VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NI

SEMINARSKI RAD



TEMA :VIBRACIJE I LJUDSKO TELO
SISTEM AKA-RUKA
PREDMET: BUKA I VIBRACIJE















Studenti:
Nataa Borii RZPP6/12
Profesor: Violeta Stojanovi Jelena Cvetkovi RZPP7/12
Asistent: Miljan Cvetkovi Ivana orevi RZPP26/12
Mihaela aminska RZPP40/12

2
UVOD

Fizika kao prirodna nauka bavi se izuavanjem razliitih prirodnih pojava. Na
grkom jeziku fizika znai priroda. U sutini, fiziki zakoni su svuda oko nas a sama
priroda je u konstantnom pokretu. Kretanje je vrlo sloen proces a izuavaju ga
mnoge naune discipline. Kretanja u prirodi se svode na:

1. Talasna mehanika ketanja i
2. Talasna elektromagnetna ketanja.

Talasna mehanika kretanja se dele na mehanike oscilacije-vibracije i zvune
oscilacije-buka. Talasna elektromagnetna ketanja mogu biti elektromagnetna
elektrina i elektromagnetna kvantna kretanja.
Mehanika talasna kretanja nastaju oscilovanjem tela, sistema tela i estica
(molekula) elastine sredine oko svog ravnotenog poloaja. Ona nastaju i prenose se
iskljuivo u materijalnoj sredini (gasovima, tenostima i vrstim telima) a mnoga od
njih se mogu pratiti naim ulima. Mehanike vibracije se mogu konstatovati ulom
dodira.
Elektromagnetna talasna ketanja mogu da nastanu i da se prenose kako u
materijalnoj sredini tako i u vakuumu (bezvazdunom prostoru) brzinom svetlosti.
Vana je injenica da je vibracija uzrok nastanka buke odnosno zvunih talasa.
Mehanike vibracije su dinamine pojave a prouavaju se dve njihove vane
komponente:

1. Korisna vibraciona kretanja i
2. tetna vibraciona kretanja.

Prva se koriste za obavljanje mehanikih opercija jedne ili vie maina u toku
tehnolokog procesa. Druga, su od posebnog znaaja sa aspekta zatite a smtraju se
nusproduktima korisnih meanikih procesa maina ili ureaja. Kao takva, mogu da
budu uzronici mnogih neeljenih pojava i posledica kao to su profesionalna
oboljenja izazvana vibracijama, brzo habanje vitlnih delova maina i ureaja,
nastajanje prekomerne buke u proizvodnim pogonima itd.












3
PODELA VIBRACIJA

Vibracije koje deluju na oveka nazivaju se jo i humane vibracije. Prema
definiciji, humane vibracije se ogledaju u efektima mehanikih vibracija na ljudsko
telo. Vibracije koje imaju frekvenciju od 1Hz do 2KHz utiu na ljudsko telo.


Kategorizacija humanih vibracija

Humane vibracije mogu biti:

1. Samopobudne vibracije,
2. Prinudne vibracije pri psihofizikom angaovanju, i
3. Prinudne vibracije bez psihofizikog angaovanja.

Samopobudne vibacije proizilaze iz pokreta koj su sastavni deo ovekove
svakodnevice. Kao primer, mogu se navesti: peaenje, tranje, sportska ili
rekreativna aktivnost.
Prinudne vibracije pri psihofizikom angaovanju mogu nastati kao rezultat
aktivnog uea oveka u sistemu ovek-maina sa odreenim zadatkom i ciljem.
Kao primer, mogu se navesti: voza, traktorista, radnik sa vibrirajuim alatom i dr.
Prinudnim vibracijama bez psihofizikog angaovanja izloen je ovek
nezavisno od svoje volje. Kao primer, mogu se navesti: putnik u prevozno
sredstvu,radnik u kancelariji i dr.


Podela humanih vibracija prema direktivi EU

Razlikujemo opte i lokalne humane vibracije. Opte vibracije se javljaju samo
onda kada se ovek nalazi u vibrirajuoj sredini i njihovo dejstvo zahvata celo telo.
Kao primer moe se uzeti ovek koji sedi, lei ili stoji na nekoj vibrirajuoj potpornoj
povrini ili platformi. Lokalne vibracije deluju na pojedine delove ovejeg tela koji
su u kontaktu sa vibrirajuim sistemom ili alatom. Najee su to aka i ruka.











4
VIBRACIJE I ZDRAVLJE

U medicini su poznati brojni uticaji vibracija na ljudsko zdravlje. Opasnost po
zdravlje zavisi od mesta prenosa vibracija na telo, intenziteta vibracija, ponavjanja
izloenosti vibracijama tokom radnog vremena i trajanja te izloenosti tokom godina.
Kada kaemo tokom godina onda mislimo na tzv. kumulativno dejstvo vibracija.
Kao posledica izlaganja vibracijama nastaje vibraciona bolest kao vrsta
profesionalnog oboljenja. Direktno mehaniko dejstvo vibracija izaziva odreene
traumatske fenomene na mestu njihovog delovanja. Takoe, indirektno razdraujue
dejstvo na nerve i nervne zavretke ima za posledicu poremeaje na nivou srca i
krvnih sudova, nervnog sistema, kostiju, zglobova i miia, ula sluha, vida i
ravnotee, koe, eluca, metabolizma itd.
U zavisnosti od toga na koji segment ljudskog tela vibracije deluju mogu se
stvoriti dve osnovne klinike slike a to su:

vibraciona bolest koja je nastala pod uticajem optih vibracija, i
vibraciona bolest koja je nastala pod uticajem lokalnih vibracija.

Opasnost po zdravlje, u sutini, postoji uvek kada se osete snane vibracije
koje se prenose bilo na celo telo ili samo na sistem akaruka.

Rizik kome je pojedinac izloen zavisi od:

intenziteta vibracija,
frekvencije,
trajanja izloenosti,
naina rada i
vrste aktivnosti.














5
VIBRACIJE SISTEMA AKARUKA

Po definiciji vibracije akaruka jesu mehanike vibracije koje kada se
prenesu na sistem akaruka predstavljaju rizik za zatitu i zdravlje radnika, a
naroito od nastanka vaskularnih, neurolokih ili miinih poremeaja i oteenja
kosti i zglobova.
Za vreme rada sa runim elektrinim alatom, runi udarni alat, recimo pri
obradi metala i maine za bruenje stvaraju negativne efekte na ovom sistemu.
Takoe radovi u kamenolomu, rudarskim i graevinskim strojevima, zatim klesarske
builice, hameri, vibrokompaktori, udarni ekii, drobilice, lanane pile pa sve do
malih runih alata koji imaju tetan uticaj na sistem akaruka.
Naroito je tetno dugotrajno izlaganje lokalnim vibracijama to se dogaa pri
direktnom kontaktu sa vibracionim alatima. Vibracije akaruka, drugaije (HAV =
Handarm vibrations), deluju samo ili uglavnom samo na sistem akaruka. Vibracije
koje deluju na sistem akaruka, mogu da izazovu, konkretno, oteenje tkiva gornjih
ekstremiteta, promene na prstima aka i zglobovima ruku.
Takoe deluju tako to mogu naruiti subjektivni oseaj, finu motoriku i radni
uinak (efikasnost).
Izloenost vibracijama visokih frekvencija, tokom godina, moe dovesti do
poremeaja krvotoka u prstima, pa radnici mogu patiti od povremenih napada u
kojima prsti pobele i obamru.(u medicini poznato kao beli prsti ili vibracioni sindrom
akaruka). Ovo stanje je takoe poznato kao vazospastini sindrom uzrokovan
vibracijama.
Izloenost intenzivnim vibracijama niskih frekvencija koje se prenose na ake i
ruke mogu takoe izazvati degenerativne promene u kostima ake, zglobovima prstiju
i runog zgloba, kao i u podruju lakta i ramena. Ovakvo stanje je veoma bolno i
moe umanjiti pokretljivost ekstremiteta.

Oteenje zgloba moe zahvatiti:

rune zglobove
zglobove laktova
akromioklavikularne zglobove (zglob iznad ramena a izmeu kljune kosti i
lopatice).

Uz to, u podruju kostiju dlana moe nastati nekroza pa ak i prelom
polumeseaste kosti. Rizik od nastanka ovakvih stanja se poveava u okruenjima sa
niskom temperaturom.






6
PRAVNA OSNOVA

Pravno regulisanje sprovoenja preventivnih mera koje se odnose na izloenost
vibracijama bazira se na evropskoj Direktivi Vibracije (2002/44/EC), koja definie
preventivne mere, kao i upozoravajue i granine vrednosti dnevne izloenosti.
Ove odredbe u kombinaciji sa standardom ISO 5349, koji se odnosi na
vibracije sistema akaruka, sadre najsavremenije informacije o merenju vibracija
na radnom mestu, zahtevaju od poslodavca da utvrde i procene rizik, da pravilno
informiu radnike i da izrade program za smanjenje vibracija.
Svrha propisa je da se definiu preventivne mere za spreavanje nastajanja
oboljenja neruromuskulaturnog sistema i sistema kostiju (npr. kime i zglobova) kao
i poremeaja krvotoka u prstima i akamama.


GRANINE I AKCIONE VREDNOSTI
IZLOENOSTI

Granica dnevne izloenosti izraunava se na temelju standardizovanog
osmosatnog referentnog perioda A(8). Merenje ubrzanja ukljuuje ponderisanje
odnosno vrednovanje s obzirom na frekvenciju.
Upravo evropska Direktiva (2002/44/EC) definie granine i akcione vrednosti
izloenosti za vibracije akaruka:

1) dnevna granina vrednost izloenosti utvrena u odnosu na referentni
period od osam sati jeste 5 m/s;
2) dnevna akciona (upozoravajua) vrednost izloenosti utvrena u odnosu
na referentni period od osam sati jeste 2,5 m/s.

Kao to je zakonom predvieno poslodavac je obavezan da primeni tehnoloke
i organizacione korektivne mere uvek kada su premeene neke od navedenih
vrednosti, bilo granine ili akcione vrednosti izloenosti. Ove mere obuhvataju, npr.
alternativne radne procese, odabir odgovarajuih alata i materijala ili smanjenje
trajanja i intenziteta izloenosti. Prioritet se treba dati merama smanjenja na izvoru
vibracija. Zatitne mere se uvek trebaju preduzimati redosledom STOP:

S: Supstitucija/Zamena
T: Tehnoloka reenja, npr. strojevi, alati i vozila sa niskim nivoom vibriranja
O: Organizacione mere, npr. ogranienje trajanja izlaganja vibracijama jakog
intenziteta
P: Pojedinana/Lina zatitna sredstva, npr. upotreba antivibracionih rukavica
za smanjenje vibracija koje se prenose na ruku i aku, koje su efikasne samo
u sluaju visokofrekventnih vibracija.


7
MERE ZATITE OD VIBRACIJA
AKA-RUKA (HAV)

Kako bi se smanjila izloenost vibracijama na radnom mestu, treba spreiti
stvaranje, prenoenje i delovanje vibracija. Najefikasnije mere zatite su upravo one
koje utiu na smanjenje vibracija na izvoru njihovog stvaranja.
Zavisno od intenziteta i vremenu izloenosti vibracijama koje se prenose na
ake i ruke treba predueti sledee mere:

Informisati radnike o riziku zbog izloenosti vibracijama

Vrednost dnevne izloenosti A(8)>2,5m/s
2
Izraditi program i sprovoditi mere za smanjenje vibracija
Osigurati radnicima pravo na preventivne zdravstvene preglede

Vrednost dnevne izloenosti A(8)>5m/s
2

Odmah preduzeti mere kako bi se izbegla preterana izloenost
Osigurati redovne preventivne zdravstvene preglede!


SMANJENJE VIBRACIJA AKA-RUKA (HAV)

Uopteno gledano, prednost treba dati tenologijama koje proizvode vibracije
niskih frekvencija. Proizvoa alata bi odgovarajuom konstrukcijom istih trebalo da
postigne to nii nivo vibracija. Takoe su prednosti takvih alata smanjeno troenje i
habanje i to je veoma vano nii nivo buke. U veini sluajeva e upotrebom
ovakvih alata finalni proizvod biti precizniji i dimenziono taniji. Neki od naina za
smanjenje vibracija su:
Smanjenje jaine spojeva
Kod zakivanja, upotreba kompresorskih alata ili ekia za zakivanje sa
smanjenim povratnim udarom
Upotreba moment-odvijaa umesto udarnih zatezaa kod rafova
Upotreba builica umesto esto upotrebljavanih udarnih builica u
vodoinstalaterskim radovima
Upotreba pneumatskih ekia sa niskim nivoom vibracija u putarstvu i
rudarstvu
U obradi metala i kamena, upotreba pneumatskih ekia i dleta sa niskim
nivoom vibracija
U umarstvu, upotreba motornih testera sa drkama sa niskim nivoom
vibracija
ea upotreba otrih alata i njihovo redovno odravanje
Upotreba lepka umesto eksera
Upotreba viestrukih odvijaa
8
TEHNOLOKE I ORGANIZACIONE
MERE

Opasnosti od vibracija se mogu umanjiti skraivanjem vremena izloenosti
kroz promenu u organizaciji rada. Rad treba organizovati tako da se trajanje dnevne
izloenosti zadri ispod preporuene granice, tako da ona ostane ispod kritine
dnevne doze izloenosti.


LINA ZATITA

Zatita ljudi od mehanikih vibracija moe se postii odravanjem
odgovarajueg poloaja tela i spreavanjem vrstog zahvata i jakog stiska ake.
Ovakav nain zatite moe biti veoma efikasan, ali zahteva dosta vremena za obuku i
trajnu samokontrolu.
Izloenost visoko-frekventnim vibracijama (npr. kada se radi sa strojevima za
bruenje) moe biti smanjena upotrebom antivibracionih rukavica. Meutim, ovde
se javlja problem zato to takve rukavice zahtevaju od radnika primenu vreg
zahvata i veu silu stiska ake pri rukovanju sa runim alatom. Kod nisko-frekventnih
vibracija visokih amplituda, koje se pojavljuju pri radu drobilica, rukavice nisu
naroito efikasne. Ponekad primena rukavica sa vazdunim jastukom ima
kontraindikovano delovanje. Iz ovakvih razloga treba proveriti podatke o svojstvima
priguenja dostavljenim od strane dobavljaa.
Takoe se treba maksimalno izbei hlaenje aka, tanije, treba ih zagrevati uz
pomo rukavica.


MERENJE VIBRACIJA NA RADNOM
MESTU

Merenja treba sprovesti du x, y, z osa. U naem sluaju dobijene vrednosti se
zatim koriste za izraunavanje ukupne vrednosti vibracija. Merenja vibracija aka-
ruka su posebno sloena jer se moraju izvriti na obe ruke. Potrebno je izvriti
merenja pomou triaksijalnog (piezoelektinog) akcelerometra, koji je potrebno
privrstiti ili zalepiti za ruicu alata.
Vibracije aka-ruka se ocenjuju na temelju ukupne vrednosti frekvencijski
ponderisanog ubrzanja vibracija, koju ini vektorski zbir vrednosti koje su izmerene u
sva tri smera(a
hv
). Neophodno je izvriti merenja tokom svih radnih postupaka koji su
karakteristini za radno mesto koje se posmatra. Detalji se mogu nai u standardu
ISO 5349.




9
ZAKLJUAK

Ocena visine izloenosti aka-ruka temelji se na izraunavanju vrednosti
dnevne izloenosti, u odnosu na osmoasovno radno vreme A(8), izraene kao koren
zbira kvadrata ponderisanog ubrzanja s obzirom na frekvenciju odreenu u
ortogonalnim smerovima a(hwx), a(hwy), a(hwz) prema normi ISO 5349.
Vibracije je nemogue potpuno ukloniti, kao i svaku opasnost koja se javlja na
bilo kom radnom mestu. Meutim, sprovoenje adekvatnih mera (na nain kako je
opisano u ovom radu), moe posledicu vibracija, odnosno njihovu tetnost znaajno
umanjiti.