UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

EKONOMSKI FAKULTET
PALE










SEMINARSKI RAD
PREDMET: Bankarski menadment
TEMA: Analiza profitabilnosti bankarskih institucija















Mentor: Prof.dr Novo Plakalovi Student: Aleksandar Bojovi 24/09
sistent: Mr Marko ogo


Pale, januar.2012.godine.

2
Sadraj

Uvod .................................................................................................................... 3
1. Faktori koji utiu na profitabilnost .................................................................. 4
Kvalitet menadmenta ..................................................................................... 6
Kvalitet aktive ................................................................................................... 6
Ekonomija obima ............................................................................................. 6
Vanbilansne operacije ..................................................................................... 7
Veliina banke ................................................................................................. 7
Lokacija banke ................................................................................................. 7
2. Pokazatelji profitabilnosti ................................................................................ 8
3. Odnos izmeu prinosa i rizika kod banaka ................................................... 13
4. Analiza strukture prihoda od akcijskog kapitala............................................ 15
Zakljuak ........................................................................................................... 18
Literatura ........................................................................................................... 19



3
Uvod

Kod velikog broja banaka ijim akcijama se aktivno ne trguje na domaim i meunarodnim tritima
kapitala, kod mjerenja uspjenosti njihovog poslovanja, kao jedino reenje namee se korienje
koeficijenata profitabilnosti kao jedini nain mjerenja uspjenosti njihovog poslovanja. Od visine i stabilnosti
iskazanog profita zavisi vrijednost same banke (njenih akcija na finansijskom tritu). Analiza profitabilnosti
se vri na osnovu bilansa stanja i bilansa uspjeha banke, a takoe i na osnovu niza dodatnih izvjetaja.

Analiza profitabilnosti podrazumjeva analizu prihoda i rashoda, rizinosti aktive i niza drugih
pokazatelja. Znaajno je, da se sagledaju struktura i kretanje prihoda od kamata i provizija. Potrebno je
razdvojiti i kvantifikovati iznos utvrenih prinosa od kamate, pripisanog kreditu i kapitalizovanog, povezati sa
uticajem naplaenih kredita na bilans stanja i bilans uspjeha. Analiza trokova je znaajan segment
profitabilnosti banke. Trokove je potrebno analizirati globalno i po vrstama, segmentima, organizacionim
dijelovima, sektorima. Osim toga, posebno treba analizirati uticaj oporezivanja. Potrebno je, dati
karakteristike i opis propisane poreske politike i navesti poreze koje je banka duna da plaa (porezi na
kamate, na zarade zaposlenih, na promet i dr.). Cilj analize profitabilnosti je precizno dijagnosticiranje
postojeeg stanja u bankama, uoavanje kljunih problema, i na osnovu svega toga, postizanje
projektovanih performansi.
1


Banke koje imaju dobre performanse profitabilnosti imaju niske trokove poslovanja, koji
odgovaraju standardima zemalja sa trinim ekonomijama. Njih karakterie i ostvarivanje znaajne dobiti.









1
Govedarica V., Analiza performansi poslovnog bankarstva

4
1. Faktori koji utiu na profitabilnost


Nakon ustanovljavanja profitabilnosti, ukljuujui i spoznaju relevantnih trendova, analitiari u
sljedeem koraku treba da objasne zato je bankarska institucija iskazala veu ili manju profitabilnost u
odnosu na referentnu grupu banaka kojoj pripada, kao i zato je profitabilnost banke opala, ostala
nepromjenjena ili porasla u odnosu na prethodni period. U tom kontekstu brojni potencijalni uzroci se mogu
posmatrati u okviru sljedea dva iroka scenarija i u okviru ogranienog broja zajednikih uzroka:

Prvo, u kontekstu promjena uslova poslovanja banaka koje nastaju usljed promjena u privrednom ciklusu ili
promjena koje se odnose na regulativu i politiku centralne banke.

Drugo, u kontekstu promjena u uslovima ili poslovanju koji utiu samo na odreenu banku.

U okviru prvog scenarija, sve banke u okviru posmatrane referentne grupe banaka mogu biljleiti porast ili
pad profitabilnosti. Porast profitabilnosti banaka moe nastupiti usljed toga to je privreda u uzlaznoj fazi
ciklusa, pa su banke u mogunosti da ostvare visoke mare (to je posebno karakteristino za trite na
kome tedie imaju na raspolaganju mali broj alternativa za ulaganja u bankarske proizvode), a osim toga
poslovi banaka koji donose proviziju biljlee snanu ekspanziju. Smanjenje profitabilnosti banaka nastaje u
oteanim uslovima poslovanja za banke, kada je tee da odre visoke mare, prije svega zbog ulaska novih
aktera na trite bankarskih usluga ili usljed toga to su preduzea-potencijalni zajmotraioci iznala
povoljniju varijantu za mobilizaciju potrebnog kapitala.

Ukoliko se u okviru prvog scenarija posmatraju mogue promjene u regulativi i politici centralne banke,
onda se mora imati u vidu izloenost banaka moguem zaotravanju u regulativi kojom se propisuju
standardi njihovog poslovanja i moguim promjenama u optem nivou kamatnih stopa koje diktira centralna
banka. Promjene u regulativi koja se odnosi na banke, mogu da izazovu poveanje ili smanjenje
konkurencije na domaem tritu, kao i da proiruju ili suavaju spektar poslova koje banke mogu obavljati,
to se odraava na visinu profita i profitabilnost banaka. U sluaju deregulacije i lakog ulaska stranih
banaka na domae trite moe se oekivati pritisak da se bankarska mara smanji, to znai generalno
smanjenje prihoda i profita banaka.


5
Znaajan uticaj promjene referentne kamatne stope centralne banke na profitabilnost banaka treba
posmatrati u kontekstu osjetljivosti kamatnih stopa na kredite i kamatnih stopa na izvore sredstava banaka
u odnosu na promjene kamatne stope centralne banke. Ukoliko su krediti osjetljiviji na promjene kamatne
stope u odnosu na depozite, poveanje kamatnih stopa centralne banke znai da e kamatne stope na
kredite bre da se usklade sa novim kamatnim stopama nego kamatne stope na depozite. To e dovesti do
poveanja spreda i poveanja profitabilnosti banke. U suprotnom sluaju, doi e do pada profitabilnosti
banke. Pri tom, ne treba izgubiti iz vida da, ukoliko nastupi veliko poveanje kamatnih stopa na kredite,
tranja za bankarskim kreditima moe da se smanji i banke mogu biti izloene veem riziku neplaanja
obaveza po kreditima, jer se grupa zajmotrailaca sa visokom kreditnom sposobnou povlai sa kreditnog
trita. To moe negativno da utie na profitabilnost banaka. U sluaju smanjenja referentne kamatne stope
centralne banke, vea osjetljivost kamatnih stopa na depozite u odnosu na kamatne stope na kredite,
takoe moe rezultirati rastom profitabilnosti banke.

Kod drugog scenarija uticaja na profitabilnost bankarske inatitucije re je o znaajnijem uticaju promjena
uslova poslovanja na datu banku u odnosu na referentnu grupu banaka kojoj pripada. Pri tom, u opticaju je
pet vrsta potencijalnih uzroka za to:

- Vii/nii operativni trokovi u odnosu na referentnu grupu banaka;
- Via/nia izdvajanja na ime rezervi u odnos, na referentnu grupu banaka;
- Vii/nii trokovi mobilisanja sredstava u odnosu na referentnu grupu banaka;
- Vii/nii prinosi u odnosu na referentnu grupu banaka;
- Poslovanje koje donosi nekamatne prihode je vie/manje prisutno u odnosu na referentnu grupu
banaka.

Pozitivna razlika kod prve tri grupe varijabli i negativna razlika kog etvrte i pete grupe varijabli, za datu
banku znai nii profit u odnosu na profit referentne grupe u celini. U sluaju obrnutih predznaka kod
pomenute grupe varijabli, data banka ima vii profit u odnosu na referentnu grupu u celini.

Nivo profitabilnosti je u manjoj ili veoj meri uslovljen i kvalitetom menadmenta, kvalitetom aktive,
ekonomijom obima, obimom vanbilansnih operacija, veliinom i lokacijom banke.
2


2
Krsti B., Bankarski menadment, 2004.

6
Kvalitet menadmenta
Komponentalni delovi menadmenta su: planiranje, organizovanje, kadrovanje, upravljanje i kontrola, koji su
u funkciji efikasne i profitabilne poslovne politike.
Menadment banke mora posjedovati ne samo struna znanja, ve i preduzetnika svojstva, to bi im
omoguavalo da anticipiraju razvoj situacije na finansijskim tritima, naroito u cilju zadravanja ili
poveanja sopstvene trine pozicije. Na vrhunskom (top) menadmentu je da donosi odluke o strategiji
razvoja banke, na osnovu procjene komparativnih opcija da se odlui za interni (intenzivni) ili eksterni rast
na osnovu merdera ili akvizicija.
Kvalitet aktive
Kvalitet aktive se procjenjuje na bazi analize njene strukture na dva segmenta: kamatonosni (zajmovni) dio
aktive i prinosni (investicioni) dio aktive. Kod kamatonosne aktive neophodna je briljiva ocena boniteta
zajmotraioca na bazi adekvatne procjene raspoloivih informacija, ime bi se smanjili kreditni rizici. Zbog
pojave informacionih tehnologija banke su izgubile monopol nad informacijama u odnosu na druge
finansijske institucije. Pojavile su se i rejting agencije koje na profesionalnoj osnovi obrauju informacije, to
mogu koristiti manje i srednje banke uz nie trokove, nego kada bi one same prikupljale informacije. Iz istih
razloga su znaajne i informacije za prinosne plasmane.
Ekonomija obima
Postoji opta ekonomska zakonitost da vei obim poslovanja smanjuje fiksne jedinine trokove, to
ekspanzivno deluje na nivo profita. Takoe, dio efekta ekonomije obima dolazi i u sluaju porasta prosjene
vrijednosti pojedinanih transakcija. S obzirom na specifinost bankarskog mehanizma, efekte ekonomije
obima ne treba apsolutizovati, jer je znaajnija uloga kvaliteta bankarskih transakcija. Meutim, u sluaju da
dvije banke imaju isti kvalitet plasmana, profitabilnija je ona banka koja ima vei obim poslovanja. Takoe,
za razliku od realnog sektora gde je obim zaposlenosti obrnuto proporcionalan nivou tehnike
opremljenosti, kod banaka to nije sluaj, jer su bankarske usluge dominantno personifikovane, zbog ega
porast tehnike opremljenosti banke ne izaziva proporcionalno smanjenje zaposlenog osoblja.
S obzirom na vee manevarske sposobnosti velikih banaka u pogledu povoljnijih uslova za dopunsko
apsorbovanje finansijskih resursa sa trita, kao i na veu mogunost disperzije svojih aktivnosti, vee
banke su spremne da prihvate vei rizik i vei leverid faktor u funkciji vee profitabilnosti, to istie
relativno vei znaaj kvaliteta menadmenta u veim u odnosu na male i srednje banke.

7
Vanbilansne operacije
Da bi poveale uee nekamatnih prohoda u godinjem bruto dohodku banke pribjegavaju sve
raznovrsnijim vanbilansnim operacijama (strategijske i savetodavne usluge, konsalting, brokerske usluge,
poslovi platnog prometa, garancije, avali, agencijski poslovi, faktoring i forfeting poslovi, lizing poslovi,
poslovi osiguranja, itd.).
Veliina banke
Veliina jedne banke (esto merena vrednou aktive, depozita ili akcijskog kapitala) i veliina konkurentne
finansijske institucije koja prua bankarske usluge, moe da ima znaajnog uticaja na profitabilnost i druge
pokazatelje poslovnog uspeha. Na primer, kada se porede poslovni rezultati jedne banke sa drugom,
najbolje je to initi sa institucijama sline veliine. Kada se poslovni rezultati jedne banke ili neke druge
finansijske kompanije uporede jedna sa drugom, veliina esto merena vrednou ukupne aktive, ili u
sluaju banke ili institucije za tednju, vrednou ukupnih depozita postaje kritian faktor. Veina
koeficijenata kojima se meri poslovni uspeh, koji su predstavljeni veoma su osjetljivi na rangiranost
kompanije po kriterijumu veliine. Najprofitabilnije banke prema kriterijumu koeficijenata prihoda od aktive
(ROA) spadaju u grupu najveih banaka. Ove velike institucije takoe su izvestile i o najveem koeficijentu
prihoda od akcija (ROE). Banke srednje veliine i velike banke esto iskazuju najpovoljniju neto poslovnu
maru i najbolju poslovnu efikasnost. Najvee banke generalno prijavljuju najvie nekamatne mare zato
to naplauju provizije za veliki broj usluga. Manje i banke srednje veliine esto iskazuju vee neto
kamatne mare i imaju vei raspon izmeu kamate na zarade i kamate na trokove zato to je veina
njihovih depozita sastavljena od rauna relativno male vrijednosti sa prosjeno niim kamatnim trokovima.
tavie, vei dio zajmova koje izdaju male i banke srednje veliine otpadaju na potroake zajmove sa
viim kamatama.
Lokacija banke
Da bi se sprovela jo validnija poreenja poslovnih rezultata, potrebno je uporediti banke i druge
konkurentne finansijske kompanije koje posluju na istim ili slinim tritima. Na poslovne rezultate obino
veliki uticaj ima lokacija institucije koja prua finansijske usluge, odnosno da li je re o glavnom finansijskom
centru, manjem gradu ili rualnom podruju. Najbolje poreenje poslovnih rezultata je da se odaberu
institucije sline veliine koje posluju na istom tritu. Takoe, gde je to mogue, dobra je ideja da se
porede one finanskijske kompanije koje podleu slinim propisima i kontrolnim agencijama. Npr., u
bankarskom drutvu svaki kontrolor ima neka specifina pravila koje banke moraju da ispotuju i ovi

8
dravno nametnuti propisi imaju znaajan uticaj na poslovni rezultat. To je razlog to su poreenja banaka i
drugih finansijskih kompanija u razliitim dravama u velikoj meri oteana i moraju biti sprovedena sa
velikom dozom opreza. Nemogue je pronai dvije finansijske kompanije koje su potpuno sline po veliini,
lokaciji, izboru usluga ili bazi klijenata. Analitiari poslovnih rezultata moraju da uine maksimalan napor da
bi pronali najvie uporedive institucije i onda da ponu oprezno sa radom.


2. Pokazatelji profitabilnosti

Kod izraunavanja prinosa banke, tj. njene profitabilnosti, u meunarodnoj praksi se istaklo korienje est
kljunih pokazatelja koji naglaavaju razliite aspekte profitabilnosti banke.
3

To su:

Prinos na akcionarski kapital (ROE)
Prinos na aktivu (ROA)
Kamatna mara
Nekamatna (proviziona) mara
Neto mara poslovanja
Prihodi(dobit) po (obinoj) akciji (EPS)


ROE(return of equity) je najvaniji pokazatelj za akcionare banke jer pokazuje koliki prinos mogu
oekivati na knjgovodstvenu vrijednost investiranog kapitala u datu banku, tj. koliki profit mogu prisvojiti na
osnovu odabrane kombinacije prinos-rizik, svojstvene akcijama date banke. Posledino, ovaj pokazatelj
indikuje koliko banka moe raunati u budunosti na mobilizaciju kapitala kroz nove emisije akcija, tj. koliko
e u tom pogledu biti konkurentna u odnosu na druge banke.

ROE = Neto profit posle oporezivanja/Akcionarski kapital


3
uki ., Bjelica V.,Risti ., Bankarstvo, str. 246

9
Kod praenja kretanja vrijednosti ROE ozbiljano upozorenje predstavlja sluaj ostvarene vrijednosti ROE
iznad 20%-25%, jer sugerie da je banka pribjegla ekstremno velikom zaduenju na finansijskom tritu.

ROA (return of assets) pokazuje, prije svega, koliko su menadment i zaposleni u banci efikasni
kod upravljanja ukupnom aktivom banke, u smislu ostvarivanja neto profita posle oporezivanja. Kod
izraunavanja ROA u praksi je najbolje koristiti prosjean iznos aktive (za datu i prethodnu godinu) jer se
time pokuava izbei distorzija koja nastaje kada aktiva raste (ili se smanjuje) tokom godine, a uporeuje se
sa profitom koji je ostvaren u cjeloj godini. Na ovaj pokazatelj utiu: operativna efikasnost, obrt aktive,
kamatne stope, poreski faktori, leverid. Leverid je vezan za odnos duga i sopstvenog kapitala u
finansiranju, odnosno za strukturu kapitala.

ROA = Neto profit posle oporezivanja/Ukupna aktiva

Kod analize ROA kao referentne vrijednosti mogu se uzeti
4
:

Manje od 0,5%: nisko (slabo);
0,5%-1,0%: prosjeno;
1,0%-2,0%: dobro;
Vee od 2,0%: visoko.

Ukoliko je vrijednost ROA vea od 2,5% to pokazuje da je re o tritu na kome je prisutan bankarski kartel,
visoko rizinom portfoliu date banke ili nekom izuzetnom dogaaju (poput prodaje filijale).

Kamatna mara meri veliinu spreda izmeu prihoda po osnovu kamata i rashoda po osnovu
kamata, i pokazuje sposobnost menadmenta banke da obezbedi maksimum prihoda po osnovu kamata na
razliite plasmane, uz istovremeno korienje najjeftinijih izvora finansiranja kamatonosne aktive. Treba
imati u vidu da je veliina pomenutog spreda izraz stepena konkurencije na datom tritu bankarskih
usluga. to je spred vei, uz ostale neizmenjene okolnosti, to je stepen konkurencije manji, i obrnuto. Na
tritima kod kojih je visok stepen konkurencije meu bankama i kamatni spred mali, pritisak na

4
uki ., Bjelica V.,Risti ., Bankarstvo, str. 249

10
menadment banke je vei da iznae mogunosti za sticanje drugih prihoda, prije svega na tritu hartija od
vrijednosti. To automatski uvlai banku u zonu vee izloenosti rizicima.

Kamatna mara = Prihod po osnovu kamata-Rashod po osnovu kamata/Ukupna aktiva

Prilikom izraunavanja neto nekamatne mare koriste se stavke nekamatnih prihoda (naknade za
usluge kod depozitnih poslova i provizije koje banka naplauje za druge usluge) i stavke nekamatnih
trokova (provizije koje plaa banka, plate i naknade zaposlenih, trokovi odravanja osnovnih sredstava,
izdaci na ime gubitaka po osnovu zajmova). Iako je, generalno posmatrano, poslednjih godina jako izraen
trend porasta prihoda banaka po osnovu provizija, za veinu banaka je karakteristino da ostvarenim
nekamatnim prihodima ne mogu da pokriju nekamatne trokove, pa neto nekamatna mara ima negativnu
vrijednost.

Nekamatna mara = Nekamatni prihodi-Nekamatni rashodi/Ukupna aktiva

Neto mara poslovanja sintetizije uspenost menadmenta banke u njegovom nastojanju da
ostvari bri rast prihoda banke (uglavnom kamata na zajmove i portfolio hartija od vrijednosti i provizija) u
odnosu na rast njenih trokova (uglavnom plaene kamate na depozite i pozajmice na tritu novca i plate i
naknade zaposlenih).

Neto mara poslovanja = Ukupni prihodi poslovanja-Ukupni trokovi poslovanja/Ukupna aktiva

Dobit po akciji (earnings per share EPS) predstavlja odnos neto dobiti i ukupnog broja
emitovanih akcija. Ovo je znaajan pokazatelj za analizu investicionih mogunosti novih investitora u akcije,
kao i za postojee vlasnike akcije. Od njegove visine zavisi isplata dividendi. S druge strane, ako se dobit
ne isplauje, ve se reinvestira, visina ovog pokazatelja utie na visinu kapitalnih dobitaka.

Prihodi (dobit) po (obinoj) akciji = Neto profit posle oporezivanja/Broj (obinih) akcija


11
Osim navedenih kljunih pokazatelja profitabilnosti banke, uobiajeno je da se koristi i niz dopunskih
indikatora uspenosti poslovanja.

P/E ratio je jedan od najvanijih finansijskih indikatora, vezanih za investiranje u akcije. Utvruje se kao
odnos tekue trine cijene (P price) i dobiti po akciji (E earings per share EPS) i omoguava
poreenje jedne banke sa drugom, naroito u okviru iste grane. Preko njega je mogue pratiti jednu banku
tokom odreenog vremenskog intervala. Ovaj pokazatelj izraava koliki broj puta je izraena dobit banke u
tekuoj trinoj cijeni akcija. On se naziva i multiplikatorom dobiti. Njime se odraavaju oekivanja
investitora u pogledu potencijala rasta i razvoja banke i odslikava se spremnost kupaca akcija da plate
odreenu cijenu na tritu radi ostvarivanja odgovarajueg prihoda od posedovanja akcija. Odnosom tekue
trine cijene i dobiti po akciji izraava se i spremnost investitora da plate odreenu cijenu po jedinici dobiti.
Taj ratio koristi se i za odreivanje cijene akcija, ukoliko se bazira na tri bitna faktora: odnosu dividende i
dobiti, zahtevanoj stopi rasta prinosa i oekivanoj stopi rasta dividende.

Odnos prinosne aktive i ukupne aktive, koji se izraunava na osnovu prosjenih vrijednosti
navedenih stavki. Taj odnos pokazuje u kojoj meri banka stavlja vei akcenat na bankarske proizvode koji
donose kamatu u odnosu na proizvode koji donose nekamatne (provizione) prihode.

Profit po zaposlenom, koji se izaunava kao odnos neto profita i ukupnog broja zaposlenih. Osim toga
moe se izraunavati i: odnos pasive banke i ukupnog broja zaposlenih, iznos datih kredita po zaposlenom,
kao i iznos depozita po zaposlenom. Uobiajeno je paralelno posmatranje iznosa neto profita po
zaposlenom i iznosa ukupne pasive banke po zaposlenom.

Odnos nekamatnog prihoda i prosjenog iznosa aktive, koji pokazuje u kojoj meri se banka
oslanja na nekamatne prihode u sticanju operativnih prihoda.

Odnos rezervi i operativnog prihoda, koji se izraunava na osnovu rezervi za gubitke i operativnog
prihoda. Taj odnos pokazuje u kojoj meri rezerve za gubitke utiu na iskazani neto profit banke posle
oporezivanja.


12
Odnos profita prije oporezivanja i neto profita posle oporezivanja, koji pokazuje poresko
zahvatanje profita banke.

Stopa prinosa (rate of return) rauna se za odreeni vremenski period, u kome se poseduje
pojedina hartija od vrijednosti. Tada se utvruje prinos za tano odreeni period vremena dan, mesec,
kvartal, godinu. Ukupna stopa prinosa utvruje se na osnovu prihoda i kapitalnih dobitaka, kao razlike
izmeu trinih cijena na kraju i poetku perioda.

Knjigovodstvena vrijednost akcije predstavlja odnos ukupne knjigovodstvene vrijednosti akcijskog
kapitala i broja emitovanih akcija.

Odnos trine i knjigovodstvene vrijednosti (price to book value) izraava odnos tekue
trine cijene i knjigovodstvene vrijednosti akcija. Koristi se u analizi cijena akcija i pri donoenju odluka o
merderima i akvizicijama.

Racio isplate (payout ratio) je odnos dividende i ukupne dobiti. On pokazuje koji e dio dobiti biti
isplaen vlasnicima akcija u obliku dividende.

U naporima da maksimiziraju dobit i vrijednost akcionarskih bankarskih investicija, mnoge banke
prepoznaju potrebu za veom efikasnou u svom poslovanju. Ovo obino znai da je potrebno smanjiti
trokove poslovanja, a poveati produktivnost zaposlenih putem uvoenja automatske opreme i
unapreenja obuenosti zaposlenih. Neke od najprihvatljivijih mera sagledavanja poslovne efikasnosti i
produktivnosti zaposlenih u banci su:

prihodi poslovni Ukupni
trokovi poslovni Ukupni
i efikasnost poslovne Odnos

vremenom radnim punim sa zaposlenih Broj
prihodi poslovni Neto
zaposlenih osti produktivn Odnos


13
U sluaju da banka u datoj godini, nakon niza uspenih godina, belei znaajan pad profita ili gubitak, to
predstavlja alarm za menadment banke koji mora preduzeti urgentne kratkorone mere u cilju
zaustavljanja nepovoljnih kretanja.

3. Odnos izmeu prinosa i rizika kod banaka

Menadment banke uvek pokuava da iznae najbolji odnos izmeu prinosa i rizika. Zbog toga je nuno
paralelno prisustvo kljunih pokazatelja prinosa i rizika kod nastojanja menadmenta banke da maksimizira
prinos na akcionarski kapital. U tom smislu, odluivanje menadmenta banke moe biti olakano
razlaganjem pokazatelja profitabilnosti banke na kljune komponente.
Vrlo se jasno vidi da su prinos od akcijskog kapitala (ROE) i prinos na imovinu (ROA), dvije najpopularnije
mere profitabilnosti blisko povezane. Oba koriste isti brojilac: neto prihod. Stoga ova dva indikatora
profitabilnosti mogu da budu direktno povezana.

Formula za izraunavanje prinosa na akcionarski kapital moe da se zapie i na sledei nain:

kapital i akcionarsk Ukupni
aktiva Ukupna
ROA ROE

Odnosno,

kapital i akcionarsk Ukupan
aktiva Ukupna
aktiva Ukupna
ja oporezivan posle
profit Neto
kapital i akcionarsk Ukupan
ja oporezivan posle profit Neto


Multiplikator akcionarskog kapitala (ili leverage) prikazan kao odnos ukupne aktive i ukupnog akcionarskog
kapitala prikazuje koja vrijednost ukupne aktive je podrana jednom novanom jedinicom akcionarskog
kapitala.

Iz prethodno navedenih jednaina jasno proistie da je visina prinosa koju akcionari banke prisvajaju u
visokom stepenu osjetljiva na kompoziciju izvora banke iz kojih se finansiraju plasmani banke na strani

14
aktive. Mogue je da banka koja se uglavnom oslanja na zaduivanje na tritu ima malu kapitalnu bazu i
belei nizak nivo ROA ostvaruje relativno visok ROE.

Primera radi, ukoliko menadment date banke projektuje ROA na nivou od 1% u datoj godini, to znai da e
za svaku novanu jedinicu kapitala banke biti neophodno devet novanih jedinica u aktivi banke kako bi se
postigla vrijednost pokazatelja ROE od 9%. U sluaju pesimistikog scenarija po kome se oekuje da e
ROA date banke da opadne na 0,6%, vrijednost ROE od 9% se moe postii samo ukoliko svaku novanu
jedinicu kapitala banke prati petnaest novanih jedinica u aktivi banke.

Na osnovu ovih iznetih relacija mogue je konstruisati tabelu u kojoj e biti prikazan opcioni odnos izmeu
prinosa i rizika kod banke, tj. Kolika treba da bude zaduenost banke da bi se postigla projektovana stopa
prinosa banke na akcionarski kapital.

Tabela 1. Opcioni odnos izmeu prinosa i rizika kod banke
5




Bie dat komentar samo onog to pokazuje prvi sluaj opcionog odnosa u tabeli, u kome banka ima odnos
aktive prema akcionarskom kapitalu od 5:1. U tom sluaju banka moe da oekuje postizanje ROE na nivou
od 2,5% samo ukoliko je ROA na nivou od 0,5% i postizanje ROE na nivou od 10% samo ukoliko je ROA na
nivou od 2%.

Moe se zakljuiti da ukoliko opada efikasnost banke u pogledu kreiranja prihoda na plasirana sredstva
(opadanje ROA), banka mora da preuzme vei rizik kroz zaduivanje na finansijskom tritu da bi mogla da
postigne projektovanu stopu prinosa na akcionarski kapital za koju akcionari oekuju da e biti realizovana.




5
uki ., Bjelica V.,Risti ., Bankarstvo, str. 253

15
4. Analiza strukture prihoda od akcijskog kapitala


Sledea formula je vrlo korisna formula jer se usredsreuje na analizu prinosa od akcijskog kapitala:

kapital akcijski Ukupan
aktiva Ukupna
aktiva Ukupna
poslovanja od prihod Ukupan
poslovanja od prihod Ukupan
ja oporezivan posle dobit Neto
ROE

ili

ROE = neto mara zarade stepen iskorienosti aktive multiplikator akcijskog
kapitala

gde:
poslovanja prihod Ukupan
ja oporezivan posle dobit Neto
(NPM) zarade mara Neto

Stepen iskorienosti aktive (AU) = Ukupan prihod poslovanja / Ukupna aktiva

Multiplikator akcijskog kapitala (EM) = Ukupna aktiva / Ukupan akcijski kapital

Svaka komponenta ove jednostavne jednaine indikator je (pokazatelj) koji govori o drugaijem aspektu
poslovanja banke:


Neto mara zarade odraava efektivnost kontrole trokova menadmenta
i politiku cijene pruanja usluge

odraava Politiku upravljanjem portfolijom, a
Stepen iskorienosti aktive posebno prihodom od aktive.



16
Multiplikator akcijskog odraava Leverid ili politiku finansiranja
kapitala finansijske institucije (dugovni ili
akcijski kapital)

Ako bilo koja od ovih proporcija pone da pada, menadment mora da obrati posebnu panju i da procjeni
razloge koji stoje iza ovakve promjene.

Od ove tri vrste finansijskih proporcija, multiplikator finansijskog kapitala (EM), ili aktiva u proporciji sa
akcijskim kapitalom, obino je najvei, u proseku oko 15 puta ili vie, za veinu privrednih banaka. Vee
banke esto upravljaju multiplikatorom 20 puta ili vie. Multiplikator je direktna mera finansijskog leverida
koliko dolara u aktivi mora da bude podrano svakim dolarom akcijskog (vlasnikog) kapitala. Zbog toga to
akcijski kapital mora da pokrije gubitke od aktive, to je vei multiplikator, to je i banka vie izloena riziku
neuspeha. Meutim, to je vei multimplikator, to je vei i potencijal dobijanja viih stopa prihoda za
akcionare.

Neto mara zarade (NPM), ili proporcija neto prihoda i ukupnih prihoda, takoe je u odreenoj meri predmet
kontrole i politike menadmenta. To podsjea na injenicu da banke mogu da poveaju svoje zarade i stope
prihoda svojim akcionarima, ukoliko postignu uspeh u kontroli trokova i maksimiziranju prihoda. Slino
tome, paljivom politikom rasporeivanja aktive u one oblasti koje donose najvie prinose, odnosno u
najproduktivnije kreditne i investicione poslove, uz istovremeno izbegavanje prekomernog rizika,
menadment moe da povea prosjean prihod aktive (AU, stepen iskorienosti aktive).

Sitna varijacija ovog jednostavnog modela prinosa od akcijskog kapitala (ROE) proizvodi jednainu
efikasnosti koja je korisna za dijagnozu problema u etiri razliite oblasti bankarskog upravljanja i u
konkurentnim finansijsko uslunim firmama:

kapital akcijski Ukupan
imovina Ukupna
imovina Ukupna
poslovanja prihod Ukupan
poslovanja prihod Ukupan
ja oporezivan
pre dobit Neto
ja oporezivan
pre dobit Neto
ja oporezivan posle dobit Neto
ROE




17

ili:

Efikasnost Efikasnost Efikasnost Efikasnost
ROE = poreskim kontrole upravljanja upravljanja
upravljanjem trokova aktivom fondovima

U ovom sluaju jednostavno je podeljena neto mara zarade (NPM) na dva dela: (1) koeficijent efikasnosti
poreskog upravljanja, koji pokazuje upotrebu dobitaka ili gubitaka i drugih sredstava koja se koriste u
poreskoj politici kompanije (kao to je kupovina obveznica koje su osloboene od poreza), da bi se
minimizirala poreska izloenost, i (2) koeficijent odnosa izmeu prihoda prije oporezivanja i ukupnog
prihoda, kao indikator prihodovane koliine dolara posle oduzimanja trokova poslovanja mera poslovne
efikasnosti i kontrole trokova.

Dakle, kada bilo koji od ova etiri koeficijenta pone da opada, menadment mora da izvri ponovnu
procjenu efikasnosti finansijske kompanije u toj oblasti.

Jasno je da ralanjivanje mera koje ine sastavni dio koeficijenta rentabilnosti na njihove respektivne
delove moe da pokae uzroke potekoa u ostvarivanju zarade i da ukae gde je potrebno da
menadment potrai mogua reenja za one probleme oko zarada koji se pojave. Prethodna analiza
podsjea da ostvarivanje vee rentabilnosti u finansijskoj instituciji zavisi od nekoliko kljunih faktora:

1. Paljiva upotreba finansijskog leverida (ili proporcija aktive finansirana zaduivanjem u
suprotnosti sa akcijskim kapitalom).
2. Paljiva kontrola trokova poslovanja, tako da vea suma dolara postane neto prihod.
3. Paljivo upravljanje portfolio aktivom radi postizanja potrebne likvidnosti, paralelno sa potragom za
najveim prinosom od bilo koje steene aktive.
4. Paljiva kontrola izloenosti riziku tako da gubici ne prevaziu prihod i akcijski kapital.





18
Zakljuak

Banke i njihovi glavni konkurenti sve ee moraju da vre procjenu svog poslovanja,
analiziraju razloge bilo kakvih problema koji mogu nastati tokom poslovanja, i da pronalaze
naine da poboljaju svoje budue poslovanje. Prvi korak u analizi bilo kog bankarskog
finansijskog izvetaja jeste odreivanje cilja koji banka tei da postigne. Bankarsko
poslovanje mora da bude usmereno prema odreenim ciljevima. Dobra procjena poslovnog
uspeha bilo koje finansijske institucije mora da pone sa ocijenom da li je ona bila u stanju
da postigne ciljeve koje su odredili akcionari i menadment. Sigurno je da mnoge banke
imaju svoje jedinstvene ciljeve. Neke ele da rastu bre i da ostvare svoje dugorone ciljeve
rasta, a druge, ini se, vie vole miran rad, minimalan rizik, uz odravanje slike solidne
institucije, ali sa skromnim nagradama za svoje akcionare. Osnovne dimenzije poslovanja
banaka i drugih finansijskih institucija su profitabilnost, likvidnost i adekvatnost kapitala.
Adekvatan profit i kontrola rizika tite likvidnost i kapital banke, i postavljaju osnovu za
opstanak finansijske kompanije i njen budui razvoj. Kada su u pitanju najvee banke i
druge portfolio orijentisane finansijske institucije, trina vrijednost njihovih akcija (akcijskog
kapitala) najbolji je pokazatelj njihove cjelokupne profitabilnosti i izloenosti riziku. Tenja ka
profitabilnosti uvek je praena strahovanjima od izloenosti riziku, ukljuujui prije svega
brigu o likvidnosti i adekvatnosti kapitala, koji se vezuju za mogunost konanog bankrotstva
ukoliko je kapitalizacija finansijske institucije ispod potrebnog nivoa.









19
Literatura
Bankarski menadment i finansijske usluge, Peter S Rose, Silvia C. Hudgins,
Beograd 2005.
uki ., Bjelica V.,Risti ., Bankarstvo
Krsti B., Bankarski menadment, 2004.
Govedarica V., Analiza performansi poslovnog bankarstva