2.

OPIS TEHNOLOKOG PROCESA PROIZVODNJE ETIL

ALKOHOLA IZ KROMPIRA I KUKURUZA
2.1. Sastav i struktura etil alkohola iz krompira i kukuruza
Alkohol ili etil-alkohol, etanol, esta, pirit je popularno ime za organsko
jedinjenjeiz grupe alkohola. Pojavljuje se kao bezbojna tenost ugodnog mirisa. Ime mu
dolazi od arapske rijei al-kuhl, to znai praak za bojanje onih kapaka. Proizvodi se
najee iz skrobnih i eernih sirovina vrenjem uz pomo kvasca.
Upotrebljava se kao rastvara i sredstvo za ekstrakciju, za dezinfekciju, za
konzerviranje i pri proizvodnji alkoholnih pia. Slui kao polazna sirovina za celi niz
hemikalija. Opta formula alkohola je R-OH, dakle hidroksilna grupa OH, vezana na
alkan tj. lanac ugljovodonika. Slinu strukturu imaju karboksilne kiseline koje se
dobivaju oksidacijom alkohola. Hidroksilna grupa (funkcijska grupa) se sastoji od
jednog atoma vodonika i jednog atoma kiseonika, prema tome je jednovalentna. Zato i
lanac na koji se grupa vezuje mora biti jednovalentan. Tako e npr. saeta strukturna
formula etanola biti CH3-CH2-OH.

2.2. Tehnoloki proces proizvodnje etil alkohola iz krompira i kukuruza

Osnovni sastojak svih alkoholnih pia je rafinirani etilni alkohol koji se proizvodi
destilacijom i rektifikacijom prevrelih komina.
Za proizvodnju preporuuje se u prvom redu alkohol proizveden iz itarica (kukuruz,
jeam, ra) kao i od krompira. Alkohol dobijen iz melase je manje vredan za proizvodnju
alkoholnih pia, pa se ne moe koristiti za proizvodnju vodke ili dina. Za proizvodnju
jakih alkoholnih pia svakako se mora koristiti fino rafinirani alkohol koji mora biti
bistar, ukus slatkasto-alkoholian, miris blag i neutralan.
Tehnologija proizvodnje itnih rakija vrlo je slina proizvodnji vonih rakija.
Rakije se proizvode destilacijom prevrelih komina, koje su pripremljene oeerenjem
skroba itarica amilolitikim enzimima.
Glavne faze proizvodnje su sledee:
-

Ukomljavanje i oeerenje supstrata;

Vrenje;
Destilacija;
Dorada i zrenje.

Najpoznatije itne rakije su: Viski, Vodka, Genever, Din.

Da bi ste preuzeli kompletan rad, molimo Vas pogledajte u putstvo o kupovini gotovih radova

Viski
Viski je itna rakija sa karakteristinim mirisom i ukusom. Proizvodi se preteno
od jemenog slada, rai, te kukuruza i penice, a mora sadravati najmanje 43% etanola.
Najpoznatije vrste viskija su: kotski, Irski, Ameriki (burbon) i kanadski.
Vodka
Vodka se moe definisati kao razreeni vrlo isti alkohol dobijen od ita ili
krompira. Proizvodnja vodke u Poljskoj temelji se na krompiru, dok je u Rusiji glavna
sirovina kukuruz. Budui da je sirovina za proizvodnju vodke kukuruz ili krompir, onda
se pre vrenja mora izvesti oeerenje skroba sadranog u supstratu. Nakon zavrenog
alkoholnog vrenja, prevrela komina se destilira kako bi se postigla potrebna istoa i
mekoa alkohola. Destilacija i rektifikacija se izvodi kontinuirano u destilacijskim
kolonama, nakon ega slijedi rektifikacija u kolonama za rektifikaciju. Naroito
briljivim izvoenjem procesa destilacije i rektifikacije (3-5 kolone), te filtriranjem
destilata kroz aktivni ugalj, dobije se alkohol takove istoe, da se nakon razreenja moe
odmah koristiti kao gotov proizvod. Koliina alkohola u vodki je 40-45 vol/vol. %.
Genever
Genever je nizozemska nacionalna rakija. Poznata su dva tipa genevera;
-

Mladi genever blago aromatizovana rakija;

Stari genever jae aromatizovan i odlean.

U Nizozemskoj se genever proizvodi meanjem mlevenog kukuruza, raenog

brana, jemenog slada u jednakim merama. Proces saharifikacije, odnosno razgradnje
skroba u fermentabilne eere, provodi se kao pri proizvodnji piva, meutim uz dodatak
enzima. Oeerena komina se filtrira kako bi se dobila sladovina koja odlazi na
fermentciju. Fermentacija se odvija dodatkom selekcioniranog kvasca. Nakon 3-4 dana
preferemntiranoj komini s oko 6 % alkohola dodaje se svee oeerena profiltrirana
sladovina kako bi se dobilo na kraju fermentacije oko 11 % alkohola. Takva
prefermentirana komina odlazi na destilaciju.
Din
Din (irska klekovaa) proizvodi se od itne rakije prepeenice, tako to se kod
drugog peenja u kazan doda malo kleke, da bi rakija dobila miris, ali po boji ostaje itna.
Ova rakija razlikuje se od nae klekovae po tome to se proizvodi od vone rakije i ima
boju. Din je aromatizovana itna rakija ili aromatizovani rafinisani etanol
poljoprivrednog porekla. Za osnovu se uzima neka itna rakija ili itni alkohol 9596%v/v. Holanski profesor medicine Franciscus de la Boe se smatra tvorcem pia koje je
danas poznato kao dzin. On je ovo pie nazvao Essence de Genivre, zbog intenzivne
arome kleke. Aeneas Coffey je 1830. godine predstavio svoj usavreni destilacioni

Da bi ste preuzeli kompletan rad, molimo Vas pogledajte u putstvo o kupovini gotovih radova