3.Sta su ciljevi filozofije po Dekartu?

Ciljevi filozofije po Dekartu su: da uspostavi i razvije pouzdan metod za sve

nauke, da razresi
epistemoloske problem i ukaze na put kako da ih
prevazidjemo, da razotkrije osnovne principe stvarnosti i da resi osnovne
ontoloske probleme. Po njemu istine svih nauka moraju biti izvedene iz
osnovnih metafizickih istina.
4. Da li je Dekart skeptik?
Dekart nije skeptik, vec je samo iskoristio skepticizam u svojim
Meditacijama kao sredstvo do dolazenja do prve nesumnjive istine. On u
pocetku meditacija zalazi u skepticizam, ali kako dalje nastavlja sa
meditiranjem iz tog skepticizma izlazi.
5. Opisite stupnjeve sumnje kroz koje Dekart prolazi u prvoj meditaciji.
1) Prvo mozemo sumnjati u znanje dobijeno preko cula. Cesto mozemo
primetiti kao nas culni utisci varaju. (Npr kada nam stap koji je do pola u vodi
izgleda prelomljeno). Dekart kaze da ko nas jednom prevari moze nas
prevariti opet. Dakle, mozemo sumnjati u znanja dobijena preko cula.
2) Tvrdi da ne mozemo jasno razlikovati san i javu, tj da ne postoji nista po
cemu stopostotno mozemo kazati da li smo budni ili sanjamo kada nesto
prozivljavamo. Dakle moze biti da se sve oko nas ne desava zaista vec da
samo sanjamo.Time objasnjava kako mozemo sumnjati u spoljasnji svet oko
nas i kako sve sto opazamo i osecamo moze biti samo uobrazilja, pa cak i
nase telo.

3) Ako bi postojao neki zli demon koji nas vara u pogledu svega sto opazamo
i osecamo, on bi nas mogao varati i u pogledu logickih i matematickih istina.
Dakle i u njih mozemo da sumnjamo.
6.Zasto Dekart sumnja u znanje dobijeno preko cula?
. Cesto mozemo primetiti kao nas culni utisci varaju. (Npr kada nam stap koji
je do pola u vodi izgleda prelomljeno). Dekart kaze da ko nas jednom prevari
moze nas prevariti opet.
7.Objasnite Dekartov argument iz sna i sta je njegova svrha.

Dekart objasnjava kako mu se vise puta desilo da sanja kako sedi pored vatre
i pise i da je u tom trenutku njemu to izgledalo kao realnost, a u stvari to je
bio samo san. Zeli da nam pokaze kako je nekad zapravo nemoguce
razlikovati javu od sna, sto bi znacilo da sve sto nam se desava moze biti
samo san. I da sve sto opazamo i osecamo moze biti samo san.
8. Zasto Dekart uvodi mogucnost postojanja zlog demona?
Dekart uvodi mogucnost postojanja zlog demona da bi doveo u pitanje
logicke i matematicke istine. Ali on za zlog demona kaze da nas moze varati
u pogledu svega sto osecamo i opazamo, pa cak i u pogledu ovih istina.
9. Da li su za Dekarta matematicke i logicke istine prve neosporne istine u
koje se ne moze sumnjati? Zasto?
Za Dekarta ove istine jesu prve istine koje su neosporne. On to govori u
smislu da cak i ako je sve nasa uobrazilja ili san, ove istine nisu. Jer bili mi
budni ili sanjali 2 i 3 ce uvek biti pet, i polovina ce uvek biti manja od celog. I
kakav god svet zamislili to ce biti izvesno. Mat i log istine su ipak opste istine
i one nas nikada nisu prevarile.
10. Mislim, dakle postojim zasto Dekart u ovo ne moze da sumnja? Zar zli
demon ne bi mogao da ga vara i u pogledu ove istine?
Ako mislim, sto je nepobitno jer i da sumnjam ili razmisljam ja definitivno
mislim. A mora postojati to nesto sto bi mislilo. Jer misljenje ne moze
postojati nezavisno od subjekta. Zli demon ako postoji i ako me vara, opet
me ne moze varati u pogledu toga da postojim, jer mora postojati to nesto
sto on vara.
11. Da li je Mislim, dakle postojim silogisticki zakljucak?
Nije. Ovaj zakljucak ima odnos kakav imaju instrument i muzika. Kao sto
mora postojati instrument ili nesto sto prozivodi muziku koju cujemo u datom
trentku, mora da postoji neko ko proizvodi misljenje, ono ne moze da postoji
samo od sebe. Dakle, misljenje i postojanje nisu premisa i zakljucak, niti je
dakle silogisticki veznik, jer Dekart se nije bavio upotrebom jezika.

12.Dekart zakljucuje Ja sam misleca stvar. Da li je takav zakljucak

opravdano izveden iz jedine pouzdane istine Mislim dakle postojim ?
Posto nakon sto je dosao do toga da je Mdp prva i jedina pouzdana istina,
jedino sto iz toga moze da izvede jeste bas to da je on misleca stvar.
Neopovrgljivo je da on misli, ali to je takodje i jedino sto on moze izvesno da
zna o sebi i zato je to da je on nesto sto misli iliti Misleca stvar opravdano
izvedeno iz mdp.
13. Zasto Dekart smatra da mora dokazati Bozije postojanje pre nego sto
dokaze postoji li spoljasnji svet?
Dekart smatra da mora dokazati da Bog postoji da bi otklonio mogucnost
postojanja zlog demona koji nas vara u pogledu svega sto opazamo. Tacnije,
on hoce da dokaze da ako i postoji to neko svemoguce bice koje utice na ono
sto opazamo, to bice mora biti Bog, jer Bog je dobar, a samim tim sto je
dobar
nije varalica, sto bi znacilo da mi nismo prevareni u pogledu
postojanja spoljasnjeg sveta.
14.Po Dekartu, da li postoji i jedna ideja u njegovom umu koju on sam nije
mogao da stvori?
Po Dekartu jedina ideja koju on sam nije mogao da stvori, vec mora da
postoji i izvan njega jeste ideja Boga.. Za Dekarta je Bog beskonacna
supstancija, a beskonacna supstancija mora poticati od ideje beskonacne
supstancije, a buduci da je sam Dekart konacna supstancija, on nije mogao
stvoriti ideju te beskonacne supstancije. Takodje objasnjava i to da sva bica
koja i jesu plod ljudske maste sastavljena su samo iz delova vise razlicith
bica koja stvarno postoje, dok je ideja Boga posebna, tj nije sastavljena iz
takvih delova, a smim tim ona ne moze biti samo plod nase maste, vec
postoji izvan nas.
15. Koji su dokazi za Bozije postojanje koje Dekart iznosi u Meditacijama?
Dekart nudi dva argumenta za dokaz Bozijeg postojanja. Jedan se odnosi na
ideju Boga koju imamo, i dokazuje da sam Bog mora biti kreator te ideje jer
mi sami ne mozemo kreirati ideju koja u sebi ima vise stvarnosti nego mi
sami. Drugi argument je da nase konacno Ja mora biti kreirano od nekog bice
koje u sebi ima vise stvarnosti nego mi sami.
16. Zasto je Dekart uveo princip da mora postojati bar isto onoliko realnosti u
posledici kao i u uzroku?

Dekart je ovaj princip uveo da bi dokazao postojanje Boga i materijalnog

sveta. Za dokaz o postojanju Boga ovaj princip mu je polazna tacka, jer iz
njega izvodi to da ako postoji ideja Boga, onda mora postojati i Bog.
Pogotovo ako ta ideja postoji izvan nas, kao sto kaze da jeste.Za dokazivanje
postojanja materijalnog sveta isto vazi ovaj prncip, ako postoje ideje
materijalnih stvari, onda postoje i materijalne stvari.Za njega je ideja uzrok a
postojanje posledica.
17. Da li je princip da mora da postoji barem isto onoliko realnosti u posledici
kao i u uzroku izveden iz principa Mislim, dakle postojim. Da li je taj princip
jedna od nesumnjivih istina kod Dekarta?
Ovaj princip nije izveden iz Mislim dakle postojim. Najveci problem sa
Dekartom i jeste taj sto iz mdp nije mogao da izvede ni jedan drugi koji je
podjednako nesumnjiv. On je ovaj princip izveo iz analize ideja. Ali na kraju
opet sve ideje mogu biti samo fabrikacija naseg uma. Za dekarta ovaj princip
uzroka i posledice jeste jedna od nesumnjivih istina iz koje kasnije izvodi
mnogo toga, kao sto je npr postojanje Boga i spoljasnjeg sveta.
18. Po dekartu Bog ne moze biti varalica. Zasto?
Po Dekartu Bog ne moze biti varalica jer je Bog bice koje je beskonacno i
savrseno.Ako je nesto savrseno onda ne moze imati mane, a biti varalica je
mana. Dakle Bog ne moze biti varalica jer onda ne bi bio savrsen a onda
samim tim ne bi ni bio Bog.
19. Kako Dekart dokazuje postojanje spoljasnjeg sveta?
Dekart, nakon sto je dokazao postojanje Boga, dokazuje postojanje
spoljasnjeg sveta tao sto kaze da u sebi imamo ideje materijalnih stvari a te
ideje su morali poteci od nekud. Ili su potekle od nas samih ili od Boga, ali
kaze da je ne moguce da poticu od nas samih jer bi to onda znacilo da je Bog
varalica, sto svakako nije. Ideje koje imamo u sebi o materijalnom svetu
moraju biti uzrokovane materijalnim svetom koji zaista postoji.
20. Po Dekartu, kakva je priroda spoljnjeg sveta?
Po Dekartu priroda spoljnjeg sveta je takva da on zaista postoji, ali ne u
potpunosti na nacin na koji ga mi dozivljavamo, jer, i dalje stoji to da su nasa
cula varljiva, stoga ono sto opazamo preko njih nije pouzdano. Pravu prirodu
sveta i svojstva stvari mozemo videti kroz geometriju i aritmetiku, jer njih
izrazavamo matematicki i koncizne su za razliku od culnih opazanja. Cula
ipak imaju neku ulogu, a to je opstanak zajednice naseg uma i tela.

21. Kako dekart dokazuje da su misleca i materijalna supstanca razlicite?

Dekart kaze da su telo i um dve razlicite supstancije jer jasno i razgovetno
vidimo da um moze postojati i bez tela, a ako jedno moze postojati bez
drugog, to je jasan dokaz da ta dva nisu isto. Takodje, jasno i razgovetno
vidimo da um i telo imaju razlicita svojstva i da su samim tim razlicite stvari.
Um ima svojstva misljenja, opazanja, zamisljanja, dok telo ima svojstva
proteznosti, pomeranja sa jednog mesta na drugo.... Takodje telo je deljivo a
um nedeljiv, to su im razlicita svojstva, a ako imaju razlicita svojstva znaci
da nisu isto.