1

Moris oli

Dijalog u paklu izmeu Makijavelija i Monteskijea


Dramska obrada
Predrag Bajeti


Niccolo Machiavelli (roen 3. maja 1469, u Firenci umro 21. juna 1527, u Firenci),
italijanski pisac i dravnik, firentinski patriota i izuzetni politiki teoretiar. Glavno delo
Vladar (1513), tokom kasnijih stolea, ozloglaeno i optuivano za amoralni cinizam.
Makijavelijeva privrenost uvek je na strani republike, i sve njegove teorije slue njenom
jaanju; ali pokvarenost vremena, slabost italijanskih dravica i pokuaji stranih
osvajanja, nagnali su ga da zamilja vladara koji bi mogao da ostvari njegov veliki san o
ujedinjenju Italije. Napisao je i poznatu komediju Mandragola (1518).


Charles Louis de Secondat Montesquieu, baron de La Brede (roen 18. januara 1689, u
zamku La Bred, kraj Bordoa umro 10. februara 1755, u Parizu), francuski politiki
mislilac ije glavno delo Duh zakona (1748) presudno utie na politike teorije novog
vremena: od Francuske revolucije do danas. Osnovni doprinos Monteskijea nauci je
doktrina o podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Monteskije raspravlja o tri
oblika drave, i smatra da se republika zasniva na vrlini, monarhija na asti, a despotizam
na strahu. Prvo njegovo delo su Persijska pisma (I721), popyga vladavini Luja XIV.

Nije ovo ni satira ni pamflet... prikazano je sve kao fikcija, i bilo bi uludo dati unapred
neku odgonetku. Ne pitajte ija je ruka pisala ove stranice: ovakvo delo je gotovo
bezlino. Odgovor je na izazove savesti, i svako je sudelovao u njegovom postanju. Delo
je pred vama i pisac se povlai, jer samo je pribeleio misli koje se tiu svih, bio vie ili
manje prikriveni sauesnik sjedinjenih sila dobra.
M.
1864












2
Maurice Joly (roen 22. septembra 1829, u gradu Lonsle Saunier a naen mrtav, u svom
stanu, 17. jula 1878, u Parizu), francuski advokat, zatvorenik i prognanik, u vreme
Napoleona III, branilac Pariza u francuskopruskom ratu (1871). oli je uesnik prvog
osvajanja pariske Gradske skutine, u znak protesta protiv izdaje, ali neto kasnije ne
uzima vidio uee u Komuni. Napisao je, pored drugih dela, Dijalogu paklu izmeu
Makijavelija i Monteksijea (1864).

Dijalog u paklu... posluio je kao osnova za sastavljanje poznatog lanog dokumenta pod
nazivom Protokol sionskih mudraca (1903). Po tom lanom dokumentu, koji ima oblik
zapisnika sa niza tajnih sastanaka (24, a po drugim verzijama 27) u Bazelu 1897, u vreme
novog Cionistikog kongresa, Jevreji i masoni planiraju da srue hriansku civilizaciju,
pomou liberalizma i socijalizma, i da sagrade svetsku dravu no svojim pravilima.
Prevara je otkrivena 1921. godnne, a dalja istraivanja dokazuju da su Protokoli falsifikat
koji zvaninici ruske tajne policije sastavljaju no satiri olija, no jednom fantastinom
romanu (Biarritz) od Hermanna Goedschea (1868), i po drugim izvorima.

1998
Dramska obrada podrazumeva: izbor tema, i neznatne promene redosleda, neophodno
skraivanje teksta, saimanje reenica da bi postale izgovorljive na sceni. I samo to je
injeio pri obradi ovog Dijaloga u paklu... Dve male promene, ipak, znaajne su: (1) po
oliju, pakao je neka mrana obala, pusti al, a po obradi: televizijski studio: (2) po
oliju: Narodi sada ive u Letu Gospodnjem 1864, a po obradi: Narodi sada ive u Letu
Gospodnjem 1998.
Sve politike ideje, pa i one koje se ine savremene, napisao je oli 1864. godine. Ne
odgovaramo ni mi, prikazivai, mi gledaoci ako se u tim starim idejama prepozna i 1998.
godina.




















3
PRVI DEO

Televizijski studio, u polutami. Niz zamraenih monitora, dva projektora, spletovi
kablova, kamere, i nepokretni snimatelji. Nametene su, u sredini, dve metalne stolice, sa
plastinim seditima, i jedan metalni sto, sa staklenom ploom. Reflektori, sputeni sa
mostova, as blesnu, a as se gase. Neko nevidljiv igra se s njima. Tama, kao znak. Samo
crvena svetla na kamerama. Tiina. Naglo, osvetle se monitori: nema slike na njima,
samo belina. uje se muzika: najava, iz daljine. Slike na monitorima (platnima): dva
oveka, kao senke, dolaze. Stoje kraj stolica, gledaju se. Sednu: prvo jedan, pa drugi.


UPOZNAVANJE
Dijalog 1

Kad nestane slika na monitorima, i svetlo se pojaa, vide se dve prilike. Sede nepomino.
Muzika utihne.

MAKIJAVELI
Rekoe mi... Pokazuje prstom kamere... da u sresti sen velikog Monteskijea. Da li je to
ona preda mnom?

MONTESKIJE
Pridev veliki nikome ovde ne prilii! Pa ipak, ja sam.

MAKIJAVELI
Meu slavnim ljudima ije seni nastanjuju boravita mrtvih, nikoga radije ne bih da
sretnem do vas, Monteskije. Seljenjem dua, prenesen u ova nepoznata prostranstva...
Pokua da se okrene, ali ne uspe: malo se samo promekolji u svojoj stolici....
zahvaljujem sluaju to sam se naao licem u lice sa piscem Duha zakona.

MONTESKIJE
Bivi dravni sekretar Firentinske republike nije zaboravio da govori uglaeno, kao
dvoranin. Pokua da se pokloni, ponikne glavom, ali vrat mu se ukoi. Samo, ta bi
drugo, sem stenjanja i vapaja, jedan drugome mogli da kaemo...

MAKIJAVELI
Zar smrt ta znai onima koji ive u misli? poto je misao vena. Ne znam, ako o sebi
govorim, bolje uslove od ovih koji nam se daju ovde...Pokuava da se zasmeje. Posmatra
najave raznih televizijskih stanica... pratiti izdaleka revolucije u dravama, pad i
preobraaje carstava, razmiljati o njihovim novim ustavima, o promenama obiaja i
miljenja evropskih naroda, o napretku njihove civilizacije u politici, u umetnosti, u
industriji, u oblasti filozofskih ideja, kakav se divan prizor nudi misli! Koliko razloga za
uenje! Tiina. Nitavilo nije moglo da prekine sve spone koje nas vezuju za zemlju...
Vaa naela su na snazi u ovom asu dok razgovaramo gotovo u svoj Evropi; i vae
blistave zasluge mogu da vas potede straha pri mranom prelazu koji vodi u raj ili u
4
pakao...

MONTESKIJE
Ne pominjete sebe, Makijaveli, a to je previe skromno, kad neko ima toliki ugled, kao
pisac Vladara.

MAKIJAVELI
Nasluujem ironiju u vaim reima. Zar veliki francuski pisac o meni sudi kao svetina,
zaslepljena predrasudama, koja sem moga imena nita drugo o meni ne zna? Tiina, bez
odgovora. Muzika. tiha, stari renesansni motiv. A ta sam to ja uinio? Petnaest sam
godina sluio svojoj domovini a bila je Republika borio se za njenu nezavisnost, zatitio
je od krvavih spletki, pregovarao, zakljuivao ili kidao sporazume, u skladu sa interesima
Republike a bila je pod pritiskom dve velesile. a ratna srea poigravala se s njom kao sa
barkom u oluji... Nije to bila nikakva nasilnika ili autokratska vlast bile su to narodne
ustanove... Kao da se smeje dok ponavlja re: institucije. Uzneo sam se kad i sloboda. a
sa njom sam i pao; iveo sam u progonstvu a da me nijedan vladar nije udostojio ni
pogleda. Umro sam u siromatvu, zaboravljen. Muzika utihne.

MONTESKIJE
Sve sam to znao, Makijaveli, i zato nisam mogao da shvatim, nikada, kako se to
firentinski rodoljub, slubenik jedne Republike, preobrazio u zaetnika tog mranjakog
nauka koji je kadar da opravda najstranije zloine tiranije.

MAKIJAVELI
Greite, Monteskije, moj jedini zloin je to sam govorio istinu, ne moralnu, nego
politiku istinu. Ljudska priroda, a ne ja, raa tu nauku... Zastane, Glas mu se izmeni, kad
podvikne: Makijavelizam je stariji od Makijavelija. Predahne, pa govori u pola glasa,
ubrzano ... ko grdi lekara to opisuje bolesti, hemiara to ispituje otrove, moralistu to
slika poroke, istoriara to pria povesti?

MONTESKIJE
... kad naunik, lekar ili moralista, istrauje zlo, ne poduava nas kako se ono iri nego
kako se lei, a vae delo upravo to ne ini, vai spisi prenose na drave zarazu, otrove:
nagon za vlau, obmanu i nasilje...
Predahnu, i gledaju se izbliza. Pa se usture u svoje stolice.

MAKIJAVELI
Pustimo rei, drimo se ideja. Evo mog sistema neete ga lako naruiti, izveden je
deduktivno iz moralnih i politikih injenica... Jae je u oveku zlo od dobra, vie je
ovek sklon zlu nego dobru, vie utiu na oveka strah i sila nego razum... svi ljudi tee
za vlau, svaki ovek, kad samo moe, biva tlaitelj, svi, ili skoro svi, spremni su da
rtvuju prava drugih svojim interesima... ta dri na okupu te prodrljive ivotinje koje
nazivamo ljudima? Gruba i neobuzdana sila... Sila prethodi pravu. Tiina. Detinjast je
prekor koji se upuuje Vladaru. to bi se politika petljala s moralom? Da li ste ikada
videli neku dravu koja bi se rukovodila naelima to odreuju lini moral? Svaki bi rat,
tako, bio zloin, ak i pravedan rat, svako bio svajanje bilo zlodelo, svaki ugovor
5
nedostojna prevara... Zar ne vidite da i sama re pravo ima krajnje neodreeno znaenje?
gde ono poinje, a gde se zavrava? kad ono postoji, a kad ne postoji? Naelo prava, u
sluaju drava, potinjeno je naelu interesa... pa iz toga sledi: Dobro moe nastati iz
zla... Pojavi se natpis. Makijaveli zastane, glas mu se izmeni, i apue: Preko zla dolazi se
do dobra. ... manje me zanima ono dobro, i moralno, a vie ono korisno, i nuno...
Ponovo, natpis. Makijaveli apue: Cilj opravdava sredstva. Predahne. Monteskije se,
malo, podsmehne. I ako me sada zapitate zato ja, kao republikanac, dajem prednost
apsolutnoj vladavini, rei u vam Grka je doivela svoje zvezdane asove u asu
pomraenja slobode, a bez despotizma rimskog plemstva, a kasnije, despotizma rimskih
careva, nikad se ne bi razvila blistava evropska civilizacija. Tiina. udim se to govorim
tako dugo da bih uverio vas, koji me sada sluate, poznatog pisca. Zar nije, ako sam
dobro obaveten, deo ovih ideja izloen i u Duhu zakona! Neto slino kikotanju. Kae se
da je na nauk amoralan, a moe biti da smo mi bili privreniji Bogu istinitom nego
filozofi XVIII veka.

MONTESKIJE
Zadnje vae rei primam ravnoduno, Makijaveli, inae sluao sam vas paljivo. Hoete
li sad vi mene da sluate?

MAKIJAVELI
Sa puno potovanja utau kao zaliven, sluau onoga koga su zvali: zakonodavac
naroda.


POBIJANJE
Dijalog 2/3

MONTESKIJE
Vae doktrine, Makijaveli, ne predstavljaju nita novo, a ustruavam se da ih pobijam ne
zato to uznemiruju moj duh, nego zato to, pogrene ili istinite, nemaju filozofske
osnove. Znam dobro da ste vi, pre svega, politiki ovek, i da vas injenice zanimaju vie
od ideja. Ali kad je re o vladanju mora se poi od naela. U vaoj politici nema mesta ni
moralu, ni veri, ni pravu: samo dve rei sila i lukavstvo. Pa to su istine koje ne treba ni
dokazivati: da sile ima meu ljudima, da je okretnost neophodna dravniku. Ali, vi nasilje
uzdiete do principa, a lukavstvo do pravila vladanja, vi ne vodite rauna ni o jednom
zakonu ovenosti. I ivotinje su lukave i jake, i meu njima nema drugog zakona sem
grube sile. Vi priznajete postojanje dobra i zla. Vae je naelo: Dobro moe da nastane iz
zla. Vi ne govorite: 'pogaziti re je dobro samo po sebi, dobro je koristiti se kraom,
nasiljem, ubistvom'. Ne, vi kaete: 'moe se pogaziti re, kad je to korisno, moe se ubiti,
kad je to nuno, pokrasti drugoga, kad je to unosno. Vladar, kad se radi o njegovom
interesu ili o interesu drave, moe da prolije potoke krvi, da bi se doepao ili zadrao na
vlasti, da srui svaki zakon i da proglasi novi, i da njih ponovo gazi, da protrai dravnu
kasu, da potkupljuje, da ugnjetava, kanjava i bez prestanka da tue.



6
MAKIJAVELI
Zar niste i vi sami rekli da je u despotskim dravama strah nuan, vrlina beskorisna, ast
opasna, da je neophodna slepa poslunost?...

MONTESKIJE
Da, rekao sam, da bih ponizio a ne uzvisio tiraniju. Zapamtite dobro: drutva ne mogu da
se zasnivaju na onome to ih unitava. Svako nasilje odozgo ozakonjuje nasilje odozdo.
Izmislili ste teoriju sile, budite sigurni da je narod nije zaboravio: silom e da povrati ono
to mu je silom bilo oduzeto. Naelo despotizma je ono jezuitsko: ubiti ili biti ubijen. Eto,
njegova zakona! Danas je to zaglupljenost, a sutra graanski rat. Tiina. Vladari ne mogu,
dakle, da dopuste sebi ono to je protiv linog morala: to je moj zakljuak; i on je izriit.
Slike na monitorima: poznati revolucionari, jedna slika pretapa se u drugu. Velikani koji,
na osnovu povrede zakona, obezbeuju mir svojoj zemlji, priinili su vie zla nego dobra:
spasenje koje donose ne uklanja klice raspada koje unose u dravu. Nekoliko godina
anarhije manje je kobno za jednu dravu nego mnogo godina utljivog despotizma. Vi se
divite velikim ljudima, ja se divim velikim ustanovama. Narodima su, da budu sreni,
potrebni manje daroviti a vie estiti ljudi. Gledaju senke. Ne osiguravaju ljudi vladavinu
slobode i dobre obiaje nego ustanove. (Solon je lepo rekao da najsavrenije su one
ustanove koje narod moe da podnosi) Tiina. Pomisao da sam ja uticao na ustanovu
podele vlasti, da sam stvarao doktrinu slobodnih (evropskih) drutva, to blai moja
nespokojstva, u ovim (predugim) asovima ekanja sudnjega dana. Gledaju senke.Vi ste,
Makijaveli, roeni krajem srednjeg veka, i iveli ste u drutvu, oprostite, jo uvek
varvarskom: ideje o ratu, o nadmoi i osvajanju, sila je sve (i svja) a pravo nitavno...
Videli ste neustraive vojskovoe, eline ljude, odvane duhove, i taj svet, ispunjen
tmurnim arima velikog nereda, prikazao se vama i kao umetniku, koga pre ponese mata
nego oseanje morala. I to meni objanjava Vladara. Smijulje se, tiho. Vidite, brojne
senke kreu se ovamo, neemo uskoro imati gde da se okrenemo... Blesak: belina ekrana.


ZAMKA: 1998
Dijalog 3/4

MAKIJAVELI
Dopustite da vam postavim jedno pitanje: gde ste se vi zaustavili u tokovima savremene
istorije?

MONTESKIJE
Pa, na poslednjim danima 1847. Otkad sam siao u ova boravita mraka, u ove beskrajne
predele, itavo stolee lutao sam meu narodima starog sveta, sretao sam neodreeno
mnotvo dua, a tek pre pola veka poneku savremenu... Moram da priznam. ne znam koja
je sada godina sveta.

MAKIJAVELI
Poslednji su ovde prvi, o Monteskije! Dravnik srednjeg veka, politiar varvarskih
vremena, zna vie o istoriji savremenog doba nego filozof osamnaestog veka. Narodi
sada ive u Letu Gospodnjem 1998.
7
MONTESKIJE
Kaite mi, Makijaveli, ta se u Evropi zbilo posle 1847. Muzika. Slike na monitorima:
istorija Evrope od 1847. do 1998. Kao i svaka haotina televizijska najava: slike svima
poznate, ali nejasne, iskidane, ubrzane.
Sem eha poneke, kratke reenice, ne uje se ta Makijaveli saoptava Monteskijeu.

MAKIJAVELI
Sve je to prolo, prolo, prolo. Suverenitet naroda ozakonjuje u beskraj pravo revolucija,
revolucija, revolucija... Sloboda je uguena u krvi, krvi... Suverenitet naroda raa
demagogiju, demagogija raa anarhiju, anarhija vodi u despotizam, despotizam,
despotizam... Sve prolazi kao san, san, san... Belina ekrana. Tiina.


OPKLADA
Dijalog 5/7

MONTESKIJE
U nedoumici sam, Makijaveli... vae rei su avolsko ruganje, i sumnjam da je ono to
govorite u skladu s vaim potajnim mislima... vi imate onu kobnu reitost u kojoj se gubi
svaki trag istine... i vi ste zaista mraan duh, ije ime i dan danas izaziva jezu... Naslikali
ste mranu sliku savremenog drutva, i ne znam da li je ona stvarna.,. u svakom sluaju,
ona je nepotpuna. Nepotpuna: pored zla postoji, u svemu, i svuda, i dobro. Vi ste mi
pokazali samo zlo. Tiina. Moderna drutva ne smeju vie da se posmatraju oima
prolosti. Da li zato to se despotizam, vie puta u istoriji, pojavljivao kao posledica
drutvenih nemira, sledi zakljuak da je desiotizam pravilo? Razumno je tvrditi da druge
bolesti trae i druge lekove, drugi problemi druga reenja... A vi verujete da despotizam
moe da se spoji s modernom civilizacijom. Ako pretpostavite da su ova drutva, sada,
zaraena svim vrstama korupcije, svim porocima o kojima ste maloas govorili, ona
kreu brzim korakom ka rasulu... (Ali, otkada to sloboda poniava due i kvari
karaktere?) Ako su obiaji u nekim delovima Evrope koje ne poznajem, kao to kaete,
iskvareni, to znai da je tuda proao despotizam, da se sloboda ugasila; zato, valja je
sauvati tamo gde je ima, i ponovo uspostaviti tamo gde je vie nema. Ne znam vie gde
sam kad vas sluam, vi moete da uznosite slobodu u antici, a da je osporavate u
modernim vremenima, da je odbacujete ili prihvatate, kako vam se svidi, prema vremenu
i mestu. A ja se drim iskljuivo naela.

MAKIJAVELI
Vi, kao vet kormilar, drite se puine, a izbegavate grebene. Opta naela su velika
pomo u raspravama, ali, priznajem, veoma sam nestrpljiv da doznam kako e se
dostojanstveni Monteskije provui s naelom narodnog suvereniteta... Nisam mogao da
razaberem, sve do sada, da li je ili nije ono ukljueno u va sistem. Prihvatate li ga, ili ne?

MONTESKIJE
Ne mogu da odgovorim na tako postavljeno pitanje.

8
MAKIJAVELI
Va razum pomutila je ta avet (revolucije). Muzika, tiha, stari osamnaestovekovni motiv.

MONTESKIJE
Varate se, Makijaveli. Vi moje ime povezujete s bezakonjem Francuske revolucije, vrlo
je to stroga osuda filozofa, koji je traio istinu, tako obazrivo. Roen sam u stoleu
duhovnog vrenja, uoi revolucije, i nijedna od buduih posledica tog preokreta, u oblasti
ideja, nije izmakla mome pogledu. Znao sam da e sistem podele vlasti nuno jednoga
dana premestiti teite suvereniteta. To naelo, malo poznato i slabo odreeno, naroito
kad se pogreno primeni, moglo je da izazove stravine nesporazume, strahovitu
katastrofu... Svi smo nainili greke, ali neka svako odgovara za svoja dela. Muzika
utihne. Ako suverenitet gde poiva, poiva u celoj naciji, i nazvao bih ga: nacionalnim
suverenitetom. Ali ideja o tom suverenitetu nije apsolutna, ve relativna istina.
Suverenitet ljudske moi odgovara jednoj duboko subverzivnoj ideji, suverenitetu
ovekovih prava, a to je materijalistika i ateistika doktrina koja je Francusku revoluciju
gurnula u krvoprolie, i posle opijanja slobodom, osramotila je despotizmom. Naelo
boanskog prava nita manje nije zlokobno, jer narode preputa mranjatvu, samovolji,
nitavilu, od naroda pravi stado robova... Ako je suveren od Boga poslan na zemlju, onda
ima svu vlast nad ljudskim stvorenjima. Izmeu boanskog prava koje iskljuuje oveka,
i ovekova prava koje iskljuuje Boga postoji istina, Makijaveli: nacije su slobodne, isto
kao i pojedinci, jer su u Bojim rukama.

MAKIJAVELI
Ko stvara suverene?

MONTESKIJE
Narodi.

MAKIJAVELI
Zapisano je: Per me reges regnant - Po meni kraljevi kraljuju, to znai bukvalno: Bog
stvara kraljeve.

MONTESKIJE
O Makijaveli, to je prevod, prevod namenjen Vladaru, koristili ste to, ali to nije iz Svetog
pisma. Bog je ustanovio suverenitet, ali ne ustanovljuje suverene. Svemona njegova
desnica zaustavlja se tu gde poinje slobodna volja ovekova. On je narodima, kao i
kraljevima, prepustio odgovornost za njihova dela.

MAKIJAVELI
Sumnjam da je sve to govorite sasvim pravoverno. Po vama, narodi raspolau
suverenitetom?

MONTESKIJE
U stara vremena, u srednjem veku, kad se drava uspostavljala bez najezdi i osvajanja,
suverena vlast stvarana je slobodnom voljom naroda, izborom...
9
MAKIJAVELI
Ako narod bira svoga vladara, moe i da ga svrgne, zar ne?

MONTESKIJE
Narod ima pravo da uspostavi oblik vladavine koji mu odgovara...

MAKIJAVELI
... a ko e ga spreiti da oblik vladavine, po svome hiru, i menja? Po vaim doktrinama
nee nastati reim poretka i slobode, nego neogranieno razdoblje revolucija.

MONTESKIJE
Ne brkajte pravo sa zloupotrebom, ni naela sa njihovom primenom.

MAKIJAVELI
Da li, po vaim naelima, narod ima pravo da srui suverena?

MONTESKIJE
Da, u krajnjem sluaju, s pravednim pobudama.

MAKIJAVELI
A ko sudi o krajnjim sluajevima i o pravednosti tih krajnosti?

MONTESKIJE
A ko drugi, po vama, ako ne narod sam?

MAKIJAVELI
Va sistem ima samo jednu jedinu manu: polazi od nepogreivosti narodnog razuma. A
zar narod nema, kao i ljudi, svoje strasti, svoje zablude, svoje greke? Narod je ponizan
pred silom, a nemilosrdan pred slabou, neumoljiv prema pogreci, a pun pratanja
prema zloinu, nemiran u slobodi, a strpljiv u ropstvu.

MONTESKIJE
Kad narod pogrei, biva kanjen.

MAKIJAVELI
Kako?

MONTESKIJE
Nevoljama nereda, anarhije i despotizma.

MAKIJAVELI
Rekli ste: despotizam. Tiina. Vidite, sve se vrti oko toga. Tiina.

MONTESKIJE
Vi to mislite, vi koristite tu re: despotizam. Va tmurni duh, Makijaveli, poznaje sve
podzemne staze, sve tajanstvene prevare, sva lukavstva zakona, vi prezirete ljude, vi
10
eznete za stranim istonjakim vladavinama, vae se politike doktrine oslanjaju na
uasne teorije indijske mitologije - ostavite se Indije, zaboravite Kinu kako da uspostavite
despotizam meu narodima ije dravno pravo, u osnovi, poiva na slobodi? meu
hrianskim narodima? meu dravama iji je politiki ivot izloen javnosti tampe?
Napregnite svoju monu matu, traite, izmiljajte, i ako reite taj problem, izjaviu s
vama zajedno da je savremeni duh pobeen.

MAKIJAVELI
I vi da glasate, kao na izborima, sa da ili ne?

MONTESKIJE
Imam samo jedan glas, malo moj glas znai meu milionima glasova.

MAKIJAVELI
Ah, Monteskije, dobro znate ta bi mi za potomstvo znaio va glas: traim ga kao milost.

MONTESKIJE
Ja? da glasam?

MAKIJAVELI
Eh, pa glasajte, onda, kao to se glasa u Paklu, prostim i jedinstveiim pristankom: mente
et mutu! milju i utanjem, mente et mutu! preutnjim prisitajanjem.

MONTESKIJE
Pa, rei u i ja: da, ili ne.

MAKIJAVELI
Pazite, drim vas za re.

MONTESKIJE
Samo izvolite, molim vas.

MAKIJAVELI
Prvo i prvo, greite to se tie primene mojih naela: vi despotizam vidite uvek kao
zastareli oblik istonjakog monarhizma, ali ja ga tako ne zamiljam. Nova drutva trae
nove postupke. Smrt protivnika, pljaka podanika i fizika muenja igraju malu ulogu u
unutranjoj politici modernih drava.

MONTESKIJE
Lepo je to uti od vas.

MAKIJAVELI
Idem u korak s vremenom. Snaga doktrina kojima se pripisuje moje ime i jeste to se
prilagoavaju svim razdobljima i svim situacijama. Sluajte, nije re o tome, danas, da se
prisile ljudi, nego da se razoruaju. Ne da se ugue politike strasti, danas, nego da se
nadjaaju. Ne da se zabrane ideje, danas, nego da se one promene tako to ih prisvajamo.
11
MONTESKIJE
Kako to? Ne razumem.

MAKIJAVELI
Najdublja tajna vladanja sastoji se u slabljenju duha naroda, oslabiti duhove toliko da se
niko ne zanima za ideje revolucije, za naela promene. Narodi su se, u svim vremenima,
zadovoljavali reima, prividi su im bili dovoljni, pa i danas, dakle: uspostaviti prividne
ustanove, drati prividne govore, proklamovati prividne ideje. Imati samo dara da se
liberalna frazeologija preuzme od stranaka kojima slui kao oruje u borbi protiv vlasti. I
tim frazama kljukati narod do zasienja, do gaenja. Danas se esto govori o moi javnog
mnjenja, ali ako se dobro poznaju skrivene poluge vlasti, ono e da izraava oio to mi
budemo hteli. Ali, pre no to i pomislimo da ga preusmerimo, treba ga oamutiti, zbuniti
ga udovinim protivrenostima, neprestanim iznenaenjima, zaslepiti ga svakakvim
preokretima, neprimetno ga skrenuti s njegovog puta. Eto jedne od velikih dananjih
tajni: znati kako se doepati predrasuda i narodnih strasti da bi se u naela unela zbrka, da
bi se onemoguila sloga onih koji govore istim jezikom i imaju iste interese.

MONTESKIJE
ta smerate tim reima? njihova nejasnoa kao da prikriva neto zlokobno?

MAKIJAVELI
Ako mudri Monteskije namerava politiku da zameni oseanjima, onda u ovog asa da
prekinem. Uputili ste mi izazov, dopustite mi da izloim kako mislim da reim problem.

MONTESKIJE
Neka bude.

MAKIJAVELI
Prethodno, dopustite mi da pobrojim osnovne uslove koji vladaru, danas, omoguavaju
da uvrsti svoju vladavinu. Mora da se posveti unitenju stranaka, da rastura kolektivne
snage gde uzmu maha, da onemoguava individualne napore u svim oblicima; tako dolazi
do slabljenja karaktera, sve e ruke malaksati, prepustiti se ropstvu. Mora da stvori,
pomou uredbi, glomazne finansijske monopole, rezervoare javnih bogatstava, tako da
svako privatno bogatstvo moe da bude profukano ako drava to hoe. (Vi ste
ekonomista, Monteskije, procenite i sami vrednost ovakve mahinacije.)

MONTESKIJE
Nastavite.

MAKIJAVELI
Mora da pobunu u dravi obuzdava strahom od anarhije, s jedne, i strahom od
bankrotstva, s druge strane, i, sve u svemu, optim ratom. Mora da dodeli najvie
poloaje u vlasti onima koji su svojim ranijim funkcijama, i svojim karakterom, udaljili
se od svih, pa ih deli dubok ponor, onima koji, u sluaju promene vlasti, nemaju ta drugo
da oekuju osim smrti ili progonstva, pa su primorani da brane, do poslednjeg daha, sve
postojee. Pretpostavite da imam na raspoloenju ta razliita duhovna i materijalna
12
sredstva, i dajte mi bilo koju, kaem: bilo koju, naciju, i za manje od dvadeset godina
neka neukrotiva evropska nacija postae pokorna prema tiraniji kao neki mali azijski
narod.

MONTESKIJE
Niste ispunili preuzeto obeanje, upotreba svih tih sredstava pretpostavlja postojanje
apsolutne vlasti a ja sam vas pitao...

MAKIJAVELI
Vaa je irimedba opravdana.

MONTESKIJE
Pitam vas: kako ete despotizam moi da uspostavite u politikim zajednicama koje se
osnivaju na liberalnim ustanovama?

MAKIJAVELI
Nita lake od toga.

MONTESKIJE
Da vidimo.


























13
DRUGI DEO

SAN: O PREUZIMANJU VLASTI.
Dijalog 8

Slike na monitorima: predeli kao u snu, lepom i runom.

MAKIJAVELI
Biram dravu, iji oblik mi je sasvim tu: Republiku, sa svim ustanovama koje jame
slobodu, pa tako i sa svim otporima despotizmu nesavladljivim, u prvi mah, na planu
ideja, obiaja, zakona. Pristajete li na takvu hipotezu, jedan san? Bez odgovora,
Monteskije klimne glavom, sporo. Postavljam vam sada samo jedno pitanje: da li moe
da doe, u takvoj dravi, do promene vlasti?

MONTESKIJE
Promena vlasti ne bi vodila promeni ustanova: neko moe da uzdrma vrh drave, pa ta?
njegova e stranka da pobedi, pa? dravno pravo i sam temelj ustanova ostaju vrsti.

MAKIJAVELI
I vi, stvarno, verujete u te iluzije?

MONTESKIJE
Dokaite suprotno.

MAKIJAVELI
Pazite sad, posle prevrata ja sam van zakona, zapravo ja sam ono to su stari Rimljani
zvali lepim, snanim imenom: diktator. Pobedio sam, znai, zato to postoje duboki
razdori, opta pometnja, svuda zbrka ideja, neobuzdane ambicije, uzavrela pohlepa,
neutaene mrnje, opte nasilje, a ja kaem: mogu da pruim zemlji mir, ja kaem:
oslanjam se na narod (to je azbuka svakog uzurpatora). Monteskije se smeje. Smejte se,
to je vae pravo, sve dok ne bude nareeno drukije. I Makijaveli se smeje.

MONTESKIJE
Makijaveli, da niste natmureni kao tiranin, bili bi divni kao spadalo.

MAKIJAVELI
Da nisam tiranin, bio bih niko i nita. Tiina.

MONTESKIJE
Pa dobro, tu smo gde smo sutradan, po vaem dravnom udaru, svuda sumorne zagonetke
i nou nejasne i mrane prilike, povorke nosila to prolaze... Nita, nitavilo, neizvesnost,
strava! ta ete dalje da radite?

MAKIJAVELI
Uzurpator se osea u zemlji kao osvaja: mora da sve srui, kako bi ostvario svoj pravi
cilj, i sve da obnavlja, kako bi zadrao osvojeno...
14
MONTESKIJE
Ako vas dobro razumem, ukidate razliite ustanove da ih sve date u ruke jednom jedinom
oveku.

MAKIJAVELI
Greite, bilo bi to opasno. Danas, mora to da se radi zaobilazno, vetim mahinacijama.
Neu ja da unitavam ustanove: sudstvo, izborni sistem, tamiu, line slobode,
obrazovanje, ali u, jednu po jednu, da taknem nevidljivom rukom... Udara po stolu,
jednom, dvaput... i da poremetim njihovo delovanje.
Tiina.

MONTESKIJE
Vi kao da ste zaboravili da je u hipotezi od koje polazimo nacija dostigla vrhunac
civilizacije, da je njeno dravno pravo utemeljeno, kao i njene dravne ustanove.

MAKIJAVELI
Sluajte me paljivo: premetanje jedne opruge, u mehanici, menja pokret, ali naizgled to
je isti ureaj, isti mehanizam. Tako isto, u fiziologiji. temperament zavisi od stanja
organa, a razliite ustanove deluju u dravnom ureenju, kao razliiti organi u ljudskom
telu. Poremetiu malo svaki organ, ali svaki ostaje, a politiki sistem drave se menja.
Shvatate li?

MONTESKIJE
uvate nazive, a unitavate pojave. ini to i Avgust u Rimu, kad unitava republiku,
postoje i dalje: konzulat, pretorstvo, tribunal, ali nema vie ni konzula, ni pretora, ni
tribuna.

MAKIJAVELI
U politici moe da se uradi sve, pod uslovom da se laska javnim predrasudama i da se
potuju prividi.

MONTESKIJE
Niste zaboravili da su narodi sad skloni da sebi dadu ustav, i da obezbede svoja prava.

MAKIJAVELI
Doneu drugi ustav, i to je sve.

MONTESKIJE
Mislite li vi, zaista, da jedan preokret, jedno jedino uspeno nasilje, moe da otme naciji
sva njena prava, svu njenu batinu, sve ustanove, sva naela po kojima je navikla da ivi?

MAKIJAVELI
Oprostite, ne urim ja nikuda. Narodu je, rekao sam vam, stalo vie do privida nego do
istine (tog se pravila u politici ja strogo pridravam). Hoete li, molim vas, da me
podsetite: koja naela vi naroito cenite?
15
MONTESKIJE
ta e vam to, Makijaveli?

MAKIJAVELI
Ne bojte se, recite. Monteskije odmahne rukom. Podsetiu vas ja: naelo o podeli vlasti, o
slobodi govora i tampe, o slobodi veroispovesti, o linoj slobodi, pravo na udruivanje,
ravopravnost pred zakonom, nepovredivost vlasnitva i stana... hoete li da nastavim?

MONTESKIJE
Dovoljno i toliko, da vaa vladavina ima neprilika.

MAKIJAVELI
Varate se, ja u da stavim u preambulu svoga ustava sva ta naela.

MONTESKIJE
A kako ete, onda, da izbegnete njihovu primenu?

MAKIJAVELI
Rekao sam da u proglasiti ta naela, ali neu da ih pomenem izrikom.

MONTESKIJE
Kako to?

MAKIJAVELI
Narodu u rei: priznajem sva velika naela modernog prava. Samo toliko.

MONTESKIJE
Ne shvatam smisao tog prikrivanja.

MAKIJAVELI
Kad ih ne imenujem, ini se, da sam dao sva, a nisam dao nijedno. Kasnije, putem
izuzea, izbegavam ona koja mogu da budu opasna.

MONTESKIJE
Sad razumem.

MAKIJAVELI
Meu tim naelima, uostalom, jedno su ustavna (i politika), a drugo privatna graanska
prava. Neu dirati ova druga, ako ne budem morao.

MONTESKIJE
A politika prava?

MAKIJAVELI
Kad se ljudima ne dira u imanje i ast, oni su zadovoljni, rekao sam jo u Vladaru.
16
MONTESKIJE
Ko graanima jami, ako ih danas liite politike slobode, da im sutra neete ograniiti i
linu slobodu? i oteti njihova imanja?

MAKIJAVELI
Verujete li vi, i dalje, da je narod danas eljan slobode? Pojedinac se zatvara u auru
svoga egoizma, svojih materijalnih interesa; pitajte ga, i odgovorie vam: ta e meni
politka? ma, kakva sloboda? ama, zar svaka vlast nije ista?


HIPOTEZA: O OSIGURANJU VLASTI.
Dijalog 9/10

Makijaveli zauti, kao da se malo umorio, pa zadremao. Slike na monitorima: zvaninici,
smeni i narogueni.

MONTESKIJE
Stali smo kod donoenja ustava, bez pristanka nacije.

MAKIJAVELI
Prekidam vas: nikako ne bih smeo da se ogreim o vladajue (demokratske) ideje ovog
vremena, naprotiv, elim da se ratifikuje dravni prevrat koji sam izvrio. Rei u narodu,
neto prikladno: oni pre gurali su vas u provaliju, ja sam to spreio, hoete li me?
Glasajte, slobodno.

MONTESKIJE
Slobodno, pod pretnjom terora.

MAKIJAVELI
Moj narod e mi klicati.

MONTESKIJE
Verujem vam to.

MAKIJAVELI
A izjanjavanje naroda, kao sredstvo moje moi, postae sam temelj moje vlasti.
Makijaveli sanjari, neko vreme.

MONTESKIJE
Hoete li vi imenovati narodne poslanike?

MAKIJAVELI
Dobro znate da je to nemogue. Stranke, za izbore, imenuju svoje kandidate, protiv vlade,
a ja u imati svoje kandidate...

17
MONTESKIJE
I tako, kao vladar, otvoreno pozivate na borbu, vi podstiete sukobe.

MAKIJAVELI
Svako u vlasti, od nrvog do poslednjeg, mora da poradi iz petnih ila da svuda pobedi
moj kandidat.

MONTESKIJE
Pa razume se, samo po sebi (to je posledica svega to ste govorili). Slike na monitorima:
zasedanja skuptina, nekad i danas. Recite mi, molim vas: ima li vaa Skuptina, kao
tuma i uvar zakona, i neku sopstvenu mo?

MAKIJAVELI
Ne, naravno. Parlamentarna vladavina, u mome ustavu, samo je maska.

MONTESKIJE
Dakle, sve to bude radila Skuptina, zapravo radite vi: tumaite to bi ona morala da
tumai, menjate to bi ona morala da menja, ponitavate to bi ona morala da ponitava?

MAKIJAVELI
Naravno, moram da se sloim sa vama.

MONTESKIJE
Kako vi odreujete vau linu odgovornost, i kakve su sankcije?

MAKIJAVELI
Ne odreujem je, i nema sankcija, ni senke od sankcija.

MONTESKIJE
Znai, vi imate pravo da razgraujete ono to ste gradili, da oduzimate ono to ste dali.

MAKIJAVELI
Po objavljivanju ustava doneu niz zakona koji e uklanjati slobode, i prava koja bi
mogla da budu opasna.

MONTESKIJE
Dobro sraunat trenutak, zemlja je jo u strahu od dravnog prevrata, i zato: pri
donoenju ustava nita vam nije odbijeno (jer i onako moete sve da uzmete), pri
donoenju zakona nita vam nije doputeno (jer vi nita ne traite a sve uzimate).

MAKIJAVELI
Zajedljivi ste, otri na rei.

MONTESKIJE
Surovi ste, otri na delu. Omere se, jedan tren. Priznajem, teko mi je da poverujem da se
narod ne pobuni protiv tog drugog dravnog udara iza kulisa.
18
MAKIJAVELI
Narod e, dobrovoljno, da zatvori oi. Narod koji ima vie zakona nego vrlina, taj narod
je lakouman. Urla se zbog sitnica, nikad zbog krupnih stvari. Po hipotezi od koje
polazim, narod se umorio od politikih sukoba, udi za odmorom kao pustinjski pesak
posle oluje.

MONTESKIJE
Pravite od svega toga jo i kitnjaste retorike figure, ipak preterujete. Makijaveli mae
rukama.

MAKIJAVELI
Hitam, hitam da vam kaem: sveano u obeati vraanje svih sloboda koje sam ponitio,
pod jednim uslovom: vratiu ih kad se stranke smire.

MONTESKIJE
Verujem da ete se naekati.

MAKIJAVELI
Nije iskljueno.

MONTESKIJE
Naravno, vaa naela omoguuju vladaru, kadgod mu je to interes, da ne odri datu re.
Makijaveli klimne glavom, sporo. Odlika vae politike, va politiki program je da se
unite stranke i da se razbije zajednitvo ljudi, pa ipak, mnogo ta e ostati netaknuto,
univerzitet, crkva... tamo vas vreba mnogo opasnih elemenata.

MAKIJAVELI
Univerzitet? Pa, zadovoljan sam, manjevie, stanjem na Univerzitetu: izgubio je
nekadanju autonomiju, sveden na javnu slubu o troku drave; rektora imenuje vlada
(od nje zavisi, i to je dovoljno); ako i opstane koji jo trag nezazisnosti, moe da se ukine
prosto odlukom ministra.

MONTESKIJE
ta ete sa svetenstvom? Ne znam nita opasnije po vau vlast od te moi, velim vam,
koja govori u ime nebesa a iji su koreni svuda u zemlji: ne zaboravite da je hrianstvo
poruka slobode, ono razvija moralne snage kojima svetovna vlast ne moe nita.

MAKIJAVELI
Ne znam zato od svetenika pravite apostola slobode. Nisam to primetio, ni u prolom,
ni u novom vremenu: bilo je svetenstvo, uvek, prirodna podrka apsolutne vladavine.
Zasmeje se. Znate li ta bih uradio?

MONTESKIJE
ta?

19
MAKIJAVELI
Izazivao bih raskole u crkvi. Gledaju se, neko vreme.

MONTESKIJE
Kako mislite da se odbranite od tampe?

MAKIJAVELI
Ruke su mi tu slobodne, mogu da seem i reem do mile volje.

MONTESKIJE
Ene, de.

MAKIJAVELI
tampa se, u veini zemalja, zamerila svima, zato to je sebina, potkupljiva, nepravina,
bez rodoljublja... i mase ne znaju emu ona slui.

MONTESKIJE
tampa spreava samovolju u vrenju vlasti, prisiljava vladu na potovanje ustava,
primorava zvaninike na potenje, na skromnost, na potovanje sebe i drugih.

MAKIJAVELI
Da, znam takve odbrane.

MONTESKIJE
Pa onda, bolje, objasnite: kako ete tampi da stavite brnjicu! (Mislim da je to prava re.)

MAKIJAVELI
(Prava, zaista.) Ne usuujem se da potpuno obustavim novine, izazvalo bi to
negodovanje; donosiu razne odredbe... dekret da nijedne novine ne mogu da se pokrenu
bez saglasnosti vlade (s poetka da se predupredi irenje zla), zatim, poreske mere, pa
represivne mere (neka piskarala valja staviti iza reetaka), pa ukidanje ponekih novina,
zato to napadaju vladu, zato to prenose lane vesti, zato to uznemiruju javnost.

MONTESKIJE
(Bio sam u pravu kad sam, u Duhu zakona, napisao da se mora ograniiti vlast silnika.)
Vai podanici, siguran sam, nee poznavati svoju istoriju, od zemlje ete napraviti ostrvo
na kome se nita nee znati o dogaajima u Evropi, a od glavnog grada drugo ostrvo na
kome se nita nee znati o zbivanjima u unutranjosti zemlje.

MAKIJAVELI
Ne elim da graani budu uznemireni galamom spolja, a ni grajom iznutra.
Agencije e da prenose samo vesti pod nadzorom vlade.

MONTESKIJE
Mislim da ste sa tampom zavrili.
20
MAKIJAVELI
Nisam.

MONTESKIJE
Pa ta ostaje?

MAKIJAVELI
Druga polovina posla. Tiina. Nazirem mogunost da onemoguim tampu pomou same
tampe. Moja vlada e sama poeti da se bavi novinarstvom i bie to, kako se kae, ivo,
pravo novinarstvo. Ako ima deset opozicionih novina, bie dvadeset provladinih, oni
etrdeset, ja osamdeset...

MONTESKIJE
Ali, ta mahinacija moe da bude otkrivena, i promaena, a javnost da napusti novine koje
otvoreno brane vau politiku.

MAKIJAVELI
Podeliu, zato, novine u tri grupe. Prva grupa, otvoreno slubene novine (u svim
sukobima brane do kraja moju stranu). Druta grupa, falanga poluslubenih novina
(njihova uloga je da privlae mojoj vlasti mnotvo mlitavaca i ravnodunih). Trea grupa,
novine koje su najmonija poluga moje vlasti, vezane uz mene nevidljivim lancima... ne
znam koliko e ih biti... verovae da govore svojim jezikom, govorie mojim; verovae
da pomau svoju stranku, pomagae moju.

MONTESKIJE
Kako ete svrstati u kolonu te ete novinara koje vaa vlada potajno vrbuje?

MAKIJAVELI
Sve se svodi na organizaciju: iz jednog centra kree signal, i odvija se udan prizor:
napadaju me novine, i stvaraju mi mnoge neprilike, ali nikad one ne da dovode u pitanje
osnovna naela moje vladavine, bave se polemikim prepucavanjima, u tano zacrtanim
granicama.

MONTESKIJE
I emu to slui?

MAKIJAVELI
Pa, masa ljudi e rei: 'pa, vidite li da smo slobodni, o svemu moe da se pria u ovom
reimu. Napadaju ga bez razloga, mogao bi da ih sve satre a on podnosi.' I drugi rezultat,
ne manje znaajan... Rei e: 'naela ove vladavine izazivaju potovanje svih, kad ih ne
osporavaju ni ovakve novine...'

MONTESKIJE
Pravi ste makijavelista.


21
MAKIJAVELI
ini mi to ast. (Svi politiari dananjeg vremena: desniari, leviari, levi centar, desni
centar, svi su mali, malecki Makijaveliji.) Smeju se. I tako, usmeravam javno mnjenje:
raspaljujem ili uspavljujem duhove, snaim ih ili zbunjujem, zastupam i 'za i protiv' i
istinito i lano.

MONTESKIJE
Razliite sve te smicalice, ini mi se, pate od svog savrenstva. Ako tolike novine
prikazuju se, majmuniu kao opozicione, kako ete da spreite one novine koje su protiv
vae vlasti da se narugaju prenemaganju iju tajnu ve proziru.

MAKIJAVELI
Verovatno, u prestonici, odreeni krug ljudi provalie tajnu, ali nita ne bi dobili, ako bi
to odali, a mnogo bi mogli da izgube, zato to veina njih ima sramotnih mrlja u svojim
biografijama. Pored toga, najvei deo uticaja novina namenio sam unutranjosti zemlje.
Lokalne novine bie mi potpuno odane. (Nad seoskim masama u unutranjosti moe jo
da se vlada.)

MONTESKIJE
Pa ipak, ono malo to u prestonici ima nezavisnih novina, zagoravae vam ivot.

MAKIJAVELI
Ne plaim se.

MONTESKIJE
Pa da, prikupili ste toliko sredstava represije da vam preostaje samo da odaberete stranu s
koje ete lupiti.

MAKIJAVELI
Nisam to hteo da kaem. Koristim se tampom, koristim je na svaki nain, danas je to
neophodno za vlast koja eli da opstane. (udno, ali je tako!) Rei, a ne dela, treba
dovesti u sklad. Kako moe veina da sudi ima li u postupcima vlade bilo kakve logike?
Mora da im se to lepo objasni. elim, dakle, da sve protivrenosti moje politike budu
predoene kao razvijanje jedne jedine misli koja je vezana za nepromenljiv cilj. Svaki
dogaaj, predvien ili nepredvien, inie se kao mudro pripremljen i oekivan rezultat.
Tiina.

MONTESKIJE
Zavrili ste?

MAKIJAVELI
Naalost, jesam. Bio sam krai, nego to je trebalo. Ali, nae vreme istie i moramo da
pourimo.



22
HIPOTEZA: O GUBLJENJU VLASTI
Dijalog 13,17,15. 24

Slike na monitorima: neka vojska koraa, neko vri odmazdu.

MONTESKIJE
Malo da se priberem, od uzbuenja. Kakva bujna mata, i poezija ak, osea se scenski
dar pisca Mandragole.

MAKIJAVELI
Mislite to, zaista, Gospodaru od Sekondata? Slutim, ipak, da niste sasvim sigurni u svom
ruganju, niste sigurni da sve to nije, ipak, mogue.

MONTESKIJE
Ne brinite, moje miljenje u vam rei, ekam samo kraj.

MAKIJAVELI
Nisam jo dovrio.

MONTESKIJE
Nastavite samo.

MAKIJAVELI
Sluga pokorni.
Nakloni se, podrugljivo.

MONTESKIJE
Uguili ste svaki glas, izuzev vaeg. Eto, i stranke su pred vama umukle. Zar se ne plaite
zavera?

MAKIJAVELI
Unitiu jednim udarcem decu mraka to se, kao iauina, skupljaju po budacima. Ceh (u
rtvama) mora da se plati da bi se u zemlji sauvao mir, i platie se.

MONTESKIJE
Mogli biste, drei se ak i svojih namera, da budete manje okrutni.

MAKIJAVELI
Imau samilosti...

MONTESKIJE
Nemam poverenja u vau samilost.

MAKIJAVELI
Diktatori su na tren nemilosrdni, ali kad mine potreba da se neko pogubi, oni su
dobroudni, naroito prema slabima.
23
MONTESKIJE
Vie vas shvatam u nastupu gneva a (ne znam zato) vae blagosti se grozim. Gledaju se.
Dobro, vi ste unitili tajna drutva...

MAKIJAVELI
(Ne, ne.) Zabranio sam samo ona koja izmiu kontroli moje vlade, ali nekim tajnim
druinama pruam izvesna zakonska prava (da postoje), i one su rezervna snaga moje
policije. Tiina. Podzemlje vrvi od praznih mozgova, ali podzemlje ima snaga koje valja
podstai, dati im smernice. Ako se neto uskomea, moja ruka to pokree, ako se
priprema kakva zavera, ja sam njen kolovoa: ja sam voa zaverenika.

MONTESKIJE
Monteskije se smeje. Izvinite, moram da se nasmejem.

MAKIJAVELI
Ima smeha, i smeha: dah vam zastaje u grlu.

MONTESKIJE
Kao ono indijsko boanstvo, Vinu, i vi imate stotinu ruku, a svaki prst na tim rukama
dodiruje neku oprugu neogranienog mehanizma vlasti. Moete li sve i da vidite?

MAKIJAVELI
Da, jer od policije u napraviti neogranieno, i mono sredstvo. U mojoj dravi
ministarstvo policije bie monije od svih drugih ministarstava. Tiina. Kad znate tajne
vlasti, zapanjuje vas kako lako ljudi postaju dounici i cinkaroi, koliko strasti unose u
svoje istrage, koliko imaju strpljenja, kako postaju majstori svoga posla.

MONTESKIJE
Nastavljam da vas sluam, Makijaveli, samo zato da bih uo i zavrnu re ove grozne
opklade. Preite, to bre, preko tih mranih detalja.

MAKIJAVELI
Ima tu, u tom talogu vlasti, tajni koje mogu da slede krv oveku. Potedeu vas mranih
pria o stvarima koje ne moete ni da zamislite. Sistem policije, dakle, organizovau tako
da ak i pretrpim rovarenja, kanjiva po zakonu.

MONTESKIJE
Zato da pretrpite?

MAKIJAVELI
Zato to ne smem bezobzirno da koristim grubu silu, zato to uvek na dnu drutva postoje
podzemne rabote protiv kojih se ne moe nita (ako se nisu otvoreno pojavile), zato to
mora da se izbegne uznemiravanje javnosti, zato to stranke, kad im se podreu krila,
ree, gunaju, malo peckaju, i bila bi ista glupost liiti ih jo i tog bezazlenog
iskazivanja njihove zlovolje: malo e se poaliti u novinama, napravie u govoru neku
24
aluziju protiv vlade, i tako dati po koji mali znak svoga postojanja, veoma srameljivo, a
javnost (ako to uopte i bude saznala) samo e se smejati.

MONTESKIJE
Zaista? slobodni ste da pretrpite, a zadravate pravo da spreite sve to smatrate opasnim.
Ako interes drave (ili kakva manja briga) nalae da se, ne asei asa, ubije neki
pojedinac, kako ete to uraditi?

MAKIJAVELI
Makijaveli se smeje, malo due. Daleko sam ja od varvarskih postupaka u vladavini, koje
mi, ini mi se, pripisujete od poetka ovog naeg razgovora. Uveravam vas da nasilje ne
igra tu bogzna kakvu ulogu, svoj oslonac nalazim gde ga svi nalaze, u pravu.

MONTESKIJE
U pravujaega.

MAKIJAVELI
Pravo koje primorava na poslunost uvek je pravo jaega. Tiina. Moram da vam
predoim neke pojedinosti o mom nainu delanja. Moje namere nikad ne smeju da budu
sasvim jasne, ak ni mojim najbliim saradnicima. Govorilo se za neke vladare,
poslovino: nikad ne ini ono to govori, a za druge: ne govori nikad ono to ini. Neu
da otkrivam svoje planove nikome, osim da bih izdao nareenje da se izvre, u poslednji
as.

MONTESKIJE
Iz naglih vaih preokreta, izvlaim zakljuak: vi oklevate u svakom trenutku i zaista ne
znate kuda da krenete.

MAKIJAVELI
Istina je to, ja oklevam: tapkam u mraku dok ne pronaem cilj, reenje otkrivam tek kad
deset puta promenim plan. Udari rukom o sto, bez zvuka. I tako moje rei, gotovo uvek,
znae suprotno od onoga to kazuju. Kad kaem: moja vladavina znani mir, to znai da
e biti rata; kad kaem da u se prikloniti duhovnim sredstvima to znai da elim da
upotrebim silu. Sluate li me?

MONTESKIJE
Da.

MAKIJAVELI
Ja u se veoma retko obraati javnosti, jedanput godinje, zatim tu i tamo, nekom
zgodnom prilikom. Govoriu odmereno, ali ipak narodski. Ne treba zazirati, ako ustreba,
da se govori kao demagog, treba znati laskati narodu, izraavati saoseanje, pokatkad.
(Kad je unesreeni narod u pitanju ) zar da vam otmu batinu vaih predaka? zar da vas
prognaju s vaih ognjita? i to danas na vrhuncu civilizacije... Tape, bez zvuka. Dobro je
pokazivati samilost i velikodunost, ali ima trenutaka kad treba da se iskali bes na
strahovit nain. Kad se odluim da smaknem protivnika, od njega e ostati samo prah.
25
LJudi se svete za sitne uvrede, protiv krupnih ne mogu nita. (To sam, uostalom, i
napisao u svojoj knjizi.)

MONTESKIJE
Mnogo smo ta pomenuli, i vi ste sve uredili, a ipak, moram da vam kaem: niste me
potpuno uverili u trajnost vae moi. Zapanjen sam da vi za osnovu svoje vladavine
uzimate opte pravo glasa, ono to je, po svojoj prirodi, nepostojanije od svega to znam:
'hteli ste da se utemeljite u granit stenu a gradite na pesku'.

MAKIJAVELI
Kako to mislite?

MONTESKIJE
Vaa vladavina osniva se na glasanju naroda: moe da vas svrgne kad hoe.

MAKIJAVELI
Stranke ne uspevaju, tokom izbora, da svoj uticaj podmetnu umesto moga, paralisau
njihove napore, pa da ne mogu ni da se dogovaraju, ni da se sporazumevaju... Ne sme da
se odri nijedan javni skup bez policijske dozvole. Moja policija bie uposlena da
udarcima pendreka rastera sa ulica glavnog grada okupljanja buntovnika, izazvana
izbornom groznicom.

MONTESKIJE
Oprostite, jedna sitnica: ta je to pendrek?

MAKIJAVELI
Nikad neemo da zavrimo, ako me prekidate zbog sitnica. Smandrljava opis, na brzinu.
Pendrek je kratak, ili dugaak, elastinan tap, sa olovom, ili bez olova, na oba kraja; nose
ga policijske jedinice; udarci tih tapova zadaju se svom snagom, u cilju da se rastera
okupljena masa; posledice su ranjavanja a moe da bude i ubijenih.

MONTESKIJE
Vrlo zanimljivo, neu vas vie prekidati. Pod izgovorom da spreavate stranke, zar vi, u
stvari, ne onemoguavate glasae da glasaju, pozvano, o bilo emu? (Stranke su, najzad,
samo skupine biraa.)

MAKIJAVELI
Glasai s potenim namerama, uvek, znae za koga valja da glasaju. Biu ja popustljiv, u
ostalom, zatvarau oi pred izazovima nekolicine kandidata koji e buno agitovati u ime
slobode. Samo, bilo bi umesno da vam kaem: oni koji budu najglasnije vikali, ba oni,
bukai, bie moji ljudi. Tiina. Neutralisau opoziciju u izbornim jedinicama u kojima se
ivo oseao njen rad: ako je izborna jedinica mala, prikljuiu je veoj, ako je velika,
podeliu je na manje. Na elo (izbornih komisija) staviu inovnike od poverenja.


26
MONTESKIJE
Sluite se podvalom (koju ste otkrili jo u vreme Lava X): brojai glasova podmeu
glasake listie.

MAKIJAVELI
Danas je to teko, i mora se raditi s najveom moguom obazrivou. Ima i drugih
sredstava! i kupovanje glasova, pomou koverata! i obeanja: ovde pijaca, tamo put! i
pretnje: svim gradovima i selima, u kojima e glasanje da bude neprijateljsko!

MONTESKIJE
ta mogu da zamerim dubini tih podvala! Ne bojite se da ete svoju vlast ugroziti tim
borbama, i tim prevarama, u koje se uvek i tako otvoreno ukljuujete? Mene bi
uznemiravalo, da sam na vaem mestu, to (pod pretnjom potpunog poraza) primorani ste
da uvek, i u svemu pobeujete. Tiina.

MAKIJAVELI
Ne bojte se! bez straha mogu da prkosim olujama. Kao da ja ne znam da se, u mom
okruenju, ine greke? Nema spora, neu moi da spreim, tu i tamo, po koju pljaku,
po koji skandal, ali zar to da zaustavi ceo poduhvat? Moje veliko naelo: suprotstavljati
sline slinima, kao to tampu pujdam na tampu, tako u i miting pujdati na miting...
Veina skuptine bie, ipak, moji ljudi koji glasaju po uputstvima, a istog asa ja mogu
da povlaim i niti jedne prividne i potajno zavrbovane opozicije. Tiina.

MONTESKIJE
Ipak, neete dugo ekati da skuptinske klupe popune poslanici koji su neprijateljski
raspoloeni prema vaoj vlasti.

MAKIJAVELI
Ako to bude situacija (posle optih izbora): pad moga uticaja na gradsko radnitvo,
duboka ravnodunost sela prema politikim pitanjima, lave i dreka demokratskih
(demagokih) partija posle delimine izborne pobede, onda moram da odluno i brzo
vratim se u ravnoteu. Protegne se, i ukoi. Moram da pruim neke izglede partijama,
tako veto, da pohrle kroz sve mogue prilaze vlasti. I mene da podre, dojurili bi, bez
due, navrat nanos (i ba me to zasmejava), zapamtite dobro: najslavniji i najistroeniji
opozicionari - svi bi oni doli da se podeli plen. I svako siuno opozicionarstvo
preobrazie se u plamenu odanost. Sad bih nekog malog, svadljivog novinara postavio za
dravnog sekretara, sad bih nekom nitavnom, nepoznatom poslaniku osnovao
ministarstvo knjievnosti, pozorita i (konjunica), poklonio bih poloaje sinovima,
unucima, neacima svih ranijih mrzovoljnika. Skupi se, stenjui.

MONTESKIJE
Pravili ste od skuptine literarni kruok u kome se o politici moe da govori samo iza
zatvorenih vrata, ponitavali ste zakonske akte i sudske presude, rugali ste se
parlamentarizmu, godinama, a u nevolji zazivate u pomo ba njega.


27
MAKIJAVELI
Varate se, pogreno procenjujete moje namere. Ispravi se. Osnovno je, u mojoj politici,
oslanjanje na narod: ja sam uvar svih ovlaenja koja sam dobio, ja sam jedini pravi
mandatar naroda, ono to ja hou, hoe on, ono to ja radim, radi on. Imam pravo i da
uputim Poziv narodu, ta mislite da to znai?

MONTESKIJE
Ah, ko vas poznaje, lako e da odgovori: to je neogranieno vae pravo da vrite dravne
prevrate.

MAKIJAVELI
Da, nema sumnje, ali malo silujete stvari. Ja biram trenutak i povod kada u da postavim
pitanje na koje mora da se odgovori, na referendumu, jednim da ili jednim ne.

MONTESKIJE
Rugate se.

MAKIJAVELI
Parlamentarni sistem gradim na klizavom terenu, pod njim je ponor, i svaki as moe da
proguta ustavni dekor, sve je privremeno, sve je nesigurno, u mome poretku, moja vlada
je fikcija, oblak koji skriva boanstvo, jer ja sam ma, sila, sejem trepet i strah... Ne
smeta mi kad ujem da viu protiv mene oni koje mogu lako da uutkam. Ako ustreba,
biu neumoljiv.


SAN O TERORU
Dijalog 9/8

Slike na monitorima: policija rasteruje demonstrante.

MAKIJAVELI
Gospodine Monteskije, hoete li da pristupite, zajedno sa mnom, inventaru onoga to mi
je preostalo u arsenalu?

MONTESKIJE
Uzimam pero, evo, kao pravi belenik.

MAKIJAVELI
Piite. Zapovednik svih oruanih snaga. Iet. Pravo objavljivanja rata ili proglaenja mira,
a da nikoga ivog ne pitam, to mi uvek omoguava obuzdavanje unutranjih frakcija
pomou meunarodne zategnutosti. Jtet. Zadrano starateljstvo nad dravnom upravom,
nad skuptinom, nad sudstvom, nad policijom, nad tampom...

MONTESKIJE
ujte moj prigovor, biu kratak: uprkos sjajnih rezultata ovog inventara, ako postoji
28
sloboda tampe, ako vlada zavisi od veine u skuptini, vi ete biti svrgnuti s vlasti za
samo est meseci.

MAKIJAVELI
Prigovor je preuranjen. Moju vlast osporavaju stranke (ili frakcije), a od njihovih
rovarenja tite me dva osnovna prava koja sam uneo u svoj ustav.

MONTESKIJE
Koja prava?

MAKIJAVELI
Pravo proglaenja vanrednog stanja u zemlji, i moj poloaj vrhovnog komandanta
oruanih snaga (sva dravna fizika sila je u mojim rukama). Na prvi znak pobune protiv
moje vlasti orujem u da slomim svaki otpor.Tiina. To je as kad se zavodi teror.

MONTESKIJE
Rekli ste da se odriete krvoprolia.

MAKIJAVELI
Nije vreme za slinavi humanizam. Drutvo je u opasnosti, dakle, odbrana je neophodna,
legitimna. (Samo sila moe da savlada surove ljude, sve ostalo je ludost.) Ako je teror
nepotedan, ak okrutan, spreie se budua krvoprolia. Duhovi, naroito oni
neustraivi, moraju da se prestrave, i da se smire, jednom zauvek. Tiina.

MONTESKIJE
Ko e da proliva krv?

MAKIJAVELI
Vojska, zapravo policija. Postiu se, tako, dve vane stvari: prvo, izmeu snaga
intervencije i graana stvara se omraza, trajno neprijateljstvo, a drugo, oruane sile
vezuju se, neraskidivo, za sudbinu svoga poglavara. Tiina.

MONTESKIJE
Zar sloboda, u vaem sistemu, moe da postoji samo u senci veala?

MAKIJAVELI
Veala, neka ih bude!

MONTESKIJE
I to je kraj, najzad.

MAKIJAVELI
Vreme prosto leti.

MONTESKIJE
Zavrili ste izlaganje svoje hipoteze, nadam se?
29

MAKIJAVELI
Da, skoro da jesam.











































30
TREI DEO

HIPOTEZA: O PROPASTI
Dijalog 18/21

MONTESKIJE
Bavili ste se oblicima svoje vladavine, i strogim zakonima koji su nuni za njen opstanak.
To je miogo, ali nije sve. Ostaje vam da reite najtei od svih problema koji se namee
svakoj apsolutnoj vlasti.

MAKIJAVELI
Koji to problem?

MONTESKIJE
Problem vaih finansija. utanje.

MAKIJAVELI
Veoma se slabo razumem u te stvari... Ponikao sam u stoleu koje, u pogledu 'politike
ekonomije', zasluuje naziv varvarskog...

MONTESKIJE
Napisao sam u Duhu zakona da je apsolutni monarh prisiljen, zbog samog principa svoje
vladavine, da podanicima nametne veoma niske poreze.

MAKIJAVELI
Ne preuzimam takvu obavezu. Kako da se ograniim na skromne poreze kad su
odravanje i trokovi svih javnih slubi samo u rukama drave? kad svaki visoki poloaj
zahteva visoke izdatke? kad je rasko sredstvo vladanja?

MONTESKIJE
Dakle, vaa vlada bie skupa.

MAKIJAVELI
To je mogue.

MONTESKIJE
Da, ali tu poinju tekoe. Nemam nikakvu ideju koja su sredstva nuna da opstane
apsolutna vlast u modernom drutvu. Ako se osvrnem na prolost, vidim jasno da je
mogla opstati samo kad je monarh bio osvaja. Verovatno, slaete se?

MAKIJAVELI
Da.

MONTESKIJE
Rat je pruao glavne izvore, neophodne za odravanje vojske, i raskoi dvora. Ali, danas,
rat vie ne donosi profit onima koji ga vode: unitava pobednike koliko i pobeene.
31
Tiina. Prosveeni evropski narodi nametnuli su upravi nad svojim finansijama stroga
pravila (o nadzoru, o javnom uvidu), koja ne ostavljaju prostor samovolji ni pri ubiranju
ni pri korienju dravnih prihoda. Vladar koji prekri ta pravila, otvoreno obznanjuje
svojim podanicima: imate red, ja hou nered, hou da upravljam dravnim fondovima
tajno, hou mnoge izdatke da isplatim bez nadzora, hou da deficit prikrijem, hou da
prihod utajim. utanje, nadureno.

MAKIJAVELI
Dopustite da vam izrazim svoje divljenje, slavni autor Duha zakona iskupio se, u oblasti
finansija, za sve one pomalo maglovite teorije, i dvosmislene izraze, u tom velikom delu
koje ga je uinilo besmrtnim.

MONTESKIJE
Duh zakona nije nikakav traktat o finansijskom poslovanju. utanje, nadureno.

MAKIJAVELI
Nastavite, ne bilo vam zapoveeno, sluam vas paljivo.

MONTESKIJE
Sav posao finansijske uprave svodi se na dve jednostavne operacije: primiti i potroiti. I
da bi se obelodanio sav prihod i sav rashod stvara se ono to se modernim jezikom zove
dravni budet. Prvi zakon nalae da traeni krediti odgovaraju postojeim prihodima, i
ta ravnotea mora da se prevodi u oigledne, stvarne i verodostojne brojke.

MAKIJAVELI
Rekao sam da slabo poznajem ovu problematiku, i ja u o finansijama da govorim manje
kao ekonomista a vie kao politiar. Pitam vas: zar posle dravnog udara nije neizbean i
jedan finansijski udar? Zato mislite da e on izazvati veu uzbunu od mojih drugih,
politikih mera?

MONTESKIJE
Zato to pogaa materijalne interese svih.

MAKIJAVELI
Ah! to su vrlo istanana razlikovanja.

MONTESKIJE
'Istanana' dobra re. Zar nije istanana igra vaih prstiju oko narodnog depa, i recite
prosto da zemlja koja ne odbrani svoje slobode, ne moe da odbrani ni svoj dep.
Opominjem vas na budet: to je okvir koji ne sme da se prekorai, ako prekoraite
granicu vi srljate, neumoljivo, u propast, i pogibelj.

MAKIJAVELI
Budet je okvir, kaete, ali to je elastian okvir, moe da se iri koliko hou.

32
MONTESKIJE
ta to znai?

MAKIJAVELI
Postoje krediti za sve mogue potrebe: dopunski, naknadni, vanredni, privremeni,
izuzetni... svakakvi krediti!

MONTESKIJE
Rashodi moraju da budu uravnoteeni sa prihodima.

MAKIJAVELI
Sve je to, moe se rei, vetina slaganja brojki, da bi se dobio neophodni prostor za
manevrisanje. Pomou rei 'vanredni' lako se mogu progurati izvesni sporni rashodi i
odreeni, vie ili manje, sumnjivi prihodi.

MONTESKIJE
Ali, kad se saberu ta dva budeta, kad se pojavi konani zbir rashoda?

MAKIJAVELI
Ne, ne smeju da se saberu. Prikrivamo, po potrebi, poveanje rashoda (sve vlade to ine),
finansijska politika ne moe da se igra otvorenim kartama.

MONTESKIJE
Ako vai rashodi rastu, neophodno je da se poveavaju vai prihodi.

MAKIJAVELI
Uiniu to sve vlade ine: pozajmiu.

MONTESKIJE
Ako drava poveava u beskraj svoj dug, a nita ne ini da ga smanji, nee moi da
pozajmljuje, i onda je bankrot. Tiina, vrlo dugo.

MAKIJAVELI
Boe moj, ne tvrdim da moja uprava, to se tie finansija, nee tu i tamo da bude za
osudu. Ali, ne zaboravite, upravljanje finansijama je, isto tako, stvar propagande.

MONTESKIJE
ta to, sad, znai?

MAKIJAVELI
Znate, u finansijskim poslovima, ima gotovih izraza, stereotipnih reenica, koje imaju
veliki odjek u javnosti, deluju smirujue i ulivaju poverenje.

MONTESKIJE
Lakrdija je to, Makijaveli!
33
MAKIJAVELI
U svim slubenim dokumentima, valja uporno naglaavati rast blagostanja, uspehe
proizvodnje i trgovine, sve vei porast potronje.

MONTESKIJE
Pod vaom vladavinom bie uvek vanrednih okolnosti, poneki rat, poneka kriza u
snabdevanju. Tiina.

MAKIJAVELI
Ne znam da li e biti kriza u snabdevanju, ali znam: veoma visoko drau zastavu
nacionalne asti.

MONTESKIJE
Pa to je najmanje to moete da inite, samo... to ne moe da otplati vae dravne
dugove. Tiina. Mislite da pozajmite? hteo bih da znam od koga ete traiti kapital? koji
e vam bankar to dati?

MAKIJAVELI
Danas se vde ne pozajmljuje od bankara.

MONTESKIJE
A od koga onda?

MAKIJAVELI
Obratiu se svima: bogatima, siromanima, svakome ko ima bar paricu u depu; raspisuje
se ono to se naziva Narodnim zajmom.

MONTESKIJE
Pada li vam napamet da ikada i vratite dug?

MAKIJAVELI
Mogu da se, u nudi, prodaju i dravna dobra
.
MONTESKIJE
Ah, vi sad i (dravu) rasprodajete! A nikako da platite?

MAKIJAVELI
Mnogo ta imam pri ruci, ne otkrivam vam hiljade i hiljade smicalica! ja hou: da
dravno bogatstvo bude potpuno pretvoreno u rentu, da gradovi, optine, preduzea daju
u najam sve svoje nekretnine, ili sav svoj pokretni kapital, svaka para da bude vezana
(nekom niti) sa mojim postojanjem. Sam interes moje vladavine nalae takve finansijske
mere. Makijaveli se smeje, i iri ruke. A na kraju, otvoriu ja ponor bez dna to se zove
'socijalizam' i sve e biti progutano.

MONTESKIJE
Moete li postii taj cilj? Niste li to krenuli i to strmoglavce, preko propasti drave, u
34
vlastitu svoju propast? Vaa vladavina bie jedinstvena u istoriji: tako gadna da se nee
moi ak ni klevetati.

MAKIJAVELI
Makijaveli se smeje. Ako bi se ko u mojoj dravi drznuo da kae to, munja bi ga sprila.

MONTESKIJE
Vi se alite, ali u vaoj ali ima neeg paklenog.

MAKIJAVELI
Zaboravljate gde se nalazimo.

MONTESKIJE
I nebo izazivate.

MAKIJAVELI
Bog nas to kua. Tiina.





























35
ETVRTI DEO

PREISPITIVANJE: NASILJE ISTINE.
Dijalog 22/24

Slike na monitorima: asovnici, vreme istie. Makijaveli sanjari, neko vreme.

MAKIJAVELI
Svojoj zemlji, koju su pre mene razdirale unutranje podele, vratio bih slobodu,
dostojanstvo i snagu.

MONTESKIJE
Poto ste promenili tolike stvari, mora biti da ste promenili i znaenje tih rei?

MAKIJAVELI
Sloboda je re koja ima razliita znaenja, vi ste napisali: Sloboda je pravo da se ini ono
to zakoni doputaju. Rado preuzimam vau definiciju. Sloboda nije u razuzdanosti, kao
to ni dostojanstvo i snaga nisu u pobuni i neredu. Moja drava mirna unutra, uivae
veliku slavu napolju.

MONTESKIJE
Kako?

MAKIJAVELI
Vodiu ratove. Tiina, nagovetaj nekog zvuka.

MONTESKIJE
Rat je sam po sebi zlo, a vama on slui da bi se trpelo jo vee zlo: ropstvo. Makijaveli se
prene iz sanjarenja.

MAKIJAVELI
Ma ta vi rekli o jalovosti pobeda, sila se nikad ne odrie svojih prava. Glume se nekakvi
sporovi, prividno se pokazujemo ravnoduni, i jednog lepog dana bum, doepamo se cele
neke pokrajine za kojom udimo.

MONTESKIJE
A gde je u svemu tome dobro koje ste obeali da inite?

MAKIJAVELI
Gradiu ogromna zdanja, sruiu itave gradove da bi ih iz temelja podigao, po novim
planovima (da budu lepe perspektive).

MONTESKIJE
Progutalo bi to ogromne sume novca, neproizvodni izdaci unitavaju privredu, ire
nepoverenje kod niih slojeva. Glad je na kraju svih vaih planova. Glad.
36
MAKIJAVELI
Moja vladavina bie vladavina unosnih poslova: uputiu pekulacije novim, nepoznatim
putevima. Nagne se, prema kamerama, sa osmehom. Moja uprava ublaie ak neke
stege, neke delatnosti oslobodiu propisa: pekari, mesari i pozorini ljudi bie slobodni.

MONTESKIJE
Slobodni da rade?

MAKIJAVELI
Slobodni da peku hleb, slobodni da prodaju meso i slobodni da daju pozorine predstave
bez odobrenja vlasti.

MONTESKIJE
Ne znam ta to znai. Sloboda privreivanja je opte pravo modernih naroda. Moete li
da mi pokaete neto bolje? Makijaveli se zaturi u stolicu.

MAKIJAVELI
Stalno u brinuti o sudbini naroda. Moja vlada e mu nai posao.

MONTESKIJE
Pustite narod da se sam snae, to je bolje. Radnika klasa koja se oslanja na dravu pada
u ponienje, gubi svoju energiju, svoj polet, svoju intelektualnu snagu. Vezivanje uz
dravne jasle baca radnike u neku vrstu ropstva, iz koga ne mogu da se izbave a da ne
unite samu dravu. Vladajte umereno, pravino, vladajte u najmanjoj moguoj meri, i
narod nee nita od vas traiti, jer mu neete biti ni potrebni.

MAKIJAVELI
Ah, kako ledeno posmatrate bedu naroda! a na mom srcu lee sva bia to pate, sva
sirotinja, uasava me kad vidim kako bogati uivaju ono to je nedostupno veini, i
uiniu sve to budem mogao da popravim materijalni poloaj radnika...

MONTESKIJE
Ponite tako to ete radnicima podeliti sredstva koja ste namenili svojim ministrima,
svojim savetnicima, svojim skutonoama, i dvorjanima. Lako je pokazivati milosre kad
se dan provodi po gozbama, a no u zagrljaju lepih milosnica. ivite u sirotinjskoj kolibi,
kao Alfred Veliki, spavajte po bolnicama, na krevetu bolesnika, kao Sveti Luj. Budite
otac porodice a ne despot, patrijarh a ne vladar. Makijaveli se zasmeje.

MAKIJAVELI
Eto, eto, takvim se govorancijama obaraju vlade. Monteskije se zasmeje.

MONTESKIJE
Oj, joj, joj! Vi druge brige i nemate osim da zadrite vlast. Podrugljivo se smeju jedan
drugome, i vrebajui se, dosta dugo, zague smeh pod grevitom maskom osmeha.
Tiina. Da bi se proverila vaa ljubav prema optem dobru, dovoljno je da se zatrai, u
ime spasenja drave, da vi siete sa vlasti. Tiina, vrlo dugo.
37
MAKIJAVELI
Rei jednom suverenu: hoete li da budete tako ljubazni i da siete sa vlasti radi sree
svoga naroda ista je ludost, zar ne? Tiina. Ne, nisam Sveti Vensen de Pol, jer mojim
podanicima nije potrebna evaneoska dua nego vrsta ruka, ja nisam ni Likurg, ni Grah,
jer nisam ni meu Spartancima, ni meu Rimljanima, ja sam usred jednog razbludnog
drutva to mea pomamu strasti sa pomamom oruja... (jesam li ja stvorio svet to me
okruuje? takav sam jer je i svet takav...) obuzdavam bezumne sile koje, u osnovi,
nemaju nikakve druge pobude osim ivotinjske surovosti, zle sile koje jure za svojim
ilenom pod platom ideja. Posmatram ovo drutvo sa svim njegovim porocima, jer ono i
nema vie nita drugo sem poroka. Tiina. Da li u imati snage da zaustavim propadanje
sveta? Ne, mogu samo da produim njegov ivot, jer bi, preputen samom sebi, jo bre
se raspao.

MONTESKIJE
Vie se i ne trudite da bilo ta opravdate.

MAKIJAVELI
Imam li jo vremena?

MONTESKIJE
Ne, preimo onda preko toga.

MAKIJAVELI
Kao to rekoh u Vladaru, zaista je teko osvojiti vlast, ali veoma je lako vlast zadrati.
Istina je, da bi se dolo do vlasti trebalo je proliti mnogo krvi i pogaziti mnoga prava, ali
sve se zaboravi. Tiina. Ostali ste bez rei.

MONTESKIJE
Nastavite. Makijaveli premilja, kratko.

MAKIJAVELI
Moju sreu, moda, moglo bi da ugrozi samo jedno: kad se svuda bude govorilo da je
moja politika neiskrena, da su sva moja dela proraunata.

MONTESKIJE
Koji slepac to ne bi video?

MAKIJAVELI
Moj narod... ne vidi (ako izuzmem neke klike, zbog kojih se ne uzbuujem). Oko sebe
bih, uostalom, morao da stvorim itavu kolu politiara (veoma velike relativne snage).
Smeje se. I ne znate koliko je makijavelizam zarazan, i kako se lako koriste njegova
uputstva. U svakom ogranku vlasti bie nitarija, pravih malih Makijavelija, to smiljaju
lukavstva, pretvaraju se, hladnokrvno, i nelokolebljivo lau. Istina nigde nee moi da se
probije.

38
MONTESKIJE
Ako ste se od poetka do kraja ovog razgovora samo alili, kao to verujem, Makijaveli,
onda ovu ironiju smatram vaim nablistavijim dometom.

MAKIJAVELI
Ironija! Varate se, zaista, ako tako mislite. Govorio sam otvoreno, a mojim reima daje
takav prizvuk samo strano nasilje istine koju ste, ini vam se, prepoznali.

MONTESKIJE
Zavrili ste.

MAKIJAVELI
Ne jo.

MONTESKIJE
Zavrite onda.


MORA
Dijalog25

Slike na moniorima: ratna pustoenja.

MAKIJAVELI
Deset Godina vladam, a nita ne menjam. Poigrao se, kao vladar da se vajka. Nita,
apsolutno nita. Nema jauka, nema naricanja, i kad je pritisak najvei, svi e rei: 'imamo
to smo zasluili, patimo' Poigrao se, kao podanik da se dodvorava.

MONTESKIJE
Nije to pohvala vae vladavine, nego uzvik koji nagovetava dan kazne.

MAKIJAVELI
Samo me brkate. Pa onda, kad nema vie otpora, razloga za strahovladu; stajem na put
pomirenja: objavljujem da vraam narodu slobode. San moga ivota, sreu koju sam
odlagao zbog zlokobnih iolitikih nunosti, mogu sad da ostvarim: sveni sporazum sa
demokratijom i slobodom. Tiina, neizvesnost. Verujete li, Monteskije, u moju iskrenost?

MONTESKIJE
Makijaveli, vi niste iskreni.

MAKIJAVELI
Ja iskren?! Pa ja sam kao Luj XI: sklaiam ugovore, po volji svojih neprijatelja, poputam
njihovim zahtevima samo da bi ih razjedinio, i ne pridravam se niega to obeam. Neu
da vratim osnovne slobode, naravno.

39
MONTESKIJE
Znai, neete da promenite zakon o tampi, o izborima, o optinama?

MAKIJAVELI
Ne.

MONTESKIJE
Ni unutranji sistem? ni spoljnu politiku? ni ekonomsko ureenje?

MAKIJAVELI
Ne. Smeje se. Neu da im vratim nita. Vi to slutite, i to je stvarna istina.

MONTESKIJE
Iskreni ste, bar sad, kad priznajete da niste iskreni. Tiina, oputenost. Ne, nisam vam
verovao, ali sad kad ste tako razneeni, obuzima me udan nemir: vi kujete opet neku
spletku, ali... zalud... Zalud prizivate mrani svoj duh, vi ste na kraju puta, na izdisaju, vi
ste onemoali, vi ste, Makijaveli, ostarili, vladar je u vama pobeen (a s njim i vae
teorije o makijavelizmu).

MAKIJAVELI
Ostario, velite? Smijulji se, na silu. Zaverenik po prirodi, ja znam kako da glumim
obamrlost (da bih izbegao nadzor), kako da igram nevinace. Kao boa, kad pokrivena
kupinom i kamenjem lii na kladu, a samo jedan pokret je dovoljan... da zadavim sve to
se oko mene mie.

MONTESKIJE
Zavrite, Makijaveli.

MAKIJAVELI
Zavriu, dopustite, jednom pounom priom. Pria se da je rimska svetina bila ljuta na
Avgusta zato to je uveo stroge zakone, ali nezadovoljstvo je prestalo kad je Avgust
vratio glumca Pilada, koga su buntovnici bili proterali iz grada. Tiina. Zavriu, evo,
zakljukom pisca: "Narod je bolnije osetio tiraniju kad je prognan jedan lakrdija nego
kad su mu oteli sve njegove zakone." Znate li ko je to napisao?

MONTESKIJE
Nije vano!

MAKIJAVELI
Priznajte, to ste napisali vi. Tiina. Ne ljutite se, gospodine Monteskije, u Duhu zakona vi
ste me nazvali velikanom.

MONTESKIJE
I skupo to sad plaam. Sluam vas da bih sebe kaznio. Tiina. Ne znam da li ste tano
preneli moje rei. Ali evo, sad, jedne dopune... I kad se estitost progna iz dvora, i kad se
pokvarenost prikazuje bez stida, ipak zlo kui samo dvorane oko loeg vladara; a ljubav
40
prema vrlini ivi u nedrima naroda, i velika je njena mo: lo vladar mora da nestane da
bi se potenje, snagom samih stvari, vratilo u praksu vladanja, istovremeno kad i sloboda.

MAKIJAVELI
To je veoma, veoma dobro i jednostavno napisano. Ima samo jedna zakoljica: oni koji
me okruuju, zaista, jesu surovi, naprasiti i zasluuju ponekad i batine, zbog njihove
niske pohlepe, njihove raskalanosti, sramnog rasipnitva i prostakog srebroljublja, ali
tako treba; mrlje kee pasti na mene, jer u na druge da prenesem gnusne strane vladanja.
Ne kaem da sam potovan, ne kaem da sam voljen, ja sam predmet istinskog kulta...
narod se bacao pred moje noge...

MONTESKIJE
to vas, ipak, nee da sprei da taj narod, na prvi znak pobune, zaspete mecima.

MAKIJAVELI
Istina je, ali nema ljubavi bez straha. Pokuava da ustane.

MONTESKIJE
Da li se zavrava ova mora?

MAKIJAVELI
Mora? ah, Monteskije, pocepajte Duh zakona, molite Boga da vam oirosti, nema ni traga
snova u ovome to sam govorio, sve je to zbilja...

MONTESKIJE
Gde? Tiina, posle krika.

MAKIJAVELI
Ne, neu vam rei. Tiina, kratka.


MRANI VIHOR.
Dijalog 25

Muzika: odjavna iica. Razgovor prerasta u nerazumljivu svau.

MAKIJAVELI
Moramo da pourimo, jer due koje se susreu u ovim mranim prostranstvima, odnose
moni vrtlozi.

MONTESKIJE
Neka vas moja sena vie nikada ne sretne, i neka Bog izbrie iz mog seanja i poslednji
trag onoga to sam uo.


41
MAKIJAVELI
Seanje na ovaj razgovor, Monteskije, uznemiravae vau duu, na veke vekova.

MONTESKIJE
Beite! Ni trenutka vie ovog razgovora. Pokuava da ustane. Vi grabite vrhovnu vlast, i
zadravate je samo radi zadovoljenja svojih ambicija, svojih strasti i interesa svoje
porodice.

MAKIJAVELI
Ako bih se odrekao vlasti, mislite li da bih razoruao svoje neprijatelje? samo bi se
ostrvili na mene, jo vie, a moje pristalice bi me napustile, kao to gavrani ostavljaju
strvinu kad nema vie ta da se gloe.

MONTESKIJE
Pa, ta onda?

MAKIJAVELI
Pa, nita. Tiina, odsudna. Hoete li da se opredelite? da ili ne?

MONTESKIJE
Ne!... Makijaveli, hou da vas osudim. Tiinu poremeti grmljavina, u daljini. ta e meni
vae teorije o ljudskoj niskosti? Vi klevetate ljude da sebi date pravo da ih tlaite. itav
va sistem svodi se na podvalu: uvajte me, jer ja sam nuno zlo... uvajte me... branite
me, jer preti vam jo gore. to god vi da preduzmete, zabasa u bespue; svaka vaa
zamisao, dokonava u nitavilu. I ko ste vi, Makijaveli, u svetu koji gazite? I ko bi imao
interesa da podri vas? Seljaci ija ste ognjita opustoili? Omladina ije ste brojne
narataje pokopali u zemlju? Vojska iju ste zastavu ponizili? (jer jaki samo prema
sopstvenom narodu vi ste bili igraka u rukama svih dravnika svoga vremena.) Sve (i
svako) pre nego vi, jer nita ne moe da bude gore od zla koje vi stvarate. Grmljavina se
pribliava. I sad kad sam vas prozreo, Makijaveli, samo se vama obraam: pojavite se
ponovo kao graanin Firentinske Republike, skinite sa sebe tu nakaradnu masku
despotizma, jer Vladar je samo bio kapris vaeg duha. Na pozive bezobzirnih gospodara
odgovorite kao i ja - ne.

MAKIJAVELI
Izdajete me, Monteskije.

Mrani vihor, najzad. Nazire se u mranom vihoru svetlosni vrtlog. Muzika: bubnjanje,
marevi, svejai. Senke...

MAKIJAVELI
Kucnuo je as! Vrtlog me nosi!..

MONTESKIJE
O svemogui Boe, ta si dopustio!...

42
Mrak. Kraj razgovora. Natpis: NE.