Aktivna kola Adolfa Ferijera

Ferijero je promene koje je hteo da izvri u novoj koli nazvao transformacijom, kako bi pokazao da
je to mnogo vie i vede od reforme
Poetak aktivne kole
F je smatrao da je naziv radna kola nepotpun i neprecizan, da je u isto vrme preirok i preuzak.
Smatra je da sutinhu nove kole bolje izraava trmin aktivna kola
Pokret jaa tokom 1920-ih a posebano za razvoj znacajan je Tredi meunarodni kongres moralnog
vaspitanja i Drugi medjunarodni kongres za novo vaspitanje
Zadatci aktivne kole
Aktivna kola treba da obezbedi vaspitanje koje nede biti verbalno i intelektualistiko ved de ono biti
satsavljeno unutar ivota i ono de biti akcija i reakcija izmeu individue i sveta koji je okruuje
kola mora da se oslobodi starih programa i sarih metoda i svega onoga to koi individualni razvoj
deteta
Kritika nove kole
Sutina kritike je u tome to po F miljenju ne uvaavaju dovoljno spontanost i individualnost.
Primedbe u tom smislu upuduje Dalton-planu, Dekrolijevoj metodi i Montesori metodi.
1) Dalton planu prigovara da zadrava stare programe, udbenike i metod to znai da se o
potrebi vedine dece ne vodi rauna i da se zakonitosti deijeg razvoja ne uzimaju u obzir
2) Dekrolijevom programu zamera to ne omogudava dovoljno inicijative i spontanosti te stoga
nije u skladu sa principom aktivne kole. Aktivna kola zahteva spontanost u tom smslu da
nastavnik moe da promeni unapred planirano gradivo ako se ono ne svidja uenicima ili niije
u skladu sa njihovim interesovanjima
3) Montesori metodi zamera to ne nudi raznovrsnost materijala. F naglaava da sredstva koja
se koriste moraju biti ona koja deca vole tj da budu u funkciji zadovoljenja konkretnih deijih
potreba. Spontanost se oslanja na deije instinkte i na njihovu prirodu.
Definicija Aktivne kole
F izbegava da precizno definie a jer ne eli da joj postavi granice pa bi samim tim postojala
mogudnost da se kola shvati kao ablon
Dakle F ne namede reenje ved nudi orjentaciju, smer kojim u transformaciji kole treba idi ali
prihvata razliite modalitete u realizaciji takve orjentacije
A.. se menja ona nije statina jednom za svagda data Ona nije, ona postaje
kola koja priznaje deija prava to znai za dete kola koja je usresreena na njegovu prirodu,
potrebe i interesovanja koja uvaava njegove snage i sposobnosti i koja mu omogudava da svoje
potencijale razvije na najbolji mogudi nain
Principi razvoja aktivne kole
Najbitniji uslov jeste runi rad kao osnova vaspitanja. Rad u koli treba zasnivati na linom iskustvu
dece. On je smatrao da takva kola treba da ima samo upravu, da je internatskog tipa i da je
smetena na selu.
Ne prihvata se A potoveti sa kolom RR jer je runi rad veoma znaajan ali ne moe biti iskljuivo
kola runog rada.
Individualni rad je takoe jedan od uslova to znai da na prvom mestu svako treba da ide svojim
korakom, zajedniki rad treba da ujedini samo one koji su na istom stupnju i koji rade isti predmet s
obzirom na njihov poredak i njihov interes.
Principi:
1) Rad, samorad, spontana aktivnost dece i to od poetka
2) Rad u koli treba zasnivati na uroenim deijim interesovanjima
3) Potovati deiju individualnost
4) Sloboda i autonomija uenika umesto reima autoriteta
5) Uenik treba da bude aktivan uesnik nastavnog rada
6) Oslonac u nastavnom radu treba da bude u opaanju i iskustvu deteta
7) kolu treba pribliiti ivotu
8) Razvijanje soc i ind odgovornosti
9) Navikavanje deteta na saradnju sa drugima
Rad
Centralni pojam F konc vaspitanja je rad, aktivnost deteta
Rad podie na nivo prncipa i stavlja ga u centar vaspitne delatnosti
Aktivnost, spontana, lina i produktivna to je ideal aktivne kole
Reenje za bududu kolu je spajanje 4 naina akcije
1) Organizovan individualni rad rad kojim se stiu znanja koja su zajednika i to sva deca treba
da usvoje, to predstavlja minimalni program i ini se kroz individualni rad
2) Organizovan kolektivni rad - deca zajedniki rade a uitelj im uedem u diskusiji prua
dragocenu pomod
3) Slobodan individualni rad dete samo istrauje, individualno radi na zadatku
4) Slobodan kolektivni rad deca su samostalna i sama bez meanja odraslih organizuju
zajedniki rad
Princip prirodnosti
Vaspita treba da shvati da reenje nije u nametanju nego u upoznavanju deije prirode, njenom
razumevanju i stvaranju uslova za njeno ispoljavanje i razvoj deteta u skladu sa njom
Pusti prirodu da uradi kad za ta dodje vreme, vaspita moe da podstakne pomogne ali ne pre nego
to to priroda omogudi.
F je sve vezivao za deiju prirodu i mogudnost deteta na pojedinim stupnjevima razvoja.
Oslanjanje na druge nauke
Biologija mnoga pitanja je tumaio sa stanovita biologije. Biologizam se vidi iz njegovih shvatanja
deijih instikata kao svemodnih jer oni izazivaju i potrebe i zelje i skonosti i akcije ni dakle ine da
dete ostvaruje kontakt sa spoljanjom sredinom.
Spremnost deteta za rad F izvodi iz prirode deteta. Detetu je potrebna akcija u njoj se njabolje
izraava njegova priroda. Akcija je prema tome prirodna potreba deteta
Psihologija je znaajna za uspean vaspitni rad
Intelekt VS aktivnost
Zapostavlja intelektualno vaspitanje
On je protiv verbalizma, formalizma i intelektualizma jer je protivno deijoj prirodi
F je nastojao da pokae da aktivna kola vodi rauna o detetu u celini o razvoju svih njegovih snaga i
sposobnosti da nije jednostrano usmerena
A nije isto to i pragmatistika kola jer pragmatist ne znai povedati i rairiti mod svog duha i
potiniti tom cilju sve vrednosti ivota
Nastavnici
Uitelja treba obrazovati na nov nain. Nov uitelj ne moe biti fabrikovan, on je prvi meu
jedinkama i prvi po iskustvu i znanju. On mora biti spreman da prizna svoje greke
Osobine: ljubav prema deci, razumevanje, odvanost, estitost, da im je prijatelj i drug.
F trai od uitelja sa bude izrazit neprijatelj verbalizma
Uloga novog vaspitaa je da posmatra dete i da kod njega probudi radoznalost
Uitelj treba da shvati da se mora prilagoditi uenicima da svoje vaspitne postupke podeava prema
njihovoj meri, da uenicima nita ne namede, nego da im nudi predlae i ukazuje. On je taj koji treba
da hrabri, podstie i sugerie.