dobro, jer je tebi sluilo kao tit. Bilo je to, u stvari, savreno. Ili, da
kaem, skoro savreno. Za svaku radost u ovom ivotu potrebno je platiti odreenu cenu.
Godinama sam posmatrala svoga mua kako mi je neveran. Nikada nije prestao da se
vida s onom japanskom kukom Miiko Jamamoto.
Ako si ga mrzela ree Karsk prilino otro -zato bi ti smetalo njegovo neverstvo?
Znajui da e u razgovoru doi do toga, Lilijen
ree:
- Bilo mi je to vano, Jevgenij. Ja sam veoma ponosna. elim da se o meni brine, da sam
nekome potrebna. Svako to eli. Bilo je veoma bolno biti u braku sa ovekom koji ne
brine o meni.
Osmehnuo se. Videlo se da je to veliki napor za
-
- Ali ti si imala mene. Mi smo imali nau vezu.
- Da, tano - dodirnula je opet njegovu ruku -sa tobom sam otkrila sve to mi je
godinama nedostajalo. Ali, povratak Filipu bio mi je uvek bolan. Posle naih zajednikih
trenutaka, moj ivot sa njim bio mi je
bedan.
Oigledno je bilo da je zadovoljan i pomilova sada njene ruke onako kako je obino inio
kada su bili zajedno u krevetu.
Tako je lepo oseanje kad osea da si
528/
529/
potrebna mukarcu kao da naie na oazu usred pustinje. Ti si mi spasao ivot, Jevgenij,
doslovce. Karsk prinese njenu ruku usnama.
- ta bi Pariz bio bez tebe? - osmehnuo se. -Ali, da se vratimo informacijama koje si
ukrala iz kompjutera BITE. Gde je drugo?
- Kod mene na bezbednom mestu. Ali nemoj da brines, imam nameru da ti ih predam. To
je moje obeanje koje sam dala. A ja sam ena koja dri re -stresla se. - No, u svakom
sluaju, ja moram da dobijem neko zadovoljenje. Kao to sam rekla, ovo je dug i teak
zadatak. Element rizika je jo uvek ogroman. Ali ja dragovoljno, ovek bi rekao skoro
veselo preuzimam to i idem dalje.
- Zato? - Karsk je bio sasvim zbunjen. - Zar hoe da poverujem da si ti izdala svoju
zemlju samo zato to si elela da se osveti nekim mukarcima iz svog ivota?
- Samo? ta ti to znai? Zar misli da ovek postaje izdajnik samo zato to slepo veruje
nekim idealima?
- Da, mislim da se izdaje samo zbog ideala i to onih koje ja zastupam. Seti se knjiga koje
sam ti dao.
Da, seam se ree ona provela sam mnoge besane noi razmiljajui o njima i
njihovom znaenju. Dola sam do zakljuka da nema velike razlike u ideologijama koje
pokreu vas i nas. Mo kvari ljude, Jevgenij. Tako je u Vaingtonu, tako je u Moskvi.
- Grei - ree Karsk - uasno grei.
- Je li? Da vidimo pa da dokaemo da je drugaije. Kae da si zakleti marksista, da si
sledbenik ideologije koja vlada u tvojoj zemlji. I ja ti verujem. Ali, tebe privlai Zapad.
Bio bi radije ovde nego bilo gde na svetu.
530/
- Ja volim svoju zemlju - ree on besno, shvatajui kuda ovaj razgovor vodi. -
Volim Odesu u prolee, volim...
- Pogledaj samo, uiva u svakom trenu koji provodi ovde. Odeven si u najbolje
stvari koje mogu da se nadu u Parizu.
- Zato to si me ti vukla po radnjama.
- Zar sam te ja naterala da to sve kupi? Zar sam ja to sve platila? Zna li
ta je Henri Dejms napisao o ovom gradu? - nastavljala je Lili-jen, ne obraajui
panju na njegove proteste Rekao je: Pariz je najvei hram ikada sagraen za
materijalne radosti. Eto tu ti klei i moli se. Pariz je ono to ti oboava, Jevgenij.
- Ne poriem da ovde uivam.
- A kako je tamo kod kue? ivi u bed-nom jednosobnom stanu u Moskvi? Njene
oi su ga probadale.
- Ne - ree on.
- Naravno da ne ivi. Nema sumnje da ivi u zgradi rezervisanoj za visoke
partijske slubenike. Nalazi se u najlepem delu grada. ivi u stanu dovoljnom za
estolanu porodicu. Moda se sa tvojih prozora vidi reka. Ima dovoljno svetlosti i
vazduha. ar nije tako?
- Prilino tano.
- Drugi nisu tako sreni kao ti ali tebi to ni najmanje ne smeta - posegnula je u svoju
tanu i gurnula neke papire prema njemu.
- ta je to? - pitao je, gledajui preplaeno u papir kao da je gnezdo korpiona.
- To je neto to se meni duguje. Neto to tvoja zemlja duguje meni. Neto to ti
meni duguje.
531/
- To je glupost. Ti si od poetka bila voljna da sarauje. Daj mi ostatak informacija.
- Ozbiljna sam. Misli da e to izvui od mene samo tvojom mukom snagom volje?
Dodirnuo ju je tamo gde je znao da voli da je dira.
Izraz joj je bio cinian.
- Zar si mislio da te toliko volim da u uiniti sve to mi kae?
Kada je Karsk ponovo progovorio glas mu je bio izmenjen.
- Mislim da ne shvata kakve mogu da budu krajnje posledice tvog nepromiljenog
ponaanja.
- Nemoj da mi preti, Jevgenij. Ja sam nainjena od tvrde materije nego to misli. Ako
ima na umu da mi naudi, nikada nee dobiti drugi deo informacija koje su ti
neophodne.
Njegov pogled se za tren sukobi sa njenim, a onda on izvue naoare i otvori papire koje
mu je dala. Bile su to tri kopije. Kad je proitao prve redove, pogledao je. Poeo je da
shvata da ju je strano pot-cenio.
- Ovo - ree - nema nikakve veze sa osvetom.
- Osveta je samo lina strana onoga to sam uinila. Ovo je isti posao.
- Vidim - njegov pogled je leteo po papirima. -eli mnogo vie od obinog sklonita u
mojoj zemlji.
- Kao to sam rekla, ja nikada vie ne mogu da se vratim u Ameriku. elim da ostatak
ivota provedem u izobilju i srei.
Skinuo je naoare i pogledao je.
- Dakle - ree polako - ti eli svoje odeljenje u KGB. U roku od godinu dana, kad
pree u Moskvu, eli da ue u Politbiro. To je nemogue.
532/
Nita nije nemogue. Razmisli o informacijama koje sam ti dala.
- Shvatam to - ree Karsk - ali, Politbiro. Boe moj, postoje procedure, diskusije, mnogi
treba da daju svoj pristanak. Mora da proe odreeni period privikavanja.
- Govori kao da bih ja mogla da budem trojanski konj koga su poslali Amerikanci -
nasmejala se. -Kada svi u Politbirou budu proitali informacije na osnovu kojih je
zasnovana ova akcija, tvoja akcija, Jevgenij, nee sumnjati u mene i iskrenost mojih
namera. Razmisli samo o vrednosti onoga to sam ti predala. Razmisli o osetljivosti tih
podataka. to vie okleva, sve vie daje vremena Amerikancima da se povrate i
preuzmu odgovarajue mere.
Na Karskovom licu sada se prvi put ogledao ok, i iskreno zaprepaenje.
- ta kae? Zar si ti govorila nekome o ovome? Zar Amerikanci znaju ta si
uradila? Rekla si mi da moe da izvue informacije iz kompjutera i da niko najmanje
nedelju dana ne primeti da je neto ukradeno.
- To je savreno tano, ali sam ostavila elektronsku pozivnicu. Ljudi iz BITE ne znaju ko
je ukrao njihove informacije iz centralnog kataloga ali je sigurno da znaju da su nestale.
- O, Boe - reke Karsk, provukavi prste kroz kosu. Glavobolja ga je sve vie muila.
- Potpii ugovor - ree Lilijen - ti to moe, ovlaen si. Znam.
Pogledao ju je.
Klimnula je glavom i rekla:
- Da, ja to znam. Znam sve o tebi, Jevgenij. Znam ak i to da nema sestru po imenu
Mirni. Ti
533/
l
nema uopte sestre. Koristio si obuenog agenta KGB da mi se priblii. Nisi bio siguran
u mene kada si pobegao iz Tokija pre mnogo godina. Da, moj poziv te je spasao od Filipa
i Jonasa. Ali, ti si izgubio vezu sa mnom. Ko je znao kojim sam se ideologijama
priklonila pre mnogo godina. Tako si regrutovao Mirni da me ispita, da me ponovo
dovede do tebe.
Karsk ju je posmatrao sleenog pogleda. inilo mu se da je on, svakako, izmanipulisan.
- Otkada zna da te iskoriavam?
- Od trenutka kada sam se vratila u Vaington, posle prvog sastanka sa Mirni. Tada sam
zabila prste u kompjuter BITE i nala sve o tebi.
Poeo je da razmilja o tome da sve to to ona zahteva od njega i nije tako van pameti.
Imala je briljantan um. I upravo je dokazala da je spremna za tajni rad.
- U redu - ree on, izvadi pero i potpisa tri ugovora.
Lilijan prui ruku.
- Ja uzimam dva primerka.
- emu trea kopija? - upitao je, pruajui joj papire.
- Ide na jedan broj u banci u Lihtentajnu. Ne u Svajcarskoj. U poslednje vreme
vajcarci su postali dosadni. Ako ti ili neko od tvojih bude imao ludu ideju da smisli
neto drugo, van ovog naeg dogovora, postoji sporazum da se kopija ovog ugovora
poalje najveim svetskim listovima.
Nasrne jao se:
- To nita ne znai. Klimnula je glavom.
- Ovako samo po sebi ne bi znailo nita ali, uz jo neke dokaze i podatke koje imam a
meu kojima je taj da si ubio Harolda Mortona Silversa, pukovnika u
534/
Armiji SAD, efa Centralne pijunske grupe za Odsek Daleki Istok, imalo bi razorno
dejstvo - pomislila je na trenutak da e Karsk povratiti. - Nastavila je tihim glasom - Da
ja to znam. Niko nije ak ni posumnjao da je tako neto mogue ali ja sam te poznavala
bolje od Filipa i Jonasa, bolje nego to su oni to ikada mogli. Znala sam gde nisi bio one
noi kad je Silvers ubijen, a isto sam znala gde si bio. Ako se meni bilo ta dogodi u
Moskvi, svi e to saznati. Tada e biti gotovo sa tvojim ivotom. Sva dentlmenska
pravila kojih se vi pijuni pridravate bie baena kroz prozor. Amerikanci se nee smiriti
dok te ne uhvate i ne likvidiraju,
Karsk je utao.
- Ali, zato bismo se bavili tako mranim mislima - Lilijen pogleda papire koje
je drala u rukama - ima jo neto to elim da kaem.
Karsk opet stavi naoare. Uze papire koje mu je sada pruila. Ono to je proitao
preseklo mu je dah. Ruke su poele da mu se tresu.
- Ovo je monstruozno. Ne misli valjda ozbiljno?
- Mislim.
- Zato?
- Voli li je, Jevgenij? Voli li svoju enu?
- Veoma mi je prijatno sa njom.
- Pa - ree ona - pretpostavljam da je i to neki odgovor. Ali to nije odgovor kakav sam
oekivala od ponosnog ratnika kakav si ti. Tako neto bi rekao neki bankarski inovnik ili
neki obian slubenik.
- To je istina, nita vie.
- Dakle - ree ona - morau mnogo vie da te menjam, neu morati samo da utiem na
tvoj stil. Potpii ovaj dokument, Jevgenij, i imae ne samo slavu
535/
najboljeg pijuna na svetu - osmehnula se - razvee se od ene i dobie mene.
- Zato bih se razvodio? - Karsk nikada nije razmiljao o tome. inilo mu se
nemoguim da sasvim uniti svoj dom. Odjednom je postao svestan ogromnih promena
koje je i Lilijen doivela.
Kao da mu ita misli, ona ree:
- Bie to neto to emo moi da podelimo. Naa ljubav je bila divna. Ekstatina
ponekad. I ja volim Pariz ba kao i ti. U stvari, otkrila sam da ga volim vie kada sam sa
tobom. Nije vano to smo samo igrali igru. Tajnovitost naih sastanaka davala im je
samo posebnu dra. Naa ljubavna igra je bila utoliko uzbudljivija - uhvatila ga je za
ruke. - Istina je, Jevgenij, da sam se umorila da budem stalno sama. elim mo i ti e mi
je dati. Ali, da li e to biti dovoljno? Ne mogu da se obmanjujem. Imau svoje odeljenje
KGB, biu lan Pohtbiroa. Ali, ja u ostati ena, nijedan mukarac mi nee to nikada
dati da zaboravim. elim te, Jevgenij. Ti si deo ove nagodbe.
- Lilijen - Karsk se zaneo na stolici. Najzad je izgovorio njeno ime.
- Potpii jo i te papire - ree ona - i ja u ti dati sve informacije koje eli. Veruj mi, to
to elim da ti predam vredi mnogo vie. To je sve to ti je potrebno da uniti ameriku
pijunsku organizaciju u mostranstvu. Nestaemo nakratko. Potpii i napu-stiemo Pariz
im ja pokupim druge informacije. Bie ti potrebno dosta vremena da sredi materijal.
Ogroman je, enciklopedijski, a ini mi se da ne bi eleo da ti bilo ko od slubenika
pomae oko toga. Znam mesto gde nas ni tvoji ni moji nee nai. U pauzama emo
imati dovoljno vremena za sebe. A onda moe da me vodi gde god eli - nasmejala se
- gde e
536/
me voditi? U Odesu? Oduvek sam elela da vidim Odesu u prolee.
Majki izlete iz kola. Stajao je na kii koja je lila, potpuno nesvestan da ga natapa. Gledao
je u ogromni japanski kedar koji se dizao iznad krova into svetilita.
Ilijana ga je posmatrala iz niana. Znala je da ne vredi da odmah krene za njim.
Primorao ju je da mu kae toliko toga za kratko vreme.
Tamno nebo se otvorilo i Majki, ugledavi bledo sivilo u toj tami, poe da jeca. Bila je to
efermna lepota Prirode koja je neto pokrenula u njemu i to u ovom trenutku, kada se ni
sam tome nije nadao. Razdi-rao ga je bes, ljubav prema ocu, emocije sasvim razliite,
svetio i tamno, ba kao ovo to se sada pojavljivalo na tamnom nebu.
Majki je svim srcem eleo da je otac sada uz njega. Bilo je toliko pitanja koja je eleo da
postavi. ok, bes i neiskrenost Filipa Dosa prema Lilijen i njihovoj deci bilo je neto to
je pripadalo prolosti. Na mesto tih oseanja dola je tuga, izgubljena nada -oseanja koja
su zajednika svoj deci iz propalih brakova. Ona ele samo da vrate sat unazad, ele da
imaju mo da isprave stvari izmeu roditelja.
Okrenuo se i pogledao Ilijanu. Nije je jasno video iza zamagljenih stakala. Vrata se
otvone i ona izae. Dok ju je posmatrao kako mu prilazi, Majki oseti da joj je blii nego
bilo kome, ak blii nego Odri. Osetio je neki udni zvuk u recima koje mu je nedavno
rekla: Mi smo elja i san, Majki. Mi smo budunost.
- eli li da razgovaramo? - pitala je.
Ne sada ne, ne elim jo.
Ovo je bila taka u kojoj su se ukrtale sile moi
koje je on poznavao, kao to je ona poznavala sile u Ajao dolini. Oseao je da ga duhovi
zovu.
- Hajde da zavrimo sa tim - ree.
On i Ilijana se popee kamenim stepenicama. Iznad stepenita dizao se ogromni lakirani
tori - tihi spomenik u nemirnom jutru. S obe strane rasli su ogromni japanski kedrovi,
njihove grane su se ljuljale i aputale na vetru i kii. Bilo je kao da je ovaj deo sveta -
tako blizu gradu, a ipak udaljen veko-vima - odjednom oiveo kad su se oni pojavili.
Mislei na intai u oevoj posmrtnoj pesmi, Majki se osmehnu.
Na vrhu stepenita bilo je malo pokriveno sklonite. Morali su da se pribiju jedno uz
drugo da bi koristili zatitu koju je pruao krov. Svuda oko njih kia je lila i lupala kao da
zahteva osvetu zbog nekog nepoznatog greha.
Usred skrovita bio je kanap na kome je bilo vezano nekoliko zvonia. Majki posee za
kana-pom, povue ga i sitni zvui se rasue okolinom.
- Budi duhove - ree Ilijana - eli da bude siguran da e uti tvoju molitvu.
- Ovo je svetilite Sintoa - ree Majki - gde je sahranjen Gujo, moj sensei. Otac
me je,' pre mnogo godina, njemu poslao na obuku.
Gurnu ruku u dep izvadi pleteni komad konopca.
- Zar ti sada nije neto jasnije? Zar ti se ovo ne ini poznatim?
Ilijana se zagledala u konopac. Polako ga uze iz Majklove ruke i prinese ga konopcu na
kome su bili vezani zvonii.
Identini su ree polako.
Majki klimnu glavom.
538/
- Svetenici u ovom svetilitu izrauju ih runo. Ovaj specijalni prepletaj sami su
izmislili.
Odjeknu zvono.
- Kada sam uio kod Guja, svetenici su me nauili kako da pravim ovakve konopce.
Moj otac je to znao. Jednom sam mu ovo dao na dar kada je doao ovamo da me poseti.
Otac mi je ostavio taj konopac s odreenim razlogom. Znao je da u samo ja moi da ga
prepoznam. Ako ranije nikada nisi video neto slino, komad konopca zaista ne moe
da ti znai mnogo.
uli su se neki zvui iz dubine hrama.
- togod je moj otac ukrao, nalazi se ovde. Zvui su se sada irili poput krugova na vodi.
- Tu, gde je Gujo sahranjen...
Odjednom je postalo jasno da su to sasvim odreeni zvui: zvui zvona, a to je ovde
neto znailo. Ilijana je teko disala:
- Katei dokument je ovde.
Da, Katei dokument: reenje zagonetke mislio je Majki. ... gde je sahranjen. Pitaj
moga sina da li se sea sintaia? Vodeeg duha hrama. Vodei duh ovog hrama bio je
Cujov.
Miris kedrovine bio je veoma jak: negde je goreo tamjan. ekali su da se pojavi
svetenik.
- Mislim da je ovo vrhunac borbe zbog kojeg me je otac poslalo u Japan da uim - ree
Majki, i sam iznenaen ovim otkriem. - Zato me je poslao da uim kod Guja.
To je istina, to mora daje istina mislio je Majki, drhtei od saznanja i odbijanja.
Zaprepastilo ga je ovo odkrie. U ta lije to otac bio ume san? pitao se. Zato je bio tako
siguran da e uskoro poginuti? Majki je sada prvi put razmiljao o cilju, o oevom cilju.
ta li je to
539/
bilo toliko vano da je ovek mogao tome da posveti eli svoj ivot - i ivot svoga
deteta?
Bez obzira o kakvoj je tajni re, Majki je sada odluio da je otkrije.
Zvui neijih koraka postajali su sve jai, sve dok nisu nadglasali zvuk zvona. Zvono je
utihnulo kada se svetemk stvorio pred njima.
Bio je mrav mukarac, elave glave, sa licem askete. Jednostavno reeno, on je bio
ovek koji je navikao na ivot posveen molitvi - i samoodricanju. Nije bio m mlad ni
star. U polusvetlosti hrama bilo je nemogue odrediti njegove godine.
Zagledao se u Majklovo lice.
- Ti si uenik - ree - bio si poslednji senseijev uenik.
Bio je to utivi nain da se kae da je Majki bio jedini uenik sa Zapada. I zbog toga je to
uvek izazivalo uenje svetemka u ovom Sinto hramu. Gujo je ovde bio slavljen.
Stavie, on je bio jedan od njih.
Hai Majki se nakloni, a svetemk mu odvrati istim gestom.
Majki mu prui crveni konopac.
Mislim da vam ovo pripada.
Svetemk se ni najmanje nije iznenadio kada je ugledao konopac. Klimnuo je glavom dok
ga je uzimao.
Da li biste poli sa mnom, molim vas? Svetenik ga je vodio prema glavnom
delu
hrama. To je bilo sveto mesto. Sintoizam se razlikuje od mnogih drugih religija po tome
to su njihova svetita tako graena da bi se u njima udobno oseali kami -duhovi - i da bi
se u njima izraavalo potovanje prema njima. U ovim hramovima se ne dre propovedi i
ne poduava se.
Svakim korakom postajali su svesniji prisustva
540/
kamija: osealo se to po vijorenju barjaka, osealo se u intaiu - svetom duhu hrama - u
ovom sluaju, na mestu gde je Gujo bio sahranjen, u ogledalima koja su reflektovala
samo istu svetlost, u goheiu papirnatim darovima i u haraiguiju - predmetu koji su
svetenici koristili da bi oistili nekoga ili neto.
Proli su pored dela gde je stanovao kami ovog hrama. U paviljonu sa strane, svetenik ih
ostavi nakratko. Ali prethodno je pruio ruku prema prozorima i rekao:
- Odavde - glas mu se jedva uo - moe da se vidi mesto na kome je sahranjen sensei.
Majki ga je dobro znao. Nalazilo se izmeu svetog drvea. Mogao je da vidi kako se kia
sliva niz beli kameni blok koji je obeleavao mesto gde je poivao Gujo.
Seao se jutra kada je stigao ovamo. Doao je na sahranu. Seao se pojanja koje je tako
gusto ispunjavalo vazduh da se oveku inilo da udie neto drugo iz njega.
Rak koji se najpre okomio na Cujove glasne ice preuzeo je polako itavo njegovo telo.
Sensei se nije meutim, smirivao. iveo je onako kako je uvek iveo - bio je srean zbog
takvog ivota sve do poslednje noi kada je otiao na poinak i nije se vie probudio.
- Tuan si - upita ga Ilijana - zato to si se vratio ovamo?
- Tuan? - Majki odmahnu glavom. - Ovo je sveto mesto. Mogu da osetim da je Gujo
ovde. Suvie sam ljubavi osetio ovde da bih mogao da budem tuan.
Svetenik se vratio. Nosio je neki predmet uvijen u belu tkaninu. Bez reci ga je stavio na
sveti drveni sto.
541/
Majki i Ilijana se zgledae.
- Da li je mogue? - ona je jedva disala. Majki skide belu tkaninu sa predmeta.
- Boe! - uzdahnu ona.
Ukazala se kutija od kioki drveta. Bila je divno izrezbarena i veoma stara. Na njenom
vrhu bilo je urezano neto veoma moderno: dva feniksa.
Bio je to kamon - grb - Taki-gumija.
Svetenik se zagleda u Majkla.
- Tvoj otac je ovo ukrao. Ne mogu da govorim da li je to ispravno ili nije. Poslao je to
ovamo da uvamo. Uinio sam onako kako je on eleo.
Ostavio ih je same sa kutijom. Neko vreme su bili nepomini. Kao da su omadijani onim
to poiva u kutiji od kioki drveta. Znali su da je u njoj komad papira koji je
prouzrokovao toliko mnogo smrti i koji bi sada mogao da izmeni svet.
- Otvori - ree Ilijana. Kao da je bila oajna. -Ti mora da otvori kutiju.
To je to mislio je Majki. Katei dokument e mi sve protumaiti. Znau ko je na ijoj
strani, ha ele ljudi iz ibana, zato svi ele ovaj dokument.
Ali ono to je za Majkla bilo najvanije to je da se nadao da e tu nai reenje koje e mu
pokazati emu je otac posvetio sav ivot. Najzad mislio je shvatiu ko mi je bio otac.
Oseao je kako mu srce bije kao ludo. Suvie je toga eleo u isti mah.
Otvorio je kutiju. Unutra je bio smotuljak papira.
A sada ree Masai polako i paljivo hou da mi kaete ta vam je otac pisao
pre smrti. Odri ga je posmatrala zaprepaeno.
542/
- Mislite pre nogo to je ubijen? - ree - Neko ga je ubio. Jeste li to bili vi?
- Ne, draga moja - Masai je koristio sav arm. - Kunem vam se da ja tragam za osobom
ili osobama koje bi mogle da budu odgovorne za smrt vaeg oca. elim da ih dovedem
pred lice pravde.
Teko je bilo biti mudar i armantan na engleskom jeziku. Bilo je toliko reci, fraza i
idioma koje on nije znao: a i u te reci koje je znao nije bio ba siguran, a ovo nije bi
trenutak kada je smeo da rizikuje.
Odri se nije urila u odgovorima. Bila je ve satima u ovoj velikoj graevini - moda ak
itav dan. Malo je spavala poto je dosta dobro jela.
Probudila se i ugledala dve Japanke u sobi. ukanje njihovih kimona bilo je nekako
ohrabrujue.
Gde sam? pitala je, trudei se da se ne prepusti panici. Ali ene su se samo
zasmejale i oborile glave dok su joj pomagale da skine prljavu odeu.
Nemogue da je jo uvek na Havajima. Razmiljala je o tome, preputajui njihovim
vetim rukama da je skinu. Nije mogla da bude na Havajima. Ovde je bilo mnogo
hladnije.
Ogrnule su je mekom pamunom haljinom i povele je niz potpuno jednostavni hodnik
bez ikakvih ukrasa. Odri je ula tiho muljanje, kao da negde radi neka velika mainerija.
Znala je da nije ni u neijoj kui, a ni u hotelu. Znai da se nalazila u nekoj poslovnoj
zgradi ili skladitu.
ene je gurnue kroz vrata i ona se odjednom nae u oblaku pare. Hodala je po drvenim
daskama, klizavim od vrele vode. ene joj skidoe haljinu, pomo-goe joj da ue u
drvenu kadu sa toplom vodom. Narednih deset minuta prale su je i trljale veoma neno
i veoma vesto. Bilo je vrlo prijatno, Odri neto tako nije nikada doivela.
Onda su je odvele do druge kade gde je voda bila jo toplija. Tu se ispruila i opustila.
ene su sedele kraj nje i kikotale se. Odri je zatvorila oi i duboko disala. Oseao se
divan miris neke trave.
Mislila je na sobu u kojoj se probudila. Bila je mala, bez ikakvih ukrasnih elemenata.
Drveni pod je bio prilino zaputen, na njemu su bili futon na kome je spavala i lampa.
Nije bilo prozora.
ene su kleale, razgovarale su tihim glasovima kada je otvorila oi. Onda su joj
ponudile aj koji je eljno ispila. Bila je potpuno dehidrirana. Oseala je teak zadah
neopranog tela,.svoga tela. Kao da su joj proitale misli, ene su je onda povele ovamo, u
kupatilo.
Sve u svemu ovo ipak mora da je neko skladite. Pomislila je na onu sobu bez prozora.
Ovde se nije oseala nikakva uurbanost, kao da je vreme stalo. Da je to neka poslovna
zgrada, sigurno bi sve bujalo od ivota. Ipak se, dakle, radilo o skladitu.
U meuvremenu ene su je okupale, osuile, ieljale joj kosu. Obukle su je u
podkimono tamo-plave boje, a preko njega su joj prebacile divan kimono neto svetlije
plav.
Kuda me vodite? pitala je, zaboravljajui da one ne govore engleski. Opet su se
zakikotale.
Ponovo su je odvele u sobu bez prozora i sada su joj donele hranu. Jela je, izgladnela,
nesvesna uopte hrane i njenog ukusa. Sve joj je prijalo. Nije znala ta je bilo posle toga
ali inilo joj se da je zaspala jer, kad je otvorila oi, svih posuda i tanjira je nestalo. Telo
joj je bilo ukrueno kao da je dugo bila u istom poloaju.
Tada su je poveli kod Masaija. On je sedeo iza
544/
niskog lakiranog stola u prostranoj sobi na ijim su zidovima visili kaligrafski zapisi.
Sodi - providni zastori od pirinane hartije, proputali su svetlost kroz male prozore.
Predstavio joj se, rekao joj je gde se nalazi i koliko je dugo tu. Odri je znala ta je Jakuza
mada je prvi put bilo da se s nekim od njih nae ovako, licem u lice.
- Znam da ste preplaeni - ree Masai - i sigurno ste zbunjeni. To je potpuno
razumljivo. Znam da neete hteti da odgovarate na moja pitanja. Ali dopustite mi da
pokuam da vam objasnim. Neprijatelji vaeg oca su vas kidnapovali. Isti oni ljudi koji su
njega ubili. Sreom, moji ljudi su vas otkrili na Havajima. Poslao sam ih tamo da otkriju
ko je ubio vaeg oca -osmehnuo se. - Na alost, nisu uspeli u tome - osmeh mu je postao
jo iri. - Ipak, srea se osmehnula i meni i vama. Otkrili su vas i doveli su vas ovamo.
Ovde ste potpuno bezbedni, draga moja. Dao sam posebna nareenja. Ljudi koji vam ele
zlo, ne mogu do vas.
Odri je zadrhtala.
- Onaj ovek na Havajima, onaj koji me vezao za stolicu...
- Koji ovek, draga moja? - pitao je Masai. Odri ga opisa.
- Da li i on radi za vas?
- Ne - laga Masai - on je jedan od onih koji su vas kidnapovali. Moji ljudi su bili
primorani da ga ubiju na aerodromu u Mauiju. Trebalo je da vas otmu tamo.
- Onda treba da vam se zahvalim - ree Odri ali je jo uvek oseala jezu. - Mnogo vam
dugujem. Da li biste mi dopustili da se posluim vaim telefonom? Volela bih da
obavestim porodicu. Sigurno brine zbog
mene.
545/
- Biete zadovoljni kad ujete da su moji ljudi ve govorili sa vaom majkom - ree
Masai, izmiljajui - ona je s olakanjem primila vest da je sa vama sve u redu.
- Hvala vam. Ali volela bih i sama da joj to kaem.
Masai klimnu glavom.
- Naravno. Ali, najpre bih vas molio da budete ljubazni i kaete mi ta vam je otac pisao.
To je vrlo vano.
Odri je zadrhtala.
Ne razumem. Zato bi to bilo vano za vas?
- Zato to se tu moda nalazi reenje i odgovor na pitanje ko ga je ubio.
- Ne znam da li e vam to neto pomoi. Ono to mi je napisao meni nita ne znai.
Na ivici velikog otkria Masai se uzdrao da ne zatrepen od nestrpljenja.
- Moda e meni neto znaiti - rekao je.
- U redu. Sada u vam kazati.
- Katei dokument! - Ilijana se trudila da ne krikne.
Majki podie smotuljak papira, otvori ga. Na njemu je neto bilo napisano rukom,
kandijem - japanskim pismom. Majki brzo prelete oima preko onoga to je bilo
napisano. Sada je pred njim bila sr ibana. Oseao je da mu se krv ledi. Ovo je manifest
luaka mislio je dok je itao dugoroni plan o tome kako treba izgraditi novi, moniji i
prostraniji Japan od starog. Kako je iban uopte mislio da e moi da se proiri na
Kinu? To ne samo da je bilo ludo, to je bilo nemogue.
Majki je itao manifest Koza Sine protiv ame-
546/
rikog kapitalizma koji je pretio da uniti tradicije staroga Japana, tradicije zbog kojih je
Japan bio veliki, koje su u svakom smislu bile sama dua Japana. Ponovo je uo Ilijanin
glas: iban eli nezavisnost Japana: slobodu i odvajanje od zemalja koje poseduju naftu
ali, pre svega, eli da se oslobode amerike dominacije. Zvono na uzbunu zazvonilo mu
je u glavi dok je nastavljao da ita Katei dokument. Zar m nije neto nedostajalo? Kao da
je falila neka veza koja e ovo sve gurnuti na put ostvarenja.
U tom trenutku, odeljak pri vrhu lista sledi ga.
- Gospode - promrmljao je.
- Majki - trgnu se Ilijana - ta je bilo? Majki brzo savi rolnu papira.
- Katei dokument je mnogo vie od manifesta ibana - ree promuklim glasom - to je
ivi dnevnik, koji se dopusuje zavisno od dogaaja. - Pogledao ju je. - Zna li da ovde
pie da e iban dobiti svoje atomsko naoruanje.
- Ali to je ludilo - apnu ona. Majki klimnu glavom.
- Tako je to. Sina i ostali u ibanu su luaci.
- Da li se kae kada e dobiti atomsko naoruanje?
Ne - ree Majki - ali, koliko ja znam, iban bi ve mogao da ga ima.
Svetenik se pojavi u tiini koja je preplavila malenu prostoriju. Pogledao je Majkla pa
Ilijanu.
- Hiljadu puta vas molim da mi oprostite to vas ometam ree ali, doli su ljudi
koji nisu povukli konopac sa zvoncima.
On je time mislio da kae da su ti ljudi opasni im zvonjavom nisu najavili svoj dolazak.
- Da li znate ko su? - pitao je Majki.
5471
- Nisu mi poznata njihova lica - ree svetenik. Bilo je jasno da je preplaen.
- Da li stu to Jakuze? - pitala je Ilijana.
- Jakuze nemaju svoja uporita ovde - odgovorio je svetenik. - Molim vas, pourite. U
svetilitu ne srne da doe ni do kakvog nasilja.
Majki podie kutiju i oni poure napolje iz male prostorije. U ogromnoj sali svetilita
vladala je netaknuta tiina, tako da su se savreno uli zvui iz prirode. Sada su jasno
mogli da uju priguene glasove i saaptavanje koje je dolazilo iz bunja.
- Moja braa e pokuati da spree ove ljude da uu - ree svetenik. - Nije na obiaj da
ne dozvolimo ulazak u svetilite. Ali, ovi ljudi imaju srca od olova.
Poveo ih je kroz glavnu dvoranu hrama, proli su pored mesta gde je sveti konopac
oznaavao sveto mesto, gde je samo kami mogao da prebiva. Pored njega su visili
tradicionalni ukrasi od cik-cak papira i odea. Ispod konopca, Majki je to znao, nalazio
se, skriven samo zavesom, mali paviljon.
Svetenik ih je vodio uskim hodnikom. Zastao je na vratima. Otvorio ih je i ba je hteo da
im pokae kuda da krenu prema susednoj graevini kad vide dva oveka kako tre po
kii. Odmah je zalupio vrata i rekao:
- Ovaj put je ve suvie opasan. Poite sa mnom.
Poveo ih je natrag istim putem kojim su doli. Vratili su se u glavnu dvoranu. Sada su se
glasovi jae uli, bili su uzbueniji. Zastali su pred svetim konopcem. Svetenik baci
pogled iza sebe a onda pogleda u pravcu vrata, odakle su se uli sve uzbueniji glasovi.
- Idemo ovuda - pourio ih je i pokazao prema paviljonu iza svetog konopca.
548/
- Ali, tamo stanuje kami - ree Majki - to je sveto mesto.
Svetenik ga pogleda i ree skoro neljubazno:
- I ivot je svetinja - dodade zatim tie. - Idite sada. Sakrijte se unutra a ja idem da
pomognem brai.
Iza zavese je bilo svee i mrano. Oseao se ogroman prostor - ak vei nego onaj u
velikoj dvorani mada je to naravno bilo nemogue.
- Da li da neko od nas pokua da se doepa kola? - apnu Ilijana. - Tvoj ma je...
Majki joj stavi prst na usne i tiina ponovo zavlada svuda oko njih. Ovde se osealo neto
posebno, njima se inilo kao da su glumci u nekoj predstavi i da samo ekaju da se
zavesa digne: oseala se neka vrsta elektriciteta koja oekuje poetak predstave i kao da
e svakog trena da iskoi varnica u tami koja ih je delila.
- Majki - apnu mu ona u uho - pusti me da idem.
On odmahnu glavom ali Ilijana se ve pokrenula. Sepao ju je za ruke. Odbacivi
njegovu ruku, otplesala je dalje od njega. Odjednom je osetio da je ostao sasvim sam - u
stvari, osetio je da ona nije vie uz njega.
Nije bio sam.
Oseao je prisustvo kamija.
Ili Guja.
Moda, ipak, nije bilo razlike izmeu njih dvoje.
... reci Majkin da misli na mene kad drugi put bude pio zeleni aj. Reci mu neka uzme
moju porculansku solju. Oduvek ju je eleo. Mislim na ono mesto gde ste ti i on skoro
umrli. ak ni leti, avaj, nema nijednog
549/
drala Odri je zavrila citiranje zagonetne poruke svog oca prema seanju.
Masai se koncentrisao na svaku re.
- Ta porculanska olja - ree on - da li znate o kakvoj je olji re?
- Svakako - ree Odri - bila je to jedna od uspomena koje je moj otac doneo iz Japana.
Masai, uzbuen, zadra se na tome.
- Kada? Nedavno?
- Ma ne, doneo ju je pre mnogo godina. Negde posle rata, ini mi se.
Onda ne moe da bude mislio je Masai u sebi.
- To mesto koje va otac pominje - nastavio je - to gde ste vi i va brat skoro umrli, da li
je to u Japanu?
- Ne - ree Odri - ja nikada ranije nisam bila u Japanu. Sada sam prvi put ovde. To je u
Dravama.
- Molim?
- U Americi.
- Zato bi to njemu neto posebno znailo? -upita Masai.
- Zbog onoga to je rekao, ini mi se - razmiljala je Odri za trenutak. - Strano se plaio
da smo Majki i ja nastradali. Zahvatila nas je snana oluja i ...
U tom trenutku otvorie se vrata i ue uurbano Kaeru. Lice mu je bilo izoblieno.
injenica da se nije potrudio ni da kucne bila je samo znak da je u nekoj stranoj urbi.
- O emu se radi? - pitao je Masai.
Kaeru zastade zbog tona kojim mu se ojabun obratio. Setio se lepih manira. Mehaniki se
poklonio i rekao:
- Molim vas hiljadu puta da mi oprostite, oja-bune, ali paket vas eka.
550/
- Ostavi me - ree Masai - zar ne vidi da sam zauzet?
- Zaista, ojabune - ree Kaeru - da ovo nije od velike vanosti nikada vas ne bih
prekinuo. Kurir je doao da runo donese paket. Izgleda da je toliko vre-dan da morate
sami da se potpiete. On ne eli da prihvati bilo iji tui potpis, samo va.
- U redu - ree Masai. Okrete se prema Odri i osmehnu joj se. - Neu se dugo zadrati,
draga moja -ree - odmorite se a kada se ja vratim zavriemo na razgovor.
- ta je bilo sa telefonom? - pitala je Odri. -Volela bih da govorim sa majkom.
Polako ree Masai ima vremena. Ja u za sada ostaviti oveka pred vatima da
bih bio siguran da vam niko nee smetati.
- Ali... - Odri presee reenicu napola jer su njih dvojica ve otila. Opet je osetila suze
kako joj se skupljaju u oima. elela je da ode odavde. elela je da se vrati kui, elela je
da vidi majku, da vidi Majkla. O, Majkle! zajecala je u sebi. ta li se dogodilo sa tobom?
Onda je samu sebe prekorila Prestani da saa-Ijeva samu sebe, uradi neto. Digla se,
prila vratima. Okrenula je jabuku na bravi ali nita se nije dogodilo. Vrata su bila
zakljuana. Ovo je ba udno pomislila je. Slegnula je ramenima. A moda je to samo jo
jedna mera bezbednosti... ali zato mi to onda Masai nije spomenuo?
Proetala je po prostoriji. Pa ree sama sebi u mislima u svakom sluaju oseam se
bezbednije nego svib ovih dana. Prila je oiju, uklonila ga. Kroz prljava prozorska
stakla mogla je da vidi vodu, brodove. Ovo je reka pomisli, jer je mogla da vidi udaljenu
obalu naikanu zgradama. Sada joj je bilo jasno gde je:
551/
u skladitu. Oseala se zadovoljnom to je bar to shvatila.
Okrenula se od prozora. Videla je da se jabuka na vratima pomera. To je udno pomislila
je da se Masai vratio on bi, svakako, upotrebio klju. Prila je blie. Posmatrala je
jabuku. Neto krenu pored nje. ula je pucketanje brave i onda se jabuka okrenula i vrata
se otvorie.
Neki mukarac jurnu u sobu. Odri ugleda iza njega uvara, oborenog na pod. Bio je to
onaj isti ovek koga je Masai, navodno, ostavio da je zatiti. Ona oajniki pomisli:
Blagi Boe, nali su me.
Okrenula se da jurne dalje od toga oveka ali on je obgrli sa leda. Pokuala je da krikne
ali ruka mu je bila vrsto pritisnuta preko njenih usta. Nije mogla da pusti ni zvuk.
Obuzeo ju je nepojmljivi strah.
Pripadnik Taki-gumija koji je pretraio okolne graevine sada se vrati u glavni hram. Bio
je sav pokisao i besan.
I drugi ovek je bio isti takav. Kao da su se preutno neto dogovorila, obojica prooe
odjednom pored svetenika koji su protestovali. Nosili su isukane katane. Poli su kroz
veliku dvoranu. Kao da ih se nije ni najmanje ticala svetost ovog mesta. Ali, to su bili
mladi ljudi. Duh im je bio grub kao mirgl-papir. Samo do pre nekoliko meseci vozili su
svoje motocikle, pili pivo, nosili smrdljivu kou, uglaanu od predugog noenja. ta su
oni znah o Sintou, o svetihtima, o gajenju svetog drvea i o kamiju? Njih su interesovali
neon, brzina, gubljenje svesti. Mrzeli su sve i svakoga, jer su bili suvie velike kukavice
da se suoe sa sopstve-nim strahovima. Zbog svoje mrnje postali su aro-
552/
gantni, divlji i krajnje zlonamerni. Oni su samo tragali za objektom ka kojem bi usmerili
svoju mrnju - bez obzira kako to kratko trajalo. To je Masai shvatio i koristio. Zato su
ga oni sluali i radili sve to je zahtevao, i ne shvatajui zato to rade.
ovek s oiljcima od boginja prie svetom konopcu. Ugleda zavesu iza njega. Bilo je
jasno da je to bilo neto to je njemu bilo sasvim nepoznato. Zamahom maa, on presee
kanap. A onda, obazrivo, krenu na zavesu i prostor iza nje.
Onaj elavi ugleda krajikom oka neki pokret i jurnu u tom pravcu. Ugleda obris neke
ene kako je kliznula kroz vrata i osmehnu se.
Nije je dalje pratio ve se okrenuo i proao kroz glavnu dvoranu hrama. Sjurio se kroz
gomilu svetenika i izjurio je u no ispunjenu kiom. Jurio je stazom prema malom
sklonitu gde se vetar igrao sa zvonima. Jurio je po irokom stepenitu, preskaui tri
stepenice odjednom.
Znao je kuda je ena krenula. Ve su bili kod kola ranije i videli su da je katana na
zadnjem seditu. Nisu nita dirali, ne znajui kakva im je namera ili kuda e krenuti.
elavi je sada
znao.
Stigao je mnogo pre nje do kola i sklonio se u senke zaljuljanih borova. Nije morao dugo
da eka. Ihjana je dojurila kroz umu, ila je pravo prema kolima. elavi se zakikotao.
On se ve pokrenuo kad je Ilijana stigla do kola. epala je bravu na vratima ali tada
ugleda njegov odraz u staklu prozora. Kia je spreavala da ga vidi jasnije. Ali i to joj je
bilo dovoljno.
Mahnula je bokovima, pokleknula je na
553/
levo koleno, podigla je desnu nogu i udarila je napadaa koji je iao prema njoj. Jeknula
je kad je osetila da ga je pogodila, usmerila je svu svoju teinu u taj
udarac.
elavi ovek se zanese, Ilijana se okrete, podie drugu nogu i udari ga jo snanije. Vrh
njene cipele pogodi oveka u bradu. Glava mu se zanese kratko unazad i zau se zvuk,
otar kao pucanj puke. On se srui, a glava mu se iskrivi pod neobinim uglom.
Ilijana posegnu nadole, podie pali katana. Dok je jurila prema svetlostima hrama uini
joj se da uje kaljucanje automobilskog motora ali uz zvuke kie i vetra to je bilo
nemogue tvrditi.
U hramu, ovek s oiljcima od boginja na licu prilazio je zavesi. Bio je u pravoj poziciji
za napad, tako dobro poznatoj u kenucu. Desnu stranu tela isturio je u prvi plan, kolena
su mu bila malo savijena, pesnice su mu bile u visini sternuma, ma uperen pod pravim
uglom.
Nije bio daleko od zavese. Stajao je veoma mirno, oslukivao je. Ali mogao je samo da
uje odjeke koraka svojih drugara koji su nastavljali sa traganjem.
Veoma obazrivo, pruao je unapred vrh svoga maa sve dok nije dotakao zavesu. Video
je da moe lako da je povue u stranu na taj nain, kada se zavesa iznenada razmaknu.
Kriknuo je kada se demon bacio na njega.
Demon je bio sasvim beo, imao je rogove na glavi a usta su mu bila ogromna i crvena
kao krv. Tek kada ga je demon udario snanim atemijem tako da mu je slomio tri rebra,
shvatio je da je to lice, u stvari, maska a da je telo zavijeno u belu tkaninu. Ali
554/
tada je ve stigao i drugi udarac, i on se sruio one-sveen.
Majki zbaci masku i epa ma iz ruke umirueg oveka. Skide tkaninu kojom je bio
prekriven i prekorai les.
Odmah ugleda vou, mravog sposobnog oveka tankih brkova. Nije liio na druge. Bio
je stariji i videlo se da nije nikada vozio motocikl. Bilo je nekog plamena, neke vatre u
njemu, to je ostalima nedostajalo. On je jedini meu Jakuzama znao gde su i ta znai
ovo svetihte. Ali, nije brinuo za to. Ili je, moda, bio okrutniji o ostalih?
Majki pomisli da u njegovom pokretu ima vetine ali da se na njegovom licu ogleda
zadovoljstvo dok je vrh svog tantoa drao pod podbradkom elavog svetenika koji je
dao kutiju Majklu.
Povukao je vrhom tantoa po svetenikovoj koi, ukaza se krvava crta. Ugledao je Majkla.
- Ovo ti je dovoljno - ree kratko - ne gubi vreme u pregovorima. Nemoj da gubi vreme
uopte.
- Ali, ja ne znam...
Ponovo je pritisnuo vrh tantoa uz svetenikovu kou. Pojavi se jo krvi.
Ovo e biti sve gore ree sve dok mi ne da kutiju, ja u ga seckati.
Majki se okrete i krenu velikom dvoranom. U svetilitu kamija on nae kutiju i donese je
tamo gde je Jakuza stajao sa elavim svetemkom.
- Ah - ree Jakuza, duboko udahnuvi - spusti
Je-
Klimnuo je glavom.
Samo je spusti, tu. Spusti je blie, da svete-nik moe da mi je dohvati.
Majki uini kako mu je reeno.
- U redu - ree Jakuza sveteniku - podigni je.
Sklonio je tanto da bi svetenik mogao da se pokrene. Pri tome se i sam pokrete toliko da
je Majki video drugog oveka iza njega.
- Nemoj da ga povredi - ree Majki. Jakuza se nasmeja.
- Umukni! Mahnu glavom.
- I reci toj devojci koja se prikrada iza mene da miruje jer e je inae preliti svetenikova
krv.
- Neu se kretati - ree Ilijana, zadravi dah.
- Ti si ve ubio mog jednog oveka - ree jakuza Majklu - gde je drugi?
- Kod kola - ree Ilijana - slomila sam mu vrat.
- Sada u uzeti kutiju - ree Jakuza. Majki shvati da je veoma lukav. Nije doputao da ga
isprovociraju da krene u napad. - Daj mi je.
Majki poe prema kutiji, poe da se saginje.
- Ne ti, neka mi je doda devojka. Kako je on oklevao, Jakuza zapreti.
- Meni treba deseti deo sekunde da bih ubio ovog starca.
Tanto sevnu.
- Kutiju!
Ilijana prinese kutiju do vrata. Kad je to uinila, povukla se, drei rastojanje izmeu
njih. Tanto sevnu pod svetenikovim grlom.
- Sada doi ovamo. Ilijana ue u tamu.
Majki vide kako Jakuza pritiska vrh bodea u njen vrat pre nego to su nestali u kii.
556/
- Mir - apnu Doi u Odrino uho - budite mirni ili ete nas oboje odati.
Zalupio je nogom vrata za sobom i uao je u prostoriju. Zastao je.
- Nemojte da se plaite - ree - ja znam ko ste vi. Ja sam vam prijatelj.
Poto je izgubio Miiko i Tori u spletu hodnika Doi je osetio da ga hvata panika. Bio je
suvie obazriv, pratio ih je iz preterano velike daljine, plaei se da ne navede Masaijeve
ljude da primete njegovo prisustvo.
Lutao je niz hodnike i tako je skoro dva puta naleteo na Masaijeve ljude. Onda je
skrenuo za ugao i ugledao je straara ispred vrata ove prostorije. Srce mu je poskoilo.
Bio je siguran da ga je sudbina dovela na pravo mesto, gde je Masai drao Miiko i Tori.
Onesvestio je straara i, poto nije naao klju kod njega, otvorio je bravu. Kad je uao u
sobu bio je ve spreman da zagrli Miiko i Tori, a odjednom se naao pred kerkom
Filipa Dosa, Odri. Znao je, naravno, za nju. Miiko mu je rekla i video je slike na kojima
su bili Majki i Odri koje je Miiko uvala.
- Nisam doao da bih vam naneo zlo - rekao je sada. Skinuu ruku s usta.
Uradio je to i okrenuo je Odri prema sebi. Objasnio joj je ko je i ta radi ovde.
Odri je sluala. to je vie govorio, sve se vie plaila.
- Masai je neprijatelj mog oca? - ree najzad. -Ali, on mi je rekao upravo neto sasvim
suprotno.
- Lagao je - ree Doi - moj brat stalno lae. Odri koraknu unazad.
Jedno je sigurno. Neko od vas dvojice lae. Problem je u tome to ja ne znam koji je
to. Doi razmisli malo.
Znam kako se oseate ree. Imam ideju. Poite sa mnom samo dok ne naemo
moju polusestru Miiko. Masai dri nju i njenu unuku Tori protiv njihove volje.
Kidnapovao je Tori tako da bi Miiko i njena porodica radili sve ono to on eli. Molim
vas, ubeen sam da e Miiko uspeti da vam dokae da je sve ovo to ja govorim istina.
To se Odri uinilo prilino razumnim. Doi joj je nudio dve stvari koje su joj sada bile
najpotrebnije: slobodu i ansu da donese sopstvenu odluku. Klimnula
je glavom.
Verovau vam toliko - rekla je obazrivo ali
samo toliko.
Doi se poklonio.
To je prilino poteno. Hajdemo.
Masai potpisa dostavnicu za paket i kurir na motociklu ode dalje. Paket je bio mali,
skoro da je mogao da stane na dlan ake. Na njemu su bila crvena slova: HITNO: Otvoriti
odmah! Masai poslua, otvori paketi. Unutra je bila kaseta. Nije bilo nikakve poruke,
nieg napisanog ni na kaseti a ni na nekom posebnom papiriu.
On i Kaeru se vratie u skladite. Popee se stepenitem na trei sprat gde je bila
Masaijeva kancelarija. Masai prie pisaem stolu, stavi kasetu u kase-tofon.
Odmah se zau glas. Govorio je ruski ali sa jakim naglaskom. Glas mu se nekako inio
poznatim. Masai nije bio ba sasvim siguran kome pripada. Pritisnu dugme, izbaci
kasetu.
- Ti zna ruski - ree Kaeruu - prevedi.
- To je telefonski razgovor, meugradski - ree
558/
Kaeru. - ovek trai nekoga po imenu Jevgenij Karsk. On je general.
- U sovjetskoj armiji?
- Ne - ree Kaeru - u KGB.
- KGB? Kakva je svrha ove trake? - udio se. Kaeru, nakrivljene glave, razmiljao je
polako.
- Prema onome to je reeno, Karsk je jedan od efova KRO, tajne slube KGB.
Kaeru pogleda Masaija.
- Kakve veze mi imamo sa njima?
- Sem to bih ih ja sve najradije poubijao, druge veze nemamo - ree Masai.
Ponovo pritisnu dugme i pusti traku. ulo se jo razgovora, sada sa druge strane.
- Kau da je Karsk kod kue u ovaj kasni noni sat. Poziv je prebaen na kuu.
ulo se pucketanje elektriciteta, krckanje. A onda:
- Moi, moi? - japanski halo.
- Zvao sam kancelariju - nije ni udo to je Masaiju taj glas bio poznat. Bio je to glas
Kozo ine!
Masai i Kaeru se zgledae, a onda su sluali razgovor izmeu Kozo Sine i Karska, dva
oveka koji su dugo vremena bili prijatelji kako razgovaraju o unitenju Taki-gumija, o
dogovoru koji e dovesti do unitenja amerike privrede, o nagovaranju Doi Takija da
krene u akciju tako da e se najzad braa Taki poubijati meusobno.
- ina radi za KGB? - Masaijevo lice je bilo bledo od besa. Prokleti kukin sin!
Uz urlik, on zbaci sve sa pisaeg stola.
- Mislite, radi sa KGB - ree Kaeru to je mirnije mogao.
- Idiote! Niko sa njima ne radi - Masai je
559/
drhtao, nije bio sposoban ni da mirno sedi ni da mirno stoji. - Oni su majstori za
manipulaciju. Moj otac se ogoreno borio protiv njih. Pomisao na njihovo prisustvo na
naem tlu dovodilo ga je do ludila. Ba kao i mene - udario je pesnicama po stolu tako da
je drvo jeknulo. - A sada da otkrijem da sam ja sa njima u savezu. To je, ipak, previe!
- To je ovek koji vas je nagovarao da ubijete svoga brata Hiroija, ovek koji vas je
terao da ubijete svoga brata Dodija - ree Kaeru - ina vas je koristio za sopstvene ciljeve
- posmatrao je Masaija ne bi li otkrio nove tragove besa. - Uspeli su da ubiju dve ptice
jednim kamenom. Uspelo im je da se prikradu Japanu. Oni znaju kako da koriste inu,
znaju sve o njegovim mahi-nacijama, bie u stanju da vrlo vesto ucenjuju iban. A kako
e iban postati vladajua sila u novom Japanu...
- KGB e biti sila iza ibana - ree Masai. -Oni e vladati Japanom. - Hodao je gore-
dole, kao ivotinja koja trai kuda da pobegne. - To ne mogu da dopustim. Ubiu inu i
opozvau itav projekat.
- Nadam se da ste spremni za to - ree Kaeru -jer to ete zaista morati da uradite.
- Kozo ina je mrtav ovek. On je sada ovde i muva se oko Nobua i njegove nuklearne
mainerije. Ne mogu da ga nateram da ode. eli da bude tu kad dovedem Ilijanu - Masai
pogleda na ono to je izazvao u besu, sve je bilo razbacano i razbijeno po podu. Pogled
mu pade na kasetofon. Sae se i podie ga. - Ono to bih voleo da znam - ree mirnije
nego ikada pre - jeste ko mi je poslao ovu traku? - pogleda Kaerua. - Imam duha koji me
uva, neh?
Iz hrama je vodio samo jedan put, uzan i izvi-
560/
jen, useen u planinu. Majki je vozio opasno ali sigurno, najvei deo puta nije palio
farove. Kroz zavesu od kie jedva je video stop svetla Jakuzinog automobila. Bila je to
komarna vonja, tako po mraku, bez svetlo-sti. Nije smeo da ih pali jer bi to, svakako,
ukazalo Jakuzi na njega.
Tu i tamo na drum je bilo naneto blato i Maj-klov nian se nekoliko puta opasno zaneo.
Jednom je zamalo naleteo na srueno stablo. Jedva je uspeo da se zaustavi, pritiskajui
svom silinom konice.
Kad je skrenuo sa planinskog druma, Jakuza je krenuo na jugozapad. Jurnuo je preko
mosta drumom 122. Jakuza je vozio vrlo brzo. Nije pokuao nikakav manevar da
izbjegne Majkla pa je ovaj bio siguran da ga niko nije primetio.
Kad je Jakuza skrenuo sa puta 122 kod Takino-gave, Majki ga je skoro izgubio na toj
prenatrpanoj raskrnici. Jo uvek je iao na jugozapad. Uao je u Toima-ku, zatim u
neonom preplavljeni induku pa jugoistono u Minato-ku. Nali su se u pokrajnim
ulicama i Majki je morao da bude krajnje obazriv u ovo doba noi, jer je osvetljenje bilo
prilino loe. Ulice su bile tamne i puste. Proli su pored parka iba Oni. Osetio je miris
reke. Bili su blizu luke Takaiba.
Jakuza skrete za ugao i stade ispred linije skladita. Majki ugasi farove i zaustavi nian.
Posmatrao je Jakuzu kako izlazi iz kola, drei pod mikom kutiju u kojoj je svakako bio
Katei dokument. Ilijana takoe izae iz kola. Jakuza nije drao uperen revolver u nju.
Zajedno preoe ulicu a tamo ih je ve ekao neki mukarac. Izae na svetlost da ih
pozdravi. Bio je to Masai Taki.
Majki je ostao da sedi u nianu. Razmiljao je. Da li je mogue da je sve to mi je rekla
la? Ona radi
za Masaija. Osetio je da su mu ruke ledene, um mu je bio onemeo. Da h je ona borba u
into svetilitu bila samo maska da mi zamae oi? Setio se ta mu je rekla: Izgleda da ti
eli lako da doe do nekih odgovora. eli samo jednu reenicu koja e sve uiniti
razumljivim i koja e sve -postaviti na pravo mesto. Ali, stvarni ivot nije tako
jednostavan. Postoji deset hiljada najfinijih tonova sive boje, jedna ide preko druge...
Udahnuo je nekoliko puta vrlo duboko, pokuavajui da se smiri. A onda je kliznuo iz
kola.
Doi ree:
Ne vredi. Ovo je pravi lavirmt, na sve strane hodnici i sobe. Nikada neemo nai
Miiko. Neemo je nai na vreme.
- Na vreme za ta? - pitala je Odri. Bila je zahvalna na bilo kojoj vrsti razgovora.
Pokuavala je nekoliko puta da pone razgovor ali Doi bi joj svaki put stavljao ruku na
usta, mada su sada sve rede videli Jakuze. Kao da su svi krenuli na donji sprat, tamo
odakle su ona i Doi doli. Odri je oseala da je razgovor sada njen jedini spas protiv
zbunjenosti. Mislila je da e saznati neto vie o oiju ako ga bude izazivala da to vie
govori. U stvari, videlo se da on nije opasan. Jedno je bilo jasno, nije imao namere da je
zakljuava i da stavlja uvara pred vrata kao Masai. Videla je da ima revolver za
pojasom ali joj njim nije pretio. Odri se pitala ta bi uradio da se odjednom otrgne i pone
da bei. Moda bi se tek tada otkrio.
- Masaijevi ljudi rade na nekoj raketi ili bombi - ree Doi. - Tamo - pokaza joj prema
drugom kraju hodnika - je visei most iznad ambisa. Pre izvesnog
vremena, video sam ljude u odelima za zatitu protiv radijacije kako rade na raketi.
- U odelima za zatitu od radijacije? - Odri se udila. - Mislite na nuklearnu radijaciju?
Doi klimnu glavom.
Sam bog zna ta to moj brat smera. To je svakako opasnije i smrtonosnije nego to
mogu i da zamislim. Masaijeva mo dolazi od oveka po imenu Kozo ina - oveka
koga je otac poznavao, bar tako verujem. inina grupa, iban, ima mone veze i u
Japanu i irom sveta. iban eli vie prostora za Japance, a to znai zauzimanje
Mandurije i Kine, ba kao to je planirano u godinama pre rata na Tihom okeanu. Sada
je sasvim jasno da je ina obezbedio nuklearno naoruanje a da je moj brat dao radnu
snagu.
Ali ta bi oni radili sa bombom? pitala je Odri.
Doi pritisnu prste na oi.
Ne znam ah plaim se da je to najstraniji komar. - Pogleda u Odri. - Nameravaju da
bace bombu na Kinu.
To je smeno ree Odri to im nee uspeti. Ne bi mogli da dou do Kine
nepnmeeni, postoje radari, postoji meunarodna mrea obavetenja. Tako neto ne bi
moglo da se dogodi a da sve nacije ne budu obavetene.
- To je prilino tano - ree Doi - naravno da e ih zaustaviti. Ipak, oni mogu da smisle
nain da ostvare taj ludi naum.
Odri ugleda revolver kako proviruje iz oije-vog pojasa. Drka joj je bila nadohvat
ruke. Da li da je epa? Odluila je da nee to da uini pre nego to otkrije da li je
oijeva pria tana.
- Hajdemo - ree, povukavi ga - hajde da
562/
563/
naemo tu vau Miiko. Moda e ona uspeti da nam kae neto to nas zanima.
Udaranje kinih kapi liilo je na milion udaraca. Na drugom spram skladita u Takaibi
Majki je oslukivao tiinu.
Video je zastor od pirinanog papira. Na njemu je bila naslikana planina - Fui na
meseini. Okolni pejza je blistao a planina je, ponaajui se kao ogledalo, odbijala tu
svetlost. Zastor je delio prostoriju na dva dela. Ispred zastora nalazio se glavni deo sobe.
U njemu je bio ogromni hibai - japansko ognjite na kome se kuvala i servirala hrana.
Majki je stigao dovde stepenitem koje je vodilo od ulaza. Stik Haruma mu je dao lanac,
uravnoteen na oba kraja.
Majki unu, spreman. Tima mu je pritiskala bubne opne. Oseanje opasnosti bilo je
veoma jako.
Vide senku kako pree iza meseca nad Fuija-mom i jurnu nadesno. Iza njega, zastor od
pirinane hartije razdera se pod udarcem maa. Majki se okrete i drei lanac ispred sebe
jurnu kroz rascepani zastor.
Senka na zidu, izduena i nejasna, kao da je ekala na njega, stupi iz jednog ivota u
drugi, iz jedne stvarnosti u drugu.
- Ilijana! - stegao je jae lanac.
- Pretpostavljam - ree ona, diui ma pod odreenim uglom da je ovo bilo
neizbeno.
Njen glas, njeno lice sve je odavalo da je beskrajno tuna.
- Rekla si mi da si poslata da me zatiti -ree Majki - ali, ti si sve vreme radila za
Masaija. Lagala si me i lagala. A sada opet lae. Pojma
564/
nemam kako sam mogao da ti poverujem, makar i na tren.
- Da sam mogla, ja bih ti sve rekla ali mora da shvati da ja nemam drugog izbora - ree
ona, kruei oko njega - Masai dri moju kerku. Kao to vidi, nije vano ta ja oseam
prema tebi, nema veze na ta sam se zaklela, sve to nema znaaja. Nema stvari koju ne
bih uinila samo da spasem ivot svog deteta.
- Ukljuujui i to da mene ubije?
- Masai se domogao Katei dokumenta - smanjivala je rastojanje izmeu njih. - im ga
preda Kozo ini, sve e biti gotovo. Ja u dobiti svoje dete.
- Da li zaista veruje u to? - Majki je bio oajan. Nije verovao da moe da pobedi Ilijanu.
- Masai zna kako si ti opasna. Misli da e ti dopustiti da nastavi da ivi? - Jedina
ansa je bila u tome da izbegne sukob sa njom. Da pokua da je ubedi...
Moram da verujem u to. To je jedina stvar zbog koje ivim. Ne mogu da mu dopustim
da ubije moju kerku.
- Zajedno bismo moda mogli neto da uinimo - ree Majki - moramo zajedno da
krenemo na Masaija.
- Ali, to je nemogue - ree Masai, ba iznad Majklovog levog uha.
Osetivi uasan bol u glavi, Majki je znao da je Ilijana ve odavno odluila ta treba da
radi. Ona ga je zagovarala, skretala mu panju, a Masai mu je zadao smrtonosni udarac.
- Gubi se odavde - ree Masai Ilijani - ljudi se okupljaju dole. Skoro smo spremni da
ponemo. Budi i ti korisna - posmatrao je Majklovo beivotno telo koje
565/
je lealo na podu. - Ono to je on rekao, ima istine. Ti si suvie opasna. Trebalo je da to
odavno shvatim. Moj otac je tebe stvorio iz mita i ti si zaista postala sama mit, na kraju.
Da li zbog njegove moi ili zbog tvoje spretnosti tek, ti si zaista dobila neke natprirodne
osobine. Bacio je pogled prema njoj. Vidio je da je jo uvek u poziciji za napad. On
iskrete svoj levi lanak i katana sinu na svetlosti.
- Hoe li da se borimo? Hoe li da vidi ko od nas dvoje moe da prolije vie krvi? Da
li te intere-suje ko bi pobedio? Bila bi to borba do kraja. Ja bih se za to pobrinuo. Ali, ti
ne bi pobedila. Ja imam odlunosti. Imam vie snage. Sem toga, tu je Tori o kojoj treba
brinuti. Mala Tori. Video sam je danas. Plakala je za svojom mamom.
- Proklet da si - Ilijana je grizla usne od besa. -Kako bih volela da podignem svoj ma na
tebe...
Masai podie ma i uperi vrh prema njoj.
- Hajde, onda, kreni.
Mrzei samu sebe, ne gledajui u Majkla, oajna zbog onog to je morala da uini, Ilijana
se okrete i izae iz sobe. Masaijev smeh ju je pratio du hodnika.
Naslepo je sila stepenitem, onda jo jednim. Sruila se u ugao, oseajui uasan bol u
srcu. Bez obzira ta da uradi, sve je bilo pogreno, zlo. Gde je bio sjaj ratnika? Gde je bio
Put samuraja? Sada joj je bilo jasno da su to sve bile bajke. Stvarni svet nije tolerisao
takve prie. Stvarni svet je bio okrutan i nije pratao.
Pitala se kako je mogla da uestvuje u snovima i nadi? Ako je sve bilo ovako prljavo i
strano, onda nije elela takvu budunost, nije elela da uestvuje u njoj.
Uzela je ma i okrenula ga je otricom prema sebi. Vrh maa je pribila uz donji deo svog
trbuha. Oseala je kako je razdire oseanje krivice i oseanje
566/
girija. Ako ostane ovde i ne uini nita, ovek koga voli svakako e umreti a neto strano
e se dogoditi sa njenom zemljom. Ako neto pogrei... Ali, ako prikupi hrabrost i vrati se
u sobu gde je leao Majki, ako ubije Masaija... znala je da e u tom istom asu njeno
dete biti mrtvo. Smrt ju je pozivala. Bila je njen jedini spas./ sam spas govorila je smrt ja
dajem odreenje od bola, od patnji, od odgovornosti. U mom naruju dunost je samo da
se sanja. Ja sam mir, veiti san. Sloboda joj se osmehivala i ona otkri da je spremna da
prati taj zov sirene. : I tako se Ilijana pripremila da umre.
Ako padne u neprijateljske ruke moi e mnogo toga da im kae ujka Semi ga je
poduavao sa podijuma. Informacije su opasna stvar, sine.
Ujka Semi je liio na bobtejla.
Opasnost je nae zanimanje.
Liio je na Nanu, psa-dadilju iz Petra Pana.
Kakav je to na posao? eleo je da zna Majki, bezbedno uukan u krevet.
Ujka Semi podie svoje ape iznad podijuma. Ali to nisu bile upave ape bobtejla.
Bile su to uske elegantne ape Dobermana. Uz rezanje, zver se baci na Majkla...
Majki jeknu, protrlja oi, pokua da podigne glavu. Zagleda se pravo u Masaijeve oi.
Bio je u prostoriji u ijem je centru jo uvek sijao Fui. Majki pokua da istera znoj i krv
iz oiju. Uskoro je jasno video.
Masai je uzeo kutiju i stavio ju je na sto. Nagnuo se nad nju tako da mu je lice bilo blizu
Majklovom. Majki pokua da se pokrene. Nije mogao.
567/
- Jednom - ree Masai - behu tri brata. Jedan ode u rat za svog ojabuna i pogibe.
Drugi ode u rat za svog ojabuna i on bi ubijen, takode - Masai-jeve oi su izgubile svaku
boju od mrnje. - Sada je bio red na treeg brata da krene u rat za svog ojabuna. I on to
uini, sa puno volje, ba kao i njegova dva prethodna brata. Ali, pre nego to je otiao, on
se zakleo da e osvetiti onu dvojicu to su otila pre njega.
Masai je imao oi vuka, oi divlje zveri.
Tvoj posao ree Masai bio je da nas dovede do ovoga. Prsti mu se obavie
oko kutije. Sada kada si to uinio, mora da umre.
Majki, zagledan u Masaijeve oi koje su izgubile boju, nije ni u trenutku posumnjao da
e se to desiti. On je bio sensei u mnogim borilakim veti-nama. Znao je da razlikuje
pretnju od stvarne opasnosti.
Masai otvori bravicu, podie poklopac kutije. Dugo vremena se nita nije videlo na
njegovom licu. A onda posegnu rukom u kutiju i izvadi zamotuljak.
- Katei dokument - prepoznao je peat. Pogledao je Majkla. Sada imam sve.
Najzad mogu da slomijem Kozo inu i da ga pnvolim da radi ono to ja hou. ina je
potraio pomo od KGB. Mislio je da me proda Jevgeniju Karsku. Ali ja sam ga
nadmudrio. Katei dokument je kod mene. Bez njega, inina mo u ibanu nee biti
vie tako znaajna. Da bi sauvao tu mo, ja sam mu potreban.
- Gde mi je sestra! - upita Majki. - Gde je Odri?
Masai ostavi smotuljak.
- ini mi se da mi vie nisi potreban - odvukao je Majkla do hibaija. Otvorio je
gornji deo
568/
ognjita i ukaza se vrelo ugljevlje. Plamenovi su udesno igrali po njegovom licu. -
Vreme je za umiranje.
Odri je prva ugledala Ilijanu u uglu. Zaustavila
se.
- Je li to ona? - pitala je Dodija. - Da li je to Miiko?
Doi pojuri a onda se zagleda u tamu.
- O Boe, to je njena kerka Ilijana! ta ona radi ovde?
Ugleda dugi ma i pozva je, dok je jurio prema njoj.
- Ostavi me! - kriknula je. Uplaila se da je to Masai koji je doao da je sprei, da je
osudi na dalje muenje to je za nju predstavljao ivot.
Ja sam ve mrtva!
Odri je sada stajala pored Dodija i, nekim estim ulom, osetila je da moe da pomogne.
Videla je Ilijanino bledo lice i znala je ta treba da uini.
- Nazad! - viknula je. - Doi, uradite kako vam kaem. Ako elite da je spasete, idite iza
ugla da ne moe da vas vidi.
Kada je Odri videla da e je Doi posluati i da e ostati van dometa Iljaninog pogleda,
okrenula se prema njoj. Srce joj je udaralo kao ludo. Znala je da gleda smrti u oi. Ilijana
je imala izgled mrtvake loba-nje. Crte su joj bile povuene a oi su sijale udnom
svetlou.
Odri je bila zaprepaena. Setila se svega to joj je Majki govorio o buri u planinama u
Joinou, pre toliko godina. Setila se kako je zvuao njegov glas kada joj je govorio o
Sejoko koja je nestala u vetru i kii,
569/
letei iznad ambisa. Majki je opisao njeno lice ah Odri tada to nije razumela. Sada je sve
shvatila. Dragi Boe pomislila je kako je on mogao da spava nou posle toga?
Ilijana.
- Ko si ti? Gubi se od mene.
Odri je oajniki pokuavala da se seti svega to joj je Majki ikada rekao o Japanu:
kleknula je na pod u hodniku. Bila je moda nadohvat ruke od ene u uglu.
- Ja sam sestra Majkla Dosa - rekla je tiho i obazrivo. Da li ga poznaje?
Ilijanine oi sinuse. Pogledala je Odri prvi put i, prepoznavi je, ree:
Hvala Bogu da si jo iva. I to je neto. Mislila sam da sam i tebe unitila.
Odjednom se njen glas promeni. Da, znam ga. Unitila sam ga.
Odri ugrize usne da bi spreila samu sebe da ne krikne. Trudila se da potisne paniku.
ta hoe time da kae? - pitala je, to je mirnije mogla.
- Majka mi je naredila da naem Majkla i da budem uvek uz njega da bih mogla da mu
pomognem. Ali, onda je Masai kidnapovao moju kerku. Naterao je moju majku i mog
oca da rade ta on eli. I mene je naterao da radim to on eli. Ja sam mu donela ma
ibana, ja sam mu dovela Majkla i donela sam mu dokument Katei. Sada on ima sve.
Ima svu mo. I ubie Majkla. Znam da hoe.
Odri je teko mogla sve to da shvati odjednom, ispriano ovako, iznenada. Ali dosta toga
se poklapalo sa oijevom priom, tako da je bila ubedena da je to sve istina.
Znai h to da Majki jo nije mrtav?
- Moda nije ne znam tano. - Pogledala je oajniki u Odri. - Ostavi me da umrem na
miru.
570/
- Postoji jo mogunost da ga spasemo - ree Odri, ne obraajui panju na njene reci -
Ilijana, sluaj me. Doi je sa mnom. On je otkrio da Masai dri tvoju kerku u skladitu.
Doao je ovamo sa Miiko da je spase. Tvoja majka i Tori su zajedno. Ovde.
Ilijana podie glavu. Te strane mrtve oi kao da su odjednom sinule nekom unutranjom
vatrom. Njeno disanje postade jae. Vratila se boja u njene smrtnoblede obraze.
- Da li je to istina?
Odri pozva Dodija. Doao je odmah. Ilijana se sada sasvim promeila. Odbacila je ma,
digla se da ga zagrli.
O, Doi viknula je - Ton je spaena.
Pogledao je preko ramena u Odri koja je brzo klimala glavom.
- Da - rekao je, steui je u zagrljaju ona i tvoja majka su sada sasvim sigurne.
Ilijana se odvoji od njega. Okrete se i lice joj je bilo sasvim izmenjeno.
- O, Majki! ta li sam to uradila? - apnula je.
Ova bitka se nije razlikovala ni po emu, kao da su obojica imala u rukama katane. Gujo
ga je nauio: Usmeri se u centar.
Majkla je sve bolelo ali nije smeo da brine o sebi. Da je dopustio svom umu da se samo
jedan tren pozabavi bolom bio bi pobeen.
Masai je to, naravno, i eleo. Ovo je bila bitka izdrljivosti. Tu nije moglo da se odlui o
porazu ih pobedi u trenu otkucaja srca. Ovde se radilo o lomljenju volje.
Bol je kolao Majklovom glavom kao plamena
571/
reka. Eksplodirao je u svakom deliu njegove svesti, punei je tako blistavom svetlou
dok mu je pone-stajalo vazduha iz plua.
Vatra je progovorila. Vikala je, urlala, smanjivala se dok ga je obuhvatala, gorei kroz
njegova rebra sve dok mu nije sasvim pomutila misli. Um je najzad poeo da se zatvara,
da se uvlai u sebe, da se povlai od strahovitog bola. Nadi srediste bitke. Usmeri se u
sam centar. Bio je to apat koji je dolazio kroz uasnu buku. Bitka? Bitka? On se davio u
moru plamena, um mu je urlao u agoniji. To je bila bitka.
Najzad se naao na ivici. Iza njega je bio mir. Krajnji mir. Bila je to takva tiina da je
mogao da je uje, da je oseti. Zar to ne bi bilo divno? Bio bi to prestanak buke, svetlosti,
bola? Bila bi to...
Prestani! To je ba ono to on eli!
Ali, taj mir, ta tiina...
Nadi centar bitke. Usmeri se tamo.
Samo jo jedan korak unazad i onda pad u tamu, u mir. U nepokretnost. Kraj bitke.
Zauvek.
Ne! Bitka je...
Masaijeva strategija je ubedila Majkla da je centar bitke u njegovom razumu.
Ne...
Ali Majki je tek sada video da je sve lano.
Ovde...
Centar bitke je, dakle, bio tamo gde se Masai koncentrisao. Bilo je to sasvim drugaije
nego da je vitlao maem. Ta taka je bila u njegovim rukama. Tu je usmeravao itavu
energiju i, prema tome, i svoj um.
Onda se Majklov razum oslobodio. Pokrenuo se. I tako je postao ku. Praznina.
Glavom je udario Masaija u nos. Krv iknu
572/
na sve strane i Masa i se uhvati za lice. Majki udari nogama, promai.
Masai se povukao. Isukao je katanu. Majki nije imao nita u rukama. Nita sem
Praznine. Njegov um se nije zadrao ni na jednoj stvari. Nije razvio nijednu strategiju,
nije se trudio da operie unutar granica zakona, bilo kojeg, ak ni Univerzalnog koji
potuju svi sensei bez obzira kojoj koli pripadaju ili koju disciplinu ue.
Majki se nije ni na ta koncentrisao. Nije video i nije reagovao. Krenuo je u ono to je
bilo sredite bitke: Masaijeve ruke. Nije brinuo o Masaijevoj strategiji. Nije razmiljao
o otrici protivnikovog maa, ni o prirodi napada.
Umesto toga, uradio je ono to je morao da uradi. Ono to mu je Praznina nalagala da
uini. Posegnuo je prema Masaijevim rukama i iupao mu ma.
Zaprepaen ovom silinom, Masai se jedva snaao i izvukao tanto, svoj bode. Udario je
Majkla drkom po glavi.
Majki pade na kolena. Stotine pela mu je zujalo u glavi, zvualo je kao jedna ogromna.
Drei u ruci Katei dokument Masai se nagnu nad Majkla i ote mu ma. Kad se podigao,
uperio je vrh u Majklovo srce. Ba je hteo da ga probode kada se zau udni zvuk. On se
okrete i zaprepaen ugleda Kozo inu. Stajao je jedva na korak udaljen od njega. ina je
drao u rukama sveti ma ibana.
ta je to? ree Masai. Nasmejao se u sebi, ugledavi starca sa katanom u rukama -
svetim katanom ibana tavie - kao da je ratnik.
- Nema prava da bude ovde - ree Masai i jae stee Katei dokument: bila je to mo
koja mu je davala prava da ovako razgovara i sa inom.
573/
ili
- Ba naprotiv - ree Kozo ina - sada kada si ispunio svoj zadatak i kada si obezbedio
nevidljivi Nobuov avion za ciljeve ibana, ja imam jo jedan posao koji treba da obavim
ovde - koraknuo je una-pred Zabio je starinski katana usred Masaijevih grudi.
Masai nije imao vremena da razmisli o odbrani. Koraknuo je unazad, zaneo se pod
snanim udarcem maa a onda se spustio niz najblii zid. Jo malo se drao uspravno,
oslanjajui se na ma koji je trenutak ranije oteo od Majkla.
Sveti katana ibana proao je kroz njegovo telo i dodirnuo je zid. Masai je teko disao,
kao da je bio pod vodom.
- Mislio si da si sve proraunao - rekao je Kozo ina, - bio si na samom vrhu sveta. Sve
sam uo. Pojma nemam kako si saznao za moj dogovor sa generalom Karskom ali mislim
da e se sloiti da je to sada jedva vano - uz grimasu, on izvue ma iz rane.
Masai je jeknuo od bola. Zagledao se u oi Kozo ine i ugleda lik budale koja se u njima
ogleda. Kao da je uo oca kako mu se smeje zbog nesposobnosti. Ili je to starac plakao?
- Nema pravde u svemu ovome - ree Masai apatom. Vie nije mogao da die. Kao da
je uo duh svog oca kako ga poziva iz ogromne daljine. Masaiju se inilo da mu Vataro
Taki govori ta da uini. I sada, poslednjom snagom, on baci Katei dokument u otvoren
hibai.
Kozo ina kriknu. Skoio je prema ognjitu, izvukavi ma.
Osmehujui se, Masai je video kako smotu-Ijak postaje pepeo u spaljenim prstima Kozo
ine.
574/
Onda okrete pogled jer nije vie mogao da gleda Kozo inu. Ugleda svetlost u tami, kao
da je dolazila iz velike daljine kroz neki veliki tamni tunel, taman kao no.
Bilo je jezivo gledati i padati istovremeno. Gledao je i padao. Krv je isticala i vijorila na
vetru, nalik na trake, uo je kako mu zubi krguu.
Masai je padao. Oseao je da leti. Video je svetlosti Tokija ispod sebe, osvetljeno
pristanite gde su ubrzano istovarivali trgovake brodove.
Iako je padala kia, ugledao je osvetljene prozore na drugom spratu skladita. Znao je da
unutra caruje neto tamno i zlo ali to vie nije imalo veze sa njim. On je bio u vazduhu,
noen jakim vetrom, osloboen svih strahova i bola.
Setio se prie koju mu je otac ispriao kad je bio mali. Bila je to pria o deaku koji je
odlutao od kue po noi. Izgubio se u umi. Bio je okruen opasnim senkama koje nije
mogao da identifikuje, divljim kricima koji su ga terali da tri i pada. Deak je poeo da
plae. Plakao je sve dok se na tamnom nebu iza oblaka nije pojavio mesec. Bio je pun,
boja mu je bila boja zlata, jer je bilo leto i vreme etve. Pljusak sjajne svetlosti pade na
deaka. On podie glavu i ugleda kako se od svetlosti stvara iroko stepenite.
Deak krenu stepenitem. to je dalje odmicao stepenitem, shvatao je da je sve laki.
Najzad je morao da se dri za stepenike da ne bi odleteo.
Ve se popeo vrlo visoko i, pogledavi u tamnu umu iz koje je doao, ponovo se uplaio
i ponovo je poeo da plae. Prestao je da se dri za stepenite i poeo da leti po nebu.
Ba kao to je Masai sada leteo. inilo mu se da je on taj deak iz prie - ili, moda, dete
koje je nekada bio i da slua oeve magine prie.
575/
Sada govorio je Vataro Taki deak ne osea nikakav strah.
Zato? pitao je Masai.
Zato rekao je otac to je sada itav svet njegov. On se prostire ispod njega, sjaji, i deak
sve moe da vidi. Moe da vidi gde je dobro i moe da vidi gde je zlo i zna da moe da
ode gde god hoe i da mu niko ne zameri. Samo potrai svetlost i krene.
Masaijevo telo bilo je okupano krvlju. Kia je prestala da pada i sada se ulo samo
kapanje Masaijeve krvi sa vrha svetog maa ibana. Oblaci su se razili i na nebu se
pojavila svetlost kao da je sinula mesema.
eleo sam samo da se ponosi sa mnom apnuo je Masai duhu svog oca. Zar nisi bar
malo mogao da bude ponosan na mene?
Masaijev um na samoj ivici smrti traio je bar malo svetlosti. Naao je. Poao je putem
smrti.
Kad je ula u tu prostoriju, Ilijana je najpre ugledala krv na sve strane.
Reka krvi upijala se u tatami. Majklovo telo bilo je isprskano krvlju. Krv je curila sa,
snegom pokrivenog, vrha Fudija nacrtanog na paravanu.
Uas je ispuni i ona jurnu preko prostorije. Bila je tako koncentrisana na Majklov lik da
je propustila da vidi da se neke senke kreu iza paravana koji je, samo neto ranije, i
sama koristila pre nego to je iskoila pred Majkla.
Bacila se na kolena. Uhvatila je Majklovu glavu i stavila je u krilo. Pojavie se Odri i
Doi.
- Majki! - kriknula je Odri. - Boe, nije valjda...
Ilijana je pogleda.
- iv je.
Odri zatvori oi i ree molitvu zahvalnicu. Suze su joj tekle ispod kapaka. Klekla je pored
brata, dodirnuh ga. Morala je da oseti kako die, morala je da oseti njegovu toplinu,
moda da ubedi samu sebe da je zaista iv.
Doi ree:
- Masai je mrtav.
Glas mu je imao udan ton, kao da ne moe da veruje da njegov brat nije vie meu
ivima. Kleknuo je pored Masaijevog tela. Zagledao se u njegove mrtve oi i kao da je
video neto to niko drugi u sobi nije mogao.
- Masai - ree Doi kao da ispituje sopstvena oseanja. U toj reci su se oseali tuga,
aljenje i kajanje. Ali nije bilo nikakvog zadovoljstva. Nije oseao da je ak pravda
zadovoljena. Pitao se ta je trebalo da uradi da bi se izbegla ova tragedija. Karma
pomislio je na kraju. Tako je bilo sueno.
Majki otvori oi i ugleda Ilijanu. Okrete glavu.
- Majkle - ree Ilijana.
- Nemam ta da ti kaem - ree on, okrenuvi se od nje. Pokuao je da sedne i tada
ugleda sestru.
- Ajdi!
O, Majkle! bacila se na njega, zagrlila ga, poljubila ga je u obraz i vrat. On naini
bolnu grimasu.
- Ovamo su te doveli? Klimnula je glavom.
- Masai je pokuao da me ubedi da je na naoj strani. Rekao mi je da on pokuava da
otkrije ko je ubio oca.
To je delimino istina ree Ilijana - Masai jeste oajniki tragao da otkrije ko je
ubio vaeg oca. Ude, njegov lini ubica, bio je na tragu vaeg oca i bio
577/
mu je sasvim blizu. Filip je ukrao Katei dokument. Ude je trebalo da uhvati Filipa i mui
ga dok mu ovaj ne prizna gde je dokument. Onda bi ga Ude ubio. Skoro da se sve tako
odigralo.
- Ja sam mislio da si ti Masaijev ubica - ree Majki. - Ti si Nula.
Rekla sam ti da je Masai oteo moju kerku Ton. Pretio je da e je ubiti ukoliko ja ne
radim onako kako on nareuje.
- Ne verujem ti, sve to si mi do sada rekla bile su lai.
On je eleo da ostanem uvek kraj tebe rekla je Uljana da te drim na oku. Kad
je ubijen tvoj otac, Masai je bio ubeden da e ga ti odvesti do Katei dokumenta.
-r v v
- Lazes.
- Ona govori istinu o svojoj kerki - umea se Odri. - Masai je drao Tori u ovom
skladitu. Doi je to otkrio i doveo je Miiko ovamo da bi je spasili. -Pogledala je oko
sebe. - Doi?
- Tako je - ree Doi - svaka re je tana. Masai nije koristio Tori samo da bi naterao
Ilijanu da radi ta eli ve je, pomou nje, naterao da po njegovoj volji rade Miiko i njen
mu, Nobuo. On i Kozo ina su sklopili atomsko oruje. Video sam svojim oima.
Tehniari i radnici Jamamoto teke industrije sklopili su tu raketu ili bilo ta da je. Ali...
- Samo malo - ree Majki. Neto to je Doi rekao izazvalo je eksploziju u njegovom
umu. Bio je to poslednji komad velike slagalice, komad oko kojeg se toliko muio.
Nobuo je ucenjivan. U tome je leao klju onog razgovora o trgovini, i u jo neem.
- FAX - ree sada Majki - Jamamotov nevidljivi avion, FAX koji moe da proe
neopaen od
578/
radara je sredstvo kojim su Kozo ina i Masai hteli da prevezu tu raketu ih bombu do
Kine. Zato je Masaiju bio neophodan Nobuo. Kunem se da je to bio glavni razlog to je
Kozo ina sklopio savez sa Masaijem. Bio mu je potreban taj nevidljivi avion.
To je prihvatljivo i verovatno je bilo tako ree Doi. Ah vi ste ubili mog brata i
sada vie nema opasnosti.
- Voleo bih da je tako - ree Majki, trudei se da se podigne. - Ali ja nisam ubio
Masaija. Ubio ga je Kozo ina. Njihov savez nije ba bio najbolji. Koliko sam mogao da
ujem, bili su spremni da unite jedan drugog im eksplodira ta atomska bomba ili raketa.
Oni su koristili jedan drugog. ini je bio potreban Masai zbog nevidljivog aviona a
Masaiju je bila potrebna inina mo.
Ali zato bi se poubijali meusobno? pitao je Doi.
- Nisam siguran - ree Majki - ali znam da je Masai nekako saznao da ina paktira sa
KGB, da je u dosluhu sa generalom Jevgenijem Karskom.
Da ree Ihjana tako neto bi nateralo Masaija da poludi.
- Bilo je dobro to je Masai to otkrio - ree Doi - to je delovalo na njega kao bomba
samounitenja.
- Nije bilo ba tako - ree Majki - postoji jo uvek Kozo ina za koga treba da se
pobrinemo. On je tu negde.
I Katei dokument je kod njega - ree Ilijana.
Nije ree Majki i pokaza hibai. Otvoreno ognjite je crveno sijalo. - Masai je
bacio dokument u vatru. Izgoreo je. ina nije uspeo da ga spase a ni ja. -Pomislio je na
generala Hedlija. ta e sada njegov deda
579/
koristiti da dri Japance u aci? - To je velika teta. Drugi dogaaji su ve na pomolu.
Bez Katei dokumenta ne znam ta e se dogoditi.
- Ako je Sina sada ovde naa prva briga mora da bude to nuklearno oruje - ree Ilijana.
- Znam kako da stignemo do mosta - ree Doi - poveu vas.
Ilijana se okrete prema Majklu.
- Kako se osea?
- Ne brini za mene. Mislim da u uspeti da odem do tamo.
Ali, nainio je samo dva koraka i sruio se. Jeknuo je i pao je preko lanca koji mu je dao
Stik Haruma.
- Majkle - Odri klee pored njega.
- Ilijana - ree Doi - hajdemo. Nemamo mnogo vremena.
Ja u ostati ovde sa njim ree Odri samo idite. Ionako ne mogu mnogo da vam
pomognem.
Usta Kozo ine se iskrivie u neto nalik na osmeh. U mati je video lik Vataro Takija.
Prokletnik bi svakako poludeo da vidi kako je Kozo ina unitio sve ono to je Taki
godinama gradio.
Onda ga razdera uasan bol. Njegovo cerenje pretvori se u grimasu. Stajao je iznad
mrtvog Masaija i eleo je da uzme ma princa Jamato Takerua, sveti simbol ibana.
eleo je da zabije taj sveti ma u srce Majkla Dosa. Toliko je ekao na to, bio je tako
strpljiv ekajui svoju osvetu, da se njegov duh radovao una-pred to je doao taj as. Bol
u rukama koje su se nadule jer su mu prsti izgoreli kada je pokuao da izvadi Katei
dokument iz vrelog ugljevlja, spreio ga je u tome.
580/
Ali ko kae da neko iz oajanja ne moe da uini sve to poeli? Steui zube da bi
savladao grozni bol, ina je uspeo da obavije svoje izgorele prste oko drke katane. Skoro
je zaurlao od bola. Onda je uo neije korake. No, nita nije moglo da ga skrene sa puta
osvete. Koraci su se uli sve vie. Dolazili su iza razde-ranog vrha Fuija na paravanu.
Nije obraao panju na to. Trebalo mu je jo samo malo vremena da ubije Majkla Dosa.
Situacija se sada sasvim izmenila. iban je sada bio uniten, njegovi planovi za graenje
novog, sjajnog, velikog Japna bili su pretvoreni u pepeo. Karma. Ali nije sve bilo tako
strano. Ugledao je Majkla Dosa. A pored njega je bila Odri, njegova sestra.
ina je sada mogao da misli samo na jedno na osvetu. eleo je da se osveti Filipu
Dosu koji je pre mnogo godina ubio njegovog sina. Sada je bio sam u prostoriji, sa dvoje
Filipove dece. Bih su to Filipovi naslednici, Filipova veza sa budunou. ina je epao
ma i koraknuo je kroz razderani zastor.
Majki podie glavu. Ugleda nekoga kako mu se pribliava. Nije poznavao toga oveka ali
je prepoznao ma - katanu princa Jamato Takerua u njegovim rukama. To je, svakako,
Kozo ina pomislio je.
- Majkle Dose - glas Kozo ine se promenio zbog elje za osvetom. Sina zauze borbeni
poloaj, zavitla maem iznad glave. Spusti ma prema Majklu ali ovaj se otkotrlja na
drugu stran.
ina se okrete i napade ga sa druge strane. Dok je to radio, zau se neki zvuk iza njega.
On okrete glavu. Ugleda senku kako ide prema njemu iz pravca paravana. Kad se senka
materijalizovala ispred paravana, inino srce bolno zakuca u grudima.
- Ko si ti?
581/
- Ja sam duh Vataro Takija - ree senka - duh ena Godoa.
ina je bio zaprepaen.
- Zen Godo - apnuo je - to ime nisam uo decenijama.
Zen Godo je odavno mrtav mme usne se iskrivie od besa. - Svi su mrtvi. Nemam
vie neprijatelja. - uo je pucketanje plamena u kome je nestao Katei dokument. - Ko si
ti? - apnuo je.
- Ja sam Nula!
- Nula? - ina je bio zaprepaen. - Nula je odsustvo svakog zakona.
- Nula je kreacija ena Godoa. Zen Godo je stvorio legendu. Nula je, u stvari, njegov
duh. Nula te je unitila kao to si ti nameravao da uniti ena Godoa.
- Ponovo Zen Godo! Zen Godo je mrtav! -ina je urlao. Bio sam na njegovoj sahrani.
- Kako to da ti umire? - pitala je senka. Dok je govorila senka se pomakla u polusvetlo-
sti. ina odjednom shvati ko je to. Nemogue! To je nemogue!
Skoio je isukanim maem princa Takerua ispred sebe. Vrh maa izbi senci revolver iz
ruke. ina je sada jurnuo napred, sekui vazduh i cerei se. Udarao je s leva na desno,
nameravajui da raznese rebra bilo kome ili bilo emu to je stajalo ispred njega.
Majki podie uravnoteeni lanac. On se izvi kao zmija i obuhvati inin lanak. Majki
povue lanac i vrh katane promeni pravac.
ina se okrete i posrnu. A onda uini neto neoekivano: ispusti sveti ma. Majki opusti
lanac i ina je mogao da se oslobodi. On podie Masaijev ma i krenu u napad.
582/
Proklinjui sebe zbog neopreznosti Majki oseti kako, kao brija otra, ivica katane
prozvida pored njega i razdera mu koulju na leima jer je uspeo da une. Naini korak
prema svetom mau i podie ga.
Ali, ina je ve krenuo na njega zadajui mu udarac za udarcem. Bih su pripijeni jedan uz
drugog, kao da su neki monstruozni tandem. Majki je samo na taj nain mogao da se
zatiti. Jednom, dva puta, tri puta osetio je da Sina probija njegovu odbranu.
Majki sakupi preostalu snagu ali sada je inin ma ve bio blizu njegovog grla. Znao je
da je na ivici smrti. Doi e vreme govorio je Gujo kad e sve to si ovde nauio biti
beskorisno., kada e se tui kao to ratnik mora da se tue, ali bez uspeha. Tada e te
snaga izdati i to e biti trenutak Nule: to je mesto i vreme gde Staza samuraja nema moi.
Buljei u izbezumljeno lice neprijatelja, Majki shvati da je dolo to vreme. Ovo je bila
Nula, kao to je svojevremeno do toga mesta doao i Gujo, njegov sen-sei. Bila je to
poslednja taka gde se meaju ratnik i ovek i gde se povlai onaj koji je pobeen i kome
je sudbina tako odredila. Bio je to trenutak krajnjeg straha. Bilo je to mesto gde se nije
znalo za hrabrost.
ina je osetio da je kraj blizu. Njegove nozdrve se rairie kao u divlje zveri koja osea
krv blizu. Udario je sa dva brza pokreta, menjajui taktiku, koristei vazduh-more
izmenu. Pripremio se da zada smrtonosni udarac. Izvio je telo, daleko od Majkla.
U tom trenutku u prostoriji odjeknu pucanj. ina kriknu kada mu se metak abi u rame.
Majki je reagovao instiktivno, koristei sveti ma za zavrni udarac.
ina oseti kako mu ma prolazi kroz miie i uspe da blokira bol, posvetivi se samo
osveti. Kriknuo
583/
je samurajski kiai - krik koji u bici ledi krv neprijatelju i udario je Majkla svojim maem.
Ali, Majki je sada bio izmenjeni ovek. On je bio na mestu gde Put nema moi i preiveo
je. Uspeo je da postigne ono to nije uspelo ak ni uju: uspeo je da pobedi Nulu. Majki
je sada bio spreman na sve. Video je ta Sina namerava i uspeo je da podigne ma princa
Jamato Takerua i da ga zabije u srce svome neprijatelju.
Krv iknu kao mlaz neke fontane. Odri je vritala. Moda je ona sve vreme vritala
pomisli Majki. Sinina usta su bila irom otvorena i ivot je isticao iz njega. Majki izvue
ma. Svetlost muklo sinu na vlanoj otrici.
Kozo Sina je leao pored lesa Masaija Takija. Oi su mu bile slepo uperene u ma koji
je toliko eleo a koji mu je doneo smrt.
Dugo vreme prostorijom vladala je tiina. Ritmiko zujanje maina nateralo ih je da
pomisle kako su negde duboko pod zemljom, u nekoj monstruoznoj peini koju ovek
ponekad sanja u komaru.
Majki i Odri pogledae u oblik koji je kleao pored Kozo ine. To vie nije bila samo
senka mada su malopre bili spremni da poveruju da se radi o duhu.
- Da li si to zaista ti? - upita Majki najzad.
- Tata? - apnu Odri.
- Niste povreeni? - Filip Dos je bio preplavljen oseanjima tako da dugo nije mogao da
kae nita drugo. Dugo nije video decu. Majki je nekoliko puta izbegao smrt. Iako star,
Kozo ina je posedovao snagu i vetinu ratnika. Zamalo da pobedi. Majki je bio tako
blizu smrti. Dve generacije porodice Dos morale su da sjedine snage da bi dotukle Kozo
inu.
Dok je sada gledao, od sina prema kerki, shvatio je da mu najtei deo razgovora tek
predstoji. Novi
584/
ivot se ukazivao ne samo pred njim ve i pred njegovom decom. Bio je to toliko razliit
ivot od onoga kojim su do sada iveli da je bio preplaen od pomisli da li e oni biti
spremni da ga prihvate. Pitao se ta e da uradi ako oni odbace takav ivot. Bitka sa Kozo
inom i ibanom, koja je trajala pune tri decenije, nije bila nita u poreenju sa tim
strahom. To je, ipak, bila njegova porodica. Pitao se ta bi bez njih. Nije smeo ak ni da
razmilja o takvim mogunostima.
- Tata! O, tata! - Odri mu se bacila u naruje takvom silinom da ga je skoro sruila.
Zagrlila ga je. -Mislili smo da si mrtav. Tako je lepo to mogu opet da te zagrlim. Nikada
nisam mislila... o, Boe, o Boe! Nikako nije htela da se odvoji od njega.
- Sve to je bilo dogovoreno - ree Filip - bio je to samo dogovor, zavera.
Poljubio je njenu kosu, obraze, njene zatvorene oi. Mogao je da oseti vlanu toplinu
njenih obraza i bio je iznenaen to su ga toliko dirnule njene suze. Ljubav prema njoj
koju je godinama potiskivao zbog posla, zbog putovanja, sada je eksplodirala svom
silinom. Oseao je kao da mu se utroba topi, kao kada je prvi put ugledao svoju kerku,
ono bespomono rasplakano stvorenje. Ponovo se setio vrlo jasno tog trena.
Ljuljao se napred-nazad, sa njom u naruju, ali sada je njegova ljubav bila pomeana sa
oseanjem tuge i aljenja za onim vremenima koja su zauvek prola i kada on nije imao
vremena da je dri, da je kupa i da je hrani, da je cupka na kolenima, da joj pria prie ili
da pokuava da je oslobodi od njenih strahova i povreda. Sve je to prolo, sve je to sam
hteo, sve je to odnela plima njegovih poslova. Ali sada je imao ovo i bio je zahvalan zbog
toga.
585/
Najzad je otvorio oi i video Majkla kako bulji u njega.
- Kako si mogao to da uradi, tata? - Majki je bio zaprepaen sopstvenim recima. Mislio
je da e prevazii to oseanje. Ali sada, kada je pred sobom video oca ivog shvatio je da
ne moe da se pomiri sa tim. - Kako si mogao da vara mamu?
Odri se izvi iz oevog zagrljaja. Gledala je as jednoga as drugoga.
- ta to govori?
Majki joj ispria za ljubav njihovog oca i Miiko, o tome kako je ta veza trajala
godinama i kako se nastavila ak i onda kada je otac Miiki zabranio da se ona via sa
Filipom.
Ne shvatam ree Odri ti si varao mamu?
Varali smo jedno drugo - ree Filip. Rekao bih da, na prvom mestu, nije trebalo
nikada da se venamo.
Filip se pripremio za ono to je tek trebalo da usledi. Istina zahteva neke svoje kazne ali
sada se plaio onoga to treba da im kae. Moda e ga mrzeti zbog toga, ili mu moda
nee verovati? U svakom sluaju, rezultat e biti poraavajui ne samo za njega ve i za
njih.
- Istina je da je majka imala ljubavnika - ree Filip.
Srce mu se kidalo kada je video izraz bola na licima svoje dece.
Bio je to ovek koga je poznavala od dana kada smo se mi zabavljali u Tokiju. Zvao
se Jevgenij Karsk.
Majki se zagleda u njega.
- Karsk? - ponovi kao zanesen to ime. - Masai je govorio o njemu. Karsk je general u
KGB. On je omoguio Sini mnogo toga.
586/
Filip khmnu glavom.
- Tako je - ree im o svom prvom susretu sa Karskom u Tokiju 1947. - Od tada sam mu
na tragu. Vaa majka sada radi za njega. Plaim se toga. Napustila je Vamgton i ponela
je neke vrlo znaajne informacije.
Ne mogu da verujem ree Odri - to ne moe da bude istina.
- Bojim se da jeste, Ajdi - ree Filip - znam da to mora da je straan ok...
- Koliko dugo si znao to za mamu? - pitao je Majki.
- Ve neko vreme sam sumnjao. Znao sam da nam iz BITE cure informacije ali trebalo
mi je dosta vremena dok sam sloio sve delove mozaika. Onda sam morao da smislim
nain da je otkrijem.
Odri je bila bleda.
- To je nemogue - apnula je. - Majkle, ovo je komar. Molim te da me probudi.
- Ajdi - ree Filip - ao mi je. Tvoj deda vodi istragu o kradi informacija iz BITE.
- A ta je s ujka Semijem? - kriknula je.
- Ujka Semi je imao srani udar - ree Majki, zagrlivi je. - Mrtav je.
- Blagi Boe - Odri sakri glavu rukama. Filip pogleda svog sina.
- Ne oekujem od tebe da mi oprosti. Iskoristio sam tebe ba kao to sam iskoristio
Miiko i Ilijanu. Oboje smo uinili ono to smo morali da uinimo. Ako to nije prava
stvar, ao mi je. Bili ste nam potrebni vas dvoje, ali vi ste za to platili stranu cenu. Vai
ivoti nisu bili vai. Majki, ja...
- Potrebno mi je malo vremena - ree Majki -daj mi samo malo vremena da se naviknem
na sve to. Za sada ne znam ta oseam.
587/
Odri podie glavu, pogleda oca oima punim
suza.
- elim da je vidim - rekla je drhtavim glasom
- elela bih da ujem i majin deo prie.
- Kad bi samo mogla - ree Filip. - Istina je da niko ne zna gde je ona. Srela se sa
Karskim u Parizu. Pratili smo ih do hotela Placa Atene. To je bilo lako. Ona je uvek tu
odsedala kada bi bila u Parizu. Ali jutros je nestala. I Karsk sa njom. I njegovi su
iznenaeni. Ni oni ne znaju gde je on. Kao da su nestali s ove planete. Vrlo je ozbiljna
situacija. Tvoja majka je ukrala neto to je od vitalne vanosti za nas.
Odri se okrenula od njih dvojice. Stezala je ruke preko grudi. Poela je da drhti.
Majklovo lice je odjednom postalo izborano. I on je bio u nekoj vrsti oka. Nije mogao da
zamisli da bi njegova majka mogla da bude pijun. Ali, pre nekoliko nedelja on to isto
nije mogao da pomisli m za svog oca. Bilo mu je hladno i bio je preplaen. ivot je bio
nalik uzburkanom moru. Oseao je da ne moe da dri stvari pod kontrolom. Nije video
izlaz. Mogao je samo da zamilja ta h kola Odrinim mislima.
- Sada je najvanije da vas dvoje odvedemo do doktora ree Filip proli ste kroz
strana iskuenja.
Mnogo strasnija nego to moe i da pomisli
- ree Odri tiho elela bih da je ujka Semi sada ovde. elela bih da od njega ujem da
je sve u redu.
Moda nije ni bila svesna znaenja svojih reci. injenica je da deca imaju mo da
povrede roditelje mnogo dublje i mnogo vie nego bilo ko drugi. Odri je sada to uinila
Filipu. Za samo jedan otkucaj srca ona mu je jasno pokazala da on nije bio sposoban kao
otac, da je njegova veza sa decom uvek bila nepotpuna. Bila je to gorka istina i teko mu
je palo kada ju je uo.
Filipu je neko, nekada davno, rekao da ak i aneli prave greke.
Ponovo je eleo da joj kae koliko mu je ao. Ali znao je da te reci nee imati nikakvog
efekta. Vremena rekao je Majki potrebno mi je samo malo vremena. Moda je to sada
svima trebalo.
U tom trenutku vratila se Ilijana.
- Nismo mogli da naemo inu, ali Doi e srediti pripadnike Taki-gumija. Pozvala sam
Nobua i javila mu dobru vest. On e poslati strunjake da se pobrinu za nuklearno
naoruanje. Predae sve amerikoj vladi. Mi ... - tada je ugledala inu i obratila je panju
na njihova bleda lica. - Da li je ovde sve u redu?
Filip klimnu glavom.
- Naao sam Miiko i Tori kada sam dolazio ovamo - ree Filip. - Idi da ih dovede.
Rekao joj je kuda da ide.
Ja vodim svoju decu dalje od ove kasapnice.
Kia je prestala da pada i grad je sada delovao isto i oprano. Sve je u Tokiju sijalo.
Filip je poveo Majkla i Odri da ih upozna sa Miiko. Saekala ih je na ulazu. Nosila je
kimono boje breskve a ispod njega je provirivao, kao plamen crveni, podkimono. Na
njenom kimonu bio je izvezen par dralova u letu. Majki je bio zaprepaen koliko je
kerka liila na majku. Obe ene su bile lepe, graciozne i imale su neku dostojanstvenost
i snagu koja se retko sree. Sasvim jasno je video da je Miiko bila divna osoba kakva je
elela da bude i Ilijana. Pomislio je da je bilo teko za Ilijanu da bude dete ovako mone
ene. Pitao se da li je bio poten prema Miiko. Jo nije znao da li je eleo da mu se ova
ena dopada.
589/
Majki vide Ihjanu kako stoji iza majke. Drala je Ton na ramenu i milovala ju je po
leima malim krunim pokretima.
Miiko se osmehnula i naklonila im se.
- Dobrodoli, tako sam zadovoljna to ste doli.
Moda je to bio nain na koji je drala glavu ali Majki je odmah osetio da neto nije kako
valja. Skinuli su cipele i stavili ih u drveni ormari u hodniku. Kada se Miiko okrenula,
Majki je shvatio ta nije u redu. Ona je bila lepa. Pogledao je upitno u oca a ovaj mu je
klimnuo glavom.
Masivne drvene grede isprepletale su se iznad njihovih glava. Na nekoliko mesta bilo je
divno aranirano cvee. Filip ree da je to Miiko uvek radila i stvarala te divne
kompozicije sa cveem iz svog vrta.
Povela ih je hodnikom u veliku prostoriju dvanaest tatamija. Zidovi su bih svetlozelem. U
jednom uglu je bila tokonoma. Zapis je visio na zidu. Starom kahgrafijom bilo je
napisano: Suneva svetlost slika, ali tama pada. Sve u svemu., ta promena je jasna ak i
lepom oveku.
Ili eni pomislio je Majki. Miiko im je pokazala da sednu za niski, vrlo tamno lakirani
sto.
Sodi zastori su bih gurnuti unazad tako da se video deo divno negovanog Miikmog vrta.
Ispod trema su rasle azaleje a video se i patuljasti javor. Pored njega je stajao ogromni
kamen koji je Majklu liio na brod na mirnom moru. Crepovi koji su se malo sputali sa
krova zaklanjali su sunevu svetlost tako da su tonovi u sobi bili prigueni i, prema tome,
boja se bogatije iskazivala.
Uljana je imala zeleni kimono ispod kojeg je provirio podkimono tamnozelene boje.
Okrenula je
590/
Tori tako da bi gosti mogli da je vide. Upoznali su se svi. Ton se zakikotala. Ihjana ju je
pustila. Ona je prela preko tatamija i stavila je ruke Filipu na ko-lena.
- Deko ree na japanskom hoe li da me podigne?
- Tori - opomenu je Ihjana - zar si zaboravila lepe manire?
Filip se osmehnu i podie je na ramena, tako da je Tori cikala od radosti.
- To je samo san - ree Odri - ovo je drugo vreme, drugi svet.
- Nije - ree Filip, okreui Tori - ovo je samo drugi ivot.
- Sada emo popiti aj - ree Miiko. Pripremila je est porculanskih oljica, vrelu
vodu u ajniku, metlicu od trske. Sve je to stajalo ispred nje. U svakoj oljici ve su bili
listii zelenog aja. Polako, sigurno, ona je podigla vreli ajnik i poela da sipa vodu u
oljice. Podigla je prvu oljicu i, pomou metlice, nainila bledozelenu penu. Sklonila je
metlicu. Posluila je najpre Filipa, onda Majkla i Odri. etvrta oljica je bila za Tori.
Onda je svoj aj dobila i Ilijana. Poslednja oljica bila je namenjena
Saekali su da pripremi aj i za sebe a onda su svi zajedno ispili finu tenost u savrenom
miru i tiini. ak je i Tori, oseajui da se neto neobino zbiva u ovoj sobi, bila paljiva
i tiha.
- elela bih da znam ta imate da kaete o ovome ree Odri.
Miiko okrete glavu prema njoj i Majki vide da je Odri tek sada shvatila da je ova ena
lepa.
- Mislim da ne treba da ja iznesen svoje
591/
miljenje - rekla je Miiko. - Najpre ete se vi izmiriti s ocem. Kad to bude reeno, ja u
biti tu. Odgovoriu na sva vaa pitanja. Vae je pravo da znate sve.
- To nije fer - ree Odri - kako u znati kako da se ponaam ako ne znam ta vi mislite?
Miiko se osmehnula.
- Ono to ja mislim nije sada toliko vano. Imate toliko toga da saznate. Va ivot je
sasvim pro-menjen. Ne zavidim vam ali mislim da e to dobro uticati na to da se dokae
snaga vaeg karaktera. Ilijana mi je rekla kako si joj spasila ivot, pa ja ve iz toga znam
neto o snazi tvog duha.
- Ja ba ne znam mnogo o tome - ree Odri koja nije nikada ula da neko govori kako
ona ima neku mo.
- Ali drugi znaju bila si u opasnosti. Ve si pokazala svoju spretnost i snagu, ako ne
sebi, ono onima oko sebe. - Miiko se ponovo osmehnula. - Duh pokazuje svoju pravu
snagu samo u odreenim trenucima.
Sada kada su odrasli poeli da razgovaraju, Tori je poela da se dosauje. Nije mogla
vie da sedi mirno. Prela je preko sobe i sela je Odri u krilo. Ne razmiljajui, Odri
zagrli devojicu.
- Zdravo - ree Tori i prinese lice Odrinom -zdravo - a onda zasu Odri bujicom japanskih
reci.
- Tek je poela da ui engleski - ree Ilijana.
- Svi smo tek poeli da uimo, neh? - dodade Miiko.
Majki je posmatrao Miiko. Ona kao da je to osetila jer mu se osmehnula i rekla:
- Neto si doneo sa sobom, Majkle. Je li to dar?
- Nije dar, ne nije - pogledao je nadole. Pored njega je stajao ma koji je prethodne noi
oteo od Kozo
592/
ine. Bio je to katana princa Jamato Takerua. Nekada je on bio dua ibana. Sada je
postao simbol slomljenih snova ali, istovremeno, i simbol kontinuiteta japanske istorije.
- Ipak, on mora da je tu sa nekim ciljem, neh? -ree Miiko. - To je predmet koji nema
svoje miljenje niti moe da odluuje. On je onakav kakvim ga mi nainimo. Njegov cilj
je tamo gde ga mi usmerimo. Tek udruen sa ljudskim duhom on moe da pokae svoju
mo. Tek tada je misterija reena bila je okrenuta licem prema njemu i Majki je
odjednom osetio da ona vidi jasnije nego bilo ko u sobi. - Jesi li ga zbog toga danas
doneo?
Znao je o emu se radi. Bilo je to kao da je njen duh zrak svetlosti koji razdvaja tamu,
otklanjajui senke i prodirui u samu dubinu njegovog bia. Majki podie ma. Znao je
ta eli da uini ali nije mogao. Pogledao je oca. Zamiljao je ta bi mu on rekao: Dao si
mi taj katana pre mnogo godina. Uvek sam mislio o njemu kao o poklonu. Ah znao sam
da sam ja samo taj koji vodi brigu o njemu. Tada bi trebalo da se pokloni ocu i da doda.
"Zakleo sam se da u ga uvati i ja sam to radio. Ma mi je bio oduzet, ali ja sam ga se
ponovo doepao. \
U stvari, Majki nije tano znao zato je uopte poneo ma sa soroom, ali reci koje je
izgovorila Miiko takle su samu sr njegovog bia, otkljuavajui ono to je bilo u
njegovom srcu. Majki je pogleda kao da je vidi prvi put. Bilo je nemogue ne porediti je
sa majkom. Osetio je da je pritiska i neprijateljstva nestalo. Pomislio je: To je zbog
Miiko. Moda ju je on, u prvi mah, odbacio zato to je posedovala neto to njegova
majka nije imala. Nije sada mogao to da kae. Znao je samo da su svaki njen gest, svaka
njena izgovorena re samo jo
593/
vie uvrivali vezu koja je postojala izmeu svih njih. Lilijen to nije nikada mogla. Ona
se borila protiv Filipa na svim planovima, verujui da e se samo tako potvrditi. Miko je
bila sasvim drugaija.
Miiko je pokazala Majklu Put: pokazala mu je Put kako moe da pobedi Nulu, kako
moe da odnese pobedu sa mesta na kome Staza samuraja nema moi. Majki je znao da,
ako sada ne vrati ma ocu, jaz izmeu njih nikada nee biti premoten. Filipov dar za
diplomski ispit posluio je svojoj svrsi. Sada je bio trenutak da pokloni ono to je njemu
bilo poklonjeno - katanu koji mu vie nije bio potreban. Trebalo je da je daruje ocu.
Moda je Miiko to sve znala. Ili je, moda, samo htela da uvue Majkla u porodini
krug. Znao je da e joj jednog dana biti beskrajno zahvalan za to. Pokazala mu je put
kako da oseti zahvalnost i kako da oprosti. Kao da mu je vratila oca. Ali, Majki jo nije
bio spreman za to. Ose-ao je suvie veliki bes, inilo mu se da je suvie dugo bio
odbaen. Nije jo mogao da oprosti ocu sve to je uinio.
Odri je, sa rukama oko Tori, mislila na ono to je Miiko rekla: Svi uimo, neh?.
Okrenula se prema Filipu.
- Tata, da li je sve to si rekao o majci istina?
- Na alost, jeste.
- Ona je u Francuskoj?
- Ne znamo. Ona je doletela u Pariz. Odsela je u hotelu Placa Atina. A onda je jue
otkazala sobu. I Karsk je nestao. Ko zna kuda su otili?
Odri je oseala kako joj srce udara kao ludo. Drala je Tori uz sebe. Kao da je drala
budunost u rukama.
- Mislim da znam kuda su otili rekla je.
594/
Iz tiine koja je odjednom zavladala, najzad se uo Filipov glas.
- Otkuda bi ti to mogla da zna, Ajdi?
- Najpre elim da mi neto obea. Ako ti kaem gde je, ako je nae, elim da joj se
nita ne desi.
Podigla je glavu i pogledala oca. Oi su joj bile udne.
Ba me briga ta je uradila. Ba me briga ta bilo ko misli da je uradila. Ona je moja
majka i ne elim da joj neko naudi...
Filip je razmiljao o tome.
- U redu. Ima moje obeanje.
Odri klimnu glavom. Oseala je Torinu glavu na svojim grudima. Njena toplina bila joj je
velika uteha, kao da joj je govorila da je u redu to to name-rava da uini.
- Postoji jedno mesto o kome mi je esto govorila, bila je to naa tajna. Bio je to hotel
koji je volela, nalazio se u nekom malom starinskom mestu na jugu Francuske, nedaleko
od Nie.
- Sea li se imena?
Odri je jedva zadrala suze. Tori, oseajui da neto nije u redu, okrenula se u njenom
naruju. Dodir-nula joj je obraze.
- Zato ona plae, mama? pitala je. Da li i ja treba da budem tuna?
- Mislim da treba da poljubi svoju tetka Ajdi -ree Ilijana tiho. - Oseae se bolje posle
toga.
Tori zagrli Odri i poljubi je iskreno i toplo, kako samo dete moe.
Odri, koja je sada otvoreno jecala, zagrli jo snanije Tori. Pogledala je preko njene
glavice mesto na kome je sedeo njen otac.
- Zove se Monasteri.
U vazduhu se osetilo neto udno, kao da je
neto zavreno. Odri e se toga seati itavog ivota. Bilo je to udno oseanje, tako ivo
obojeno i skoro opipljivo, kao neki skup kimono.
Ispred njihovih prozora bilo je drvo kruke. Lilijen je videla da je drvo staro, obraslo
mahovinom i liajem, iskrivljeno. Ali imalo je neke snage i dostojanstva. A sada, u
prolee, njegovo runo stablo bilo je umekano, pokriveno divnim cvetovima i mekim
mladim liem. Kao da je pokazivalo svoju duu.
Ona i Karsk su usred noi stigli u Monasteri d Bon Ker u Sen Pol de Vansu. Vozili su
punih deset asova od svog poslednjeg prenoita u jednoj gostionici na obalama Rone.
Lilijen koja nije nikada ila ovim putem smatrala je da je Dolina Rone depresivno mesto.
Industrijska magla je visila u vazduhu i na sve strane su se videle dinovske kule
nuklearnih elektrana. To joj je ilo na ivce.
Monasteri je bio smeten na umovitom breuljku izvan Sen Pol de Vansa, seoceta na
najjunijem delu Visoke Provanse, delu koji je bio poznat kao Dolina vukova. Bio je to
divan predeo. Od Nie dovde bio je tek jedan as vonje. Lilijen je sluajno otkrila ovo
mesto. Manastir je sagraen jo u XV veku i otada nije korien mnogo godina. Pre nekih
trideset godina jedan preduzimljivi kuvar poveo je svoju porodicu na sever od, turistima
pretrpane, Nie. Za dve godine je pretvorio Manastir dobrog srca u hotel.
Jo uvek je tu bila stara kapela, sa belim krstom i drvenim kipovima svetog Jovana
Krstitelja i apostola Jovana, to je samo pokazivalo vezu izmeu Starog i Novog Zaveta.
Unutar zidina stare graevine, nalazili su se fan-
596/
tastini vonjaci i povrtnjaci. Nekada su ih gajili asni oi sa najveom panjom a sada je
tradicija nastavljena. Stare masline, tako stare da se niko vie nije seao kada su
zasaene, bogato su raale. Ispod njih su bile prave livade ljubiica.
Lilijen je smatrala da je ovo mesto predivno. Tu je mogla da zaboravi na sve. Tu nije bilo
televizije, nije bilo radija a ako je neko hteo da telefonira morao je da ide u oblinju
mlekaru.
Ali, Monasteri d Bon Ker nije bilo neudobno mesto. Ba naprotiv, vlasnik je dao sve od
sebe da ga uini to luksuznijim i to udobnijim. Posluga je bila odabrana i nita nije
moglo da joj se zameri.
Tog jutra, drugog po dolasku, Lilijen se probudila jer je osetila da se Karsk pomie pored
nje.
Okrenula se.
- ta je bilo?
- Ve je skoro devet sati - ree on, gledajui prema stolu na kome su stajali razni papiri.
Bile su to informacije koje je Lilijen donela ali koje je trebalo deifrovati - Morao bih da
malo radim.
Oslunuvi cvrkut ptica i osetivi miris fine kafe, Lilijen ga poljubi.
- Nemoj sada - ree i povue ga prema sebi -nemoj jo.
- Imam toliko posla - ree Karsk ali nije je spreavao da klizne niz njegovo telo. Osetio
je nevero-vatno zadovoljstvo. Ovde su bili bezbedni. Ovde niko nije mogao da ih nae.
Sat pre, ili posle, nije bio vaan. Za njega je bilo najvanije da je pobedio. Nije ga toliko
ni interesovalo to je sve u tim podacima koje je donela Lilijen. Nije mu se ba prihvatalo
tog posla. Bie to dugo i zamorno, a on nikada nije voleo taj glupi posao deif rovanja.
Morae da radi dugo i vrlo precizno.
597/
Zadovoljstvo je bilo sve snanije. Karsk zatvori oi. Pojavi mu se u mislima slika njegove
ene, stabilne, oseajne osobe. Ali bila je tako neuzbudljiva, nematovita. U poreenju sa
Lilijen Dos, ona je gubila bitku. ivot sa Lilijen Karsk bie bar zanimljiv i uzbudljiv.
Oekivao je to. A onda se prepusti zadovoljstvu i nije mislio ni na ta drugo.
Svakako je zaspao, ak i sasvim kratko, jer je shvatio da su vrata na sobi otvorena a on
nije bio svestan toga. ak i sada, njegovo oseanje opasnosti koje ga je tako dobro sluilo
godinama zatajilo je. Ali, pokret koji je osetio u sobi razbudio ga je.
Lilijen je sela u krevetu i rekla.
- Blagi Boe.
- Zdravo, Lilijen - ree Filip Dos. Drao je u rukama magnum 357 kojim je ubio i Kozo
inu. Lice mu je bilo tuno. ekao je trideset godina, inilo se, na ovaj trenutak.
Dugo je razmiljao ta e u ovakvom trenutku da kae a sada mu je sve zvualo glupo.
- Kako se osea? - pitao je. -Mislila si da si nadmudrila sve i svakoga. Da
si bolja od svih mukaraca. Od oca, od Jonasa, od mene. ak i od Karska. Jer,
mislim da se to udo pored tebe tako zove. Izgubila si. Izgubila si sve.
Lilijen se pribrala.
- Kako si nas naao? Filip se osmehnuo.
- Odri mi je rekla za ovo mesto. Kada je rekla da nikome nisi priala o ovom mestu,
znao sam da si dola ovamo.
Karsk je posmatrao Dosa. Bio je zaprepa-en, ba kao i Lilijen, ali je zadrao
hladnokrvnost.
Njegova desna ruka, rairena na aravu dok je spavao, bila je napola skrivena ispod
jastuka. Njom je stezao revolver od kojeg se nije nikada odvajao.
- Jadan Masai Taki - ree Filip - bio je tako zbunjen pre nego to je umro. I trebalo je
tako da bude. Bilo je to veoma riskantno ali nismo mogli drugaije da postupimo.
- Mi? - glas Lilijen je odavao koliko je zapre-paena.
- U stvari, moja smrt je bila Ilijanina zamisao. ula si za Ilijanu? Ona je Miikina
kerka. Nas troje smo isplanirali moju smrt. Ilijana je vozila kola koja su me jurila
po Mauiu. Nali smo neki les. Stavili smo ga pored mene u kola. Iskoio sam u
poslednjem trenutku i kad su kola sletela sa druma, prevrnula se i zapalila, ja sam
umro. Bio je to jedini nain da se zaustavi Ude. Samo to me se nije doepao. Nainio
sam neke greke - slegnuo je ramenima -mislim da poinjem da starim. Svi starimo,
Lilijen. Pogledaj samo sebe. Lei tu gola, s agentom KGB -odmahnuo je glavom. -
Nadam se da si se dobro dogovorila sa njima. To e biti vrlo vano, jer inae ne znam
kako e preiveti.
Filip se neprestano kretao po prostoriji.
- Kad sam poeo da sumnjam na tebe, znao sam da su mi potrebni dokazi. Znao sam da
moram da uinim neto to e te naterati da se otkrije. Ali, ta? Znao sam da moram da
budem obazriv da me ne otkri-je. Onda mi je tvoj otac rekao da nestaju informacije iz
BITE i ja sam znao da je samo pitanje vremena da ti shvati kako su ti blizu. Bilo mi je
potrebno da ti naini prvi korak, ali ti si ena. Tvoje veze sa porodicom su vrlo jake.
Tako sam ti oduzimao jedno po jedno dete. Uredio sam svoju smrt. Uredio sam da
kidna-
598/
599/
puju Odri. Jonas je angaovao Majkla da nastavi tamo gde sam ja stao.
- Ti si luak - rekla je Lilijen koja je sada uspela da se sredi - dao si da ti kidnapuju
roenu kerku? Mislim da si stvarno siao s uma.
- Moda meni vie nije vano ta ti misli. Ali kad bude poela da razmilja o ovome,
videe u emu je istina. Da li bi ti bila tako voljna da pobegne da sam ostavio Majkla i
Odri kod kue? Nikada te ne bih otkrio.
Lilijen je znala da je u pravu. Hriste, gde li sam pogreila?
- Sada si sasvim sama - rekao je Filip, diui cev revolvera - naravno tu je Karsk ali on, u
stvari, nije ni vaan.
Karsk iskoristi pokretanje magnuma 357 da bi izvukao svoj revolver ispod jastuka. Pucao
je brzo, dva puta, tri puta, i video je kako se Filip saginje, valja po podu i zaklanja za
fotelju. uo je zatim pucanj i bol razdera njegove grudi.
Lilijen je kriknula, bacila se na njega, uprljala se njegovom krvlju.
Da li si jo iv? pitao je Filip, nagmjui se nad njega.
- Umire - rekla je Lilijen.
Trebalo je da osea neto ali znala je da joj je svejedno. Bila je potpuno mrtva u dui. I
ona se plaila Filipa.
Filip je to shvatio.
- Ne brini, obeao sam deci da te neu ozlediti. Pogledao je Karska.
- Nisam nameravao ni njega da ubijem rekao je ali tako je bilo zapisano. To mu je,
moda, kazna za ono to nam je uinio u Tokiju. Zato to je ubio Sil-
600/
versa. - Video je izraz iznanaenja na njenom licu. Da, to sam resio. Karsk je mislio
da e, ako koristi katanu, navesti ljude na pogreni trag, da e ih navesti da misle da je
ubistvo izvrio Japanac. Ali nijedan Japanac ne bi tako mrvio i mleo rtvu katanom, kao
to je bio unakaen Silvers. To je samo pokazalo da je Silversa ubio neko ko ne zna da se
slui katanom. Tada sam se setio da je Karsk bio zapeo da se dokae da je ubica Japanac.
Poeo sam o tome da razmiljam. Razmiljao sam i o udnom begu koji je izveo posle
Silversove smrti. Tvoja intervencija je bila nesrena po njega. Dugo mi je trebalo da to
sve shvatim ah najzad sam bio siguran da je sve tako kako sam zamislio. Trebalo je samo
da doem do nekih vanih injenica.
Filip dotae poslednji put svoju enu.
- Nemoj da brine, Lilijen. Moda, ipak, nisi sasvim sama. ekaju te tvoji novi prijatelji
- nasmejao se. Ne znam kako e te doekati novi gospodari kad im doe praznih aka
ah, bez obzira ta ta eka, bie bolje nego smrt.
Odmakao se od kreveta. Pokupio je sav materijal sa stola koji je Lilijen tako drsko ukrala.
Uzeo je i prve beleke koje je Karsk nainio.
- Zbogom, Lilijen. Da ti kaem jo samo ovo: mislim da i nisam bio neki naroiti mu. -
Lice mu je bilo tuno kada je video kako nju obuzima bes. Znao je dobro taj izraz njenog
lica. - Lagali smo jedno drugo i nikada ne bismo prestali. Mislim da smo oboje zasluili
ono to smo dobili.
Filip je sada stajao na otvorenim vratima, ali cev revolvera je i dalje bila uperena u nju.
- Jedina razlika izmeu nas dvoje je ta to sam ja odabrao pravu stranu.
- Moda - ree Lilijen - za sada.
601/
Filip se osmehnuo. Revolverom naini znak krsta.
- Nekada su ovde ovako blagosiljali ljude -ree - nekada davno.
Prolee, sadanjost
Kilington, Vermont
Reci Majklu da misli na mene kada bude pio zeleni aj. Reci mu neka koristi moju
porculansku soljicu. Oduvek joj se divio. Mislim na mesto na kome ste ti i on skoro
umrli. ak ni leti ovde nema dra-lova...
Majki i Ilijana su hodali prema staroj kolibi. Mada je bilo prolee, seanje na snenu
meavu pre mnogo godina bilo je jo ivo u njegovim mislima.
Mesto je bilo sasvim isto. Ali sada se Majklu sve inilo nekako mnogo manje nego to se
seao. Pogledao je u uglove. Bilo je pauine i praine.
- Da li je isto kao to se sea? - upitala je Ilijana.
- I jeste i nije. Kao neki stari film koji si voleo dok si bio dete. Kada ga ponovo gleda
kao odrastao ovek, vidi sve propuste. Naravno, sve je isto ali ti vie nisi isti. Ovo mesto
se ni najmanje nije promenilo.
Uhvatio ju je oko struka.
- Ilijana, pojma nemam kako si sve to prei-vela.
603/
- Moda ne bih preivela da nije bilo Odri. itavog ivota oko mene su bili samo
mukarci, ako ne rauna majku, a i ona je snanija i monija od bilo kod mukarca. Ja
sam obuavana da pobeujem i preivim u svetu mukaraca. Sve ovo vreme samo sam
eznula za drugom enom sa kojom bih mogla da razgovaram, koja bi mogla da me
razume, koja bi shvatala moje slabosti i koja bi oseala samilost prema meni. U svetu
mukaraca, meni takva oseanja nisu nikada bila doputena. Moj deda, moj otac, pa ak i
moj mu pre nego to je umro, oekivali su od mene da se ponaam na odreeni nain.
Stavila mu je glavu na rame.
Kada sam htela da se ubijem, ve sam bila na putu smrti. Nisam uopte prepoznala
Dodija. Ali tada se pojavila Odri i sela je pored mene. Osetila sam njenu enstvenost,
osetila sam da bi mogla da me voli. Ona me je polako vratila sa staze mrtvih.
Sva srea da je bila tamo. Zna, ti i ona ste u mnogo emu sline. Srodne due. Mogu
da shvatim zato si odmah odgovorila na njen poziv.
Majkle - ree Ilijana neno ao mi je to sam morala ono da uinim sa tobom, ao
mi je to sam ti toliko lagala.
Pomilovao ju je po obrazu.
Sa tim smo ve raistili.
- Znam. Ali ja to ne mogu da zaboravim. Pogledala ga je i osmehnula se. Nagnuo se
prema njoj i poljubio je u usta. Bili su na recepciji. Mrava devojka ih je posma-
trala, osmehujui se.
Majki se naslonio laktovima na mermernu tezgu i upitao:
Imate h paket za mene? Ja sam Majki Dos.
604/
Devojka se sae ispod tezge i ree:
- Da vidimo.
Pojavila se sa malim paketom u rukama. Spustila ga je na tezgu.
- Molim vas da mi pokaete neki dokument. I onda ete mi potpisati ovu dostavnicu.
Majki joj prui paso a ona zapisa broj. Dala mu je utu dostavnicu i rekla:
- Potpiite se.
Majki iznese paketi. Ilijana i on krenue prema parkingu gde su ih, pored iznajmljenih
kola ekali Filip i Odri. Majki otvori paketi.
- Tvoja porculanska olja ree ocu. Filip klimnu glavom.
- Ona koju mi je pre toliko godina dala Miiko. Oduvek mi je bila veoma draga.
Reci Majkin da misli na mene kada bude pio zeleni aj.
Majki je okretao oljicu u rukama.
- Poslao sam je tebi - ree Filip - znao sam da e ovde biti bezbedna. Poto sam poslao
onu traku Masaiju sa razgovorom koji su vodili Kozo ina i Karsk, vie nisam bio
siguran ta e se dogoditi.
Reci mu da uzme moju porculansku solju.
A sada, kada je Masai unitio Katei dokument, ovo nam je potrebno.
- Ali to je samo oljica - ree Odri - nema nieg u njoj, ili ima?
- Nema - ree Filip - kao to vidi, prazna je.
Onda kako...
ak ni leti, avaj, nema dralova. dral! - odjednom uzviknu Majki. Zagleda se u sliku
drala na oljici. - Na dralu je!
Tako je ree Filip veoma ponosan na svoju
605/
decu. - Mikrofilm na dralovom oku sadri Katei dokument. Moramo ovo da predamo
Hedliju to pre moemo. On jo ima mnogo posla da obavi. Pomou dokumenta samo
moemo da vidimo ko je sve lan ibana. Kozo ina je bio samo ef. Ali, kao Hidra,
iban nastavlja da ivi ak i kad mu se otkine glava i nastavlja da utie na privredu i
politiku Japana sve dok ne uspemo da ga sasvim unitimo. Majki ude u kola.
- Bolje da krenem na aerodrom - ree - mlanjak koji mi alje deda samo to se nije
spustio.
- Idem sa tobom - ree Ilijana - volela bih da upoznam Sema Hedlija.
Filip prie vozakom seditu, nagnu se i ree Majklu.
- Toliko toga treba da ti kaem ali za to mi nisu dovoljni dani i nedelje.
Majki pogleda oevo izborano lice. Morae da se navikne da drugaije misli o njemu.
Mislio je svojevremeno da nikada vie nee videti to drago lice. Ipak, nije jo mogao da
mu sve sasvim oprosti. On je iskoristio njega i Odri da bi uhvatio Lilijen. Sada je ona
otila. Nije mogao da je zamisli negde drugde, a ne u Americi. Trudio se da bude strpljiv
i razume svet koji kao da je sasvim poludeo.
- elim... - ree Filip, ali zastade ophrvan emocijom. - eleo bih da jednog dana vidim
tvoje slike. Znam da su ti one veoma vane - odvratio je pogled. -Majkle, moram da ti
kaem da te shvatam ako me okrivljuje zbog onoga to sam ti uimo, kako sam ti
planirao ivot. Potpuno bih te razumeo ako bi sada poeleo da ne budem deo tvog ivota.
- Prestani! Ne elim da sada sluam te stvari!
- Ima toliko toga - nastavio je Filip - elim da
606/
ti kaem da ima jo toga. Oblik koji je tvoj ivot poprimio ima odreeni cilj. Ba kao to i
Jonasova smrt ima cilj u optoj emi svih stvari. Sve je to vrlo nesreno, ali sve je bilo
neophodno.
- Da, znam. Duhovna pesma prema svetom Filipu - ree Majki, pri tiskajui papuicu za
gas.
- Tako je ljut - ree Odri - kao da te mrzi. Filip je posmatrao kako Majki odlazi sa Ilija-
nom a onda se okrenuo prema kerki.
Bolje da se javim na vreme na aerodrom ree - moram da idem na nekoliko dana u
Tokio.
Zato odlazi tako brzo? - ree Odri.
elim da se vratim ree Filip i poljubi je u obraz. - Tamo sam potreban.
- Kome? Miiko?
- Da, izmeu ostalog. oiju e biti potrebna moja pomo. On je sada ojabun Taki-
gumija. Dok svi ministri ibana ne budu osueni, jo uvek postoji velika opasnost da e
nainiti neku veliku tetu. ak i posle toga, Taki-gumi mora da ostane na veitoj strai da
bi spreio da nikne ono to je iban posejao. Moramo da se vratimo na ono to je Japan
nekada bio. Miiko i ja moramo da pomognemo oiju, kao to je on nekada pomogao
svom ocu.
- Ali Miiko je udata - ree Odri - ta e se dogoditi sa vama?
- Ne znam, ali mi nismo nikada ni imali nekih garancija da emo iveti zajedno. Ko ih
ima? Ona i Nobuo se ne vole. Njihov brak je smiljeno sklopljen, uredili su ga njihovi
oevi kao kamen temeljac svoje poslovne zajednice. Nobuo bi izgubio obraz da ga
Miiko ostavi, zato ona to nikada nee uiniti niti u ja to traiti od nje. Uiniemo
onako kako najbolje budemo mogli.
607/
Poneli su svoj prtljag u hotel. Posmatrajui Odri, Filip nije znao ta da uini.
Zao mi je to je sve tako ispalo rekao je -eleo bih da sve bude nekako drugaije.
Ali, ja sam ono to jesam. Nisam bio dobar mu. Mislim da nisam bio ni dobar otac.
- Nemoj to da govori - ree Odri. Otac joj se vratio i sada nije htela ni po koju cenu da
ga izgubi. -Nemoj nikada ponovo da kae tako neto.
- Zna da je to istina. I sve dok to ne prihvati, bes i bol koje osea terae te da me
odbacuje.
- Ne elim da budem ljuta na tebe.
- Ali, Ajdi, ti jesi ljuta. Mora da bude: pa to je ljudski. Hou da zna da je to u redu. Ne
moe da bude ljuta onako kako je Majki ljut. Ja znam ta se nalazi ispod besa koji boli.
Bes e nestati, a ja u biti uz tebe.
Odri ga je zaustavila.
- Tata, misli da e se mama vratiti? Filip odmahnu glavom.
- Mislim da nee. Odri je plakala.
- elela bih da se mama vrati kui. elela bih da joj nedostajemo i da je spremna da uini
bilo ta da bude ponovo sa nama - pogledala ga je. - A sada je otila zauvek. Kao da je
umrla.
- Znam, Ajdi, znam.
Ne mogu da verujem rekla je to vie za sebe - ne mogu jo da se naviknem na tu
pomisao. Moram da mislim da e se vratiti. Tata, moram da mislim na nju. Ne mogu tek
tako da je proteram iz misli. Ona nije mrtva. Nije stvarno mrtva.
Uradi onako kako misli da je najbolje, Ajdi.
- Ti je mrzi zbog onoga to je uradila, zar ne?
605/
Filip je saekao malo s odgovorom. eleo je da joj kae istinu. Posle izvesnog vremena
rekao je:
- Ne, ne mrzim je. Nekada sam je mrzeo. Bar tako mislim. Inae ne bih mogao da uradim
ono to sam uradio. Ali, to je sad prolost. Sada je samo alim. To je sve.
- Ona nas je volela, zar nije?
- Volela nas je koliko Lilijen moe nekoga da voli. Volela je tebe i Majkla.
- Tata, nedostaje mi.
Filip se zagleda u kerkine oi i ree:
- Pa, Ajdi, mislim da nema ba mnogo stvari zbog kojih bi trebalo da ostane u Americi.
ta kae na to da poe sa mnom u Tokio?
Pogledala ga je iznenaeno.
- Ti bi me poveo sa sobom? Ali, ti e biti strano zaposlen.
Neu biti toliko zaposlen da ne bih mogao da provedem malo vremena sa tobom. Ima
toliko divnih mesta na koja bih mogao da te vodim smatrao je da je ta pomisao veoma
prijatna: on i Odri u Tokiju! Sem toga, nee biti sama. Majki i Ilijana e uskoro doi
sa dedom.
- Hoe li? - Odri je bila oduevljena. Filip khmnu glavom.
- Hedli se dobro dri. Opasan je kao i nekada. Pogodila ga je vest o tome ta je uradila
Lilijen. Samo neko ko ga poznaje tako dugo kao ja, moe da vidi da je teko pogoen.
Uniten je. Rekao je da se povlai iz igre. To ne lii na njega. On e se jo pobrinuti oko
Katei dokumenta, a onda e zaista otii. Predsednik eli da ja preuzmem Jonasovo mesto
i osnujem novu agenciju. Tvoja majka i Karsk su napravili veliku tetu. Mi smo
obogaljeni rekao je predsednik ali, jo nismo mrtvi.
609/
Nije hteo da joj kae - niti bilo kome drugome - pravi razlog zato je bio potreban
predsedniku: svi su bili preplaeni onim to je Lilijen uinila. Svi su mislili da samo on
moe da smanji opasnost od informacija koje je odnela i predala KGB. Naravno, trebalo
je najpre videti da li e joj KGB verovati sada, kada je Karsk mrtav. Filip se pitao da li e
Lilijen najzad smoi snage do koje joj je toliko bilo stalo.
- Da li e prihvatiti ponudu?
Filip pogleda prema planinama. Oseao je da je Odri zadrhtala. Prvi put je bio svestan
kako e se njegova odluka odraziti na njegovu porodicu.
- Sada ne znam ta u da uinim. Uspeo sam da ubedim Sema da nam se pridrui u
Japanu. Dobro je da jo uvek ima porodicu. Sem te je oduvek voleo. On osea da smo mi
sada njegova jedina porodica. Ilijana eli da se drui sa tobom. Ubeden sam da ete za
nedelju-dve biti nerazdvojne.
- Nadam se da nee biti tako, jer e mi Majki zameriti - nasmeja se Odri. Bila je veoma
zadovoljna. -U svakom sluaju, meni ve nedostaje Tori. - Klimnula je glavom. - Doi u
u Japan. Moramo da brinemo o dedi. Moramo da brinemo jedni o drugima mislila je. -
Naravno da u doi - uzdahnula je, zadovoljna to e najzad svi biti zajedno.
Filip je oseao njenu toplinu. Znao je da ga Odri voli i da e mu uskoro pokazati svoju
ljubav. Treba vremena mislio je. Svima nam je potrebno vreme da se naviknemo na nove
odnose. Zar Majki nije tako neto rekao? Ja u, sa moje strane, sve da uinim da
ostanemo stalno zajedno.
Poeo je da sanjari o Japanu, mislio je na to kako e zajedno piti zeleni aj, kako e
posmatrati trenje u cvetu, kako e uiti da ponovo budu porodica.
6101
Jedino e aliti to Jonas nije sa njima da deli njihovu radost u kojoj je toliko i sam
uivao. Ali, njegov duh e biti uz njih.
Zagrlio je svoju kerku. Pomislio je: U ovome je razlika izmeu- nas, Lilijen. Meni je
trebalo dosta vremena, ali sam najzad nauio ta je najvrednije u ivotu.
611/